Pravoslavna kost u grlu

image

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politike" od 22. aprila 1992. godine

OKRŠAJI U SARAJEVU
Čitavu Bosnu i Hercegovinu, a posebno Sarajevo, potresaju i dalje sukobi na uglavnom poznatim ratnim žarištima. Iza žrtava i groznice razgraničavanja naziru se linije razdvajanja po verskom i etničkom principu do kojih se već petnaestak dana, na žalost, dolazi ne putem pregovora nego preko nišana.

Posle kratkotrajnog zatišja, epicentar artiljerijske seizmike postalo je Sarajevo u kojem su se okršaji - prema izveštajima koji su stigli do zaključenja lista - rasplamsali do neslućenih razmera.

U sukobima su identifikovane samo dve strane - "zelene beretke" koje pomažu Paragini hosovci, na jednoj, i snage Srpske Republike BiH, dok se armija drži po strani. "Nismo ispalili ni jedan metak" - reči su predstavnika komande Druge armijske oblasti.

Borbe su naglo buknule posle svanuća u gotovo svim delovima grada. Projektilima sa okolnih visova pogođeni su mnogi vitalni objekti ali se još ne zna ko je dao elemente za ta razaranja. Prema nekim izveštajima srpske snage ne prelaze preko leve obale Miljacke, koje bi, po nekim nagoveštajima, trebalo da bude granica srpskog i muslimanskog dela grada. O verodostojnosti takve pretpostavke govori i izjava lidera Srba u BiH dr Radovana Karadžića da treba što pre izraditi mapu Sarajeva pa će sukobi prestati, jer je srpski deo grada već - zaokružen.

U Mostaru je relativno mirniji dan, verovatno pred nove okršaje. Iz zapadne Hercegovine, prema mnogim vestima, oružane snage Hrvatske, koje su okupirale ovaj deo BiH, javno prete novim agresivnim akcijama na grad, naselja na levoj obali Neretve i JNA. Trupe gardista i hosovaca gomilaju se u Livnu, Duvnu, Čitluku, Lištici, Metkoviću i drugim gradovima. Njihovo levo krilo preti kontraofanzivom radi preotimanja kupreške visoravni "sve do Bugojna". Iako je Hrvatska u zapadnoj Hercegovini uzurpirala sve prerogative vlasti, nametnuvši tom delu nezavisne BiH i svoj novac - hrvatski dinar - kao jedino sredstvo plaćanja, evropski posmatrači pred tim činjenicama zatvaraju oči, a evropska štampa ih jednostavno ignoriše.

U dolini Neretve i dalje se odvija drama u Čapljini, gde, uz žrtve, odoleva kasarna JNA. U centru grada buknuo je požar na pravoslavnoj crkvi.

Ratni mozak surovosti i terora dopunjava i apel predstavnika UNICEF-a da se spreče bande koje pljačkaju humanitarnu pomoć, upućenu deci na bosanskohercegovačkom prostoru. (R. K.)

***

POGINULO DEVET SRBA I 20 MUSLIMANA (Srebrenica, 21. aprila):
Noćašni vatreni okršaj između srpskih teritorijalaca i "zelenih beretki" vođen u predgrađu Srebrenice zvanom Potočari naneo je velike gubitke i na jednoj i na drugoj strani. Prema raspoloživim podacima u dugotrajnoj žestokoj pucnjavi, smrtno je stradalo devet srpskih boraca a dva su ranjena posle upadanja u zasedu koju su postavili muslimanski plaćenici. Učešće u ovom sukobu protivnička strana platila je još težim gubicima. Poginulo je 20 a ranjeno više pripadnika zelenih beretki.

Do ovog i svih prethodnih međunacionalnih okršaja u Srebrenici došlo je posle učestalih oružanih provokacija od strane Muslimana, pristiglih ko zna odakle u Potočare, gde je pretežno naseljen živalj islamske veroispovesti.

Photo: Stock
U toku dana stanje se delimično primirilo, ali je primirje varljivo, pa stanovnici sa strahom očekuju narednu noć.

Inače, srpski teritorijalci već nekoliko dana drže Srebrenicu u svojim rukama i ovde su, posle bekstva čelnih ljudi SDA iz grada koji su odgovorni za međunacionalne sukobe, uspostavili vlast.

