Sve spremno za pokolj!

image

Tokom šest meseci na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

PUCNJI OD MORA DO BOSANSKOG BRODA (24. marta 1992):

Današnje vesti iz centralne republike najvećim delom su, u stvari, ratni izveštaji. Govori se o otvorenim sukobima zavađenih, odnosno zaraćenih strana, o minobacačkoj vatri, oštećenim kućama, ranjenicima, barikadama, maskiranim i naoružanim ljudima.Tri se užarene tačke najviše pominju, u tri različita dela Republike, na severu, jugu i prema istoku. To su različita podneblja, ali zajedničko za Bosanski Brod, Neum i Goražde jeste što su to mesta sa mešanim stanovništvom, gde žive Srbi sa Muslimanima ili sa Hrvatima.

Sve izraženije nacionalne podele stvaraju sve veću napetost. Smanjuju se sukobi, a u predasima stranački čelnici pokušavaju da nađu razumno rešenje i izbegnu opšte krvoproliće. U međuvremenu, na tim mestima je prava ratna psihoza, ne rade prodavnice, ne dolazi štampa. To su uveli gradovi, bez normalnog života. Poslednjih sati oči su najviše uprte u Bosanski Brod, pored ostalog i zbog opasnosti po ovaj grad zbog rafinerije u čiji su krug, kako se javlja, padale i granate. Tokom noći ovaj grad bio je obavijen velikim strahom. Kako se danas saznaje iz navodno dobro obaveštenih izvora, zasad mirnom ishodu doprineli su neki politički čelnici. U zaustavljanje sukoba u Bosanskom Brodu uključili su se predsednik Srpske demokratske stranke dr Radovan Karadžić i dvojica čelnih ljudi iz HDZ BiH, ministar u republičkoj vladi Miro Lasić i Iko Stanić, predsednik hrvatske zajednice bosanska Posavina...

"Relativno mirno" je stanje i uz obale Drine, u Goraždu. Ni tamo se ne narušava stranački dogovor između opštinskih čelnika SDS i SDA. U Goraždu, preplavljenom glasinama, pokušava da se normalizuje život pozivima da počnu da funkcionišu vitalne službe, kao SDK, banke i - benzinska pumpa. Kao što je poznato, nezadovoljstvo raspodelom benzina u goraždanskoj opštini lako je moglo da potpali prekipele političke oktane. Dogovori stranačkih lidera u Goraždu će se nastaviti. Tema više nije raspodela benzina, nego raspodela vlasti, što će, biva sve očiglednije, morati da se uradi u celoj centralnoj republici.

I dalje je najneizvesnija situacija na bosanskom moru – u Neumu. S tog područja dolaze različite verzije o tome ko je zapodeo kavgu, pripadnici neumskog HOS-a ili jedinice JNA. Najviše zabuna stvaraju dvosmislena neumska obraćanja Sarajevu i – Zagrebu. Krizni štab iz Neuma uputio je svoje viđenje ratnog zapleta na bosanskom moru Predsedništvu i republičkoj vladi, kao i zajednici "Herceg-Bosna". U toj informaciji se tvrdi da stanje na području neumske opštine kontroliše "legalna vlast sa svojim organima". Uz to se daje upozorenje  u slučaju da se stanje pogorša, da će biti sprovedena potpuna mobilizacija "svih raspoloživih snaga". Kao dodatak svemu pridodat je mogući zahtev za pomoć legalnoj hrvatskoj vojsci da zaštiti Neum.

Na novinarsko pitanje na konferenciji za štampu – čiji je, odnosno čiji će biti Neum – zaobilazno je pokušan da se izbegne odgovor, ali je na kraju, ipak došla izjava odgovornih ljudi HDZ BiH da je Neum – u Bosni i Hercegovini. (M. Durić)

***

DR NIKOLA KOLJEVIĆ: Bosna kao most (24. mart 1992) 

Poslednjih dana čula su se najrazličitija mišljenja o takozvanom sarajevskom papiru. Uprkos nekolikim nerazrešenim pitanjima (oružane snage i moneta, pre svega), pored većeg broja manjih preostalih problema (mahom u oblasti zakonodavnih i izvršnih nadležnosti), "sarajevski papir" ima dve pozitivne osobine.

