Evropski doprinos u propasti Srbije
Sve ono na šta ne mogu ni pomisliti u svojim uređenim, strogim i organizovanim državama, strani predstavnici i izaslanici, politički i privredni, vrlo rado i okretno primenjuju u lukrativnom haosu koji ovdašnji režimi brižljivo neguje pod radnim sloganom I Evropa i Kosovo. Rukovođeni tom idejom, a verovatno i lobističkim novcem iz državnog budžeta, mnogi su govorili i činili ono zbog čega bi kod kuće bili posuti katranom i perjem, ako ne i procesuirani.
Počev od onog ambasadora Velike Britanije koji se odaziva na ime Čarls Kroford, diplomate koji je sa pomenute funkcije besramno “ustanovio” da “ubistvo premijera Đinđića nije politički motivisano”, preko Vilijema Montgomerija, američkog ambasadora u vreme atentata koji je, najuren iz diplomatske službe, razvio biznis sa istim onim ljudima koji su Đinđiću radili o glavi, do ovih francuskih posrednika u vidu raznih žan-fransoa terala i ostalih vensana dežera koji nisu prezali od tlapnji u vidu “pohvala Srbiji za napore koje čini na evropskom putu”, samo da bi se ugradili u posao oko izgradnje metroa u Beogradu.
Rukovođeni ovim iskustvom, a možda i savetima svojih diplomata, predstavnici belgijskog trgovinskog lanca Delez otkupili su od Miroslava Miškovića Delta Maksi. Nije im zasmetalo što se ova kompanija prevarom, falsifikatima i zastrašivanjem domogla Radulovićevog C Marketa. Nisu se potresli ni zbog monopola koji su nasledili od omiljenog državnog tajkuna. Šta više, u vreme evropske dužničke krize kojoj se ne vidi kraj, rešili su da ništa ne menjaju kada su u pitanju monstruozne trgovinske marže, zgodna razlika između proizvođačke i maloprodajne cene koja domaće prehrambene proizvode čini skupljim od istih takvih u Briselu, Parizu, Minhenu ili Slavonskom Brodu.
Otuda je domaća monopolistička struktura u sektoru maloprodaje, sada pod rukovodstvom kompanija Delez, Metro, Vero... i dalje faktor ekonomske nestabilnosti koji se ogleda u rastu cena gotovo svih prehrambenih proizvoda. S druge strane, domaći potrošač sa crkavicom od prosečne ili minimalne zarade, zabrinut isključivo za teritorijalni integritet i državni suverenitet, sa pogledom na veliki svet koji ne dopire dalje od Tijanićevog nosa i Matićeve humanosti, nije u mogućnosti da vidi stvarnost koja se nalazi na samo dvesta kilometara od Beograda.
Ako se odlučite da jednog dana gvirnete van srpske blatnjave avlije i prilagodite se sopstvenoj platežnoj moći, već u Slavonskom brodu, sedištu mnogobrojnih trgovinskih lanaca kompanija Billa, Getro, Lidl, Špar.., uočićete koliko Tadić, Dinkić, Cvetković i ostala bratija zaista brinu od vašoj egzistenciji. O njihovim namerama, dobro skrivenim iza izbornih laži, dovoljno ćete saznati prostim upoređivanjem cena nasumično odabranih proizvoda iz malobrodajnog objekta Billa:
Majonez Thomy – 332 dinara/660g
Vino Plavac – 277 dinara/7,5dl
Salama Zimska - 1.200 dinara/kg
Kakao Nescafe – 484 dinara/kg
Testenina Fusilli – 96 dinara/500g
Žitarice Nesquik – 415 dinara/500g
Salata od škampa – 70 dinara/100g
Puter – 214 dinara/250g
Sir Gorgonzola – 152 dinara/100g
Koktel viršle – 194 dinara/500g
Čekajući da se nešto kvalitativno promeni u Srbijici, građanske zube, aktivan odnos prema ovdašnjoj stvarnosti možete pokazati kupovinom van Srbije, što će za posledicu imati dodatni pritisak na budžet kroz smanjenu fiskalnu dobit na promet. Nema ničeg logičnijeg nego prestati sa finansiranjem onih koji su uporno i temeljno razarali naše protraćene živote, namerni da istu subinu namene i našim jadnim potomcima.