Širenje mržnje i straha

image

Tokom šest meseci na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

AGRESIJA HRVATSKIH SNAGA NA BOSNU (Bosanski Brod, 28. marta):

Dva bataljona 108. brigade Zbora narodne garde, ojačana tenkovima i oklopnim transporterima, kao što je poznato, napala su u sadejstvu s lokalnim hrvatsko-muslimanskim formacijama nedužno srpsko stanovništvo u selima između Bosanskog Broda i Dervente. Masakrirano je 15 odraslih ljudi i dece, članova pet srpskih porodica. U Derventu i Bosanski Brod ponovo je otputovala delegacija Predsedništva i vlade BiH radi postizanja dogovora za hitno i bezuslovno obustavljanje sukoba.

Zanimljivo je da povodom najnovije agresije hrvatskih snaga na Srbe, na Bosnu i Hercegovinu, svetska javnost zasad ćuti, a zna se da civilno stanovništvo nije izazvalo ove sukobe. Dr Radovan Karadžić, predesdnik SDS-a, u specijalnoj izjavi za naš list naglasio je da srpski narod nije iznenađen upadom hrvatskih gardista na teritoriju BiH. Situacija se komplikuje u još nekim krajevima BiH. Tako, stanovnici Zvornika provode noći držeći u svojim kućama spremne auto gume, kako bi, ako zatreba, preplivali Drinu. Više nema nikakve sumnje da su oružane snage Hrvatske u protekle dve noći izvršile klasičnu agresiju na teritoriju Bosne i Hercegovine, saznajemo iz izvora bliskih Armiji. Naime, tokom protekle dve noći uzvodno i preko mosta na Savi, između dva Broda, na bosansku stranu iz Hrvatske su prešle snage 108. brigade ZNG jačine dva bataljona, od oko 1.200 zengi. Pored toga, juče u popodnevnim satima preko mosta koji spaja dva Broda prešlo je po 15 tenkova i oklopnih transportera. Ove snage i borbena sredstva odmah su uvedena u borbu protiv srpskih teritorijalaca i snaga JNA koje se nalaze u okolini sela Zborišta, sela na pola puta između Bosanskog Broda i Dervente.

Po iskazima očevidaca, celu proteklu noć vođene su žestoke borbe u Bosanskom Brodu i oko njega, u kojima je masovno korišćeno tenkovsko, artiljerijsko, raketno i drugo naoružanje. Paljba je bila toliko intenzivna i žestoka, kako rekoše sagovornici iz JNA, da je zemlja "gorela" od eksplozija, a nebo se rumenilo. Pošto su prešli Savu i okupili se u zaleđini Bosanskog Broda, pripadnici 108. brigade ZNG krenuli su da razbijaju jedinicu JNA u okolini Zborišta, gde pretežno žive Srbi. Zenge su napale u trenutku kada su jedinice JNA vršile prihvat srpske dece, žena i staraca koji nisu sposobni za borbu iz bosanskobrodskih srpskih sela, kao recimo iz Sijekovca i Gornjih Močila. Do 21 sat vojnici JNA sui kod Zborišta prihvatili i zbrinuli oko 120 ovih jadnih ljudi. Pouzdano saznajemo da se prema jedinici JNA sa svih strana kreću veće grupe ljudi koje beže ispred ustaške kame i strojnice.

Četnička modna pista: Modeli 1991-1992.
PHOTO: Stock
Na napad zengista jedinica JNA je odgovorila vatrom iz sveg raspoloživog naoružanja. Upornom odbranom i preciznom vatrom, ova jedinica je razbila jedan bataljon 108. brigade ZNG i naterala ga u bekstvo. U rasulu, zenge su se povukle na polazne položaje, odakle su i krenuli. Tom prilikom na strani JNA lakše je ranjen samo jedan vojnik u nogu, dok gubici kod zengi nisu poznati vojnim izvorima. Zna se samo da je zarobljeno pet zengi koji su napadali na položaje jedinice JNA. Veoma je čudno i neshvatljivo kako to da u vezi sa ovim događajima i agresijom na Bosnu i Hercegovinu još uvek niko od zvaničnih organa nije se oglasio, sem Informativne službe Predsedništva SR BiH sa zahtevom da se prekine sa sukobom. U trenutku završetka ovog teksta u Bosanskom Brodu vlada mir. (M. Sinanović)

***

SAOPŠTENJE SSNO POVODOM NAPADA NA SRPSKO STANOVNIŠTVO (28. mart):

U Beogradu je juče pod rukovodstvom vršioca dužnosti saveznog sekretara za narodnu odbranu general-pukovnika Blagoja Adžića održan sastanak najodgovornijih starešina Saveznog Sekretarijata za narodnu odbranu, Generalštaba oružanih snaga i komandanata vojnih oblasti Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane i Ratne mornarice. U saopštenju sa ovog sastanka se kaže: “Na sastanku su razmotreni odbrambeno-bezbednosni aspekti stanja u zemlji, prvenstveno sa stanovišta mesta, uloge i zadataka Jugoslovenske narodne armije u aktuelnoj situaciji. Zbivanja u Bosni i Hercegovini, kako je ocenjeno, poprimaju krajnje dramatičan tok. Oružane formacije Republike Hrvatske izvršile su otvorenu agresiju i sa paravojnim formacijama i Bosni i Hercegovini napadaju srpsko stanovništvo i uz masovne zločine nastoje da ga proteraju sa pojedinačnih područja. Učestali su i napadi na pripadnike JNA, čemu posebno doprinose potpuno nelegitimni zahtevi da Armija napusti neka naselja, pa i Bosnu i Hercegovinu u celini”.

Ocenjujući da su komande i jedinice Druge i Četvrte vojne oblasti učinile sve da ne dođe do eskalacije sukoba, konstatovano je da se iscrpljuju mogućnosti za dalje suzdržano ponašanje. Armija će biti prisiljena da odlučno reaguje na svaki oblik oružanog ugrožavanja građana i svojih sastava. Utvrđeni su konkretni zadaci u vezi sa tim.