Kao prvo, teritorijalizovanje nacionalnih prava Muslimana, Srba i Hrvata predstavlja, po mom mišljenju, jedini način prevazilaženja rastućeg nacionalizma. Naime, svakome je jasno da na ruševinama ideološke identifikacije u Istočnoj Evropi došlo do eksplozivnog procesa nacionalne homogenizacije. U takvoj situaciji neophodno je prvo da se obezbedi zakonska i teritorijalizovana zaštita nacionalnih prava da bi se izbegli sukobi i prevazišla isprovocirana šovinistička naličja nacionalizma. Građanska demokratija postaje moguća tek kada se obezbede kolektivna prava. Vidi se to čak i na nivou porodice. Prvo je potrebno da prvo porodica dobije stan, da bi svaki član mogao imati bar neki svoj ćošak, ako ne već i sobu.

PHOTO: Stock

U tom smislu konstutivnim narodima u BiH ponuđena je soba u zajedničkom stanu. Oni koji ne shvataju ovakvu neumitnu logiku, kao recimo "nezavisni intelektualci", treba da se obaveste o razlozima krize belgijske vlade, o Škotskoj (a ne samo o Irskoj), o političkim procesima u Španiji, Kanadi i u drugim zemljama zapadne građanske demokratije u kojima je nacionalizam navodno arhivski i arheološki fenomen. A o narastajućoj kolektivnoj svesti u Nemačkoj, da i ne govorimo. "Sarajevski papir" ne zatvara oči pred tim bitnim datostima, već ih prepoznaje, pokušava politički da ih artikuliše i time omogući zaustavljanje sukoba koji su već počeli.

Druga vrlina evropskog "projekta" buduće BiH, nesumljivo je u brojnim naglašeno demokratskim implikacijama zamišljenog društvenog uređenja. Ako je demokratija, pre svega, demitologizacija i distribucija vlasti, a njih omogućava samo vladavina prava i suda javnosti - onda su ti uslovi u predloženom nacrtu novog ustavnog uređenja BiH zadovoljeni nekolikim institucijama. Pre svega, neće biti Predsedništva kao izrazito otuđenog centra moći, veće će se, verovatno, u kratkom mandatu menjati ličnost koja će samo predstavljati državu.

Dvodomni parlament podrazumeva potrebu četvoropetinske većine za najvažnije državne odluke, Time će biti onemogućeno preglasavanje i nacionalna koalicija, kao dva standardna oblika manipulacije u BiH parlamentarnoj proceduri. S obzirom da će postojati vlade i parlamenti konstitutivnih jedinica, procesi odlučivanja će biti decentralizovni i manje isposredovani. Treba li i reći koliko je to za svaku istinsku demokratiju bitno? Najzad, ali ne i na poslednjem mestu, poseban tribunal (uz učešće evropskih predstavnika) treba da rešava sporove između centralnih organa i konstitutivnih jedinica. Svakome ko je iole upoznat sa stepenom nezakonitosti rada državnih organa BiH mora biti jasno da je ovo jedina realna šansa za pravo.

U demokratskim zemljama opozicija se ne ponaša opozicionarski, već patriotski, kada dođe do pitanja rata i mira, odnosno ukupnog društvenog opstanka. Kod nas ništa nije još uvek demokratsko, pa ni opozicija. Nostalgija bivših vlastodržaca očigledno je na delu i to je jedan deo priče. (Neće biti slučajno to što i Nijaz Duraković i Branko Mikulić napadaju etničku regionalizaciju.) Druga priča je manipulativne prirode: tzv. građansku državu brane oni čiji su nacionalni interesi da dominiraju u Bosni. To je, naravno, uvek većinski narod.

Treća priča (ili epilog jedne iste priče) sasvim je razumljiva i duboko ljudska. Ljudima uvek teško pada razdvajanje pa makar i simbolično. Prvi put kada sam razgovarao sa lordom Karingtonom rekao mi je da je srpski pristup jugoslovenskoj krizi "odozgo" (tj. od Jugoslavije) a njegov "odozdo" (tj. od pojedinih republika). Tom prilikom sam primetio da je ono što on naziva "odozdo", u stvari "iz sredine". Da se doista išlo "odozdo", pošlo bi se od naroda, a ne od etnički proizvoljno razgraničenih republika. To nije predstavljalo problem u Sloveniji, ali to je srž problema u BiH. Moramo biti zadovoljni što je Evropa, makar i tako kasno otkrila tu suštinu jugoslovenske krize i predložila za Bosnu adekvatno rešenje.

