Najbolje se osećamo kada smo sami protiv svih

image

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 03. maja 1992. godine

OPSADA KOMANDE JNA (Sarajevo, 2. maja):
Sinoć oko 18 časova u Sarajevu je počeo napad na Komandu Druge vojne oblasti. Posle minobacačke paljbe koja je trajala čitavo popodne, otvorena je vatra iz snajperskog i drugog pešadijskog naoružanja na zgradu Komande, u kojoj se, pored vojnika i oficira JNA nalazi i general Milutin Kukanjac, komandant Druge vojne oblasti. Oko 20.30 časova Radio-Sarajevo je javilo da su pripadnici JNA u kasarni "Lukavica" na Grbavici zadržali Aliju Izetbegovića kada se vratio sa pregovora u Lisabonu. Kako je saopštio Ejubu Ganiću, potpredsedniku krnjeg predsedništva BiH (razgovor emitovalo Radio-Sarajevo), Izetbegović je u kasarnu "Lukavica" doveden mimo svoje volje, a Armija mu ne dozvoljava da dođe u Predsedništvo BiH.

Izetbegović je od Ganića tražio da pripadnici TO BiH, lojalni krnjem Predsedništvu BiH, prekinu napade na JNA. Takođe, objasnio je da su mu starešine JNA rekle da vojska više ne puca na Sarajevo i da jedino traži da joj se omogući nesmetano evakuisanje iz centra grada i zgrade Komande Druge vojne oblasti. Izjavio je da se prema njemu postupa korektno. Međutim, komandant Sarajevskog korpusa, general Vojislav Đurđevac, sinoć je za Radio-Sarajevo izjavio da Armija garantuje potpunu bezbednost Izetbegoviću i da nema govora ni o kakvom hapšenju.

Predsednik Prdsedništva BiH je zadržan zbog lične bezbednosti, rekao je Đurđevac. Njegova izjava se poklapa sa saopštenjem SSNO, u kojem se još kaže da će Alija Izetbegović u jutarnjim časovima napustiti objekat JNA u pratnji predstavnika UNPOFOR-a i posmatrača EZ. O dramatičnosti sukoba u Sarajevu govori i podatak da su u artiljerijskoj paljbi po gradu pogođene zgrade Pošte i Doma sindikata, koje su u plamenu. Pogođene su i zgrade vlade i Skupštine BiH, a nekoliko granata palo je i na zgradu RTV Sarajevo. Televizijski program je prekinut.

U izjavi za Tanjug, general-pukovnik Milutin Kukanjac je za stanje u Sarajevu direktno optužio rukovodstvo BiH, koje komanduje jedinicama TO. Kukanjac je izjavio da Armiji treba dozvoliti da se spakuje i mirno napusti centar grada, kako bi se premestila tamo gde ona ne želi. Posredstvom Radio-Sarajeva, Ejub Ganić je saopštio da komandanti TO BiH nisu izdali naređenja da se puca. Prema njegovim objašnjenjima, Komanda Druge vojne oblasti nije ni opkoljena, a ni napadnuta.

Ganićev demanti prenele su i svetske agencije čiji izveštači iz Sarajeva javaljaju o tome da se pojačavaju napadi na zgradu Doma JNA od strane policajaca u pancir-košuljama, da se traži predaja oficira i preti razaranjem Doma. Specijalni izaslanik Sajrusa Vensa Koli Dojl, koji se nalazi u Sarajevu zatražio je da se obustave sva dejstva, inače će oni koji su ih započeli - snositi sve posledice.

***

REPRINT POSTERA MALVINE HOFMAN IZ 1917. GODINE
"Politika" će u ponedeljak, utorak i sredu, 4, 5. i 6. maja, objaviti reprint tri postera koje su francuski i američki umetnici izradili od 1915. do 1917. godine, u vreme Prvog svetskog rata. Prvi poster, koji objavljujemo, izradila je Malvina Hofman 1917. godine prema jednoj fotografiji umirućeg srpskog vojnika na ostrvu Vido. Na posteru je upisano: "Srbiji je potrabna vaša pomoć".

***

OPSADA KOMANDE VOJNE OBLASTI (Sarajevo, 2. maja):
Dva oficira i četiri vojnika su poginula danas po podne u sukobima između pripadnika JNA i teritorijalne odbrane Bosne i Hercegovine, koji su počeli u pola jedan napadom teritorijalaca na Dom JNA. Potpukovnik Nikola Ostojić, šef Pres centra Druge vojne oblasti, potvrdio je da je, pored Doma JNA, napadnuta i Komanda Druge vojne oblasti. Tanjugovom reporteru Ostojić je, nešto pre pet popodne, izjavio da teritorijalci, u čijem su sastavu mahom Muslimani i Hrvati, zgradu komande gađaju minobacačima. "Kroz naše prozore vidimo minobacače koji su primaknuti na svega 500 metara od zgrade", rekao je Ostojić.

Vojnici i starešine, čija imena nisu saopštena, poginuli su u blizini mosta kod Skenderije, kada je napadnuta vojna kolona koja je krenula u pomoć Domu JNA. tela poginulih leže oko mosta, a medicinskim ekipama se ne dozvoljava da pomognu ranjenicima, navodi Ostojić. Pogođena su, prema do sada raspoloživim informacijama, tri vojna transportera. Oko 16 sati nad Sarajevom su preletela dva aviona ratnog vazduhoplovstva koja su probila zvučni zid. U vreme slanja ovog izveštaja, oko pet popodne, borbe u okolini zgrade Druge vojne oblasti traju nesmanjenom žestinom.