***

MASAKR NAD SRBIMA (Derventa, 28. marta):

Bosanski Brod doživljava sudbinu Vukovara. Danas je ovaj grad potpuno pust. U njemu su ostali samo oni koji su spremni da ratuju, a gradom šetaju lica obučena u razne uniforme i sa raznim obeležjima. Okupacijske snage HOS-s nasilno su iselile juče preostalu decu, žene, starce i iznemogla lica hrvatske i muslimanske nacionalnosti. U gradu su ostali oni Srbi koji nisu uspeli da pobegnu i sada su u potpunom okruženju hrvatsko-muslimanskih paravojnih jedinica koje nad njima vrše pravi masakr. Srpske kuće se pale, a zajedno sa njima u plamenu nestaju i čitave porodice.

Ovo smo danas čuli od Srba koji su uspeli da pobegnu iz ovog grada. Na teritoriju koja je pod kontrolom srpskih teritorijalaca neprestano se ispaljuju minobaačke i tenkovske granate. Komandant odbrane gradske mesne zajednice Brodsko polje u kojoj žive Srbi, Čedo Kustić, tvrdi da je sinoć istočni deo ove mesne zajednice gađan sa hrvatske teritorije, iz Slavonskog Broda, topovskim granatama kalibra 203 milimetra. Najveće borbe vođene su noćas između 23 i 3 časa izjutra.

Na Bosanski Brod i okolinu palo je preko 600 granata. Jedna granata pogodila je i rezervoar u rafineriji nafte i zapalila ga, ali su vatrogasci uspeli da ugase požar i time je izbegnuta teža katastrofa. Prema podacima kojima raspolažemo u dosadašnjim borbama poginulo je 30 lica dok se broj ranjenih računa na desetine. Međutim, ove brojke mogle bi biti i utrostručene. Očevici tvrde da na ulicama ima leševa koje je nemoguće ukloniti. Saznajemo da je iz rafinerije nafte u Slavonski Brod odvezen benzin iz kontingenta ratnih rezervi. Očevici takođe tvrde da su most između Slavonskog i Bosanskog Broda juče prešle u pravcu Bosanskog Broda dve poveće jedinice koje na kapama i uniformama imaju ustaška obeležja. Preko ovog mosta u Bosanski Brod prešlo je i nekoliko tenkova hrvatskih oružanih snaga. Jutros i danas nema većih okršaja, ali ima sporadične pucnjave na takozvanoj liniji razdvajanja. Povećan je broj izbeglica iz srpskih sela koje idu u pravcu Banjaluke. Tako je iz sela Donja i Gornja Barica izbeglo gotovo sve stanovništvo. Ostali su samo oni koji su spremni da brane svoja ognjišta.

U Bosanskom Brodu juče su posle podne i sinoć boravili članovi Predsedništva BiH Biljana Plavšić, Fikret Abdić i Franjo Boras. Oni su se sastali sa članovima kriznog štaba HDZ. Međutim, kad su hteli da odu u selo Liješće gde se nalazi krizni štab srpske opštine pucnjava je pojačana tako da su odustali od te namere, mada su bili najavili da će posetiti i gradsku mesnu zajednicu Sijekovac, gde su prema informacijama hrvatsko-muslimanskih jedinica – Zbora narodne garde i takozvanih pripadnika Patriotske lige Bosne i Hercegovine masakrirani članovi pet srpskih porodica. Pored toga, u Sijekovcu je zapaljeno 50 srpskih kuća. Prema pričanju očevidaca ustaše su kasnije deo pobijenih hladnjačom odvezli do Save i bacili ih u reku.

Danas u 14.30 časova u Derventu su ponovo stigli članovi Predsedništva BiH Biljana Plavšić, Franjo Boras i Fikret Abdić, kao i ministar za narodnu odbranu ove republike Jerko Doko. Ovde su i članovi misije Evropske zajednice. Dr Biljana Plavšić odmah je otputovala u selo Siješće da bi u Derventu dovela nekog od članova srpskog kriznog štaba.

I u Derventi je situacija dosta mučna. Veliki broj građana tokom dana je napustio grad, a kako se približava noć broj onih koji odlaze povećava se. Na graničnim područjima ove opštine sa susednim opštinama Bosanski Brod i Doboj noćas je bilo pucnjave. Nema podataka da li je bilo mrtvih i ranjenih. Iako su sinoć uklonjene barikade prema Doboju, danas u 14 časova u mestu Modran žitelji hrvatske nacionalnosti ponovo su blokirali ovaj putni pravac. Barikade nisu uklonjene sa puteva prema Srpcu i Bosanskom Brodu. (B. Teofilović)

***

ZBEGOVI SU SRAMOTA ZA EVROPU (Sarajevo, 28. marta):

Predsednik Srpske demokratske stranke Bosne i Hercegovine dr Radovan Karadžić povodom poslednjih dramatičnih događaja u Bosanskom Brodu dao je kraću izjavu "Politici". - Prirodno je očekivati da JNA – kaže dr Karadžić – vrši svoju ustavnu ulogu i štiti narod od agresije. Da su kojim slučajem u Bosanski Brod upale srpske paravojne formacije ili vojska Republike Srbije, sigurni smo da bi JNA isto tako štitila napadnutu stranu.

Činjenica da su paravojne formacije Hrvatske prešle iz Slavonskog Broda u Bosnu sa teškim naoružanjem nas ovde nije iznenadila, jer smo odranije znali da izjave Stjepana Mesića i drugih zvaničnika Hrvatske nisu proizvoljne. Verujem – nastavio je dr Karadžić – da HDZ Bosne i Hercegovine ne stoji iza ovih vojnih akcija.

U radnoj uniformi: Radovan Karadžić, maskirni
Govoreći o zbegovima u Severnoj Bosni, u kojima su mahom žene, deca i starci, predsednik SDS BiH je podsetio da je ovakav način čuvanja života staro srpsko iskustvo, posebno u ovim krajevima i to upravo pred sopstvenim komšijama. Ova istorijska slika se ponavlja. Narod koji ide u zbegove postupa po sopstvenom instinktu samoodržanja i duboko usađenom iskustvu ljudi koji su preživeli sve i svašta. Sigurno je jedno, kaže Karadžić, da su zbegovi u Severnoj Bosni sramota za Evropu i sramota je da se danas traži spas u zbegovima. Ista ta Evropa koja navodno pokušava da nađe rešenje za Bosnu i Hercegovinu, a u stvari je baca u nova žarišta i cepanja naroda, nije sposobna da nađe pravedno rešenje. Za zbegove u "državi" Bosni i Hercegovini najodgovorniji su pre svega Izetbegović i drugi ljudi u vlasti koji tvrde da kontrolišu čitavu bosansko-hercegovačku teritoriju, a što narod vidi da nije istina.

