Dragoslav Bokan, duh srpskog naroda

image

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 5. maja 1992. godine

RATNA DRAMA U SARAJEVU: Borbe posle masakra

Sarajevo, posle mučkog napada na motorizovanu kolonu JNA u strogom centru grada i masakra koji ničim nije bio izazvan, predstavlja krvavo razbojište na kojem caruju nasilje i bezakonje uz nova razaranja. Masakr je izazvao šok, kako u domaćoj, tako i u međunarodnoj javnosti.

Prema prvim analizama, na sceni je sinhronizovana akcija muslimanskih i hrvatskih ekstremista kojom se rukovodi iz Predsedništva BiH. Krvoproliće je, slažu se svi izveštači, nastalo kao posledica verolomnog postupka Alije Izetbegovića koji nije učinio ništa da se prekine sa razračunavanjem čiji su neposredni akteri bili pripadnici "zelenih beretki". Još se ne zna tačan broj žrtava.

U gradu inače vlada haos. Dosta mrtvih, posle jučerašnjih borbi, nije sahranjeno, niti ranjenici mogu da se evakuišu. Muslimanski ekstremisti su opkolili sarajevsku Vojnu bolnicu i napadaju je žestoko. Na istovetan način se atakuje i na kasarne "Maršal Tito" i "Viktor Bubanj" pri čemu se prepoznaje slovenački, odnosno hrvatski scenario. Ponovo je izvršen napad i na aerodrom Butmir. Teritorijalna odbrana BiH, kako javlja Tanjug, koristi nedužno stanovništvo kao štit. Stiče se utisak, prema brojnim izveštajima, da JNA nije organizovala takvo borbeno obezbeđenje koje bi joj omogućilo uredno izvlačenje iz sarajevskog pakla.

Na sarajevskom radiju i televiziji pojačana je, kako javlja naš dopisnik Mirko Carić, žestoka kampanja protiv JNA koja se neprestano naziva okupatorskom i neprijateljskom. Veoma često se na raznim emisijama radija i televizije ponavljaju informacije u kojima se kaže da vojnici neprestano pucaju na malu decu koja se igraju u dvorištima ispred svojih kuća. Snabdevanje u Sarajevu i dalje je veoma kritično i pekari se žale da mogu da snabdeju samo nekoliko kvartova, dok je ostali deo grada gotovo nepristupačan.

Preko radija i televizije građani se stalno upozoravaju da ne izlaze iz svojih stanova pošto je broj snajperista u poslednja dva dana utrostručen. Prema najnovijim vestima, iz oslobođenih delova Novog Sarajeva i drugih delova grada, Srbi i pripadnici drugih nacionalnosti, koji su bili u zatočeništvu muslimanskih ekstremista, masovno prilaze srpskim odbrambenim snagama.

PHOTO: James Mason
Tanjug je javio sinoć da su u Sarajevu nastavljene ulične borbe. Najveći okršaji se vode u delu grada između Skenderije i naselja Grbavica. Srpska novinska agencija SRNA saopštila je da srpske snage kontrolišu skoro celi prostor na levoj obali Miljacke. Muslimansko-hrvatske paravojne formacije, prema SRNI, vrše pritisak na civilno stanovništvo, u cilju sopstvene odbrane grupiše ga u većem broju na ulicama. SRNA je javila da je muslimanska paravojska sinoć napala i naselje Vrace u Sarajevu. (R. K.)

***
ODLUKA PREDSEDNIŠTVA SFRJ: Vojnici SRJ vraćaju se iz BiH

Predsedništvo Jugoslavije odlučilo je juče da se svi građani Savezne Republike Jugoslavije - pripadnici JNA u Bosni i Hercegovini, vrate na teritoriju Jugoslavije najkasnije u roku od 15 dana, saopšteno je sinoć. U saopštenju sa sednice Predsedništva Jugoslavije se kaže:
"Predsedništvo Jugoslavije, na sednici održanoj 4. maja 1992. godine - predsedavao potpredsednik Branko Kostić - razmatralo je sprovođenje svoje odluke od 27. aprila ove godine o svođenju vojske Jugoslavije na teritoriju i na građane Savezne Republike Jugoslavije.