Jedan od uslova za njeno normalno funkcionisanje je zahtev da svi naoružani građani predaju oružje kome se veći deo muslimanskog stanovništva ne odaziva. Namera vlasti srpskog naroda da zavede mir i učestali otpori muslimanskih ekstremista da se povinuju njenim odlukama suprotnosti su zbog kojih svi strahuju zbog novih sukoba. (B. Pejović)

***

PRAVI RATNI DAN U SARAJEVU (Sarajevo, 21. arpila):
Jutros, oko 5 sati, u Sarajevu su počeli žestoki okršaji, na gotovo celom području grada. Odjekuju eksplozije, rafali, na meti projektila su najvitalniji objekti. Prema nekim saznanjima, najteže je na Grbavici. Na udaru je i velelepna zgrada "Elektroprivrede BiH", koja je u blizini, na obali Miljacke.

Prema zvaničnim informacija Centra službi bezbednosti, u ovim okršajima vojska se korektno ponašala. U vestima sarajevskog radija u 10 sati ujutro pomenuto je prisustvo četnika Vojislava Šešelja. U pravoj ratnoj i opasnoj atmosferi u Sarajevo je, praktično, nemoguće ući, niti izaći iz njega. Grad je zatvoren i u pravcu Pala, kao i Vogošći i prema Ilidži i Blažaju.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Fikret Abdić jutros je preko Radio Sarajeva izrazio mišljenje da Armija mora nešto da preduzme i treba da obezbedi mir.
- Na vatru se odgovara vatrom - rekao je, pored ostalog, Abdić.

On je istakao da je jedno od osnovnih pitanja u tome da se vidi - ko krši dogovoreno primirje.

U program Radio Sarajeva jutros se uključio Stjepan Kljuić, takođe član Predsedništva BiH, predsednik HDZ u ostavci zamerajući Abdiću zbog priče, kako je rekao - "za neka buduća vremena". Kljuić je povodom jutrošnjih okršaja rekao da "teroristi" ulaze u grad i pozvao građane na odbranu. Pozivajući Sarajlije da se mobilišu, Kljuić je zatražio da se vojska skloni u kasarne.

Utisak je da Kljuićev poziv nije poziv na mir, nego - dalja neprijateljstva. To je rekao i potpukovnik Franjo Pataiho.

U Komandi Druge vojne oblasti u Sarajevu ovaj dan je još jutros ocenjen kao izuzetno težak, pa je upućen poziv da se prekine sa "divljanjem, razaranjem i vatrom". Puca se sa Huma, Zlatišta, Vraca. Dejstvuju "obe strane", dok vojni izvori ističu da Armija nije ispalila nijedan metak.

U toku jutra, u ratom zahvaćenom Sarajevu bilo je više događaja koji su samo deo ratne sudbine koja je zadesila grad na Miljacki. Od pucnjave bilo je više ranjenih. Jednog mladića, ranjenog u Lenjinovoj ulici, do bolnice je mogao da odveze jedino vojni transporter, a prethodno su morale da se daju garancije da se na vojno vozilo neće otvarati vatra, pogotovo što je ono krenulo da spasava, a ne da borbeno dejstvuje.

Novi okršaji u Sarajevu usledili su nakon jedne od "najmirnijih noći". Mir u Sarajevu je sada nešto posve neuobičajeno i toliko nestvarno da je jučerašnje kratko primirje delovalo uznemirujuće i slutilo na novo zlo, što se jutros i obistinilo.

Partneri na vlasti u Bosni i Hercegovini postali su ljuti protivnici. Dogovori nisu postignuti, a nisu ni okončani. Istovremeno se insistira na njihovom nastavku u okviru Konferencije o Bosni i Hercegovini, ali sa strane, što se i u Sarajevu protura, neki strani mediji govore o prekidu razgovara o sudbini Bosne.

Predsednik Srpske demokratske stranke dr Radovan Karadžić insistira na onome što je već dogovoreno i smatra i dalje da je neophodna podela Sarajeva i Bosne i Hercegovine. Dr Karadžić upozorava da se sadašnji rat u BiH u stvari vodi na "budućim granicama". On Upozorava i na teror u muslimanskom delu Sarajeva, dok je drugde, na primer, na Ilidži posve mirno.

Izrada mape Sarajeva je najpreči posao, smatra dr Karadžić, i čim se to uradi, uveren je on, borbe će prestati. Pri tom, dr Karadžić upozorava na - "staru taktiku odugovlačenja".

Uprkos svemu dr Radovan Karadžić je izjavio:
- Može biti i biće mira u Sarajevu!