Mi, naprotiv, znamo da Bosna i Hercegovina više ne postoji, niti postoji njena centralna vlast. Upravo zato i zbog izbegavanja SDA da se napravi konačan dogovor o Bosni i Hercegovini i da se konačno tri nacionalne zajednice dogovore na miram način, pokazuje da oni ne misle dobronamerno. Ova vlast, kao što se vidi, nalazi se u stanju kolapsa i sa svojim ulitimativnim rešenjima još više podstiče haos i bezakonje – kazao je na kraju izjave "Politici" dr Radovan Karadžić. (M. Carić)

***

ŠTA ARMIJA MOŽE U BOSNI (28. mart):

Kako se kriza u Bosni i Hercegovini primiče haotičnom klimaksu, sve češće se postavlja pitanje o ulozi Armije u tom kotlu. Svi pokušaji da se napravi analogija sa Hrvatskom po pravilu su neuspešni, jer i pored sličnog modela izazivanja rata ništa nije isto. Bosna i Hercegovina je kao stvorena za kataklizmične etničke obračune uz skoro nerešive teškoće bilo kakvog "tamponiranja" od strane legalne vojske. Drugo je pitanje što su predstave o tome šta je "legalna vojska" dramatično sukobljene, i kod stranačkih lidera, i kod naroda.

Iskustva JNA sa ulogom "tampona" veoma su bolna, jer i u vremenima kad su postojali personalni uslovi za nacionalnu neutralnost, Hrvati nisu priznali federalnoj vojsci pravo na ulogu nepristrasnog mirotvorca. Ako je dakle u Hrvatskoj postojao relativno racionalan način za odvajanje Srba od zvaničnih terminatora te države, u centralnoj republici nema uslova za sličnu akciju, najmanje iz dva razloga: prvi, radi već poznatog fenomena "leopardove kože" i upravo fantastičnog međunacionalnog prožimanja, i drugi, jer je JNA sudeći po vojničkom sastavu zapravo srpska.

Ovaj podatak, inače, služi fundamentalističkim prvacima za vrhunsko licemerje. Učinjeno je sve da Muslimani i Hrvati iz Bosne ne idu u JNA, uz naknadne optužbe, koje u sebi bez izuzetka sadrže kvalifikaciju "velikosrpske ekspanzije". Tek onda su stvorene spekulativne pretpostavke za "proterivanje" Armije iz Bosne i Hercegovine. Praktični uslovi za odlazak vojske, sadržani u formuli "ako se sva tri naroda slože", već su dobili smisao tvrdog šematizma, pošto je verovatnije da će sudbina vojske nažalost možda biti rešavana u sukobima, a ne u razgovoru naroda.

Rat bez granica: Varez posle okršaja
PHOTO: Stock
Za nas je međutim u ovoj prilici važnije na koji način savezna vojska može da utiče na sudbinu naroda. Mislimo ovde u prvom redu na srpski narod koji je ponovo pred strašnim sudom svojih neprijatelja, uz još bestijalnija iživljavanja nego pre pola veka. I svetska javnost, i evropski zvaničnisi, i vlast Bosne i Hercegovine (izuzimajući Srbe u njoj) ostaju zaprepašćujuće ravnodušni pred upadom crne hrvatske vojske u Bosnu. Jugoslovenska narodna armija je pod višestrukom presijom: imperativa da ne dozvoli pokolj Srba, svojih traumatičnih reformi, dramatike izazvane tekućom moralnom katarzom i oslobađanjem od konzervativnog dela establišmenta i sve snažnijeg uticaja pacifističkog lobija i kompleksne paske međunarodnih posmatrača. Sve se čini da odijum prema Armiji bude otvoren nezavisno od njenog ponašanja. U slučaju da bude uvučena u sukobe, ponovo će se naći u najtežoj situaciji u svojoj istoriji.

Sa svojom aktuelnom konstitucijom, Armija je krajnje nepogodna za upotrebu u kompleksnom okruženju etničke gerile. Stoičko mirotvorstvo jeste znak razuma, ali u krupnijim lomljenjima to je već proverena jednačina za sprovođenje pogubnog mazohizma.

Predsedništvo zemlje, ma i okrnjeno i predstavnici Armije, makar i u procesu reforme, moraju staviti do znanja i Galiju i Karingtonu da Armija ne želi ulogu arbitra u političkim borbama, ali ne može biti ni žrtva ekstremnog militarizma nacionalnih lidera. Nastojanje da JNA istovremeno bude optuživana za rušilaštvo i agresiju i primorana da trpi diktatorsku torturu regionalnih vlasti, dovodi do dalje stimulacije haosa. Ipak, kad se sve svede, Armija tek danas praktično plaća svoje slovenačko potonuće i operativno-strategijsku nedorečenost u Hrvatskoj. U procepu između odgovornosti i moći nalazi se i kompromis svih tenzija: Armija u bosanskom kazanu može da deluje uspešno samo ako je za dogovore tamo gde treba i za primenu svoj (još uvek) velike snage tamo gde mora. Ali, u tome je i sva veličina rizika, jer su praktično nestali uslovi da savezna vojska bude shvaćena u tome šta ona zaista jeste. Na njenim leđima je gomila zamerki sa svih strana, bez obzira šta činila ili ne, nezavisno čak i od rezultata koji se po vojničkim kriterijumima vrednuju kao solidni. Sve ipak zavisi od tačke gledišta, ali kompleks primedbi koje dolaze na račun vojske valje razumeti kao pretnju sa jedne i apel sa druge strane. Varijanta da bi u konfederalizaciji Bosne i Hercegovine Armija mogla biti podeljena i na taj način otišla odatle planiranim ostajanjem, verovatna je možda u domenu starešinskog sastava, koji je još uvek "jugoslovenski". Kod vojnika je poznato, a mnogi oficiri JNA muslimanske nacionalnosti svoju vojničku bazu imaju praktično u beretkama boje prolećne livade. Sve to dodatno mrsi ionako zamršena bosanska bespuća.