Prihvaćena je informacija Štaba vrhovne komande o toku sprovođenja pomenute odluke i zaključeno da se svi preostali građani Savezne Republike Jugoslavije - pripadnici Jugoslovenske narodne armije u Bosni i Hercegovini - ubrzano vrate na teritoriju Jugoslavije, a najkasnije u roku od 15 dana". Na juče održanoj sednici Predsedništva Jugoslavije kojoj je predsedavao potpredsednik dr Branko Kostić, razmotreni su protekli događaji u Bosni i Hercegovini. Kako je saopštila služba Predsedništva za informisanje, u vezi s tim je zaključeno:

Predsedništvo Jugoslavije je konstatovalo da je Alija Izetbegović, predsednik dela Predsedništva Bosne i Hercegovine, jednostrano prekršio dogovor o pregovorima započetim u Skoplju o mirnom razrešavanju položaja i transformacije JNA u toj republici. Uprkos opštoj saglasnosti da je rešavanje bosanskohercegovačke krize jedino moguće na bazi pregovora tri ravnopravna naroda, od strane Alije Izetbegovića izdata je naredba o blokiranju kasarni i otpočinjanju oružanih napada na pripadnike JNA na celoj teritoriji BiH. Očigledno je da se tim aktom poništavaju svi napori i dogovori da se transformacija JNA u BiH ostvari u skladu sa političkim dogovorom tri konstitutivna naroda BiH na evropskoj konferenciji u Lisabonu. To je dovelo do ozbiljnog povećanja sukoba.

Uprkos takvom činjeničnom stanju, Predsedništvo Jugoslavije je ocenilo da je zadržavanje Alije Izetbegovića, predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine u vojnoj kasarni samo pogoršalo tešku situaciju u toj republici. Predsedništvo naglašava da je njegovo zadržavanje izvršeno bez konsultacije i odobrenja Predsedništva Jugoslavije. Predsedništvo je naknadno obavešteno da je zadržavanje Alije Izetbegovića bilo u funkciji njegove lične bezbednosti s obzirom na oružane sukobe u neposrednoj blizini. Nakon toga, Predsedništvo Jugoslavije zauzelo je stav da Aliji Izetbegoviću treba omogućiti slobodno napuštanje kasarne čim se za to stvore uslovi, što je i učinjeno, kako bi se što pre omogućio nastavak traženja političkog rešenja krize mirnim putem.

Događaji koji su nakon toga usledili pokazali su da je Alija Izetbegović izigrao sve dogovore, uključujući i garancije UNPROFOR-a za slobodan prolaz vojne kolone iz komande u centru grada do kasarne u Lukavici. Time je počinjen težak zločin koji je, pored tragičnog ishoda, ugrozio političko rešavanje krize, što je očigledno i bio cilj Alije Izetbegovića.

I pored poslednjih tragičnih događaja, Predsedništvo Jugoslavije ostaje u čvrstom uverenju da je rešenje krize u Bosni i Hercegovini jedino moguće na bazi ravnopravnih pregovora tri konstitutivna naroda, a što je nedvosmisleno potvrdio i napredak postignut na Evropskoj konferenciji o Bosni i Hercegovini u Lisabonu. (Tanjug)

 

***

UZ DANAŠNJI POKLON NAŠIM ČITAOCIMA: Poster Teofila Štajnlena iz 1916. godine

Naš list poklanja čitaocima drugi poster iz Prvog svetskog rata koji je uradio ugledni francuski slikar i grafičar, a na njemu piše "Spasimo Srbiju, našeg saveznika." Nastavljajući da objavljujemo kao poklon našim čitaocima postere koji su urađeni u vreme Prvog svetskog rata, u danima kada je Srbija bila na velikim iskušenjima, a u sličnima je i danas, poklanjamo reprint postera Teofila Štajnlena.

Podsetimo da su naš ugledni naučnik Mihajlo Pupin, kao profesor Kolumbija univerziteta i lični prijatelj američkog predsednika Vilsona i vladika Nikolaj (Velimirović) organizovali prikupljanje pomoći Srbiji u Americi. Ovoj humanoj akciji pridružili su se ugledni francuski i američki umetnici. Jedan od njih je bio i Teofil Štajnlen (1859-1923), rođen u Švajcarskoj, da bi se kasnije doselio u Francusku i ceo svoj umetnički život proveo na Monmartru u Parizu. Veoma poznat francuski slikar i grafičar, Štajnlen nije uvek potpisivao svoja dela. Često je upotrebljavao pseudonim.

Poster koji je posvećen Srbima a koji danas objavljujemo, potpisao je. Izradio ga je inače u čast Srpskog dana u Francuskoj i na njemu pored datuma 25. jun 1916. godine stoji, na engleskom tekst: Save Serbia our ally - "Spasimo Srbiju, našeg saveznika", a dole je i adresa na koju mogu da se šalju prilozi. Umetnička kritika Štajnlena upoređuje sa Tuluz-Lotrekom i čak pripisuje zaslugu Lotreka kako da štampa grafiku u tri boje.

Prema postojećim umetničkim katalozima Štajnlen je uradio još dve grafike postera na temu Srba u Prvom svetskom ratu koji se nalaze u kolekciji Nacionalne biblioteke u Parizu i Bartmanove zbirke. I ovaj poster štampan je kao reprint u ograničenom tiražu od 500 primeraka, u želji da se od tih sredstava pomogne srpskim izbeglicama iz Hrvatske i Srpske pravoslavne bogoslovije u Prizrenu.

