Čedo, ožeži me!

image

Posebno je zanimljiva Jovanovićeva epizoda sa mostovima u Gradiški, eventualno Bačkoj Palanci, ili obrnuto, kojom je - mislili smo da je tako nešto nemoguće - pomračio slavu legende novog srbijanskog višestranačja Nikole Šećeroskog, predsedničkog kandidata 1990. Posve dramaturški, gotovo kao deus ex machina, na srbijansku političku scenu, među poznate četke i metle, sleće - puška ubojita. U ruke Jovanović Čedomira

U danu kada štampani mediji ulaze u predizbornu tišinu predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović iskazao je još nepročitani prezir prema cenzusu i mozgovima vlastite ciljne grupe, zaokruživši biografiju/anamnezu pikantnim baljezgarijama o tome kako se "s puškom u ruci borio za slobodu srpskog naroda", usmenom dramaturgijom u sartrovskom uzletu, invazijom na bačkopalanački most, izbegavanjem dva atentata, jednog u noći dedinjskog hapšenja kada ga je Slobodan Milošević kupio za sva vremena, kao i tolike milione godinama ranije. Zasenio je ratnim avanturama i puškom za odbranu naroda srpskog u Bačkoj Palanci četke i metle Nikole Šećeroskog, te ključne artefakte novog srbijanskog višestranačja.

ČEGA SE PAMETAN STIDI

Kako prenose Kurir i Informer, Jovanović je u emisiji Goli život, koja će biti emitovana na TV Happy, otkrio tajne svog vojevanja, ne i s kim i protiv koga, no, ne sitničarimo. "Potpuno je nepoznato da sam bio marinac i komandos JNA i da sam jedini političar koji učestvuje na izborima, a koji se zaista, s puškom u ruci, borio za slobodu srpskog naroda..." Nema ničeg o mrtvima i ranjenima, pobedama, uspesima, specifičnim ratnim ciljevima (svi su "branili srpski narod", daj nešto konkretno).

Ono, nije baš da nismo slutili da Jovanović raspolaže nekim skrivenim znanjima, sposobnostima, veštinama, ali ovde saznadosmo da je reč o specifičnoj dramaturško - militarističkoj imaginaciji, dajdžest varijanti.

NA BRANIKU BAČKE, S PUŠKOM

Posebno je zanimljiva njegova epizoda sa mostovima u Gradiški, eventualno Bačkoj Palanci, ili obrnuto, kojom je - mislili smo da je tako nešto nemoguće - pomračio slavu legende novog srbijanskog višestranačja Nikole Šećeroskog, predsedničkog kandidata 1990. Posve dramaturški, gotovo kao deus ex machina, na srbijansku političku scenu, među poznate četke i metle, sleće - puška ubojita. U ruke Jovanović Čedomira.

Niko iz struke još nije reagovao na Jovanovićev iskaz: "Rat me je zatekao u vojsci i, sticajem okolnosti učestvovao sam u više tajnih operacija, osposobljavanju mosta kod Gradiške ili kod Bačke Palanke, ali nikad od toga nisam hteo da pravim spektakl. Ko je jednom osetio taj adrenalin, ne može tek tako da živi bez avantura, koje su sada postale moja privatna stvar", kazao je Jovanović.

Vojno-finansijska operacija: Most koji je Čeda osposobio, uz malu pomoć prijatelja
Photomontage: KANDAhar

Ko bi u to sumnjao, ode čovek u Bačku Palanku (grad u Srbiji, na levoj obali Dunava, na 45.15° North, 19.24° East; "Opštinskom teritorijom trasirana su i dva plovna kanala Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Čitavom širinom opštinsko područje preseca kanal Bački Petrovac-Karavukovo, pravcem istok - zapad, a manji severoistočni deo kod Despotova preseca kanal Novi Sad-Savino Selo pravcem sever-jug. Pomenimo još da pored Mladenova, uz jugozapadno ivično područje opštine teče kanalisana bačka rečica Mostonga", Wikipedia) pukne ga adrenalin i drži do kraja života (fakat, ovo Mostonga vijetnamski zvuči, ali ne znamo koji je most osposobljavao).

Ostade nejasno zašto je komandos iz ove tužne priče u Bačkoj Palanci osposobljavao most u tajnoj operaciji - obično to radi inženjerija, bez ikakve tajnosti, bez adrenalina, ali i bez predizborne kampanje.

DESTABILIZACIJA BRDOVITOG BALKONA

Nije kraj, 'teli su i da ga likvidiraju. "Pre nekoliko godina sve je bilo gotovo da me nema, ispred Sportskog centra "25. maj", što je u poslednji čas sprečeno. Za moju likvidaciju trebalo je da budu optuženi Boris Tadić i Milo Đukanović i da to bude uvod u novu destabiLizaciju Balkana".