Na pitanje dakle "šta vojska može u Bosni" – praktičnog odgovora nema. Možda se u ovom času mora priznati da i tamo neće biti smirivanja bez plavih šlemova i pacifikacije hrvatske vojske. Da su svojevremeno pali Zadar, Sisak, Karlovac, Vinkovci i Osijek (a nedostajalo je od dva sata do dva dana), i HOS i ZNG bi bili daleko od Drine. Ovde nije reč o nostalgiji za promašajima u prošlosti, već je to kratak inventar elemenata geostrategijskog oslonca za silovitu agresivnost konsolidovane hrvatske vojske. Prilika za "mirnu Bosnu" propuštena je ranije, sada se od mira mora izvući ono što je moguće. Masakr srpskih porodica ukazuje da nije moguće mnogo, i u tom smislu etičke dileme nema: Armija mora da štiti ugrožene, kao i da se čuva pogubne prakse "podjednake distance" nezavisno od zločina. Kratka slava savezne vojske na barikadama u BiH već je potošena raspirivanjem hrvatsko-muslimanske mržnje.

Ako je smisao armijske reforme u novoj državi njeno sveopšte skladno srastanje sa sistemom, u Bosni bi to moralo biti mudro mirotvorstvo u tamošnjem sistemu opšteg rasula. Mudrost u svakom slučaju podrazumeva potrebu da se ne ustukne pred najstrašnijim zločinima koji nagoveštavaju modernu, ali već poznatu koalicionu varijantu genocida nad Srbima. (Ljubodrag Stojadinović)

***

NA POMOLU PODELA ZVORNIKA (Zvornik, 28. marta):

Kad je Zvornik tu gde je – na levoj obali Drine – i naravno, kakav je, nacionalno mešovit, uz prevagu muslimanskog življa, onda dabome nema druge: i ovde se, u izvesnom smislu, vide i osećaju odsjaji onog stravičnog bosanskobrodskog bleska. Živi se između mira i nemira. Da je tako, ponajbolja ilustracija je ono što smo čuli – mada o tome govore i "nezvaničnici", tj. običan svet – od Branka Grujića, predsednika Opštinskog odbora Srpske demokratske stranke u Zvorniku: zaplašeni onim što o pokoljima i egzodusu pročitaju, čuju ili vide zahvaljujući sredstvima informisanja, a u strahu da i njih tako nešto ne snađe – Srbi su, opet, kao i nedavno, pohitali na konak u Srbiju. Grujić nije mogao da nam precizno kaže koliko Srba ima miran i siguran san, ali veli da će ih danas sigurno manje preći Drinu nego juče. No, tome nije razlog neki novi (pri)mir, već činjenica što je danas subota: reč je, dakle, o nekom "vikend konačenju".

Pitali smo Grujića i da li je tačno da u srpskim kućama traktorska guma, unutrašnja, ili kako ljudi to zovu "šlauf" postaje deo pokućstva: ako dođe do onoga "stani-pani", pričaju ljudi, o taj "šlauf", da bi se izbeglo vodom, Drinom, može da se okači sva čeljad.

U slavu zločina: Zveri srpske na bilbordu
PHOTO: Stock
- Mi tako nešto nemamo u svojoj evidenciji, ali ljudi se, pretpostavljam, gledajući sve one zločine, osećaju nesigurnim i ne žele da ih tako nešto zatekne nespremne, kaže Branko Grujić. – A ovde se stalno nešto događa. Eto, recimo, iza ponoći su kod mene došli milicioneri, Srbi, iz ovdašnje Stanice javne bezbednosti i rekli da je stanica opkoljena. A opkolili su je, pričaju, upravo "podignuti" milicionari – rezervisti, svi Muslimani, kao i neki civili.

Naglašavajući i ovom prilikom da je njima samo mir prevashodan, Jovo Ivanović, predsednik vlade srpske opštine Zvornik, kaže da ne manjkaju pokušaji da se taj mir ugrozi. Primera radi, odnekle su krenule glasine da će danas, ili ovog vikenda, početi deoba zvorničkog kraja na srpski i muslimanski. Kada do razgraničenja i bude došlo, kaže Ivanović, onda će to biti urađeno, ali samo uz prisustvo i mira i razuma. (D. Pejak)

***

DANAS U BRISELU PONOVO O BOSNI (Sarajevo, 29. mart):

U briselskom hotelu "Hilton" sutra treba da se, u koordinaciji EZ i ambasadora Žoze Kutiljera, nastave razgovori triju nacionalnih zajednica o sudbini Bosne i Hercegovine. Između dve runde razgovora, sarajevske u vili "Konak" i sutrašnje briselske, došlo je do promena u mišljenjima, pre svega predstavnika muslimanske i hrvatske nacionalne zajednice, a došlo je i do eskalacije ratnog sukoba na severu, oko Bosanskog Broda, i na jugu, oko Neuma. Tu se sudaraju interesi Srba i Hrvata, baš kao i u istočnim delovima Republike, uz Drinu, najviše kod Goražda, gde su nesuglasice između Muslimana i Srba. I u drugim delovima centralne Republike stanje je gotovo ratno, ili predratno. Najteže je da se reši i najveći problem je prisustvo paravojnih formacija HOS-a i ZNG, iz Hrvatske.

Različita viđenja i tumačenja "papira", o kojem su se pregovarači saglasili čak u jednom trenutku, prema verzijama u kuloarima, doveli su u pitanje nastavak razgovora u Briselu. Nekima, to kao da bi i odgovaralo, bez obzira na to što bi takvim kočenjem Bosna skliznula u sunovrat. Novinar "Politike" razgovarao je pre puta u Brisel, a nakon upravo završenog Kongresa srpskih intelektialaca u Sarajevu, sa dr Radovanom Karadžićem. Lider Srba u BiH kaže:

- Briselska konferencija, odnosno konferencija o Bosni i Hercegovini pod pokroviteljstvom Evropske zajednice i vođenjem Žoze Kutiljera, pošla je u dobrom pravcu, u pravcu demokratskog razrešenja krize u BiH. Međutim, neposredno posle jedne faze usaglašavanja, čuli su se glasovi protiv toga postignuća i protiv toga dogovora, i to glasovi, očigledno onih koji nisu za demokratski, nego za ratni rasplet.