Posteri se mogu nabaviti u Beogradu, u "Ras-turist servisu", Katanićeva bb kod Hrama svetog Save na Vračaru, a u Americi preko Zapadnoameričke eparhije SPC u Los Anđelesu u Kaliforniji. Pri ovoj eparhiji je blagoslovom preosveštenog vladike gospodina Hrizostoma osnovan Kosovski dobrotvorni fond. (H. D. A.)

 

***

GENERAL KUKANJAC OPTUŽUJE PREDSEDNIKA KRNJEG PREDSEDNIŠTVA BiH: SVET SADA VIDI S KIM IMA POSLA (Sarajevo, 4. maja)

Komandant Druge vojne oblasti general-pukovnik Milutin Kukanjac optužio je danas predsednika krnjeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Aliju Izetbegovića da je indirektno odgovoran za sinoćni brutalni napad na oficire, vojnike i civile koji su se evakuisali iz Komande Druge vojne oblasti. "Alija izetbegović je pogazio reč koju je dao UN i Evropskoj zajednici. Verujem da je u svemu indirektno učestvovao jer nije sačekao da cela kolona vozila prođe pored Skenderije", izjavio je general Kukanjac Tanjugovom reporteru.

Kolona vozila je napadnuta kod Skenderije odmah pošto se iz nje izdvojilo vozilo u kome je bio Izetbegović. Napad je usledio uprkos garancijama bosansko-hercegovačkih vlasti i predstavnika snaga UN da će biti omogućeno bezbedno evakuisanje. "Sinoć se desio vandalizam i divljaštvo. Podmuklo je napadnuta kolona vojnih vozila koja je mirno išla iz komande Druge vojne oblasti u pratnji generala Mekenzija, nečelnika Štaba UNPROFOR u Jugoslaviji i izaslanika Evropske zajednice Kolma Dojla" - rekao je general Kukanjac.

"Nad ljudima iz kolone koji su mirno sedeli u svojim vozilima izvršen je brutalan zločin. Prvo su razoružani, oteta im je oprema, a zelene beretke su im pucale u leđa iz neposredne blizine", naveo je general Kukanjac. Komandant Druge vojne oblasti izjavio je da je verovao generalu Mekenziju i Kolmu Dojlu, ali ne i Aliji Izetbegoviću, koji je prema njegovim rečima izigrao sve dosadašnje dogovore.

"Mislim da svet sada vidi sa kim ima posla i da su na teritoriji Bosne i Hercegovine ugroženi pripadnici JNA i Srbi. Mi ćemo da branimo sebe, srpski živalj i sve koji su ugroženi", rekao je Kukanjac. Armija, navodi Kukanjac, sve čini da oslobodi ljude koji su zarobljeni. "Apelujem na domaću i međunarodnu javnost da mi se vrate ljudi, živi i mrtvi i da se kaže prava istina o 'miroljubivim namerama' Alije Izetbegovića", rekao je Kukanjac. Kukanjac je optužio muslimansko-hrvatske snage da i dalje napadaju na jedinice i objekte JNA u Sarajevu. (Tanjug)

 

***

STVARAJU SE USLOVI ZA POVLAČENJE JEDINICA JNA SA PROSTORA POD ZAŠTITOM UN: Granicu i teritoriju Krajine čuvaće milicija (Istočna Slavonija i Zapadni Srem, 4. maja)

Na prostoru Istočne Slavonije i Zapadnog Srema, kao uostalom i cele Krajine, svi su napori trenutno usmereni ka stvaranju povoljnih uslova za smeštaj i raspored mirovnih snaga UN. Uporedo sa tim aktivnostima radi se na regulisanju svih pitanja civilnog života u mirnodopskim uslovima, ali i priprema za svaku vrstu eventualne agresije sa hrvatske strane.

Poznato je da se, prema postignutom sporazumu, jedinice JNA izvlače sa teritorija Srpske oblasti na nove položaje van dometa artiljerije. Međutim, na svim teritorijama SO i njenim granicama ostaju snage milicije, redovna milicija za posebne namene i specijalne jedinice milicije. Istovremeno, jedinice teritorijalne odbrane prelaze na mirnodopsku organizaciju na način koji u slučaju potrebe omogućava brzo aktiviranje i stavljanje u dejstvo.

Dovoljno milicionera
Milicija Krajine uspostavljaće i omogućavati normalan život uz apsolutno poštovanje svih propisa i zakona Republike Srpska Krajina, štititi javni red i mir, ličnu i imovinsku sigurnost i ostala prava građana. Međutim, prvi i osnovni zadatak u datim uslovima jeste očuvanje granica Krajine, odnosno SO.