Ljudima u Bosni je teško da u ovom trenutku pristanu na sakrivenu činjenicu i da shvate da su procesi "fragmentacije" bili, na žalost, nužni za novu, dobrovoljnu reintegraciju. Obavešteni ljudi znaju da Bosna ekonomski ne može sama, a kamoli njene konstitutivne jedinice. Ali ti novi reintegracioni procesi (koji su zapravo jedina naša prava nada) počinju teško, i mogu teći samo dobrovoljno. Besmisao raskola, do kojeg je moglo doći između Crne Gore i Srbije, to najbolje pokazuje. Nije li apsurdno, i tako skupo plaćeno, podozrenje koje dva dela jednog istog naroda još uvek sporadično iskazuju. Naša nada u BiH je da će taj proces reintegracije, ukoliko dobije demokratski zamah, ići brže. Bosna je most na tom putu, jer Hrvati će se prirodno povezati sa Hrvatskom, a Srbi sa Srbijom i Crnom Gorom u Jugoslaviji. Štaviše, Muslimani će moći da se povezuju sa obe strane, bez straha od moguće dominacije, ili srpsko-hrvatske manipulacije.

Zato je u "sarajevskom papiru" od posebnog značaja klauzula koja govori o pravima konstitutivnih jedinica da se povezuju sa susednim republikama, ukoliko to ne ugrožava teritorijani integritet BiH. Ovakava ideja došla je iz glave mudrih i realnih ljudi. Na žalost, neodgovorni i zlonamerni u BiH, olako prenebregavaju ovakvu mogućnost koja nam se demokratski nudi. Kada je reč o definitivnom dogovoru o ovako preuređenoj Bosni i Hercegovini tu su nenadano iskrsle nove komplikacije. Negativne sarajevske reakcije, posebno na televiziji, brojne su i očigledno dirigovane iz onih centara moći kojima nije stalo do sporazuma. Osim toga, najava o mogućem priznavanju BiH, pre postignutog sporazuma i referenduma, srpskom narodu previše liči na pretnju i zloupotrebu kooperativnosti članova srpske delegacije, da ne bi reagovao i zahtevao dodatne garancije od moguće manipulacije.

O tome će odlučivati Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Legitimni predstavnici srpskog naroda opet će imati presudnu reč. Ne sumnjam u to da će Skupština, i u ovom trenutku, pronaći efikasne oblike zaštite prava jednog konstitutivnog naroda koji predstavlja.

***

JAKA STRELJAČKA VATRA NA PERIFERIJI GORAŽDA (24. mart 1992):

U Goraždu se pucalo i ovog popodneva - specijalna jedinica muslimanske teritorijalne odbrane je zauzela fabriku "Azot", na šta su Srbi odgovorili zauzimanjem TV releja Trovrh, udaljenog desetak kilometara od grada. Stanicu milicije u Goraždu zauzeli su Muslimani.

Jutros rano se posebno jaka vatra iz streljačkog naoružanja čula u prigradskom naselju Baćci kod novoizgrađenog mosta na Drini, ali se u ovom trenutku ne zna ima li ranjenih u toj pucnjavi. Tvrdi se da su se na pojedinim zgradama pojavili snajperisti. Branko Nešković iz goraždanskog naselja Površnica potvrđuje da u pojedinim delovima grada ima povređenih i da je više objekata minirano. Po njegovim rečima, Srbe u Goraždu su posebno ogorčili leci bacani juče u Površnici, u kojima muslimanske paravojne formacije, "zelene beretke", otvoreno prete Srbima u ovom gradu na levoj obali Drine. Nešković se požalio novinarima da to pojedina sredstva informisanja u BiH namerno prećutkuju.

Specijalne jedinice republičkog MUP-a i Jugoslovenske narodne armije koje su, navodno, pošle iz Sarajeva u Goražde, još nisu stigle. Pred zgradom MUP-a u Foči parkirano je po jedno vojno i milicijsko oklopno vozilo. U Foči je krizni štab Srpske demokratske stranke (SDS) upravo proglasio mobilno stanje zbog, kako je objašnjeno, ugrožene bezbednosti manjinskog srpskog naroda u Goraždu. Ako se u toku dana ne uspostavi mir u Goraždu, krizni štab SDS u Foči poručuje da će se na oružje dići srpski narod u ovom gradu.

***

MEŠOVITA JEDINICA MUP-a BiH i JNA STIGLA U GORAŽDE (24. mart 1992):

Mešovita jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine i Jugoslovenske narodne armije stigla je danas oko 15 sati u Goražde, gde očekuje ishod međustranačkog dogovora. Međustranački dogovori su počeli oko 16 sati iza zatvorenih vrata. Od ishoda dogovora u mnogome zavisi rasplet napetosti koja je kulminirala sinoć, kada su i Srbi i Muslimani na prilazima gradu podigli barikade.