- Stoga, rekao je zatim dr Karadžić, sve događaje u ovom trenutku treba posmatrati kao jedinstven događaj ili kao elemente jedinstvenog događaja u pokušaju da se razrešenje jugoslovenske i bosanskohercegovačke krize prenese sa demokratskog na ratni teren.

U tom smislu, po Karadžiću, treba posmatrati i agresiju hrvatskih snaga na Bosnu i Hercegovinu. Pri tom, dr Karadžić je izrazio i nadu i osećanje da bosanskohercegovački HDZ – ne stoji iza toga, nego "neke otuđene komande". U tom smislu treba shvatiti i izjave militantnog dela SDA, pa kako je dodao Karadžić – "čak i samog gospodina Izetbegovića, koji je rekao da bi na referendumu glasao protiv rešenja koje je na konferenciji prihvatio".

Srpski narod nije počeo podjele Jugoslavije. Ne zalaže se ni za podjelu Bosne i Hercegovine u smislu komadanja i cijepanja. Ali je sasvim izvjesno da srpski narod u Bosni i Hercegovini neće prihvatiti nametanje bilo kakvog rješenja i neće odustati od svog legitimnog zahtjeva ili da ostane u državi Jugoslaviji, ili da u Bosni i Hercegovini stvori svoju suverenu državnu jedinicu u nekoj konfederalnoj Bosni i Hercegovini. I za jedan i za drugi ishod, srpski narod nudi demokratska sredstva i demokratske oblike razrješenja krize. Mi ne želimo rat u Bosni i Hercegovini, ne želimo rat u Jugoslaviji – rekao je za "Politiku" dr Radovan Karadžić.

Povodom neizvesnosti pred sutrašnji briselski susret, dr Karadžić je za "Politiku" izjavio sledeće: - U Briselu se može dogoditi stagniranje na već postignutom, može se dogoditi i neki mali napredak, a može se dogoditi i slom.

Prema rečima dr Karadžića, slom se može dogoditi ukoliko se pokuša da se dogovor vrati na nivo pre Lisabona, tj. da je Bosna i Hercegovina unitarna, odnosno da neće biti trodelna i to pre svega na nacionalnom principu. Stagniraće ako se ne postigne saglasnost o bar jednoj ili dve funkcije buduće zajednice država u Bosni i Hercegovini, a napredak će biti ako se bar jedno slovo dogovorom promeni u papiru. U svakom slučaju, naglasio je dr Karadžić, treba jasno kazati i Evropi i jugoslovenskim narodima da bi eventualno priznavanje ovakve Bosne i Hercegovine bilo uvod u haos. Pogotovo, eventualno tempiranje toga priznanja za 6. april. (M. Durić)

NA SVOJIM MEĐAMA (Sarajevo, 29. marta):

Srpski intelektualci BiH na svom kongresu u Sarajevu zaključili su u deklaraciji koju su sinoć prihvatili da srpski narod ne prihvata državnu zajednicu koju određuju samo interesi velikih sila, evropskog katoličkog klerikalizma i probuđenog panislamizma, nego onakvu kakva izvire iz etničkog i istorijskog prava svakog naroda na zemlji.

Kongres srpskih intelektualaca Bosne i Hercegovine smatra da će u nametnutim istorijskim okolnostima jedino rešenje za Bosnu i Hercegovinu da bude trodelna zajednica u kojoj će Srbi suvereno stati na svoje međe. Srbi, Muslimani i Hrvati, uvažavanjem istorijskih iskustava i sadašnjeg stanja među njima, moraju se što pravednije razdeliti i razgraničiti da bi se uklonili razlozi mržnje i ubijanja kako bi se sutra mogli sa što manje prepreka ujedinjavati u svemu što je za sve njih razumno i korisno. Takođe, kongres srpskih intelektualaca upozorava na činjenicu da je sudbina srpstva nedeljiva i da se sve što se događa u jednoj srpskoj zemlji odnosi na sve Srbe, ma gde živeli, jer su sve srpske zemlje jedinstven prostor. Duhovno jedinstvo Srba iziskuje da sve srpske vlasti, tamo gde ih ima, i sve srpske države, tamo gde su već uspostavljene, srpska crkva i srpski intelektualci formulišu i zabeleže minimum nacionalnih interesa Srba koji su u ovom istorijskom trenutku izvan svakog spora i od kojih nigde i nikada više ne sme biti odstupanja.

Gojko Đogo, koji je imao zapaženo izlaganje na sarajevskom kongresu, izrazio je bojazan da srpski intelektualci, pisci,filozofi, danas pomalo liče na one Andrićeve ljude što su preučili lekciju. Stoga se Đogo sve češće priseća one antičke pouke: ako čvor ne možete odrešiti, presecite ga...

- Mi smo sebe doveli u položaj kolonije. Rat nismo izgubili, ali smo kapitulirali. Koliko sutra, mi moramo proglasiti nenadležnim naše stečajne upravnike i sa njima prekinuti s

Sve srpske zemlje su jedan nedeljiv prostor: Gojko Đogo na nizbrdici uma
Photo: Aleksandar Anđić
vaku saradnju. Svoju kuću moramo uređivati sami. U Brisel i Lisabon, tim poslom, Srbi više ne smeju odlaziti – smatra Đogo koji dodaje ako oko ovih zahteva ne mogu da se slože svi, ne treba jadikovati. Svi Srbi nisu u istom položaju, pa ni njihovo političko mišljenje nije saglasno. Te razlike, na žalost, moraju se uvažiti. Srpska Bosna i Hercegovina i Krajina imaju samo jedan put koji vodi uzbrdo, svi ostali vode u ponor. Poslednja zbivanja u tim zemljama ohrabruju i Đogo misli da ih treba sokoliti da istraju na tom strmom putu.