Posebno pitanje u okviru ovoga predstavlja problem državnih granica, odnosno u ovom slučaju državne granice sa Mađarskom, koju će, posle povlačenja pograničnih jedinica JNA, preuzeti i obezbeđivati takođe jedinice milicije sa potpuno istim pravima i zadacima i na način kako se to i inače čini.

Stvorena je i određena organizacija kroz koju postoji i deluje milicija SO. U okviru dva postojeća sekretarijata u Belom Manastiru i Vukovaru postoji 15 stanica milicije i, za sada, oko 26 odeljenja. Što se tiče samog broja pripadnika milicije, u rukovodećim krugovima milicije ističu da je on, dovoljan, toliki da obezbeđuje sigurnu odbranu teritorija i granica SO. Ovo se odnosi i na naoružanje jedinica milicije.

U SO smatraju da i pored izvlačenja jedinica JNA i prelaska TO na mirnodopsku organizaciju, nema mesta za zabrinutost. Snage UN su tu da obezbede mir i miran san žitelja SO, što je takođe i zadatak regularnih jedinica milicije.

Regulisan odnos sa UNPROFOR-om
Posebno pitanje, naravno, predstavlja odnos snaga milicije i pripadnika UNPROFOR-a. Velik deo predviđenog kontingenta mirovnih snaga UN već je pristigao na teritorije Republike Srpska Krajina, odnosno SO Slavonija, Baranja i zapadni Srem i njihovi pripadnici već izviđaju i zaposedaju punktove na kojima će biti razmešteni. Civilne i vojne vlasti u svakodnevnim kontaktima sa predstavnicima UNPROFOR-a usaglašavaju i dogovaraju sve detalje daljnje aktivnosti i saradnje.

Na osnovu postignutog dogovora, snage UNPROFOR-a će biti raspoređene i na prednjoj liniji gde će zajedno sa snagama milicije kontrolisati teritoriju, ujedno i ponašanje lokalnih snaga, ali i kršenje primirja od strane hrvatskih oružanih formacija. Naravno da su u tom pogledu podeljene nadležnosti koje imaju snage milicije i snage UN. Tako na primer, policijske snage UN nemaju pravo vođenja bilo kakve istrage već isključivo pravo i zadatak da prate i obaveštavaju nadležne o poštovanju, odnosno eventualnom kršenju ljudskih prava.

Sa snagama UN takođe je postignut dogovor u pogledu režima graničnih prelaza između SO i Hrvatske, ali i SO i Srbije.(S. B.)

***

VOJNOPOLITIČKI KOMENTAR: Crna nedelja

Bosna i Hercegovina bila je Jugoslavija u malome. Tako smo uvek govorili, time se ponosili. I procenjivali da bi se raspad nekadašnje zajedničke države najkrvavije odigrao upravo u toj centralnoj bivšoj Jugoslovenskoj republici. Sve se znalo, a ipak, dogodilo se. Krvavi sarajevski pir, masakr nedužnih pripadnika JNA od strane paravojnih jedinica, uličnih kriminalaca, jalijaša i fundamentalista ući će u istoriju kao krvava sarajevska nedelja. Nema tih izgovora i opravdanja pomoću kojih Predsedništvo BiH, u sadašnjem sastavu, može "opravdati" ubijanje pripadnika JNA, u koloni koja se mirno evakuisala iz zgrade Komande Druge vojne oblasti.

Dosta je bilo mazohizma, vreme je za sadizam: Miroslav Lazanski, bojni analitičar
PHOTO: Stock
Oklevanje, neprofesionalizam, čekanje, nesposobnost i nekompetentnost u rešavanju jugoslovenske drame, uz delovanje stranog faktora - uzroci su tragedije na ovim prostorima. Dok Predsedništvo Jugoslavije, u nekadašnjem sastavu, nije bilo sposobno da preseče survavanje u provaliju građanskog rata i secesije, vojni vrh JNA stalno se skrivao iza odluka upravo tog Predsedništva zadovoljavajući se frazama "mi smo vas upozorili i rekli šta će se dogoditi". Kao da svi koji žive na ovim prostorima imaju sada bilo šta od tih upozorenja i tačnih procena.

Snimanje filmova o ilegalnom uvozu oružja umesto presecanja kanala i zaplena istoga, 10001 ozbiljno upozorenja SSNO "da će Armija žestoko uzvratiti i da neće dozvoliti...", stalno insistiranje da je JNA protiv upotrebe sile i "da smatra da se silom ništa ne može rešiti", naglašavanje da "Armija nije ratoborna" - sve to direktno je ohrabrivalo napade na nju samu.

Istovremeno, dok je vojni vrh govorio "da se ništa ne rešava silom" drugi su sve rešavali, i mnogo toga uspeli da reše upravo silom: secesija dve, a sada i treće republike. Mentalitet samoupravljača koji rukovode Armijom po "hare-krišna" i "hare-rama" principima, napravio je od pripadnika JNA glinene golubove čiji su životi najjeftiniji u Evropi, pa možda i u svetu. Koreni svega toga mnogo su dublji, iluzije, neznanje i nesnalaćenje, oportunizam, lažni sjaj, uljuljkivanje u sopstveni osećaj moći - sve se to sada krvavo plaća.