Potpukovnik Ostojić energično je demantovao tvrdnje sarajevskih medija da će vojska bombardovati grad. Prema njegovim rečima, "zelene beretke" i teritorijalci pod komandom Predsedništva Bosne i Hercegovine u kojem više nema pripadnika srpskog naroda, nastoje da zauzmu zgradu i pohapse ili pobiju oficire u njoj. Komanda je, rekao je on, zatražila pomoć od jedinica JNA stacioniranih u okolini Sarajeva. Pomoć je već krenula, a cilj je da se deblokira zgrada komande, kako se navodi. Pucnjava se danas čuje i drugim delovima Sarajeva. Radio Sarajevo navodi da je pogođena Narodna banka i još nekoliko zgrada. Sarajevske vlasti tvrde da komanda nije opkoljena i napadnuta i optužuju Armiju da je napala grad.

***

I PRIJEDOR U BOSANSKOJ KRAJINI (Prijedor, 2. maja):
Ujutro u četiri časa, 30. aprila, srpska TO i pripadnici srpske milicije, ne samo članovi stranke SDS, nego svi pripadnici srpskog naroda, munjevitom akcijom u Prijedoru preuzeli su vlast i osnovali novi Izvršni odbor koji bi trebalo da uspostavi rad Skupštine opštine i obnovi rad zamrle privrede. Bez ispaljenog metka zauzete su sve važnije institucije u gradu od opštine, srpske stanice milicije do radija i svih važnijih objekata. Srpski narod u Prijedoru bio je prisiljen na to jer je stranka SDA koja je minimalnim procentom osvojila vlast u ovom gradu na poslednjim izborina, blokirala rad Skupštine opštine i celokupne privrede u opštini.

Blokada je izvršena tako što su umesto srpskih kadrova, pre svega u opštini i stanici milicije postavljeni ljudi po volji SDA, sve u dogovoru sa centralom u Sarajevu - rekao je predsednik srpske opštine Prijedor dr Milomir Stakić, povodom događaja u ovom krajiškom gradu u kome i pored većine srpskog stanovništva SDA nije dozvolila povezivanje ove opštine u sastav Autonomne regije Bosnska krajina. Posle preuzimanja grada, već treći dan stanje je mirno, do Prijedora se stiže normalno uz kontrolu srpskih teritorijalaca, sve škole su radile pred prvi maj, osim jedne osnovne. Radile su i sve ustanove, kao i sva preduzeća. Ekscesa nije bilo, a svima je omogućeno da dođu na posao, bez obzira da li je reč o Muslimanima, Hrvatima ili Srbima. (D.K)

***

PLANIRANA DEMOGRAFSKA EKSPLOZIJA
Udruženje univerzitetskih profesora i naučnika Srbije uputilo je u četvrtak svetskoj političkoj i kulturnoj javnosti informaciju o "smišljenoj i prinudnoj demografskoj eksploziji albanske populacije na Kosovu". "Šiptarski nacionalisti, takozvani balisti, uz pomoć okupatorske italijanske fašističke armije krivi su za ubistvo 15,000 i proterivanje preko 100,000 Srba sa svojih ognjišta u vreme rata", kaže se u ovoj informaciji. Prema oceni iz ove informacije, posleratna rukovodstva Jugoslavije, Srbije i Kosova odgovorna su za progonstvo i genocid nad srpskim stanovništvom u društvu koje je pretendovalo da bude neka vrsta "komunističkoj raja". U informaciji se dodaje da su ova rukovostva bila prožeta mržnjom prema Srbima, posebno pravoslavnoj religijskoj tradiciji. "Ovi ljudi bili su indoktrinisani kominternovskom ideologijom da su Srbi hegemonistička nacija, a bili su i pod uticajem Katoličke crkve", dodaje se.

Odjek profesorskog upozorenja: Grafit u Beogradu, 2010.
Photo: Milica Jovanović
U informaciji se iznosi da je, prema popisu iz 1921. godine, na ovim prostorima živelo 203,000 Srba i samo 140,000 Albanaca. Tokom Drugog svetskog rata i polse prisilnog iseljavanja nakon rata, sa područja Kosova i Metohije otišlo je preko 400,000 Srba a istovremeno na Kosovo se doselilo 360,000 Albanaca iz Albanije, što je svesrdno ohrabrivao Hrvat Josip Broz Tito", kaže ovo udruženje. Istovremeno, zaključuje se, Albanci su organizovali demografsku eksploziju kako bi postali većinsko stanovništvo. To je izazvalo nerazvijenost, nezaposlenost, siromaštvo i strahovitu međunacionalnu tenziju.

***

PONOVNO STRADANJE SRBA U OVOM VEKU
U Skupštini grada pre tri dana, javnosti je predstavljena knjiga "Genocid sa blagoslovom Vatikana" autora Rastislava V. Petrovića, u izdanju Fonda "Nikola Tesla" za pomoć Srbima izvan Srbije i sufinansijera "Proces produkt inženjeringa" iz Beograda. O knjizi, koja je rezultat višedecenijskih istraživanja i arhivskog rada Rastislava Petrovića, čiji su recenzenti akademici Vasilije Krestić i Radovan Samardžić, govorili su Enriko Josif, Zoran Gluščević i sam autor. Delove iz knjige čitala je Svetlana Bojković

- Između tankih korica ove knjige stalo je jedno pravo blago jer se Rastislav Petrović potrudio da sakupi i prezentuje dragoceni materijal - rekao je Enriko Josif.
- Mi se sada nalazimo u jednom velikom trenutku kada istorija i razistorija prestaju i nastaje nadistorija. Čovečanstvo je dovedeno pred ambis katastrofe, ali će se ona završiti ipak svetskom harmonijom u kojoj je posebno mesto namenjeno srpskom narodu. U tom budućem božanskom carstvu i svetu nevidnog, srpski narod igra sudbonosnu, vodeću ulogu.