Omiljena tema "Politike": Goražde, mora da je srpsko
PHOTO: Stock

Na periferiji Goražda se i dalje čuje povremena pucnjava iz streljačkog naoružanja. Oglasili su se i snajperisti sa gradskih solitera. Do sada je prema nezvaničnim podacima, ranjeno troje ljudi, dok je dvoje povređeno kada su se prevrnula kola hitne pomoći kojima je prevožen jedan ranjenik do fočanske bolnice. U Goraždu je gotovo nemoguće doći do zvaničnih informacija.

***

SUKOBI KOD BOSANSKOG MORA (24. mart 1992): Neum i "bosansko more" privlače pažnju. Ovoga puta povodom ratnih sukoba.

Hrvatske paravojne snage, jedinice HOS napali su iz pravca Neuma, artiljerijom i pešadijom selo Hrasno. To je zasad jedina zvanična informacija koju su poslali mesni odbori SDS iz Ljubinja i okoline, a javnosti je prosledila komisija SDS BiH za informativnu delatnost. Do napada je došlo preksinoć oko 22 sata, a artiljerijska vatra obnovljena je juče ujutro oko 4 sata. Napadnuto je selo Cavaš u trebinjskoj opštini. Na meti su se našli i položaji JNA, koja je na napad uzvratila vatrom.

U selu Hrasnu, kaže se u zvaničnoj informaciji, hosovci su oteli i u nepoznatom pravcu odveli meštanina Vladu Žarkovica. Jedan meštanin čije se ime ne spominje ranjen je. Žitelji iz napadnutih sela izbegli su na područje opština Ljubinje i Stolac. Na kraju saopštenja za štampu kaže se da stanovnici opštine Ljubinje, hrvatske nacionalnosti, nisu napuštali sela u kojima žive.

Informacija glavnog odbora Srpske demokratske stranke Bosne i Hercegovine nije se probila do javnosti u ovoj republici. U stvari, do popodneva se i nije znalo da je posle stalnih sporadičnih čarki došlo do sukoba. Tek kasnije javnost je o tome na dramatičan nacin obaveštena, čime je poremećen nedeljni privid spokojstva. Međutim, na osnovu izveštaja na TV Sarajevo, koji se u nedeljno veče poklopio sa Dnevnikom HTV, glavni izvor informacija bio je neumski gradonačelnik. On je potvrdio da je došlo do otvorenog sukoba, međutim i za televiziju i za sarajevsko "Oslobođenje" izjavio je da je sukob isprovocirala Armija. Iz druge operativne grupe JNA za Hercegovinu, međutim, javljeno je o opštem napadu oružanih snaga Hrvatske, sa teritorije opštine Neum, na jedinice JNA koje drže položaje na području opštine Ljubinje. Jedinice JNA, po ovoj verziji, bile su prinuđene da žestoko odgovore vatrom...

Preko noći preokrenula se situacija u Goraždu. Javljeno je, najpre, o smirivanju da bi se kroz informativni haos od jutros ponovo zaključilo da mira nema. Zanimljivo je da sarajevski radio informiše i na osnovu vesti koje javljaju - slušaoci. Iz Sarajeva je u Goražde upućena mešovita jedinica vojske i policije koja je dospela do Foče i čeka garancije da dođe do Goražda. Neproverene vesti dospevale su i iz Rogatice, ali je posle javljeno da je stanje "stabilno", a jedina nevolja je - sneg preko Sjemića.

Državni organi u Bosni i Hercegovini još nisu reagovali povodom najnovijih zbivanja. Izuzetak je situacija u Bosanskom Brodu, koja je razmotrena na na sednici Predsedništva BiH. I danas je očigledno da od onoga što je juče zaključilo, republičko Predsedništvo ima malo koristi. Predsednik kriznog štaba Srpske opštine u Bosanskom Brodu Miroslav Radovanović kaže da odluka Predsedništva BiH nije važna. Njome se , pod tačkom broj 1 traži povlačenje snaga JNA sa područja opštine Bosanski Brod. Armija se, prema onome što kazuje Miroslav Radovanović, neće povući sve dok u Bosanskom Brodu ne bude zagarantovan mir. Treba obezbediti i da građani srpske nacionalnosti mogu bez problema da se kreću kroz ovaj grad na "vratima Bosne". (M. Durić)

DRAMA NA VRATIMA BOSNE (25. mart 1992):

Goražde, Višegrad, Bosanski Brod, Mostar, Neum i druga mesta, Predsedništvo Bosne i Hercegovine označilo je kao užarene tačke, odnosno kao mesta u kojima je neohodno preduzeti sve "mere i aktivnosti" da bi se smirilo stanje i efikasno rešili problemi.

Odgovora povodom svega što se u Bosni i Hercegovini dešava još uvek nema. Izvesno je da drama ne jenjava i zbog toga što dogovori ne uspevaju, a pogotovo što se dogovoreno ne poštuje.

U napetoj situaciji, kada se u Bosni ne zna doslovce šta nosi dan, a šta noć, još veće lomove nagoveštavaju "poigravanja" sudbinom Bosne. Samo još većem nemiru i neizvesnosti doprinosi i najnoviji stav muslimanske SDA – nezadovoljstvo sarajevskim dogovorom koji je na konferenciji za štampu izložio portparol Irfan Ajanović. Opet se menja politički kurs, govori se o "igrama apsurda", igri karata i slično.

Govori se o onome od čega se živi, pa je član Predsedništva BiH Fikret Abdić uspeo da okupi jedan broj privrednih eksperata, predstavnika naučnih institucija, banaka i članova republičke vlade.

Mada izgleda simbolično, kada se kaže da je rat na "vratima Bosne", kako se naziva Bosanski Brod, još jedna nemirna noć potvrdila je da ratnu psihozu nije doneo vetar. Negde u zoru, tu je i došlo do izvesnog zatišja, da bi ubrzo zatim bila nastavljena žestoka pucnjava. Javljeno je i da je pogođen vodotoranj, pa je zapretila i nova opasnost za Bosanski Brod, ali ne samo to da uz svu muku i strah ostane neumiven i žedan. Protekla noć u Bosanskom Brodu, naime, ocenjuje se kao – "najteža i najkrvavija". Prema prvim podacima dvoje je poginulo, ima desetak ranjenih... Sve informacije koje pristižu, međutim, uzimaju se sa velikom rezervom, jer se one, uvidelo se to i ranije, priklanjaju jednoj ili drugoj strani. Tako se po vestima iz Bosanskog Broda najviše govori o snažnoj artiljerijskoj vatri koja je oštetila više objekata u gradu. Pogođena je i benzinska pumpa u centru, koja je zahvaćena požarom, ali bez većih posledica po okolinu.

Legitimna meta: Rušenje može da počne
PHOTO: Stock

Izveštaji koji uspevaju telefonom da se probiju iz Bosanskog Broda oslanjaju se na podatke koje daje centar za obaveštavanje Kriznog štaba. Već sam nijansa da je to krizni štab "općine" Bosanski Brod potvrđuje da je reč o hrvatskom Kriznom štabu u ovom mestu. Prema tim informacijama, srpski teritorijalci, rezervisti JNA i pripadnici formacije "Beli orlovi" napadaju Bosanski Brod. Tvrdi se u isti mah da "branioci grada" odolevaju.

U Bosanskom Brodu, naravno, postoji i srpski Krizni štab. On je sada smešten, kako se saznaje, u srpskom selu Liješće. S njim je nemoguće ostvariti kontakt – ne može da se dobije ni telefonska veza. Dvojica predsednika kriznih štabova, srpskog Miroslav Radovanović i hrvatskog Ivan Brizić, uspevali su, navodno, da među sobom uspostave radio vezu, ali je, sudeći po razvoju situacije, očigledno da se do sada nisu uspeli sporazumeti. U Goraždu je došlo do splašnjavanja. Jutros su sklonjene barikade kod Rogatice. Mirnije je oko Višegrada. U Jajcu i oko Šipova takođe.

Kao što izgleda i Drina mirnije teče, stišava se i bura na bosanskom moru. U Neumu je, saznaje se, obustavljena vatra. Na inicijativu posmatrača EZ treba da dođe do susreta predstavnika Armije i opštinskih vlasti u Neumu, da se ratni sukob obustavi. (Muharem Durić)

***

NERVOZA U SDA UOČI BRISELSKE KONFERENCIJE (25. mart 1992):

Delegacija SDA u Briselu zalagaće se za jedinstvenu i nezavisnu Bosnu i pokušaće da uveri predsedavajućeg Žoze Kutiljera da odustane od etničke podele Republike na kantone. Uz to drugim dvema nacionalnim strankama SDA će predložiti da odustanu od sarajevskog dogovora.

Ovo je osnova saopštenja SDA na danjašnjoj pres-konferenciji, uz dopunu Irfana Ajanovića i Osmana Brke da bi izvan svojih kantona ostalo 18 odsto Muslimana, 50 odsto Srba i 60 odsto Hrvata.

Ova računica tačna je, razume se, pod uslovom da se zadrže opštinske granice koje je postavila prethodna jednopartijska vlast. U praksi, međutim, upravo ovih dana događa se nešto drugo. Formiraju se nove etničke opštinske granice u celoj Bosni i Hercegovini i to na tri načina: silom, dogovorom ili referendumom u mesnim zajednicama koje žele da se pripoje nekoj od susednih opština i sve češće individualnim preseljavanjem u druga mesta stanovanja.

Ukoliko Žoze Kutiljero odbije da dogovor o budućnosti Bosne vrati na početak, tada bi SDA – po rečima Ajanovića – "bila primorana da prihvati igru apsurda". Apsurd po njegovom mišljenju vidi se po mnogobrojnim incidentima, diverzijama i ratnim sukobima u raznim delovima Republike. On, naime, smatra da bi podela na kantone neprestano držala Bosnu i Hercegovinu u ratnoj psihozi. Ajanović je komentarisao i jučerašnju izjavu dr Miroslava Palamete i Ivana Markešića, po kome HDZ nije ponudila kartu evropskim ekspertima. Demantovano je i da je HDZ za BiH crtao kartu hrvatskog kantona.

Portparol SDA je međutim rekao da ni njegova stranka nije ponudila kartu Kutiljerovim stručnjacima, odbacujući tako optužbe HDZ BiH da su "Muslimani crtali kartu Hrvatima".

Ajanović je zamerio Vladi Šantiću, potpredsedniku HDZ za BiH, zato što javno govori da Hrvatima u Bosni pripada 35 odsto teritorije. - Ako bi se taj podatak prihvatio, Muslimani bi ostali bez zemlje, pošto je s druge strane u SDS BiH već izračunato da  Srbima pripada 65 odsto Republike. Kada se to sabere, Muslimanima ne ostaje ništa – rekao je Irfan Ajanović.

Ajanović je upozorio da "razume" hrvatsku nervozu uoči Brisela pošto bi, po računici SDA, u hrvatskom kantonu ostalo samo deset kilometara železničke pruge. Na pitanje novinara, zašto je njegova stranka prihvatila nedavni dogovor u Sarajevu, Ajanović je odgovorio da je to bila, uslovno, politička igra da se obezbedi međunarodno priznanje suverene i nezavisne Bosne i Hercegovine. S tim u vezi on je rekao da njegova stranka nije htela da odbaci sarajevski dogovor, jer bi snosila eventualnu krivicu za prekid razgovora pod patronatom Evropske zajednice, a i odnos snaga je bio tri prema jedan "protiv Muslimana". SDS, HDZ i EZ su bili da BiH ostane u sadašnjim granicama, ali da se izvrši njena teritorijalna transformacija.

Po rečima Ajanovića, opozicija i građani BiH zastupaju iste stavove kao i SDA u pogledu jedinstvene Bosne i Hercegovine. Zato je, kaže Ajanović, SDA uputila poziv građanima Republike da ne dozvole cepanje BiH.

Ajanović je takođe kritikovao komandanta Druge vojne oblasti generala Milutina Kukanjca zbog njegovih izjava u sarajevskom "Svijetu". On je pozvao Kukanjca da javno iznese podatke o Drugoj vojnoj oblasti i da kaže koliko ima rukovodećeg kadra Muslimana, Srba i Hrvata, i kada će se Armija transformisati u skladu sa dogovorom o budućnosti Bosne. Ajanović je naveo podatak po kome se već dislociraju iz ove republike važni vojni objekti. Pre svega, kasarna u Visokom, Vojno-tehnička akademija u Rajlovcu i Vojna gimnazija u Mostaru. Ponovljen je raniji zahtev SDA da Bosna posle evropskog priznavanja dobije sopstvenu državnu armiju. (M. Carić)

***

USTAV SRPSKE BiH VEĆ SUTRA? (25. mart 1992):

U petak 27. marta održaće se zasedanje Skupštine srpskog naroda BiH i tada će, ako se ne dogodi nešto nepredviđeno, biti proglašen ustav, izjavio je danas Radio-Banjaluci ministar za informisanje u vladi BiH Velibor Ostojić. On je dodao da će mandatar za sastav srpske vlade prof. dr Branko Đerić tom prilikom predložiti pojedine ministre. Time se, kako je rekao Ostojić, polako ostvaruje dokument Evropske zajednice "o BiH kao kantonalnoj državi, umesto Izetbegovićeve unitarne".

***

U GRADU NA SAVI I DALJE SE PUCA (25. mart 1992):

Da li je Bosanski Brod – bosanskohercegovački Vukovar? Ovo pitanje se nameće samo po sebi jer na ovaj grad dnevno, ali više noću, padne na stotine granata. Stanovništvo ovog grada život provodi u skloništima. Bez struje, vode, hrane a škole, preduzeća i prodavnice ne rade.

Tekstovi u praksi: Bosna, krajem marta 1992.
PHOTO: Stock

Posle preksinoćnjeg pravog rata, jučerašnji dan je u Bosanskom Brodu protekao mirno. Ali samo zakratko. Već sinoć oko 22.20 časova počele su nove borbe u kojima na jednoj strani učestvuju pripadnici MUP BiH, na čijoj se strani bore hosovci, i hrvatski gardisti i "zelene beretke", a na drugoj strani pripadnici teritorijalne odbrane nedavno proglašene srpske opštine Bosanski Brod.

Borbe su počele u momentu kada su pripadnici hrvatskih oružanih snaga u delu Stadionske ulice i kod gradske klanice pokušali da uđu na teritoriju koja je pod kontrolom srpskih teritorijalaca. Došlo je do sukoba, koji dok šaljemo ovaj izveštaj – traje, ali uz smanjenu žestinu. Koristi se pešadijsko naoružanje, minobacači i topovi. Na sam grad palo je više od 1.100 minobacačkih granata, od kojih je 50 palo u krug Rafinerije nafte.

U Kriznom štabu srpske opštine tvrde da su granate upućivane iz pravca Slavonskog Broda, sa hrvatske teritorije. Grad je pretrpeo nova razaranja. Uništeno je ili oštećeno oko 20 stambenih objekata. U nekoliko zgrada izbio je požar. Pogođena je benzinska pumpa u centru grada na kojoj je kasnije izbio požar. Pogođen je i vodotoranj, pa je Bosanski Brod danas bez vode. Takođe je pogođena i zgrada u kojoj je smeštena radio-stanica. Znatna oštećenja pretrpela je robna kuća "Beograd" i Dom zdravlja.

Prema podacima kojima se raspolaže, na hrvatskoj strani poginula su dva lica, a deset ih je ranjeno. Ranjeno je i pet pripadnika MUP-a BiH koji su obezbeđivali most na reci Savi između dva Broda, sa bosanske strane. Na strani srpskih teritorijalaca nema poginulih, ali je jedno lice ranjeno. U delu grada koji je pod kontrolom HDZ hosovci obilaze srpske kuće i stanove, miniraju ih i pale. Iz tog dela grada gotovo svi Srbi su se iselili, a one koji nisu uspeli da izbegnu hrvatski bojovnici odveli su u zatvor u Slavonskom Brodu ili u logor koji se nalazi u naselju Tulek.

U Bosanskom Brodu u trenutku slanja ovog izveštaja i dalje se ratuje. Najžešće borbe su oko Stadionske ulice i magistralnog puta Bosanski Brod – Derventa.  Autobusi prema Bosanskom Brodu iz Dervente ne saobraćaju a u prekidu je i telefonska veza sa Bosanskim Brodom.

Kako smo uspeli da saznamo u Bosanski Brod je danas oko 13 časova uspeo da se probije Fikret Abdić, član predsedništva BiH kao i Sulejman Hrle, predsednik Republičkog sindikata. Oni su stigli u Rafineriju nafte, ali tamo nisu zatekli nikoga. Putem radio-veze nekoliko puta su uspostavljeni kontakti između oba krizna štaba, ali do dogovora o miru nije došlo.

U toku dana se očekuje dolazak posmatrača Evropske zajednice u Bosanski Brod. Krizni štab srpske opštine ima saznanja da hrvatski bojovnici – njih oko 12.000 – nameravaju da forsiraju reku Savu i pređu iz Hrvatske na teritoriju Bosne i Hercegovine. (B. Teofilović)

***

UGLAVNOM MIRNO U MOSTARU, HALILHODŽIĆ SE OPORAVLJA (25. mart 1992):

Prilike u gradu na Neretvi ipak poprimaju mirniji tok. Juče i sinoć na području opštine, osim povremenih i već uobičajenih pucnjava oko grada, nije bilo drugih incidenata.

Ali, zato se živo prepričava nemio događaj od pretprošle noći, kada je u centru grada, na trgu Rondo, došlo do uzajamne, rafalne i pojedinačne paljbe između pripadnika civilne i vojne policije, koji su se na trgu našli različitim povodima. Iako je čitavim gradom odjekivala snažna pucnjava sa Ronda, srećom, zahvaljujući pravovremenim intervencijama starešina obe policije, kao i činjenici da se na obe strane pucalo samo u vazduh, sve se završilo samo na oštećenjima okolnih objekata. Niko nije povređen. Iako su i vojni izvori i gradska policija dali oprečne opise početka tog incidenta.