Dr Karadžić, naime, smatra da su osnovni ciljevi već postignuti, pošto je zaokružen srpski deo Sarajeva.
- Mi smo, u osnovi, optimisti jer smo na pragu ostvarenja svog cilja, kaže, pored ostalog, dr Karadžić.

Predsedništvo Bosne i Hercegovine, u kojem su ostali hrvatski i muslimanski predstavnici, izdalo je proglas da građani ne potpisuju izjave lojalnosti, "onima koji to ne zaslužuju", jer su to, kako se kaže, "rušitelji kuća", i traži se da se pruži "otpor agresoru".

Kakvo je stanje u Predsedništvu odslikava se i na osnovu onog jutrošnjeg radio dijaloga dvojice čelnika, Kljuića i Abdića.

Razmišljanja Fikreta Abdića u sveopštem haosu, deluju razumno kada on uviđa da stvari počinju da se vrte u krug. Abdić, pored ostalog, misli da na Bosnu i Hercegovinu, i grad Sarajevo, koji su izloženi napadima, treba da se prenese povoljna klima iz Cazinske krajine, Bosanske Krupe.

U BiH se, takođe, primećuje Abdić, živi pod pritiskom, pa on misli da je najbolje da se sada obavljaju interni dogovori, pa tek posle da se izađe pred javnost.

Najgore je, kako primećuje Abdić, što svako drži sopstveni stav kao ispravan i ne želi da ga menja. On primećuje da u ovakvoj situaciji, koju bi verovatno neki želeli da iskoriste, niko politički ne bi trebalo da napreduje, pošto se mnogi bore za funkcije. Abdić, takođe, smatra da svi u Sarajevu, što je osnovni preduslov, treba da izvrše hitnu reviziju svojih shvatanja da bi se otvorili i ostvarili pregovori. Smisao i sposobnost za pregovore treba da budu izražene i - u popustljivosti. Umesto toga, i dalje se razmenjuju napadi.

Nagoveštava se da Bosna i Hercegovina može da uđe u "sveopšti rat", u katastrofu, i treba sve učiniti da se to spreči.

U ovoj zaraćenoj republici ne funkcioniše ništa, ne samo tramvaji. Dat je rok od 48 sati za rekonstrukciju republičke vlade koju su takođe napustili srpski ministri.

Ratni prizor: Sarajevo 1992. godine
PHOTO: Roger Richards
Novi sukobi u Sarajevu samo pojačavaju očajanje njegovih žitelja. Takođe, stvara se atmosfera odmazde čak i prema tako uglednim Sarajlijama kao što su Emir Kusturica, Goran Bregović, Ivica Osim, a uz njih prave se i drugi različiti spiskovi "nepodobnih", kao što je to svojevremeno činjeno u nekim sarajevskim glasilima.

Stvara se hajka, izmišljaju se različite priče i iznose netačni podaci i o nekim sarajevskim novinarima.

Žestoka pucnjava nastavljena je u Sarajevu i u toku popodneva. Najžešće je, u stvari, na levoj obali Miljacke, oko Grbavice, na Trgu Pere Kosorića, gde izrešetane fasade na zgradama i razvaljena vrata ostaju kao trag iza današnje bitke. Mnogi ionako skromni ručkovi su danas prekinuti pucnjavom, jer se zbog detonacija ustajalo od stola i bežalo u neki skrovitiji deo stana, najčešće u kupatilo ili u hodnike. (D. D.)

***

GARAŠANIN TVORAC NOVE SRPSKE DRŽAVE
"Ilija Garašanin je u prvom redu onih velikih ljudi koji su stvorili novu Srbiju, ljudi koji su umeli i mogli da se nose s jednako zaraženim i umnim političarima evopskih velikih i srednjih sila, kojima je i tada Srbija bila prevažan činilac političkih ravnoteža na Balkanu. U političkoj radnji Ilije Garašanina, koji je vodio prvorednu politiku i pod Aleksandrom Karađrđevićem i pod Mihailom Obrenovićem, mogu se opaziti prividni politički paradoksi, koji su svojstveni i Evropi. Legitimna vlast u Francuskoj i Italiji, Napoleon Treći, i kao predsednik Republike i kao car Francuske, Viktor Emanuel i Kavur u Italiji držali su po strani, a i progonili su, najstrasnije zatočenike načela narodnosti, Macinija, Garibaldija, kao i njihove mnogobrojne sledbenike. Konzervativnna evropska desnica je morala da bude protiv onih koji su zagovarali 'slobodu kao uslov nacije', ističući 'naciju kao uslov slobode'... Načelo narodnosti nisu ostvarili Macini i Garibaldi, već Napoleon Treći i Viktor in Kavur."