Enriko Josif je rekao da u sadašnjem svetu, pored tolikih porušenih zidova, još jedan zid nije srušen - "zid ćutanja o sadašnjoj istini o srpskom narodu". On je istakao da je ostatak sveta srpskom narodu namenio istrebljenje i da "nije slučajno sve ovo što se danas dešava i što se u prošlosti dešavalo srpskom narodu".
- Rastislav Petrović je svojoj knjizi dao naslov koji je krajnje neophodan - rekao je Enriko Josif - jer se zaista mora reći da je krivac Vatikan i više o tome ne sme biti ćutnje. Duhovno najodgovorniji, jeste baš Vatikan a ne katolicizam. Doživećete jednog dana da se vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve kaje za to zlo.

On je naglasio da je "danas srpski narod poznat svima u svetu i to po jednoj vaseljenskoj groznoj laži o Srbima i Srbiji, ali da će uskoro doći dan istine kada će svi drugi narodi nositi Srbe i srpsku istinu na svojim plećima i ramenima, upravo zbog njegove upornosti u sopstvenoj pravičnosti".
- Genocid je monstruozna rabota kojoj se ne zna ni kraj ni početak - rekao je Zoran Gluščević. - U različitim naukama postoje različite metode koje pokušavaju da daju definiciju genocida, ali svi napori da se na racionalan način uđe u suštinu genocida nisu dali pravi odgovor jer, jednostavno, nemamo nijednu metodu za borbu protiv njega!

Govoreći o tipologijama raznih autora-istraživača fenomena genocida, Gluščević je naglasio da se hrvatsko-ustaške i fundamentalističko-muslimanske metode ubijanja Srba odlikuju strašću koja nije poznata u genocidnim radnjama nemačkih nacista koje su često kvalifikovane kao "industrijski hladan zločin". Ali ipak, rekao je Gluščević, posebnim proučavanjem dokumentarnih filmova i različitih zapisa i sećanja ljudi o nemačkom istrebljenju Jevreja, to je demantovano: u filmovima se apsolutno dobro vidi da nemački vojnici, u bilo kojoj ulozi, naknadno pokušavaju sebe da motivišu za radnju koju obavljaju, čak i onda kada žrtva ne pruža apsolutno nikakav otpor.

PHOTO: kasetomanija.files.wordpress.com
- Kod genocida je apsolutno prisutna jedna emocionalna agresivno-strastvena motivacija i ja tvrdim da nije moguć genocid bez strasti - rekao je Gluščević. - U međunarodnoj kodifikaciji genocid je zločin nad zločinima, a motivi za genocid su nešto što je najproblematičnije u savremenoj psihologiji i antropologiji. Hitler je istrebljivao Jevreje, a onda bi polako došli na red i svi drugi narodi, jer je duboko verovao da dotrajalo čovečanstvo mora da zameni arijevskim, germanskim čovekom, a nešto slično, samo još strastvenije, nalazi se u pozadini hrvatskog ustaštva i fundamentalističko-muslimanskog genocida nad Srbima.

Autor ove knjige, Rastislav Petrović, govoreći o radu na ovoj knjizi, koja je podeljena u tri dela - "Antologija zločina", "Izjave Srba-izbeglica" i "Evropa o ustaškom genocidu", istakao je da u zaglavlju knjige namerno nije naglasio period koji istoričar obrađuje "jer se ono što se dešavalo pre pola veka danas ponavlja na suroviji način". Većina dokumenata i zapisa savremenika ustaškog genocida od pre pola veka u ovoj knjizi je prvi put objavljena. (D. Đurđević)

***

EVROPA IZGUBILA IDENTITET (Šabac, 2. maja):
Uoči prvomajskih praznika u Šapcu je u organizaciji Odbora Srpske svetosavske stranke održana tribina o temi "Vaskrs Srbije", na kojoj su govorili dr Žarko Gavrilović, predsednik Glavnog odbora SSS, inžinjer Miroslav Krstić, predsednik izvršnog odbora, i profesor Živojin Savić, član Odbora. Oni su istakli da je sve ovo što se sada dešava srpskom narodu posledica jedne velike svetske zavere. Gavrilović je rekao da je Evropa izgubila svoj identitet i da se nalazi u rukama jedne druge svetske međunarodne sile. Po rečima Gavrilovića, Srbiji nema vaskrsa dok ne vaskrsne srpski narod i njegova duhovnost, dok se ne vratimo svom imenu, plemenu, korenima, religiji i svom moralu. (J.R.)

***

PROTEST ZBOG KRŠENJA LJUDSKIH PRAVA U SAD
Zelena stranka iz Beograda izrazila je zabrinutost zbog narastanja nasilja i kršenja ljudskih prava u Sjedinjenim Američkim Državama. U otvorenom pismu Vladi Savezne Republike Jugoslavije i ambasadoru SAD u Beogradu, Zelena stranka predlaže da SIV uputi posmatrače na krizna žarišta u Los Anđelesu, Atlanti i drugim državama SAD i ocenjuje da je za tamošnju situaciju direktno odgovorna administracija Džordža Buša. "Gospodinu Vorenu Zimermanu upućujemo najoštriji protest zbog kršenja ljudskih prava i zahtevamo povlačenje federalne armije sa kriznih područja, a posebno iz nacionalne mešovite Kalifornije", kaže se, između ostalog, u pismu Zelene stranke.

