Višegradska živa lomača

image

Kad je nedavno Milorad Dodik izjavio da su „Mladić i Karadžić ljudi koji su u jednom istorijskom trenutku bili na čelu pokreta koji se borio za slobodu, pre svega, srpskog naroda i u tom pogledu srpski narod će u budućnosti morati i Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću i plejadi mnogih da oda određeno priznanje i da se oduži na pristojan način za njihov doprinos“, bilo je jasno da se, u stvari, negira genocid nad bošnjačkim narodom. Isti Dodik je odmah u narednoj rečenici to potvrdio: „Da li su oni prekršili međunarodno pravo i da li su počinili zločine to tek treba da utvrdi sud, mada smo imali brojne situacije gde smo se uverili da sud radi veoma selektivno. Ne može se verovati odlukama suda koji očigledne zločine nad Srbima nikada nije procesuirao ili osudio ili koji Antu Gotovinu prvostepenom presudom osudi na višegodišnju kaznu zatvora, a samo nekoliko meseci nakon toga, uz očigledno lobiranje i značajnu podršku hrvatske države, oslobodi te kazne. U pravdu te vrste apsolutno se ne može verovati“. Za razliku od Dodika, e-novine veruju u pravdu; verujemo da se zločini i masakri ne smeju zaboraviti – baš zato, čitaocima ćemo predstavljati filmove o genocidu nad Bošnjacima, da u ovim još uvek turbulentnim vremenima od zaborava otrgnemo ono što se pokušava sakriti, slagati ili demantovati. Zločincima se nikad ne sme oprostiti!

U Pionirskoj ulici u Višegradu 1992. godine izvršen je jedan od najkrvoločnijih, najsvirepijih zločina. Srpska vojska natrpala je u kuću Adema Omeragića više od 70 civila i sve ih spalila. Beba od dva dana koja nije uspjela dobiti ni ime najmlađa je žrtva, a najstarija je imala 80 godina. Žrtve zločina su Kurspahići, kompletna porodica zapaljena, Ramo, Osman, Vahid, Ajka, Ismeta, Aida, Almir, Sabiha, Haša, Bećar, Meda, Safa, Mediha, Aiša, Hidajet. Četrdeset jedno iz familije Kurspahić odvedeno je iz Koritnika. Završili su među 74-oro zapaljenih u Pionirskoj ulici.

Zlom je orkestrirao Milan Lukić zajedno sa bratom Sredojem Lukićem i Mitrom Vasiljevićem. Danas u policiji radi Ilija Gavrilović, koji je protjerao i smjestio ovdje te ljude. Radomir Šušnjar direktno je sa Lukićima učestvovao u spaljivanju, a danas živi u Parizu.

Odgovorni ili se dovode u vezu sa zločinima u Pionirskoj su: Branimir Savović, predsjednik SDS-a, načelnik opštine Višegrad od aprila 1992 i komandant Kriznog štaba, danas živi u Čačku, zatim Slobodan Klipa, Dušan Nešković, Miladin Miličević, komandant Dobrunskog bataljona, Aleksanadr Savić, današnji direktor muzeja u Dobrunu, Krsto Papić, Jelisavka Petrović, Ljubomir Tasić, Snežana Kojić, udata Nešković, Risto Perišić, Dobro Tomić, Srećko Ninković, inspektor GDS-a, Vinko Pandurević, Luka Dragičević, Dragiša Masal, Drago Gavrilović i Dražen Knežević, direktor HE Višegrad, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći.