Krvavi ples po Šeheru

image

Kad je nedavno Milorad Dodik izjavio da su „Mladić i Karadžić ljudi koji su u jednom istorijskom trenutku bili na čelu pokreta koji se borio za slobodu, pre svega, srpskog naroda i u tom pogledu srpski narod će u budućnosti morati i Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću i plejadi mnogih da oda određeno priznanje i da se oduži na pristojan način za njihov doprinos“, bilo je jasno da se, u stvari, negira genocid nad bošnjačkim narodom. Isti Dodik je odmah u narednoj rečenici to potvrdio: „Da li su oni prekršili međunarodno pravo i da li su počinili zločine to tek treba da utvrdi sud, mada smo imali brojne situacije gde smo se uverili da sud radi veoma selektivno. Ne može se verovati odlukama suda koji očigledne zločine nad Srbima nikada nije procesuirao ili osudio ili koji Antu Gotovinu prvostepenom presudom osudi na višegodišnju kaznu zatvora, a samo nekoliko meseci nakon toga, uz očigledno lobiranje i značajnu podršku hrvatske države, oslobodi te kazne. U pravdu te vrste apsolutno se ne može verovati“. Za razliku od Dodika, e-novine veruju u pravdu; verujemo da se zločini i masakri ne smeju zaboraviti – baš zato, čitaocima ćemo predstavljati filmove o genocidu nad Bošnjacima, da u ovim još uvek turbulentnim vremenima od zaborava otrgnemo ono što se pokušava sakriti, slagati ili demantovati. Zločincima se nikad ne sme oprostiti!

 Film „Krvavi ples po Šeheru” Avda Huseinovića snimljen je u produkciji Udruženja za zaštitu istorijskih vrijednosti BiH HABER. To je priča o velikim ratnim pobjedama u odbrani grada Sarajeva, kao i o strahotama kroz koje su prošli građani Sarajeva tokom opsade u periodu 1992-1995. godine. U filmu svjedoče preživjeli akteri o napadu na Policijsku školu Vraca 05.aprila 1992. godine - koji je označio početak agresije na Sarajevo, o dešavanjima ispred Skupštine BiH 05. i 06. aprila 1992. godine kada ginu i prve civilne žrtve u Sarajevu Suada Dilberović i Olga Sučić, o pobjedi nad Šešeljevim paravojnim jedinicama 21.aprila 1992. godine kod slastičarne Palma, o pogibiji sarajevskog heroja Vinka Šamarlića na Hrasnom brdu 08.juna 1992. godine na dva dana prije nego je trebao ponijeti bosansku zastavu na otvaranju Olimpijade u Barseloni, te o jednoj od najslavnijih pobjeda sarajevskih branilaca - bici „11 plavih kod Željinog stadiona. Ovo je i eksluzivna istraga o učešću ruskih dobrovoljaca u napadima na Sarajevo, a tu je i priča o svirepim zločinima Veselina Batka Vlahovića nad civilnim stanovništvom Grbavice.