***

GODIŠNJICA OTPORA U BOROVOM SELU (Borovo Selo, 2. maja):
Danas je u Borovu Selu obeležena godišnjica prve prave velike bitke u borbi srpskog naroda Slavonije, Baranje i zapadnog Srema protiv proustaške nove hrvatske vlasti, godišnjica od dana kada su Tuđmanovi bojovnici pod izgovorom da oslobađaju dvojicu zarobljenih pripadnika MUP-a Hrvatske sa velikim snagama napali ovo mesto nadomak Vukovara koje je jasno i glasno stavilo do znanja šta misli o novoj hrvatskoj vlasti. U herojskoj borbi za opstanak u Borovu Selu poginuo je srpski dobrovoljac Vojislav Milić, a Tuđmanovi bojovnici imali su nekoliko stotina poginulih. Taj događaj bio je poziv i podstrek celokupnom srpskom narodu Slavonije, Baranje i zapadnog Srema na otpor protiv tiranije.

Photomontage: Instruktor
U mesnoj crkvi Sveti Stevan u Borovu Selu u 11 časova održan je parastos svima onima koji su položili život u borbi za slobodu, čast i dostojanstvo srpskog naroda, a zatim su deca položila cveće i vence na grobove najmilijih. Borovim Selom odjeknuli su plotuni u čast onih koji su poloćili život na braniku slobode srpskog naroda. Nakon intoniranja himne "Bože pravde", u osnovnoj školi "Vukašin Vule Šoškoćanin" u Borovu Selu počela je svečana akademija na kojoj je govorio predsednik Republike Srpska Krajina Goran Hadžić. On je podsetio na događaje od 2. maja prošle godine, na prve akcije protiv Tuđmanovih bojovnika u centru Borova Sela. Od tada su, naglasio je Goran Hadžić, pale mnoge žrtve koje niko nema prava da izda i zaboravi. Zato je pozvao sve Srbe da u borbi za slobodu i život dostojan čoveka budu složni i jedinstveni.

Prisutnima se obratio i vukovarski paroh Žarko Ješić, koji je u Borovu Selu bio sveštenik više od 20 godina, govoreći o svetoj borbi srpskog naroda za slobodu, borbi koja će u istoriji biti zabeležena velikim slovima. O proteklim događajima govorio je i komandant odbrane Borova Sela Siniša Rakazović. Povodom godišnjice početka borbe srpskog naroda protiv proustaških hrvatskih vlasti u osnovnoj školi "Vukašin Vule Šoškoćanin" izloženi su i radovi ovdašnjih slikara, na kojima je ovekovečena istina o borbi srpskog naroda za slobodu, čast i dostojanstvo. (S. Berić)

***

Momo Kapor: KOŠAVAC PROTIV BALKANSKE OLUJE

Bez obzira na istoriju, lipe mirišu na Čuburi. Briga njih za odluke Evropske zajednice. Istorija se ovde menja brže od godišnjih doba. Naši politički tekstovi venu poput zelene salate! Nisam mogao ni da sanjam da će jedna moja priča od pre godinu dana tako brzo zastareti... "Mada još nisam napunio ni sto godina, živeći u jednoj jedinoj zemlji, živeo sam, u stvari, u pet država! Kako to objasniti nekom normalnom strancu, koji je čitav život proživeo samo u jednoj državi? Mora da mu je bilo strašno dosadno!? Rođen sam, dakle, u kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kada sam ja došao na svet Srbi, Hrvati i Slovenci su već bili iščezli iz naziva. Što je najzanimljivije, nisam ni znao da sam rođen kao robijaš pošto sam tek posle rata saznao da je Kraljevina, ustvari, bila tamnica naroda!

Detinjstvo sam proveo u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji, koja je osnovana 7. marta 1945. DFJ! Nisam stigao ni do prvih dugačkih pantalona, a Demokratija je iščezla bez traga, pa smo živeli lepo i bez nje u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji. FNRJ.
Onda je iz naziva iščezao Narod, a zemlja se, i ne pitajući nas, prozvala Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom. SFRJ.

Uglavnom, izgleda da sam čitav život proveo u skraćenicama: DFJ, FNRJ, SFRJ... Prilegavši drugog dana Uskrsa posle ručka, zaspao sam u jednoj, a probudio se u pola tri u drugoj državi! SRJ. Savezna Republika Jugoslavija. Živela! To nema nigde! Nova država rodila se u sred balkanske oluje, kojom nam je zapretio zapadni svet. Balkanskoj oluji suprotstavio se inadžijski proletnji vetar, zvani - košavac! Zapadni svet nije računao sa prastarom srpskom osobinom, da se najbolje osećamo kad smo sami protiv svih. Taj ključni podatak nije bio ukucan u svemoćni kompjuter, koji određuje sudbine naroda i država.

Pedeset država protiv male Srbije i još manje Crne Gore! Samo smo to čekali pa da se opet osetimo važnim i slavnim, kao nekada. Uzgred, bilo nam je krivo, što protiv nas nisu pozvali i Australiju, Novi Zeland i Japan. Uostalom, Japan ima najviše prava da bude protiv nas, jer kao što je poznato, Crna Gora sa njim još nije zaključila mir, posle objave rata 1905. kada je stala na stranu majčice Rusije. Ja se divim hrabrosti japanskih turista na Crnogorskom primorju, oni ni ne sanjaju da mogu postati ratni zarobljenici!