Ovim rečima Nikše Stipčevića, dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti i upravnika njene Biblioteke, juče je u SANU otpočela svečanost na kojoj je predstavljenan knjiga "Ilija Garašanin (1812-1874)", zapravo Zbornik radova izrečenih na Međunarodnom naučnom skupu o ovoj temi, koji je održan pre pet godina, u decembru 1987. Zbornik je objavila Biblioteka SANU, a urednik je bio akademik Vladimir Stojančević.

"Ilija Garašanin" - rekao je, potom, Stipčević - "nije voleo srpske liberale, neke je i prezirao. A s velikim zazorom je gledao na Ujedinjenu omladinu srpsku, koja je bila najglasniji zastupnik načela vrednosti. A tvorac je, bez obzira na pomoć Františeka Zaha, "Načertanija" (1844), najcelovitijeg srpskog nacionalnog programa, nad čijim neostvarenim tačkama se i danas, s tugom, koja ne priliči istoričarima faktofilima, zadržavamo. Pošto je Garašanina nazvao "emblematičnom ličnošću" i konstatovao da "one još dugo posle svoje smrti učestvuju u političkom životu", Stipčević je rekao da je "usmerena istoriografija, koje je toliko bilo u nas, ne samo u poratnim ideološkim, dakle zabludnim, vremenima, Iliju Garašanina pominjala ili s omrazom, ili s ljubavlju".

Idol Nikše Stipčevića: Ilija Garašanin
Photo: Wikipedia
Ovaj Zbornik predstavlja najdublji tretman čitavog niza Garašaninovih dostignuća u oblasti političkih ideja i političke prakse u političkoj istoriji Srbije 19. i 20. veka - rekao je akademik Čedomir Popov. - Zbornik je tematski i metodološki raznovrstan, sa izuzetnim bogatstvom radova, jedna analitička studija iz oblasti političko-pravnih, istorijskih, pa i filoloških nauka koja se bavi temama od porekla Garašaninovog nacionalnog programa, preko radova o pravno-političkom uređenju Srbije, sve do njegove diplomatske delatnosti i rada na međunarodnom planu.

Akademik Popov je naglasio da je i "sam međunarodni naučni skup, održan pre pet godina, ovakvim radovima stekao neposrednu istorijsku važnost".

Akademik Vladimir Stojančević je, govoreći o radu na Zborniku, pobrojao sve važnije teme obrađene na Međunarodnom naučnom skupu o Iliji Garašaninu, iz decembra 1987, i zaključio da je "izvesno da je Garašanin imao svoje mesto i obavio svoju ulogu u razvoju srpske države, da je istupio sa planom, metodično, nikada bez pravog sagledavanja toka istorije i svih posledica istorijskih događaja".

Prema njegovim rečima, iz Zbornika radova se vidi da je Garašanin podjednako radio na problemima političkog oslobođenja Srba i srpskih zemalja u okvirima tadašnje turske države, ali i na pitanjima saradnje sa Grcima, Arbanasima i Bugarima, pa se "potvrđuju raniji rezultati istorijografske nauke da je kod Garašanina aktuelna misao o savezu balkansko-podunavskih zemalja, ukoliko bi to uslovi dozvolili".

U tumačenju inostranih izvestilaca na Međunarodnom naučnom skupu o Iliji Garašaninu - rekao je akademik Stojančević - a bilo ih je sedam, pojava Garašanina na srpskoj političkoj sceni ocenjuje se kao izuzetno pozitivna, dragocena u rešavanju pitanja oslobođenja srpskog naroda i stvaranja srpske države u modernom evropskom smislu. (D. Đurđević)

***

KAPETAN DRAGAN PREDSEDNIK INICIJATIVNOG ODBORA
"Vreme kada je Srbiji potrebna zaštita od secesionističkih i inostranih napora da njen narod podele i razdvoje, poslednji je čas da se zaštite svi koji za nju žrtvuju svoje živote. Da bi se vlast animirala da ispuni svoje obaveze prema borcima ovoga rata neophodno je da oni dobiju svoje udruženje", istakao je pukovnik Milan Milivojević, jedan od glavnih organizatora tribine o osnivanju udruženja boraca ovog rata koja je sinoć održana u sali bioskopa "Šumadija".