U suštini, kad se razmaknu namerna zamagljenja, bosanskohercegovačko pitanje Đogu se ne čini nerešivim. Braća se dele i spore oko imanja. Ta priča svagda i svuda ima dramski naboj. Da ta podela ne bi bila podvala, a Srbi opet žrtve, mi, kaže Đogo, moramo stati na svoje međe. Bosna i Hercegovina, dodaje on, mora biti podeljena na tri dela, između tri naroda, pa neka svako svojim delom suvereno vlada. Srbi u toj deobi moraju pripaziti i sačuvati prirodne, geografske, političke, kulturne, privredne i neposredne državne veze sa ostalim delovima srpskog naroda. Zato Ustav srpske Bosne i Hercegovine Đogo vidi samo kao jedan korak ka jednom drugom ustavu koji će važiti za sve Srbe i sve narode koji s njima budu želeli da žive. Ovi zahtevi, uz malo dobre volje, mogu se ostvariti, a da ne bude učinjena nikakva šteta i nepravda susedima, Hrvatima i Muslimanima. Naprotiv, kaže Đogo, samo ako se podelimo kao braća, živećemo kao dobri susedi. Tu se ne sme ništa skrivati, ništa ostaviti nedorečenim, niti odlagati za neko buduće vreme... Srbi ne smeju ni po koju cenu odustati od vekovnog cilja: da žive u jednoj državi. Taj ideal, po Gojku Đogu, nema cenu. (Muharem Durić)

***

TRI NACIONALNE POLICIJE I BEZ ARMIJE (Sarajevo, 29. marta):

Nezavisna poslanička grupa u Skupštini Bosne i Hercegovine koju predvodi dr Dragan Kalinić, uputila je pismo portugalskom diplomati Žozeu Kutiljeru koji predsedava pregovorima između tri nacionalne zajednice Bosne i Hercegovine. U pismu se upozorava na komplikovanu i dramatičnu situaciju u BiH koju još više mogu da raspale izjave pojedinih nacionalnih lidera koji su najavili prekid rada u Briselu.

"Mi iskreno verujemo da ćete vi svojim autoritetom sprečiti usporavanje toka konferencije i da nećete dozvoliti njen prekid. Očekujemo takođe, da će u Briselu bitni elementi Sarajevskog sporazuma biti i dalje razrađivani i da se neće odstupiti od ključnog principa budućeg ustavnog uređenja BiH", navodi se pored ostalog u pismu nezavisnih poslanika. Oni dalje ističu da se u poslednje vreme mnogi ljudi licemerno pozivaju na očuvanje jedinstva i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, a to su upravo oni koji su svojim političkim potezima doveli do raspada Jugoslavije i uništenja federalnih institucija. Čelnici ovih licemernih podstrekača prećutkuju da je Bosni i Hercegovini u jugoslovenskom aranžmanu bila namenjena klučna uloga. Sve je to odbačeno u ime srugih saveza i interesa, a započetom propagandom satanizovana je politika celog jednog naroda”.

Puš pauza: Sarajevski Srbin 1992. godine
PHOTO: Roger Richards
Nezavisni poslanici predlažu da se Bosna i Hercegovina uredi kao tri konstitutivne etničke jedinice prema konfederativnom modelu. Predlaže se, takođe, da BiH bude demilitarizovana zona jer je, prema ocenama nezavisnih poslanika, nemoguće stvoriti jedinstvenu vojsku. Predlaže se formiranje tri nacionalne policije koje bi koordinirale rad na nivou centralnog policijskog biroa Republike. Nezavisni poslanici podsećaju Kutiljera da je nerealno uvođenje jedinstvene monete, dok bi postojanje tri nacionalne valute stvorilo još veči finansijski haos. Zbog toga, oni očekuju od Evropske zajednice da preporuči svim čelnicima bivše Jugoslavije uvođenje monetarne unije sa jednom monetom, što bi omogućilo slobodnu cirkulaciju robe i kapitala. (M. Carić)

***

EKSPOLOZIJA U GRADU I NAPAD NA VOJNU PATROLU (Doboj, 29. marta):

Sinoć oko 20 časova u Ulici Vuka Karadžića u naselju Pijeskovi u Doboju, podmetnuta je eksplozivna naprava pod automobil "džeta", vlasništvo Miroslava Ratančića, hirurga dobojske bolnice i predsednika Hrvatskog kulturnog društva Napredak u Doboju. Posle strahovite eksplozije koja je još jednom uznemirila građane, automobil je raznesen u više delova a oštećeno je i nekoliko prozora na susednim zgradama.

Noćas se dogodio i incident u Bosanskom Suvom Polju nadomak Doboja. Grupa naoružanih civila napala je mešovitu patrolu milicije i vojske. U tom napadu razoružana su dvojica milicionera i dvojica vojnika. Naoružani civili su ih maltretirali, pretili smrću da bi ih na kraju pustili. Posle toga na patrolu ispaljeno je više metaka, ali srećom niko nije povređen. (S. P.)

***

ZAŠTO SAMO MUSLIMANSKI MILICIONARI? (Zvornik, 29. marta):

U Zvorniku je u noći između petka i subote počelo "okupljanje u cilju odbrane" stanice javne bezbednosti.

Javljeno je, a kasnije se ispostavilo da je poziv lažan, da će doći do napada na stanicu – kaže Dragan Spasojević, komandir stanice. Zato je i pokrenuto ljudstvo. Istina, pri tom je načinjen, rekao bih, propust. Pozvani su samo milicionari muslimanske nacionalnosti, njih desetak. Zašto su podignuti isključivo oni, ne znam, ali će verujem, i to biti utvrđeno. To je na sebe preuzeo načelnik CSB Tuzla Hazim Ranšić – rekao je Spasojević.

U pogledu našeg budućeg delovanje, dogovorili smo se da ostanemo po strani od politike, da sačekamo celokupan rasplet situacije u Bosni. Ne želimo, naime, da se ubuduće dogodi da stanica javne bezbednosti Zvornik "istrčava" u nekim situacijama. Što se tiče odlazaka Srba iz Bosne na konak u Srbiju, i meni je poznato da toga ima. Međutim, smatramo da ipak nema razloga da se narod "seli" i zato apelujemo da se vrati u svoje domove – dodaje Dragan Spasojević. Da li je i dokle, i uzvodno i nizvodno, dopro ovaj poziv za povratak, ostaje da se sačeka. (D. P.)