Onda se postavilo pitanje priznavanja nove države... Naravno, očekivali smo da će to najpre učiniti Amerika, naša stara saveznica u dva poslednja rata. Umesto nas, Amerika je odmah priznala Hrvatsku, koja joj je objavila rat 1941. i još nije sa njom zaključila mir! Možda u tome i ima neke logike - da bi neko mogao da sklopi mir, mora najpre da postane država, makar tom ličio na do pola pojedenu kiflu!

Sam protiv celog sveta: Momo Kapor, Srbin
PHOTO: proartegalerija.com
Da nije tužno, bilo bi smešno to što nas ne priznaje ni naša susetka, leblebija republika koja još traži svoje ime! Evropa ju je priznala i bez imena - na veresiju. A mnogi Beograđani se uplašili da će u njihovom gradu, sada kad smo se ujedinili, biti još više Crnogoraca nego ranije. Mogu da ih umirim: u Beogradu ima isto toliko Crnogoraca koliko i Beograđana leti u Budvi! Tu smo kvit.

I tako, dok čekamo da nas priznaju, osećam se kao da uopšte ne postojim. Ako ne priznaju oni nas, nećemo ni mi njih! Naša ljubav nije neiscrpna. I ona može da se potroši. A lipe mirišu na Čuburi. Ispod krošnji žmirkaju na treperavom svetlu kafanski astali, prekriveni dotrajalim crveno-belim kockastim stolnjacima. U napuklim tanjirima preostala uskršnja jaja kuvana u boji od ljuski crnog luka. Hajde da se tucamo!

Obišao sam mnoge zemlje i gradove, ali još nigde nisam video da neko, kao u Beogradu, igra igru zvanu "ubacivanje šibice u čašu". To je, inače, jedini sport kojim sam se strasno bavio celog života. Pred "Kalenić" stižu lokalni pijanci. Pošto, najpre, ispiju po koje žestoko piće ("Klin se klinom izbija") i pređu na špricere, oni mole kelnera da im skloni sve sa stola i skine stolnjak. To je znak da će uskoro započeti čuburski šampionat u ubacivanju šibice u čašu. Kafanska košarka! Šibica se ubacuje sa ivice astala, a čaša je postavljena na sredinu, podjednako udaljena od svih igrača.

Pokojni Libero Markoni je žmureći ubacivao šibicu u čašu; bio je apsolutni prvak sveta u tom sportu, kojim se može baviti samo pripit igrač. Tada se postiže prava zen-koncentracija; igrač se poistovećuje sa kutijom šibice u letu i njenim ciljem - zvoncavim dnom čaše. Kada šibica padne na dno - pedeset poena. Stotinu poena dobija onaj, kome se šibica zadrži na ivici čaše. Onaj ko izgubi plaća sledeću turu... Nevolja je u tome, što ima sve manje šibica, a sve više upaljača! Kako ubaciti "dipone" ili "zipo" u čašu?

Mirišu lipe na Čuburi, lete šibice iznad stola, "biju Srbi, al' biju i Turci!" a mi još nepriznati slavimo novu državu! Da nas slučajno vidi neki svetski državnik, mislio bi da smo ludi! I ne bi se mnogo prevario... Ali svetski državnici ne zalaze na Čuburu.

***

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 4. maja 1992. godine

UBIJENO VIŠE OFICIRA, VOJNIKA I CIVILA
Kolona sa ljudstvom i opremom komande uredno se kretala do obližnje Skenderije, gde je vozilo u kome je bio Alija Izetbegović, napustilo kolonu i uputilo se prema zgradi Predsedništva Bosne i Hercegovine. Deo vojnih vozila, u jednom je bio i general Kukanjac, propušten je, a preostali deo zaustavljen, a zatim izložen najbrutalnijem napadu i nečuvenom masakru ljudi. Još uvek se ne raspolaže pouzdanim podacima o broju poginulih i ranjenih oficira, vojnika i civila koji su se nalazili u zaustavljenim vozilima. Izvesno je, međutim, da ima više poginulih i ranjenih.

Pripadnici takozvane teritorijalne odbrane i "zelenih beretki", koje je predvodio Emin Šarakić, izložili su pripadnike jugoslovenske narodne armije besomučnoj unakrsnoj vatri, a pojedince izvlačili iz vozila, zlostavljali, ranjavali na mestu tog velikog zločina, mučki likvidirali. Pred očima predstavnika UNPROFORA streljana su dva pukovnika JNA.

Do sada prikupljene činjenice nedvosmisleno potvrđuju da je ovaj zločinački prepad i masakr isplaniran i izveden u direktnoj režiji muslimansko-hrvatske koalicije u Predsedništvu Bosne i Hercegovine. Ključnu ulogu u planiranju prevare i napada imao je Alija Izetbegović, sa svojim najbližim saradnicima, članom Predsedništva Ejubom Ganićem i donedavnim čelnikom Hrvatske demokratske zajednice za Bosnu i Hercegovinu, Stjepanom Kljuićem.