Novo boračko udruženje, kako se čulo, trebalo bi da bude osnovano za dvadesetak dana. Osnovan je inicijativni odbor za čijeg predsednika je izabran Kapetan Dragan. Među inicijatorima osnivanja novog udruženja su i dr Blažo Perović, predsednik Stranke slobode, i pukovnik rezervista Joviša Marković. Skup je, u ime Demokratske stranke pozdravio i Tihomir Milošević, član Glavnog odbora. Inače, organizatori skupa su istakli da novo udruženje neće imati stranačko ili političko obeležje.

Učesnici skupa istakli su zahtev da se borci ovoga rata zaista potpuno izjednače sa učesnicima HOP-a, kao i da se porodicama materijalno pomogne u školovanju dece poginulih. Zatraženo je i da se porodicama ranjenih i poginulih omogući jednokratna novčana pomoć u rešavanju stambenog pitanja kao i da se pomogne nezaposlenim borcima. (M. N.)

***

NEPRIHVATLJIVE POLITIČKE KVALIFIKACIJE
Ton pisma kojim je "Helsinki voč" uputio Izveštaj na adrese general-pukovnika Blagoja Adžića i predsednika Srbije Slobodana Miloševića, a posebno zahtevi upućeni JNA i Vladi Republike Srbije, iako se traži odgovarajuća istraga, dovoljno jasno ukazuje da je "Helsinki voč" na osnovu podataka koje je u Izveštaju izneo doneo presudu: da su podaci koji su izneti nesporni i da ih kao takve treba primiti.

Pri svemu tome gubi se iz vida da je većina navoda u Izveštaju bez osnovnih podataka, bez imena svedoka i bez vremena događaja. A sadrži i mnoge političke kvalifikacije koje nisu primerene ovakvim dokumentima. Bez imalo zazora, autori Izveštaja upuštaju se u ocene ko je napadač, a ko se brani.

Ovo je suština predloga odgovora na pismo "Helsinki voča" upućeno generalu Blagoju Adžiću, koji je pripremljen u SSNO-u, a dostavljen delegatima Odbora za ljudske slobode i prava čoveka u Skupštini SFRJ. Uz ostalo dostavljeni su i odgovor vlade Srbije i stavovi Saveznog sekreterijata za pravosuđe. O tom dokumentu treba da se razgovara na sednici ovog tela.

Ističući da nema dileme kod svih poštenih pripadnika oružanih snaga Jugoslavije da je neophodno najoštrije osuditi sve eventualne povrede humanitarnog prava, kao i da se ona može staviti na pleća pojedinaca u JNA ili drugim oružanim sastavima pod njenom odgovornošću, SSNO navodi da su, nezavisno od Izveštaja, pokrenuti postupci pred vojnim sudovima protiv više desetina lica. Najviše zbog pljačke. Za četiri slučaja zločina protiv civilnog stanovništva poveden je krivični postupak protiv sedam vojnih obveznika, pripadnika TO i pripadnika JNA. Protiv tri pripadnika TO poveden je postupak zbog silovanja žena hrvatske i mađarske nacionalnosti. Za više povreda humanitarnog prava u toku je pretkrivični postupak.

Tvrdnja da Izveštaj američkog komiteta Međunarodne organizacije za ljudska prava "Helsinki voč" barata sa političkim kvalifikacijama argumentovana je činjenicom da se srpska strana označava kao "srpski pobunjenici" i indirektno optužuje JNA za saradnju i pomoć "pobunjenicima". U istu kategoriju spada, rečeno je, i nastojanje da se JNA i Srbija učine odgovornim za sve što se događa na kriznim područjima. A na tim teritorijama stvoreni su organi vlasti nad kojima ni Srbija ni JNA nemaju ovlašćenja.

Uprkos očiglednim nedostacima Izveštaja, nadležni vojni i vojni pravosudni organi uzeli su, kako se tvrdi, u postupak sve navode iznete u njemu, a za neke se već mogu dati relativno sigurni odgovori.

Činjenice koje je dosad prikupila Komisija SIV-a kad je reč o Dalju ne potvrđuju, recimo, nalaze iz Izveštaja "Helsinki voča". Zatim, potpuno je lišena svaka osnova tvrdnja da je bilo koje lice u toku oružanih sukoba pred bilo kojim vojnim sudom osuđeno na smrt i pogubljeno, zbog političkih stavova. Poslednja smrtna kazna pred vojnim sudom u Jugoslaviji izrečena je, kako se naglašava, 1975. godine aktivnom vojnom licu zbog svirepog ubistva više osoba. Netačni su, dalje, podaci o broju "zatvoreničkih logora" u Vojvodini, Srbiji, BiH i Krajini.

Ni Helsinki voč nas ne voli: Srpski borci tuguju
PHOTO: Stock
U priloženom odgovoru, koji je potpisao general-pukovnik dr Nikola Čubra, kaže se, izmeđun ostalog, i da je "Helsinki voč" podlegao politizaciji kada je reč o nestalim licima, što na nehuman način i neprekidno čini i hrvatska strana. S tim u vezi navodi se primer bolnice u Vukovaru. Prema hrvaskoj strani, u bolnici je bilo 380 pacijenata, a u Izveštaju se govori o 440 ljudi. Odmah nakon pada Vukovara, hrvatskoj strani predata su, kako kaže SSNO, 173, a ne 128 pacijenata, kako je zapisano u Izveštaju.

Nelogična konstrukcija američkog komiteta jeste i tvdnja da je JNA hapsila taoce radi popune broja ljudi za razmenu, zatim, da je neodmereno bombardovala Dubrovnik (podseća se, između ostalog, da su hrvatski oružani sastavi, ničim izazvani, napali kasarnu JNA na Prevlaci i da je JNA bila prinuđena da odgovori), kao i da je JNA odgovorna za iseljavanje hiljada ljudi. U izveštaju se kaže da je to rezultat planske aktivnosti kako bi se obezbedila etnička dominacija Srba na određenim područjima, a SSNO odgovara: U pitanju je najgrublja zamena teza koja ima za cilj da žrtvu proglasi krivcem i obratno. (B. Čpajak)

***

KAMPANJA PROTIV SRBA U FRANCUSKOJ
Nikada u istoriji pripadnici jednog naroda nisu toliko i tako gazili i pljuvali jedan narod, radeći sve da ga unize, potčine i svedu na najniži nivo, kao što su to radili i kao što i danas rade rasrbljeni, komunistički Srbi, skriveni iza nekakvih tobože jugoslovenskih i reformističkih pokreta, partija i foruma za nekakvu antisprsku Jugoslaviju bez Srba i protiv Srba.

Lično iskustvo je u tom smislu bolji pokazatelj od bilo kakvog kolektivnog iskustva, od bilo kakvog uopštavanja. Zato i uzimam za početak ove priče jedan događaj iz, verovao sam, neponovljivih vremena, iz davne 1983. godine.

Septembra 1983. godine izlagao sam u galeriji Beogradskog kulturnog centra. U toku izložbe, jedan policijski službenik, posle laskavog uvoda o meni i mom slikarstvu, prešao je direktno na stvar i predložio mi da radim za obaveštajnu službu, budući da, kako reče, "poznajem mnogo našeg sveta u Parizu, posebno Srba". Zgrožen, a ujedno veoma zainteresovan šta može policija od mene da traži kao uslugu, palio sam ga da mi priča. Ukratko, trebalo je svim raspoloživim sredstvima "onemogućiti Srbe koji ne vole komuniste", posebno u inostranstvu, jer su "Srbi najveći neprijatelji naše stvarnosti". "Kao Jugosloven i poznati slikar" trebalo je da im svesrdno pomognem u toj "akciji". Pitao sam se, a i sad se pitam, da li bi jedna slična scena bila zamisliva u Zagrebu s jednim hrvatskim slikarom i hrvatskim policajcem?! Naravno, niti bi bila zamisliva, niti je bila moguća. Jer, dok su Hrvati svesrdno, javno i tajno, rušili "našu stvarnost", Srbi su bili vrbovani i primoravani da špijuniraju i progone svoje sunarodnjake, "najveće neprijatelje naše stvarnosti".

Nekoliko mojih pariških prijatelja imali su gotovo ista iskustva, začinjena pretnjama, ucenama i "obećanjima". Međutim, svestan da čoveka čine slabosti koliko i vrline, da je kudikamo više onih koji nisu imali snage da se odupru i odole, shvatio sam da je u Parizu raspletena cela mreža sitnih doušnika, žbira, špijuna, špiclova, potkazivača, dostavljača, kuckala, uhoda i cinkara. U ime neke bivše "stvarnosti", i danas vezani za svog Mrtvaca, oni su predanije nego ikada prionuli na svoju rabotu.