***

ŠEŠELJ PORUČUJE: PREOSTAJE PODELA BiH (Trebinje, 29. marta):

U Trebinju je juče i prekjuče boravio predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je obišao opštine istočne Hercegovine, a našao se i na ratnim položajima i razgovara sa borcima na frontu. Sinoć je u prostorijama trebinjskog hotela "Leotar" dr Šešelj održao konferenciju za štampu. - Cilj moje posete je da sagledamo mogućnosti koje moja stranka i Republika Srbija mogu pružiti Hercegovcima, pre svega u materijalnom, tehničkom i vojničkom pogledu, a zati u hrani i lekovima. Sve donedavno verovao sam u mogućnost opstanka nekakve Jugoslavije, ali sam uvideo da to ne žele bosanski Muslimani i Hercegovci i da nema razloga da to onda žele Srbi. Ako je nekome bila potrebna Jugoslavija, onda su to pre svega bosanski Muslimani. Ali njihovo rukovodstvo, islamski orijentisano, fanatizovano do kraja, igra na kartu spoljnjog mešanja u rešenje bosanskog pitanja. Međutim, nijedan srpski predeo neće se naći pod njihovom supremacijom, jer to ne prihvata narod i zato nam predstoji podela BiH na dolednom etničkom, geografskom, strateškom i istorijskom principu. Srpski deo ove republike mora obuhvatiti sadašnju SAO Hercegovinu, čije su severne granice na Neretvi, zatim Bosansku Krajinu, povezati je sa Semberijom, a tu svakako spadaju Ozren i Romanija i svi srpski prostori koji gravitiraju ovom regionu. U srpske predele spada i dubrovačko primorje koje je prirodni izlaz srpske Hercegovine na more, od ušća Neretve do obalskog prostora koji pripada Crnoj Gori – rekao je Šešelj.

I dubrovačko primorje pripada Srbiji: Vojislav Šešelj, geograf
Photo: EPA/VALERIE KUYPERS POOL
Odgovarajući na pitanje da li je srpski narod u BiH žrtvovan, dr Šešelj smatra da to nije slučaj, kao uostalom, ni u drugim krajevima bivše Jugoslavije, i dodaje: - Sa time se dosta manipuliše, ali dolazak "plavih šlemova" u Krajine je pre svega u interesu srpskog naroda, jer oni će tamo ostati sve dok Krajišnici ne odluče plebiscitom o svojoj sudbini, ali će u svakom slučaju biti odvojeni od Hrvatske – kaže Šešelj. (S. Demirović)

***

BOSNA U TRI TAČKE (Brisel, 30. marta):

Radovan Karadžić, predsednik srpske delegacije na Konferenciji obavestio je novinare o tri elementa sporazuma: prva tačka govori o prekidu vatre na svim područjima BiH, druga obavezuje da se pristupi razgraničenju tri nacionalna prostora, a treća ističe potrebu ustavnog garantovanja ljudskih prava uz kontrolu evropskih institucija

"Vredelo je doći danas u Brisel" – rekao je večeras novinarima okupljenim u briselskom hotelu "Hilton" Radovan Karadžić. Predsednik srpske delagacije na Konferenciji o BiH prvi je doneo značajnu vest da je u bilateralnim kontaktima s njim, Brkićem i Izetbegovićem portugalski diplomata Hoze Kutiljero postigao dogovor o zajedničkom sporazumu u tri tačke.

Prva tačka govori o prekidu vatre na svim područjima BiH. Druga obavezuje da se pristupi razgraničenju ("definisanju") tri nacionalna prostora. Karadžić ih naziva konstitutivnim državama podeljenim jasno preciziranim, ali "labavim administrativnim granicama". Precizna definicija svakog nacionalnog prostora je veoma važna, jer – primera radi – "samo tamo gde do sada nije došlo do jasnog razgraničenja javljaju se ratni sukobi". Karadžić je pomenuo mogućnost formiranja radnih grupa uz učešće eksperata Evropske zajednice koje bi pomogle da se razgraničenje obavi – demokratskim izjašnjavanjem građana – uz poštovanje etničkog principa, ali vodeći računa i o geografskim, istorijskim, ekonomskim, pa i saobraćajnim specifičnostima pojedinih manjih ili većih regiona. Treća tačka, za sada usmenog sporazuma, ističe potrebu ustavnog garantovanja ljudskih prava, uz kontrolu evropskih institucija, KEBS pre svega. Karadžić objašnjava da će mnogi pripadnici sva tri naroda ostati izvan teritorija određenih po nacionalnom ključu, pa se zaštita njihovih prava – po evropskim merilima – mora upisati u sva tri ustava, kao i zajednički ustavni ugovor nove države.

U razgovoru sa novinarima Karadžić je istakao da srpska delegacija i dalje daje prednost konfederativnom uređenju buduće države, ali da računa sa mogućnošću približavanja tri zajednice ka federaciji, zavisno od rasta poverenja između pripadnika tri naroda. U svakom slučaju, BiH biće složena, a nikako unutarna državna tvorevina, naglasio je Karadžić. Tek kada se dogovorno i demokratski sprovede ustavna transformacija valja pristupiti međunarodnom priznavanju nove države. Predsednik srpske delegacije upozorava da bi nagovešteno priznavanje nezavisnosti BiH već na narednom sastanku šefova diplomatija "dvanaestorice" bilo "strašna greška" ("Ne treba zaboraviti šta za nas znači 6. april, a sem toga Muslimani tada slave Bajram") i ističe da je izjava portparola SDA Ajanovića, preneta danas na prvoj strani "Politike", o podeli Bosne na tri lokalne samoupravne jedinice "prst u oku Srbima".

"Preuranjeno priznavanje nezavisnosti BiH Srbi u toj republici ne mogu da prihvate. Zato mi predlažemo da se rad Konferencije ne prekida dok se ne postigne dogovor o svim ključnim pitanjima. Smatramo da je neophodno raditi bez prekida iz dana u dan, jer će se samo na taj način dokazati kako svi podjednako želimo dogovor" – rekao je Karadžić. Budućnost BiH može se rešiti pregovorima ili ratom: "Mi smo za to da se reši pregovorima" – rekao je Karadžić, ocenivši današnji sporazum kao pozitivan znak. "Na putu smo da od BiH napravimo most između Hrvatske i Jugoslavije". Konferencija o BiH sutra nastavlja rad. (Darko Ribnikar)

***

CELA BiH ČEKA ISHOD PREGOVORA U BRISELU (Sarajevo, 30. marta):

Vesti koje jutros dolaze sa kriznih žarišta u Bosni i Hercegovini govore o relativno mirnoj noći u ovoj republici. Nema nagoveštaja da je bilo ozbiljnijih sukoba osim sporadične pucnjave koja je postala uobičajena pojava. Slično je i sa noćnim barikadama na pojedinim putevima koje se uklanjaju sa dolaskom jutra.