Treba li iko sada da podučava generala Kukanjca kako se formira konvoj za evakuaciju, kako se pravi struktura tog konvoja? Da li je on to pošao "na Bembašu po vodu" ili je mogao da pretpostavi šta ga sve može snaći na tom putu? Kako to da gospodin general ide u prvim kolima zajedno sa Alijom Izetbegovićem, da prvi izađu iz opasne zone, a da ostatak konvoja ostane blokiran, mučki napadnut i pobijen? Da li komandant broda koji tone ide prvi, ili zadnji sa broda?

U sličnoj situaciji, svaki bi drugi komandant, odnosno vojnik, neke vojske u svetu preduzeo sve profesionalne mere opreza. Držao bi ih dok i zadnji vojnik ne bi bio bezbedan. Stvari koje zna svaki poručnik, general kao da je zaboravio.

Zašto Komanda Druge vojne oblasti nije na vreme izašla iz centra Sarajeva, kada se moglo naslutiti šta je scenario - to nikome, verovatno, nije jasno. Šta se zapravo htelo ovakvim načinom zadržavanja Alije Izetbegovića? U anale svetske vojne terminologije ući ćemo po novim izrazima "blokirana kasarna" i "blokirana Komanda". "Dopisivanje" sa Alijom Izetbegovićem, i to javno, putem jalovih i već tragikomičnih saopštenja, samo je deo tog folklora.

Treći, krvavi, odlazak JNA iz još jedne bivše jugoslovenske republike zbog svega toga ne može da bude samo sticaj nesrećnih okolnosti, niti slučaja. To je posledica jednog činovničko-samoupravljačkog ideološkog gledanja na vojsku i vojne poslove uopšte. Armija, koja je dozvolila da joj javno dave pripadnike, mazohistički se ponašajući sve ovo vreme, moraće mnogo toga da promeni... (Miroslav Lazanski)

 

***

ZAKLANA DVA PRAVOSLAVNA SVEŠTENIKA (Sarajevo, 4. maja):

Srpska novinska agencija SRNA javlja da su u Sarajevu, u Vrbovskoj ulici broj 74, u noći između 3. i 4. aprila, "zelene beretke" zaklale dva sveštenika stare pravoslavne crkve. Mučki su ubijeni Gojko Stanišić, star 50 godina, i njegov sin Dragan, mladić koji je tek navršio 25 godina. Iz celog Sarajeva, sa Ilidže i Sokolović-kolonije, javljaju se Srbi i traže pomoć, javlja srpska novinska agencija SRNA.

SRNA navodi da je Savo Savić s Alipašinog polja, koji je jutros pretučen, izjavio da "zelene beretke" idu od stana do stana, odvode Srbe, tuku ih i maltretiraju, dok mladiće probadaju pletećim iglama. Na Alipašinom polju, kao i u delovima grada koji su pod kontrolom bivšeg MUP-a SR BiH, Srbe odvode u oformljene logore. U naseljima Sokolović-kolonija i Hrasnica zabranjeno je kretanje pripadnicima srpske nacionalnosti - javlja SRNA. U Sokolović-koloniji, hvataju ih i smeštaju u hladnjaču vlasnika Envera Hodžića, izlažući ih jako visokim, pa onda niskim temperaturama. Neki od Srba prinuđeni su da se svakih 6 sati javljaju muslimanskim fanaticima, da bi ih ovi tukli do iznemoglosti. Tako izmaltretiranim i pretučenim Srbima, s ozleđenim bubrezima, unutrašnjim krvarenjima, koji povraćaju krv, Muslimani ne dozvoljavaju da se prebace do prve bolnice.

***

KO ĆE GLASATI NA KOSOVU

Usvajanjem statutarnih odluka i formiranjem izbornih jedinica, na prošlonedeljnoj sednici Skupštine Srbije, i na Kosovu i Metohiji se stvaraju uslovi za lokalne i savezne izbore U republičkoj Skupštini o tome je vođena opsežna rasprava, u kojoj su ponovo otvorene neke od dugo aktuelnih tema. Pre svega to da li će Albanci izaći na izbore.

U vezi s ovim je pitanje koje će partije u Pokrajini predložiti svoje kandidate, i kakav je odnos "albanske alternative", odnosno Demokratskog saveza Kosova, prema opštinskim izborima. Procenjuje se, naime, da će odziv Šiptara na izborima ovog meseca u velikoj meri zavisiti od stava albanskih nacionalnih partija. Nadležni u republičkim organima, inače, objašnjavaju da se podrazumeva da partije koje predlažu kandidate za izbore treba da budu registrovane u nadležnom ministarstvu vlade Srbije. Ministarstvo, pri tom, ne odobrava nego samo registruje stranku, što je ustavno određenje. U Ustavu Srbije je, naime, rečeno da se "jamči sloboda političkog, sindikalnog i drugog organizovanja i delovanja i bez odobrenja, uz upis u registar nadležnog organa".

Ko je Albancima dozvolio da glasaju: Srpsko pitanje
Photo: EPA/VALDRIN XHEMAJ
To znači da bi i partije "albanske alternative" vrlo jednostavno mogle da budu registrovane. Za registraciju je, objašnjava nam Aleksandar Veljković, iz Ministarstva pravde, potrebna prijava sa potpisima najmanje stotinu punoletnih građana, zatim akt o osnivanju i navođenje ciljeva formiranja. Ministarstvo, pri tom, ne odobrava niti donosi bilo kakvu odluku o radu stranke nego samo registruje njeno postojanje. Tek ako stranka svojim delovanjem prekrši ustavne odredbe na scenu stupa javni tužilac koji pokreće odgovarajući postupak.

Međutim, da bi partije učestvovale na izborima moraju da budu registrovane. Rugovini "alternativci" su to izbegavali, a istovremeno su registrovani u Saveznom sekretarijatu za pravosuđe. To je, navodno, bio vid političkog protesta protiv srpskih vlasti, koji je formalno izgubio smisao formiranjem federacije Srbije i Crne Gore, odnosno "razdruživanjem" ostalih jugoslovenskih republika tobožnjih zaštitnika Rugove. "Alternativcima" sad ostaje ili da učestvuju u legalnim institucijama nove države ili da definitivno završe u "političkoj ilegali". U republičkim organima objašnjavaju da to jedino od ovih partija zavisi.

Kakve će one poteze povući u vom trenutku teško je reći, mada treba imati u vidu to da je Rugovin Savez duboko u ilegali. Poslanik Dragan Malović je na pomenutoj sednici Skupštine s tim u vezi podsetio da su albanske stranke formirale paralelne državne organe, zatim paraškolske ustanove, pa i "paralelni poreski sistem". Teško je zbog toga očekivati da iste partije rade i na legalnom i na ilegalnom koloseku.

U raspravi u Skupštini pomenut je i drugi takođe dugo aktuelan kosovski problem - majorizacija. "Nadglasavanje" srpskog i crnogorskog stanovništva od strane albanskog jedan je od razloga za prestanak rada mnogih legalnih organa na Kosmetu. Pošto su, naime, Šiptari u nekim opštinama u apsolutnoj većini (negde i do 95 odsto), upravo pod uticajem "alternative", sve važnije odluke su donesene po nacionalnom ključu, to jest u korist Albanaca.

Sad se javlja opasnost da izlaskom "alternative" na lokalne izbore u opštinskim skupštinama majorizacija bude ozvaničena. Zbog toga poslanici sa Kosmeta, Srbi i Crnogorci pre svega, izražavaju velike rezerve prema predstojećim izborima. Čuli su se tim povodom i predlozi da opštinske skupštine na Kosmetu budu "dvodomne", ali je ministar za pravdu u vladi Srbije, Zoran Ćetković, upozorio da bi "takva regulativa bila suprotna Ustavu i Zakonu o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi".

Ćetković je podsetio na to da se i u ove izbore ide u skladu sa ustavnim i zakonskim rešenjima "koja za sve građane Republike Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, dovode u isti položaj i ne dozvoljavaju nikakvu diskriminaciju po nacionalnoj osnovi". Time se, kaže ministar, potvrđuje temeljno ustavno određenje da je Srbija država svih građana koji u njoj žive. Da li će i na koji način ovo ustavno pravo iskoristiti političke partije koje okupljaju veliki broj kosovskih Albanaca, videćemo već krajem ovog meseca. (Branislav Radivojša)


***

Bokan: JA SAM DANAS ŽIVA META

"Da me nisu pustili iz pritvora ne bih mogao da sprečim akcije dobrovoljaca u kojima bi policajci bili uzimani za taoce, možda i zgrada gradskog SUP-a letela u vazduh ili krenuli sukobi mojih simpatizera sa policijom". Ovo je jedna od poslednjih rečenica Dragoslava Bokana (donedavnog funkcionera Srpske narodne odbrane i ideologa ove stranke, a odnedavno samo, kako sam kaže, političara i patriote) na jučerašnjoj konferenciji za štampu, održanoj u kancelariji beogradskog advokata Aleksandra Spasića.

Konferenciju za štampu Bokan je organizovao da bi izneo u javnost svoju verziju nedavnog hapšenja posle koga je proveo sedam dana u istražnom zatvoru, kako kaže, pretežno u samici CZ-a. U ovom času on je osoba kojoj je omogućeno da se brani sa slobode, ali uz uslov da ne napušta Beograd ("Ja sam danas živa meta na kojoj svako može da zaradi brdo maraka, koliko za moju glavu nude Hrvati.")

Konferencija za štampu je inače počela Bokanovom rečenicom da je on "prvi politički zatvorenik u novoj Jugoslaviji". Njegovo zatvorsko iskustvo počelo je "informativnim razgovorom" zbog, kako mu je zvanično objašnjeno, upadanja u prostorije Društva prijatelja Šibenika (prostorije su hrvatsko vlasništvo) i činjenice da su u njima pronađeni snajper, bomba i pištolj za koji poseduje dozvolu. Prilikom pretresa Bokanovog stana pronađena su četiri trofejna metka i bomba u stolu. Za ovo oružje je rekao da je služilo njegovim ličnim pratiocima na putovanjima u krizna područja (bombu je posedovao da ne bi pao sa živ u ruke ustašama i do sada je sa njom bez problema prolazio kroz sve ovdašnje policijske kontrole) i "farsa je to koristiti kao argument za hapšenje".

Živa meta, za razliku od njegovih žrtava: Dragoslav Bokan, bombaš-ubica
PHOTO: Stock
Prave razloge zbog kojih je lišen slobode Bokan vidi u promeni ponašanja vlasti ("Sa sebe žele da speru sve ono što je do sada rađeno") i pokušajima MUP-a da sve političke snage stavi pod svoju kontrolu ("Izašao sam ispod te kontrole izlaskom iz stranke, sve stranke su kontrolisane.") Bokan je rekao da odriče značaj dobrovoljačkih jedinica u SNO, za Arkana, kapetana Dragana i Šešelja je rekao da su saradnici MUP-a ("Ne postoje Šešeljevi dobrovoljci, postoji samo 'renta Šešelj', agencija koja te ljude prevozi.") Većina dobrovoljaca su samo patrioti koji poseduju patriotsku strast, koju Bokan, kako je juče rekao, i sam poseduje. Tu, pred novinarima, advokat Mirko Tripković je rekao da je Bokan "čovek - duh srpskog naroda". (Đ. Martić)

***

ZLO OD KRATKOG SEĆANJA

Dr Jelena Guskova, istoričar iz Instituta za naučne informacije za društvene nauke pri Akademiji nauka SSSR-a, i dr Ljudmila Tagunenko, šef odeljenja za Jugoslaviju u Institutu za međunarodna ekonomska i politička istraživanja, takođe pri Akademiji nauka, osvedočeni su prijatelji Srbije. Pitamo ih da li su zbog toga imale neprijatnosti.
- Malo, jer su se kod nas ljudi podelili: jedni su prosrpski orijentisani, drugi prohrvatski. Kada su priznate Hrvatska i Slovenija ovde su nastali pravi sukobi. Odmah smo u "Pravdi" napisali tekst "Rizična žurba", napali smo ministra inostranih poslova zašto nije uzeto u obzir vekovno prijateljstvo Rusije i Srbije. Resko su nam odgovorili istog dana, na radiju i u novinama. To je možda i normalno, jer je došao period koji daje mogućnost svakome da izrazi svoje mišljenje. Kod vas za sve što se dogodi krivi su Srbi, a ovde sve što se dogodi krivi su Rusi. Tako, oni koji su protiv Rusa oni su i protiv Srba. U tome je stvar.

Da li su ta vaša oglašavanja, u ovoj situaciji, glas vapijućeg u pustinji?
- Nisu, jer ako bi sada bio nekakv apel u smislu hajdemo u Srbiju, krenuli bi svi! U vašoj ambasadi znaju koliko je bilo zahteva da ih puste u Srbiju. Svaki članak nas koji znamo prilike ima odjeka u glavama ljudi koji ga pročitaju. Tako sam nedavno dobila pismo jednog čoveka iz Estonije, koji mi zahvaljuje što sam mu objasnila šta se to dešava na Balkanu. Rekao je: "Molim vas, samo nemojte da ćutite, pišite!" To je ohrabrenje za naš rad. Jer, mi smo naučnici i nije naš posao novinarski, ali ne možemo da ćutimo o onome što znamo. Moramo da reagujemo. U našem Institutu radim knjigu - zbirku dokumenata pod nazivom "Požar u Jugoslaviji 1989-92, dokumenti, fakti, komentari". Biće tu svi dokumenti, i međunarodni i oni unutrašnji koje sam dobila u vašoj zemlji.

Kako objašnjavate teror nad Srbima i njihovom kulturom, žešći nego što je bio u Drugom svetskom ratu?
- Ja sam tu mržnju Hrvata prema Srbima osetila još 1971, kad je bio maspok - kaže Ljudmila Tagunenko. Nisam to mogla da shvatim. Naša generacija je odgojena i usmerena ka internacionalizmu. Često sam odlazila u Crnu Goru, u Cetinje, u Podgoricu, svaki Rus koji dođe tamo oseća nešto. Mnogo volim Crnu Goru.