Ambasada u Parizu, posebno u doba Gagra, bila je centar okupljanja ljudi koji liče na obične arhitekte, obične novinare, poslovne ljude, umetnike, krojače, zidare, a sve srpski Jugosloveni u službi protiv Srba! Forumi za Jugoslaviju, ekspoziture Reformista i Pokreta za Jugoslaviju, čine jezgra antisrpstva pod maskom brozomornog jugoslovenstva. I danas kao i juče, njihov jedini cilj je podeljeno i zavađeno srpstvo i uža, najuža moguća Srbija. Svesrdno im pomažu tobože "neopredeljeni", "jugoslovenski orijentisani" retki Hrvati, Albanci, Makedonci, koji služe za očuvanje privida. Prava Sefereja u malom. Obaveštajne Jugoslavija. Antisrpstvo i srbožderstvo im je jedini zajednički imenitelj na kome su ujedinjeni od Jajca do danas. Svaka srska nesreća - njihov je uspeh. Svaka srpska pobeda - njihov je poraz.

Jugoslovenska ambasada u Parizu, danas kao i juče, jedino je utočište i savetnik ove obezglavljene menažerije koja traži novog gospodara. Mnogi službenici ambasade, "jugoslovenski orijentisani Srbi", prolili su reke suza za svojim poglavnikom kada je prešao "obnašati" novu dužnost za NDH. Ta ambasada sa časnim izuzecima, i danas je u istom reformističkom duhu. Od početka jugoslovenske ratne drame nije opovrgnuta nijedna od sramnih dezinformacija francuskih medija koja se odnosila na Srbe.

Na meti srboždera: Miloš Šobajić, plen
Photo: Stock
Da bi popunili tu vapijuću prazninu, moji prijatelji u Parizu osnovali su Srpski nacionalni savet Francuske, s namerom da ujedine sve Srbe u Francuskoj i da koliko-toliko poprave negativnu sliku o Srbiji i Srbima u francuskim medijima, sliku koju su godinama predano stvarala jugoslovenska diplomatska predstavništva i "srbokomunisti jugoslovenske orijentacije". Međutim, od prvog dana počela je nečuvena kampanja protiv jedne takve, čisto srpske organizacije. Napad opet vode ostaci tog umirućeg, komunističkog organizma. Upotrebljeni su svi metodi ucena, intriga, pretnji, infiltriranja, provokacija, uigrani tokom 45 godina. Za njih ne postoje nikakve promene. Vezanost za mrtvaca je bezpogovorna. Cilj, isti kao i juče: Jugoslavija sa slabom Srbijom i rasparčanim srpskim narodom. Rečju, bilo kakva Jugoslavija koja će ih plaćati i, ako je moguće, nikakva Srbija kao dokaz da su 50 godina bili u pravu.

Ti ostaci organizma bez glave, danas nalaze gazdu u komunističkoj vojnoj oligarhiji, nadajući se da će petokolonaši, kapitulanti, generali izdajnici i političari koji trguju srpskim zemljama pretegnuti nad časnim oficirima i rodoljubima. Taj buljuk malih špijuna i peharnika reformističkog usmerenja, repertoarisan od bivših i sadašnjih poslodavaca, postao je panično svestan otkrivanja svoje rabote među Srbima. Mnogima od njih su jaja stavljena u procep. Držani na raznim uzicama, ucenama, dugovima, poslovima i slično, zabrinuti za plate koje primaju za svoj prljavi posao, ne libeći se ničega oni i danas grade svoju ličnu promociju na srpskoj nesreći.

Grozim se tog sveta. Liče mi na vampire koji pred zoru jure da se sklone u kovčeg. Svesni da se situacija brzo menja, oni traže novi kovčeg u koji bi se sklonili pred novim jutrom. Trče obezglavljeni po prašnjavom podrumu. Neki među njima po prvi put viču da su Srbi, neki da su Jugosloveni srpskog porekla, a svi su i dalje vrlo opasni. Od njihovog ujeda, čak i u ranu zoru, rana može da se opasno zagadi. Smrdljivi dah iz njihovih gubica je već dovoljan da im se ne približavamo.

Međutim, znam da je srpski narod sposoban da povuče vodu i da odcuri taj šljam. Na sreću, neuporedivo je veći broj onihn Srba koji u Otadžbini ne traže interes nego sudbinu. Zato slava svim borcima i stradalnicima za Otadžbinu. (Miloš Šobajić, slikar)

***

PRAVOSLAVNA KOST U GRLU EVROPE
Ona je bila lepa i on je nju voleo. On nije bio lep i ona njega nije volela. Da li vam je poznat, gospo, taj stari komad? (Hajnrih Hajne, po sećanju iz mladosti.)