Utvrđeno je da su Ganić i Kljuić sve vreme bili u vezi sa Eminom Šarakićem i direktno rukovodili napadom. Savezni Sekretarijat za narodnu odbranu sa žaljenjem konstatuje da su i ove poslednje žrtve, koje su pale uz neposredno prisustvo predstavnika UNPROFORA, izgleda nedovoljne da bi Evropa i svet shvatili da nije Jugoslovenska Narodna Armija ta koja izaziva sukobe, već je to Predsedništvo Bosne i Hercegovine, koje po svaku cenu želi da onemogući nastavak Konferencije o BiH i ostvari svoj koncept o njenom unitarnom političkom uređenju, čak i po cenu genocida i masovnih zločina nad srpskim narodom i pripadnicima JNA u toj republici.

Svakodnevni užas: Rat u Sarajevu 1992.
PHOTO: Stock
Komanda Druge vojne oblasti i Savezni sekretarijat za narodnu odbranu preduzimaju sve što je u njihovoj moće da se što pre dođe do ranjenih i poginulih pripadnika armije. O novim, bitnim saznanjima, javnost će biti obaveštena, kaže se na kraju saopštenja SSNO.

***

VELIKE ŠTETE U SARAJEVU (Sarajevo, 3. maja):
U sarajevskim sredstvima informisanja, posebno na radiju i televiziji, vodi se otvoreni i totalni propagandni rat protiv JNA i srpskog naroda, iako se često prikriva krilaticom da je reč samo o srpskim ekstremistima.

Primetno je da se muslimanski i hrvatski ekstremisti uopšte ne pominju pa često izgleda da JNA ratuje protiv same sebe, ili protiv nekog nevidljivog ili fantomskog protivnika. Mnoga zla koja čine u teritorijalnoj odbrani ili u MUP-u BiH pokazao je novinarima dokaze da se bukvalno svakog dana u opštini Novo Sarajevo zločinački zakolje po jedan Srbin.

Kritično stanje u Sarajevu zantno je pojačano posle jučerašnjih velikih borbi i bombardovanja centralnog dela grada u kojem je gotovo u potpunosti izgorela zgrada glavne pošte. Više od polovina građana Sarajeva ostalo je bez telefonskih priključaka. Prema podacima koje su izneli direktori sarajevske pošte 3800 priključaka je nepovratno uništeno, dok je sudbina još 7,000 veoma neizvesna pošto je vatra zahvatila i kompjuterski sistem koji kontroliše ove priključke. Uništeni su svi brojevi koji počinju sa 2,3 i 5.

Prema rečima odgovornih ljudi u pošti, naneta je šteta od najmanje sto miliona dolara i za obnovu svih uređaja i opreme biće potrebno najmanje dve godine. Naime, samo za nabavku opreme potrebno je čekati godinu i po dana. Prekinute su telefonske veze sa mnogim zapadnim zemljama i sa raznim gradovima u Bosni i Hercegovini, posebno u zapadnom delu Republike. Slabe veze, kakve-takve, ipak postoje prema Beogradu, Podgorici, Užicu i Nišu. Velike teškoće pošti pričinjavaju i mnogi oštećeni radio i televizijski releji. Televizija Sarajevo svedena je praktično samo na dva releja: na Humu i Bjelašnici. Bez telefona su ostale i važne državne institucije u užem centru grada: Predsedništvo, Skupština, vlada, policijska stanica...

Rušenja i oštećenja u centralnom delu grada veoma su velika i prema procenama koje su se čule između ostalog na Radio Sarajevu predviđa se da bi nastavak ovakvih bombardovanja znatno brže mogao od Sarajeva da napravi novi Vukovar. Očekuje se, međutim, da će razum prevladati i da će bezbedno biti izvršena razmena Alije Izetbegovića i Milutina Kukanjca. Ovo je potrebno i zbog zajedničkog dogovora o transformaciji JNA u toj republici. Razgovori su početi, teško se odvijaju, ali ovde svi očekuju da će biti uspešno okončani.

Snabdevanje životnim namirnicama u glavnom gradu Bosne i Hercegovine teže je nego juče kad smo javili da je veoma kritično. Pekari su danas saopštili javnosti da hleb mogu da pevezu samo u nekoliko sarajevskih kvartova. (Mirko Carić)

***

SRPSKI TERITORIJALCI ZAUZELI GORAŽDE (Višegrad-Goražde, 3. maja):
Pošto ni posle tronedeljnih pregovaranja Muslimana i Srba u Goraždu nije uspela, uz obostranu saglasnost, teritorijalna podela opštine u kojoj su "zelene beretke" dugo vršile torturu i zadavale strah srpskom narodu, juče su Goražde zauzele srpske teritorijalne jedinice SAO Hercegovine i Romanije. Kako je izjavio ministar za odbranu SAO Istočne Hercegovine Duško Kornjača preduzimanje takve akcije naređeno je srpskim teritorijalcima iz Foče, Čajniča, Višegrada i delovima jedinica SAO Romanije, jer Srbi u goraždanskoj opštini nisu više mogli da podnose maltretiranja i ponižavanja ekstremista Stranke demokratske akcije u tome gradu.

Znalo se i to da se sve odugovlačilo u očekivanju razvoja situacije u Sarajevu, pošto nije uspeo plan sa Muratom Šabanovićem u Višegradu za miniranje brane Hidroelektrane Višegrad. Tu akciju, prema vojnim i izvorima civilne vlasti Višegrada, podržavalo je oko 3,500 dobro naoružanih zelenih beretki i hosovaca. Na dobrobit ljudi koji su ostali u Višegradu srećom u mirovnu misiju pozvane su jedinice Jugoslovenske narodne armije Užičkog korpusa pa je propao i plan osvajanja Višegrada i prodora zelenih beretki i hosovaca u bivši Sandžak.