Obično ljudi pamte dan kada je neko pokušao da ih likvidira, pa ga lociraju bliže od nekoliko godina, ali je ovde zanimljivija egomanijačka ideja da bi bilo šta u vezi sa Čedomirom Jovanovićem moglo da "destabilizuje Balkan". E, ne bi, taman se opet pokvario bačkopalanački most, u to ne veruje ni ono nešto birača što, evo, pokušava da razjuri.

Pripreme za komandosovanje: Rambo III Jovanović
Photo: PIXSELL/Dalibor Urukalović

IGRAĆE MI SKEČ, KAD VAM KAŽEM

Jovanović se podsetio i neoborive činjenice da je dramaturg (da ne pominjemo profesora FDU koji je na kratko zalutao u LDP), koju je povezao sa Sartrom i njegovom dramom Prljave ruke. "Kada sam rekao da mi je savest čista, a da su mi ruke prljave, kao dramaturg sam citirao Sartra, iako sam znao da niko ne zna šta govorim. U svakom slučaju, meni ruke nisu prljave od lopovluka kao drugima, već zato što sam lično pokušavao da rešim bolne i neprijatne naslage vremena, u jednoj od najprljavijih zemalja u poslednjim decenijama".

ŠUŠKA SE ŠUŠKA

Dušan Spasojević, Milorad Ulemek, ali i njihove trenerke - šuškavci i njihov sablasni zvuk, udobno se smeštaju u Jovanovićevoj ispovesti; pominje se i Vojislav Koštunica, pomalo je konfuzno, ali zauzvrat sadržajno. Saznadosmo da je u kontaktu sa ubicama Jovanović dosegao tek do garaže: "Govorilo se da sam odlazio u Šilerovu, da sam se kupao u bazenu i pio viski sa "zemuncima", iako nikad nisam otišao dalje od garaže, kad sam u vreme pobune JSO dva puta išao tražeći Legiju. Međutim, niko nikad nije saznao kako su Legija i Dušan Spasojević, u trenerkama od šuškavca, ušli u kabinet predsednika Vojislava Koštunice, da mu se zakunu na vernost na ikoni".

Opet mala stilska nedoslednost, dramaturška, takorekuć, ali čovek zna da se obraća svom biračkom telu, visokoobrazovanim i promućurnim ljudima, koji će svakako moći da ga razumeju. Pre svega zato što ga vole.

LJUDI, OVO UZNAPREDOVALO

U dedinjskoj noći hapšenja Slobodana Miloševića (mart 2001.) Jovanović je Čedomir ostao pod utiskom kao na mostu u Bačkoj Palanci, a Ulemek je, veli (Jovanović) "sabotirao to hapšenje". "Nije tačno da sam ja potpisao garanciju Miloševiću da neće biti isporučen Haškom tribunalu, već sam je samo doneo s potpisima Koštunice, Đinđića i Milana Milutinovića", razjašnjava predsednik LDP.

Ostao je Čedomir pod snažnim utiskom, izgleda da se lako ložio na zlikovačku harizmu; za pretpostaviti je da ni Milošević nije ostao ravnodušan. "Jedini je srpski političar koji je stvarno izgledao kao predsednik. Posle toga nikad nisam govorio ništa ružno o njemu i odbio sam da svedočim protiv Marije Milošević, koja je te sudbonosne večeri pucala na mene. Znao sam da je to bilo iz očaja i nisam hteo da joj otežavam ionako tešku situaciju". Opet atentat - ovaj čovek je neuništiv.

Kad sam bio mlađan marinac ja: Čedomir Jovanović se ispoveda pred poslanicima
Photo: FoNet/Zoran Mrđa

'Ajd opet malo dramaturgije, često se, kaže, sećao Miloševićevih reči na rastanku, šta drugo očekivati od komandosa koji se sa puškom u ruci borio za srpski narod i čija je majka bila u "Oluji" i koji, spot LDP kaže, nikada nije bio vlast, osim kad je bio potpredsednik Vlade. "Mladiću", kazaće na tužnom rastanku Milošević Jovanoviću, videvši, najverovatnije, u njemu talentovanog političara, "ne zaboravi da Srbija zna sve, iako to ne prikazuje".

Ne može se dokazati da Jovanović na ovom mestu laže, tak naslućujemo šta bi u Jovanovićevoj interpretaciji bilo "prikazuje", nešto kao komandosko "osposobljavanje" mosta, ali, znamo da je Slobodan Milošević bio inteligentan. A ovo je rečenica neke teške budaletine. Ako je, pak, Milošević ovo i izgovorio, u trenucima duševnog rastrojstva, samo budaletina, bez obzira na dramaturški talenat i pušku iz ekspozicije koja nikako da opali, to može da ističe kao nešto a) pametno; b) inteligentno; c) zanimljivo; d) kakvogod.

U redu, za kraj, treba razumeti one koji Jovanoviću davaše glas. Ali, ljudi, ko mu dade pušku!