Taj stari komad se, kroz vekove, pretvarao, stavljao je maske, lice mu se izbubuljičavilo od pudera i mastiksa. Iako nije uspeo da me zavara, verovao sam mu iz mog pravoslavnog ćoška da je moguće živeti sa Nemcima i ostalima kao da se nikad ništa nije dogodilo. Ili njima sa "ružnim, prljavim i zlim" Srbima.

Kad je opet, i po ko zna koji put, taj stari komad obukao premijernu odoru, ovom puta kostim EZ "dobrih usluga" (Srbima, naravno), nasmejuljio sam se okružen srpskim politikantima nezajažljivim u pohlepi.

Predsednici i ministri stare "dame" Evrope (nekada sam tu reč "dame" pisao bez navodnika) ujedinili su se, njih jedanaest (bilo bi ih dvanaest da nam nije Makedonije), protiv samo jedne Srbije. Dvanaest prema jedan (Grčka će progutati tu reč - Makedonija, kao grku knedlu, kad-tad), činilo im se malo pa su zavapili Americi, UN, pa je, na ove verskom mržnjom okužene prostore doleteo UNPROFOR. Tako je postignut rezultat - petnaest prema jedan. Ostali narodi će se pridružiti tom piru već viđene "Pustinjske oluje". Rezultat - svi prema jedan. Tako viskoko vođstvo će izroditi samouništavajući ponos Srba (sami protiv svih).

Ta stara "dama" i ostali imaju još jednu veliku prednost: Srbija, danas, nema Karađorđa koji će vešto baratati oružjem, nema Miloša koji će podmuklošću prevariti, i nema Pašića koji će diplomatskom veštinom nadmdruti.

Publika je zauzela svoja mesta, zavesa se podigla, reflektori blešte - predstava je počela: čin četvrti - odlazi Bosna i Hercegovina (u prvom je otišla Slovenija, u drugom Hrvatska, u trećem Makedonija).

Čin peti - otići će Kosovo i Metohija.
Čin šesti - otići će Sandžak.
Čin sedmi - otići će Vojvodina.

Kuda će Srbi otići? Saznaćemo u osmom činu (ili naši potomci - duga je to predstava). Kad se sve završi, neki će budući ljudi iskopavati iz ovih prostora drvene, ili tablice od nekog drugog materijala iz kojih će lepo moći da vide da su tu živeli neki Srbi koji su pisali nekakvim pismom njima teško razumljivim (ćirilicom).

Nakon evropskog ručka: Oglodani Srbi
Photo: Stock
Oprostite na nedostatku vere u našu budućnost (blisku i daleku): oduvek sam želeo, po drevnim pravoslavnim običajima, da me moja porodica, koja ostaje, sahrani pored mog dede i mog oca na Novom groblju u Beogradu. Danas mi to nije važno (kad gledam srpske jedinice kako nestaju u limenim kovčezima).

Dobra moja, velika "prijateljice" (stara "damo") neka ti je prosta krv mog malog naroda. Samo mi je žao što nikada neću saznati (a u životu sam saznao tristo čuda) - zašto? Taj stari, poznati komas i tvoja drevna želja i nagon (kao kod "crne udovice") u kojoj i u kom (želji i nagonu) knjige Crnjanskog, Studenicu i Pravoslavlje strasno žudiš da pojedeš manirom gurmana sluđenog tim raznovrsnim i prekrasnim đakonijama na srpskoj trpezi.

Kako ćeš "moja" stara "damo", kad oglođeš meso, kad se napiješ krvi i zasitiš leševima srpskih mladića, kad porušiš sve što si mogla srušiti, i pre nego što zaspiš kao besna kučka posle obilnog obeda, kako ćeš ispljunuti tu veliku oštru kost pravoslavnu?

Srbima, za nikakvu utehu, ostaje nada da će tvoj Hajne vaskrsnuti zajedno sa njima (pravoslavci veruju u vaskrsnuće) i svoje stihove s početka ovog pisanija preobrnuti u njihovu čast: On je bio lep i ona ga je volela. Ona nije bila lepa i on nju nije voleo. Da li vam je poznat, gospo, taj novi komad? (Zoran Jovanović - Cupa)

*Nastavak feljtona u ponedeljak 17. maja