I Goražde je srpsko: Zaokruživanje teritorije
Photo: tripod.com
Sada je bez većih razaranja i žrtava i Goražde pod kontrolom vlasti Srpske Republike Bosne i Hercegovine. U Goraždu je sinoć bilo sporadične pucnjave, a vojska SAO Hercegovine i Romanije obezbeđuje red i mir jednako za sve građane i u ovom gradu na Drini. (B. Novaković)

***

BILJANA PLAVŠIĆ OPTUŽUJE (Herceg-Novi, 3. maja):
Učestvujući u današnjoj emisiji "Korak bliže istini" Radio Herceg-Novog, dr Biljana Plavšić je za strahote koje je Sarajevo preživelo juče i tokom protekle noći optužila Aliju Izetbegovića.
- Izetbegovićevu teritorijalnu odbranu ne priznajem i proglašavam je paravojnom formacijom, jer formiranjem TO trebalo je da se saglase i predstavnici srpskog naroda. Odluka o povlačenju Jugoslovenske armije takođe je doneta bez ikakve konsultacije predstavnika srpskog naroda, koji čini 32 odsto populacije Bosne i Hercegovine. To je trenutno narod van zakona, nastavila je Biljana Plavšić. Bila bi velika sreća za ovu republiku kada Izetbegović ne bi bio na njenom čelu. Ima drugih razumnih Muslimana koji bi tu mogli da budu. Izetbegović je kriv za nevine žrtve. On ne vodi računa o svom narodu. Od svog fanatizma, verskog fundamentalizma nije u stanju da sagleda ništa drugo, i zbog toga ga najviše optužujem - rekla je Biljana Plavšić.

Na pitanje gde je provela jučerašnji dan i proteklu noć, dr Plavšić je odgovorila:
- U svom stanu u Sarajevu, iako sam mogla da odem na Pale gdje je bezbjedno. Ipak sam ostala sa srpskim narodom u Sarajevu, sa onih 180,000 Srba koji žive u ovom gradu.

Na pitanje da li postoje šanse da se nađe miran dogovor, gospođa Plavšić je odgovorila:
- Mislim da postoje još neke šanse na dogovor, ali ako učestvuje Alija Izetbegović, onda o tome nema govora, jer to je čovjek kome ne možete vjerovati ni jednu riječ.

Photomontage: KANDAhar
***

SRPSKI RADIKALI NISU U BOSNI
Na vesti iz Sarajeva, pre svega iz Teritorijalne odbrane Bosne i Hercegovine, da su preksinoćni sukobi počeli napadima jedinica Šešeljevih četnika i "Belih orlova" Mirka Jovića, pozvali smo juče telefonom sedište Srpske radikalne stranke i Srpske narodne obnove u Beogradu.

U Srpskoj narodnoj odbrani kažu da, zbog zauzetosti čelnika, izjave treba očekivati tek danas. U sedištu Srpske radikalne stranke, vesti iz Sarajeva su prokomentarisali rečima da je sve što javljaju bosanski mediji već demantovano preko agencije Srna. Napade su, kažu u Srpskoj radikalnoj stranci, počele muslimanske formacije. Ako su u borbama učestvovale i pristalice dr Vojislava Šešelja, onda su to "momci iz Bosne i pripadnici Teritorijalne odbrane Srpska Bosna i Hercegovina a nikako članovi Srpske radikalne stranke iz Srbije". To je istina, kaže u sedištu stranke koju vodi dr Vojislav Šešelj, a "sve drugo je samo propaganda muslimanskih lidera". Sam Vojislav Šešelj juče nije bio u sedištvu svoje stranke. "Negde je na terenu" - kratko nam je rečeno. (Đ. M.)

***

"ZELENE BERETKE" I "BELI ORLOVI" (Sarajevo, 3. maja):
Opština Novo Sarajevo, prema ranijem dogovoru sa vladajućom strankom, jedna je od srpskih opština u galvnom gradu Bosne i Hercegovine. Deo opštine već duže vreme kontrolišu snage srpskih teritorijalaca koji su uglavnom smešteni na padinama Trebevića i one kontrolišu opštinu do reke Miljacke.

Preko reke drugi deo opštine kontrolišu "zelene beretke". Srpskim jedinicama priključili su se poslednjih dana i "beli orlovi" iz Srpske narodne odbrane. Prema poslednjim saznanjima nalaze se u naselju Grbavica gde mobilišu mladiće u svoje redove. Građani muslimanske nacionalnosti koji poseduju oružje pozvani su da se suprotstave "belim orlovima". (M. C.)

***

VIRUS SEPARATIZMA OSVOJIO JE SVET
Ima ona cinična izreka: Bože, sačuvaj me od prijatelja, a sa neprijateljima ću lako! Međutim, u slučaju ove naše Srbije danas, pokazuje se da ni sa jednima ni sa drugima nije lako. Otuda je svaki prijatelj dobrodošao, ako je pravi. A ima ih. Razgovarali smo sa dve žene, koje neustrašivo, kao naučni radnici najviših institucija sada već bivšeg Sovjetskog Saveza, neumorno preko svih sredstava informisanja biju bitku "za stvar" Srbije.