Ipak, u vreme i na mestu sukoba povređen je nekadašnji Veležov golgeter i reprezentativac Vahid Halilhodžić. Povreda je nastala samoranjavanjem, o čemu je Halilhodžić, iz bolesničkog kreveta, sinoć govorio i na televiziji. Po njegovim rečima, on je najpre stigao na trg, gde inače ima porodičnu kuću, zabrinut za sigurnost porodice, a zatim je u jednom trenutku pokušao i da posreduje između suprotstavljenih policijskih snaga. Navodi da su prema njemu repetirali oružje vojni policajci i da je on tada otišao u stan. Na reči supruge da se po dvorištu kreću nepoznati ljudi, Halilhodžić je, pričao je u TV kameru, uzeo svoj pištolj i s njim u džepu krenuo u dvorište. U jednom trenutku neopreznosti, sam je aktivirao pištolj u džepu, tako da mu je ispaljeni metak naneo teže povrede duž čitave desne noge. Prenet je u bolnicu gde se još nalazi, ali je njegovo zdravstveno stanje povoljno.

"Politika" javlja: U Mostaru mirno, a naročito bezbrižno
PHOTO: Stock

Halilhodžić je tako demantovao prve informacije da su ga ranili policajci. Juče je komanda garnizona u Mostaru takođe demantovala ponegde objavljene informacije da je u opisanom sukobu bilo povređenih, pa čak i mrtvih. Međutim, nema spora da je taj incident, makar bio i bez posledica a i sa beznačajnim povodom, razvio veliku dozu straha kod svih Mostaraca, pogotovo kada se ima u vidu rovita situacija u bližem (jugozapadni delovi opštine gde su dospeli hosovci), a i širem (Neum i dolina Neretve) okruženju. (D. M.)

***

NOVI EKSCES U STANICI MILICIJE U VIŠEGRADU (25. mart 1992):

Posle preksinoćnog napada muslimanskih ekstremista na četvoricu mladića srpske nacionalnosti i besane noći koju su stanovnici Višegrada probdeli usled neprestane pucnjave, u ovoj opštini od sinoć vlada izvesno zatišje, ali je uznemirenost i zabrinutost građana i danje prisutna. Međustranački pregovori između čelnika SDS i SDA, započeti juče, nisu doneli značajnije rezultate, izuzev što je noć između utorka i srede bila mirnija od prethodne.

I dok su stranački lideri pregovarali, sinoć se dogodio još jedan eksces čiji su vinovnici milicioneri muslimanske nacionalnosti zaposleni u višegradskoj stanici milicije. Oni su, bez znanja pretpostavljenih, neovlašćeno uzeli svu municiju iz Stanice, namenjenu rezervnom sastavu milicije, stavili je u službene "golfove" i odvezli u nepoznetom pravcu. U krađi ih je zatekao komandir Dragan Tomić, na koga se kradljivci nisu obazirali, već su nastavili svoj posao, znajući da ih jedan čovek, pa bio on i njihov prvi pretpostavljeni, u tome ne može sprečiti.

Komandni kadar Stanice milicije i milicioneri srpske nacionalnosti odmah zatim su doneli odluku da do daljnjeg ne dolaze na posao, jer im je tamo ugrožena lična sigurnost. O krađi municije obavešten je MUP BiH i savezni SUP, koji su danas u Višegrad poslali mešovitu komisiju da ispita ceo slučaj. (B. P.)

***

BLOKIRAN PUT IZMEĐU BOSANSKE KRAJINE I SRBIJE (25. mart 1992):

Krizni štab Hrvatske zajednice za bosansku Posavinu odlučio je da se blokiraju svi putni pravci između Bosanske krajine i Srbije i odluka o toj blokadi stupila je na snagu danas po podne. Barikade su postavljene na više mesta pa je u prekidu saobraćaj na magistralnom putu Doboj – Derventa – Bosanski Brod.

***

APEL SOCIJALISTIČKE PARTIJE BiH - PRIZNAVANJE BiH VODI U GRAĐANSKI RAT:

Socijalistička partija Bosne i Hercegovine uputila je pismo dvanaestorici ministara Evropske zajednice da se uzdrže od priznavanja nezavisnosti i suverenosti BiH dok se na završe politički pregovori.U saopštenju Socijalističke partije BiH se navodi da jednostavno priznavanje nezavisnosti Republike može da pokrene lavinu građanskog rata koju više niko ne bi mogao da kontroliše i zaustavi.

U pismu Evropskoj zajednici ističe se da se u Socijalističkoj partiji BiH nalaze pripadnici svih nacija i da je njen predsednik Muslimanka, gospođa Rabija Šubić.

P.S. Zahvaljujemo se Milošu Obradoviću na tehničkoj podršci u pripremi feljtona

* NASTAVAK FELJTONA U UTORAK 30. MARTA