Najneuralgičnija tačka – Bosanski Brod očekuje, kako je najavljeno sporazumom potpisanim u subotu u Derventi, dolazak specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova BiH koja bi trebalo da održi primirje i uspostavi kontrolu na takozvanoj tampon zoni. Kako je član Predsedništva BiH Fikret Abdić tada najavio, ta jedinica bi trebalo da stigne danas u podne u grad na Savi.

Neizvesna situacija je i u Kupresu i Zvorniku, gde se pod pritiskom glasina veliki broj porodica iselio kod rodbine u druge krajeve. Iz Kupresa je veliki broj hrvatskih porodica spas potražio u Zagrebu i Makarskoj, kao i u okolnim mestima, dok se veliki broj srpskih porodica iselio u pravcu Vojvodine. Mada nikakvih sukoba u Kupresu nije bilo, u gradu su ostali samo odrasli muškarci, nemoćni i oni koji nemaju gde da isele. Stižu glasovi da su oko grada iskopani rovovi i postavljeno teško naoružanje. U Zvorniku su glasine o najavljenom napadu naterale srpske porodice da se isele preko Drine, a muslimanske u obližnja mesta severne Bosne.

Međutim, dosadašnja saznanja govore da je protekle noći i jutros bilo uglavnom mirno u svim delovima Republike. Cela republika je u iščekivanju današnjeg nastavka pregovora lidera tri nacionalne stranke o političkoj budućnosti Republike, koji će se pod okriljem Evropske zajednice sastati u Briselu.

NOVI SPOR OKO MAPE (Brisel, 31. marta):

Drugi dan šestog zasedanja konferencije o Bosni i Hercegovini protekao je u produbljivanju i konkretizovanju sporazuma iz Sarajeva i naporima da se sinoćnji načelno prihvaćeni usmeni tročlani sporazum ne pretvori u uopšteni pisani apel za mir.

U želji da učvrsti i ojača laboratorijski izbalansiran sarajevski sporazum, predsedavajući konferencije, portugalski diplaomata Žoze Kutiljero sinoć je članovima delegacije podelio "papir" u kome su naznačene konture budućeg uređenja BiH. Debata o ovom samo naizgled neobavezujućem radnom dokumentu bila je danas razumljivo burna i puna dodatnih predloga i sugestija. Po Kutiljerovom predlogu, na čelu države nalazio bi se inokosni, a ne kolektivni organ. Drugim rečima, funkciju predsedništva republike obavljao bi izabrani predsednik republike, ili nosilac najviše funkcije u konstitutivnim jedinicama – i to naizmenično. Izvršni organ dvodome narodne skupštine zvao bi se ministarski savet (ili savet ministara) i brojao devet članova. Portugalski diplomata je predložio paritetnu formulu "4+3+2" prema kojoj bi Muslimani imali najviše, a Hrvati najmanje članova u ovoj vladi. Radovan Karadžić je predložio formulu "3+3+3" ali na njoj srpska delegacija previše ne insistira. Ministarski savet bi odluke donosio prostom većinom, sem u oblastima za koje je nadležno skupštinsko već konstitutivnih jedinica u kome će se odluke usvajati četvoropetinskom većinom.

Rat u punom jeku: Tipičan bosanski kadar
PHOTO: Stock
Najviše polemike izazvao je Kutiljerov predlog o formiranju republičke vojske od 18.000 pripadnika koji bi isključivo branili državu od spoljnih napada. Hrvatska delegacija smatra da je takva vojska prevelika i da je valja prepoloviti. Srpska delegacija u principu odbija ideju o stalnoj republičkoj armiji, predlažući da se formiraju tri nacionalne garde koje bi formirale zajedničku vojsku u slučaju spoljne opasnosti po nezavisnost države. Iz muslimanske delegacije potekao je predlog da se ovakva vojska upotrebljava i za smirivanje eventualnih unutrašnjih sukoba, bar u narednih pet godina.

Prema Kutiljerovom predlogu, nikome ne bi bilo dozvoljeno da organizuje, obučava i finansira ili daje podršku paravojnim oružanim snagama izvan dogovorene republičke armije. U razgovorima o toj budućoj vojsci pomenuto je i pitanje JNA. Prema oceni Radovana Karadžića, sudbina JNA ne može se rešavati na ovakvom skupu, a njegovo je lično mišljenje da ona u BiH treba da ostane još deset godina. Portugalski diplomata je uopšteno predložio način formiranja zajedničkih troškova buduće države, a prema mišljenu srpske delegacije takva sredstva bi se sakupljala kotizacijom u tri nacionalne jedinice. Kakva bi samostalnost te tri samostalne jedinice bila u odnosu na centralnu vlast oličenu u narodnoj skupštini, predsedništvu i ministarskom savetu?

Za sada o tome nije postignut precizan dogovor. To će svakako uticati da se sinoćni usmeni tročlani sporazum u kome je druga tačka bar načelno objašnjavala način razgraničenja tri nacionalna prostora, pretvori u uopšteni pisani dokument. Jer, Alija Izetbegović odbija upotrebu reči "razgraničenje" a "nacionalni prostor" samo kao formulu za određivanje pariteta u zajedničkim programima. Izetbegović smatra da takozvani "model za izradu mape" buduće države treba da bude poveren jednoj posebnoj radnoj grupi predvođenoj stručnjakom iz Evropske zajednice. Može se zato dogoditi da se tročlani sporazum pretvori i "izjavu" ili "apel za mir", s tim što Alija Izebegović i Miljenko Brkić ne prihvataju pojam "prekida vatre" jer ih podseća na hrvatsku situaciju, već insistiraju na "prekidu neprijateljstava i zategnutosti".

Popodnevni rad Konferencije o Bosni i Hercegovini protekao je u podužim bilateralnim pregovorima predsedavajućeg Hoze Kutiljera sa predsednicima tri delegacije, a plenarna sednica nastavljena je tek u 22.30 časova, pa se očekuje da se ovo šesto po redu zasedanje završi tek u ranim jutarnjim časovima sutrašnjeg dana. (D. Ribnikar)


* tehnička podrška: Miloš Obradović


NASTAVAK FELJTONA - SUBOTA 3. APRIL