Gospođa Jelena Guskova marta meseca je boravila u Srbiji i Makedoniji da se na licu mesta uveri u ono šta se dešava. Inače doktor istorijskih nauka, Guskova je naučnik u Institutu za naučne informacije za društvene nauke pri Akademiji nauka SSSR-a, a Ljudmila Tagunenko je sedamnaest godina šef Odeljenja za Jugoslaviju u Institutu za međunarodna ekonomska i politička istraživanja, takođe pri Akademiji nauka. Inače, gospođa Tagunenko je beogradski đak, diplomirala je na Ekonomskom fakultetu kod profesora Mihajla Vučkovića i akademika Mihajla Stipetića, pa tako, kaže u šali: "Imam dvostruko državljanstvo".

Jugoslavije više nema? Dobro, ni nas više nema - kaže Tagunenko.

Photo: Stock
Svi krivce tražimo danas, ove, među nama, a vi ipak kao naučnik pratite i politički i ekonomski razvoj naše zemlje. Gde po vama leže uzroci ove metastaze?
- Ja sam pripremila tezu koja još nije štampana, pod naslovom "Raspad federacije, uzroci i posledice" pokazujući to na primeru Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Čini mi se da uzroka ima više. U uslovima višepartijskih sistema dolazi do ovakvog raspadanja jer i federacja je kao struktura nestabilna. Takođe ima puno istorijskih razloga, a ni rukovodilaca nije bilo dobrih. A onda, tu je i nacionalizam koji gura u propast.
- Ja bih ovo mišljenje malo dopunila - dodaje doktor Guskova. - U zapadnim naučnim krugovima postoji teorija da svaki narod treba da prođe nekoliko etapa u svom razvoju. Prva etapa je dobijanje državnosti, a zatim etapa konfederacije. Međutim, svaki narod nije prošao te etape.

Ali Srbija je imala svoju držvnost?
- Srbija da, ali Muslimani, Makedonci, Hrvati...? Zbog toga je njima potreban taj jedan period da bi i oni shvatili da su samostalni. Međutim, po meni u toj teoriji ima nedostataka i grešaka. Jer, mi sada živimo na kraju 20. i na početku 21. veka. Znači, ne može se sada raditi kao da smo u 14. ili 15. veku. Zato je neophodna državnička mudrost, tolerantnost i razumevanje drugih naroda da bi se taj proces izveo mirnim putem. Ne može se praviti nova balkanizacija.

Kažete "balkanizacija", a nacionalni pokreti se javljaju i u drugim zemljama Evrope, u Škotskoj, zatim Irci, Baski, Korzikanci...
- Da, ja bih rekla da je to sad već svetski proces. Ali, čini mi se da je posle perioda socijalizma, taj proces najizrazitiji u Jugoslaviji i Sovjetskom Savezu. To što se događa govori da je cela naša civilizacija u krizi. Ali najdrastičnije je na Balkanu i kod nas.

Svakako da postoji i ekonomska neravnomernost kao uzrok traženja identiteta?
- Naravno, ja bih kao ekonomista nešto rekla o tome - kaže gospođa Tagunenko. Ta neujednačenost u ekonomskom razvoju, veliko zaostajanje u stupnju kulture, svakako su uslovi za krizne situacije. recimo mi smo preveli rad akademika Koste Mihajlovića "Ekonomska stvarnost Jugoslavije" ge je on jasno rekao da je jedan od uzroka sukoba razlika u stupnju ekonomskog razvoja. Jedan od razloga sukoba je i izvesna "istorijska nostalgija" kako mi kažemo. U Makedoniji, u Sloveniji, u Hrvatskoj, kod nas, u Ukrajini, u pribaltičkim zemljama... Svako sada hoće po svaku cenu da ima svoju državu.

Ne treba zaboraviti ni faktor religije.
- Svakako. Nedavno je izašao veliki članak kod nas, sa naslovom "Islam i pravoslavlje - a ne stižemo ni da se prekrstimo". Tako su nastali veliki sukobi. Eto tolike godine su prošle, kod nas 74 kod vas manje, tri generacije su stasale komsomolaca, kod vas samoupravljača, i opet danas stoje pred islamom, katolici pred papom, a pravoslavci manje. Uvek je pravoslavlje bilo slabije u odnosu na Rim.

Zbog čega su naučnici ćutali, zbog čega su njihova saznanja ostajala u kabinetima?
- Nismo ćutali, bilo je mnogo članaka o krizologiji - odgovara Ljudmila Tagunenko.
- I kod vas i kod nas su naučnici mnogo govorili, međutim, prodor svih ovih negativnih, separatističkih tendencija bio je i za nas iznenađenje. Čini mi se da je virus separatizma osvojio ceo svet.
- Ipak, vi ste u pravu u nekom smislu, dopunjava doktorka Guskova, neko vreme kad su počeli ti događaji u Jugoslaviji naši naučnici nisu shvatili da treba da se oglase. Prvo su se oglasili novinari, oni su putovali, u inostranstvo i oni su pisali i to uglavnom oni koji nisu sasvim dobro poznavali sve prilike. Nisu čak znali ni jezik i koristili su, uglavnom, izvore zapadnih novinara i agencija. A ni Srbija nije u svom informacionom delovanju shvatila da je potrebno neke informacije da se daju i Rusiji. A Rusija je ipak srpski brat, i u svakom slučaju biće na njenoj strani.
- I ja sam, čim je počeo rat, napisala u "Gazeti" veliki članak "Šta se događa u Jugoslaviji" koji nije ovde dobro dočekan od nekih ljudi koji su mi prebacili da sejem paniku kaže Ljudmila Tagunenko. (Mirjana Radošević)

*Tehnička podrška Miloš Obradović

*Nastavak feljtona u ponedeljak 7. juna