Da li je po vama Srbija boljševička zemlja?
- Pa to je ordinarna glupost - kažu obe sagovornice. - Pa boljševici su i Kučan, i Tuđman i Gligorov, svi su na istom nivou. Razgovarali smo sa jednim 25-godišnjim momkom u vašoj zemlji koji kaže da bi voleo da bude onaj boljševizam kada je njegov otac imao platu dve hiljade maraka, kada je zemlja bila otvorena pa je mogao da putuje kroz ceo svet. Ali mislim da je nastao vrlo interesantan politički proces, u kojem nema nikakvog boljševizma, jedino postoje različite političke strukture nastale posle višepartijskih izbora. U Srbiji je još najmirnije u poređenju sa Hrvatskom i Slovenijom jer se na vlasti još zadržala partija koja je bila na vlasti, lani je promenila ne samo naziv već i svoj pogled na stvari, postala je, rekla bih, socijaldemokratska. Zato sada borba za vlast u Srbiji ide, na sreću, parlamentarnim putem. Meni je, na primer, vrlo interesantan stav partije Šešelja, za koju kažu da je posledica Miloševićeve politike. Međutim, kad sam razgovarao sa njima rekli su mi da oni žele da se bore za vlast parlamentarnim putem, a ne vanparlamentarnim kao neke druge stranke, na ulicama, mitinzima... A u Hrvatskoj je veliko pitanje kako će oni doći do pravog evropskog modela parlamentarizma. Vidite šta se dešava u Sloveniji: vlada je u krizi, "Demos" je u krizi, parlament je u krizi, znači postoje novi uslovi za stvaranje novih političkih struktura. Tako je mozaična slika partijskog života u tom postsocijalističkom društvu. I Slovenija i Hrvatska će postati kolonije Austrije i Nemačke. Čuli smo da je jedan grad u Istri Nemačka zakupila na vreme od 99 godina.

I kod vas ima dosta investiranja stranog kapitala, eto čuli smo da žele da prodaju Teatar na Taganke nekoj engleskoj korporaciji?
- Ima i kod nas, samo je pitanje da li je prodavati Iranu ili Turskoj - kaže Ljudmila Tagunenko. - Ipak, kažu, prednost ima Turska, jer je Iran mnogo težak zbog islama. To je slučaj sa našim srednjoazijskim državama. Čak su neke zemlje tražile od Turske da ih zastupa, jer one same nemaju novca, ni diplomatiju svoju. Nisu tražili to od Rusije koja ih je podigla, nego od Turske, zamislite!? Bili smo duboko uvređeni.

Photomontage: KANDAhar
Kakva je budućnost Rusije u ekonomskom pogledu?
- Velika je zasluga Jeljcina za dolazak stranog kapitala. Reč je o 24 milijarde dolara. Ali, reč je o tome da mi moramo da krenemo u duboke reforme. Investicije su dobrodošle ako nisu diktirane političkim uslovima, a ja sam ubeđena da je priznanje Slovenije i Hrvatske uslovljeno jedno drugim. To nije dobro ni za te države jer im to određuje i mesto i ugled u međunarodnoj politici.

- Ja, međutim, nisam optimista, kaže Jelena Guskova, jer mislim da u Hrvatskoj treba najmanje dvadeset godina da ponovo dođe do pregovora, da reše taj problem sa Srbima.
- Možda si ti u pravu, ipak je u mentalitet Hrvata duboko ušao taj nacionalizam - složila se Tagunenko. - Kod vas je opasna Hrvatska, a kod nas srednja Azija sa islamom. Međutim, centri moći su se promenili u Evropi i taj spoljni faktor igraće ogromnu ulogu. Uloga ujedinjene Nemačke kao novog centra biće velika i u vašoji u našoj situaciji.

Limonov je dosta pisao o nacionalizmu ali i o demokratiji. Da li naši narodi nisu navikli na demokratiju, da li im više odgovara neki vođa, lider, "tata"?
- Nama je "tate" bilo dosta, hvala bogu. Ali u svakom slučaju demokratija nam više odgovara, ne neka preslikana. Jer veliki reformatori u Rusiji nisu imali sreće: Petar Veliki, pa Pavle, sin Katarine Velike, onda Aleksandar Drugi koji je ubijen... onda Stolipin koji je ubijen u Kijevu, on je počeo reformu poljoprivrede, Hruščov, Gorbačov, svi su imali neku tragičnu sudbinu. Na kraju razgovora rekla nam je Ljudmila Tagunenko: očajnički ćemo se boriti i dalje za Srbiju! (Mirjana Radošević)

*Nastavak feljtona u četvrtak 10. juna