Opasnost je prošla, ostanimo na oprezu

image

Iako je opasnost od ACTA sporazuma za sada prošla, važno je da razgovaramo o svim aspektima koje bi neki sličan dokument uneo u živote građana * Jedan od problema sa ACTA sporazumom je to što bi takvim ugovorom pravila igre mogla da se menjaju u hodu * Cilj ACTA-e nije pokretanje sudskih postupaka, već zastrašivanje

Ugrožavanje zaštite ličnih podataka, kontrola društvenih mreža i kanala distribucije sadržaja na internetu, te restriktivne mere u farmaceustskoj industriji i u agronomiji, neke su od posledica koje bi nastale ukoliko bi međunarodni sporazum Anti-Counterfeiting Trade Agreement (ACTA) bio ratifikovan, zaključak je tribine koju je u četvrtak u galeriji “Ozon” organizovala Piratska partija Srbije. Na prvoj javnoj raspravi o ugovoru koji je, nakon što su ga potpisale 22 zemlje članice Evropske unije, izazvao nezadovoljstvo među građanima širom Evrope, učestvovali su Žarko Ptiček, advokat u oblasti IT prava, Ognjen Uzelac, specijalista za autorska i srodna prava u muzici i Aleksandar Blagojević, osnivač Piratske partije Srbije i aktivista na polju zaštite digitalnog suvereniteta pojedinca. Ptiček je pokazao na koji način ACTA sporazum direktno ugrožava Zakon o zaštiti podataka o ličnosti:

Uticaj na farmaciju i poljoprivredu
“ACTA tretetira i određene vrste  lekova i semena, odnosno neke vrste patenata. Sporazum onemogućava zemlje u razvoju i zemlje trećeg sveta da imaju pristup tim novim patentima, tako što se njihov uvoz blokira na samoj granici, a upotreba se kažnjava. Zamislite svet u kojem imate jedno telo koje će određivati kakave će lekove i semena koristiti jedna populacija ili država”, kazao je advokat Žarko Ptiček.
“Zemlja koja prihvati sporazum će u svoje zakonodavstvo uvrstiti kaznene odredbe kojima će se novčano i zatvorski kažnjavati oni koji krše pravo intelektualne svojine. Čitavu jednu sekciju ACTA odvaja za zaštitu intelektualne svojine u digitalnom prostoru."

On je citirao jednu od odredbi iz ACTA:

" 'Svaka zemlja će naložititi odgovarajućiom telima da svojim dobavljačima usluga nametnu takvu obavezu da otkriju svako kršenje i pomognu svakom nosiocu prava da dođe do informacija potrebnih za identifikovanje onoga ko navodno krši pravo na intelektualnu svojinu.' To praktično znači da će provajderi, kako bi izbegli novčane i zatvorske kazne, unapred omogućavati da se sav naš elektronski saobraćaj prati, kako bi takve informacije dostavljali onima koji žele da pokrenu određene procese protiv nas na osnovu navoda da se krši pravo na intelektualnu svojinu”, objasnio je Ptiček.

Prema njegovim rečima, takav mehanizam postiže se lančanim povezivanjem odgovornosti: “Svako ko pomaže prekšiocu zakona je krivično odgovoran, moraju se ustanoviti sistemi kontorole, a smatraćete se odgovornim i ako ne date odgovarajuće informacije. Kada provajder sabere dva i dva, uvideće da mora da obezbeđuje informacije kako bi izbegao odgovornost”, navodi on.

Još jedna od spornih tačaka je, prema Ptičekovim rečima, činjenica da se ovim međunarodnim ugovorom formira ACTA komitet koji ne bi kontrolisalo niti jedno nezavisno telo.

“Između ostalog, ovaj komitet nadgleda implementaciju ACTA sporazuma u svim državama koje su ga ratifikovale. Komitet može ad-hoc oformiti telo koje će asistirati ACTA komitetu u dužnostima, a dalje se kaže da će sam komitet moći da piše sopstvena pravila, što zapravo predstavlja nadležnost nad samim sobom. Dakle, kada se taj komitet formira ostvaruje pravo da sam osniva tela i piše sopstvena pravila i da sam nadgleda kako se ta pravila implementiraju”, ističe Željko Ptiček i dodaje da je jedna od opsanosti koju ACTa nosi sa sobom to što bi se “pravila igre mogla menjati u hodu”.

Ne može niko da uređuje odnose miliona ljudi daleko od očiju svih nas: Rodoljub Šabić
Photo: Danijel Šivinjski

On smatra da je sporan i sam način na koji je napravljen nacrt ugovora, pošto ne postoje podaci da je u izradi učestvovalo radno telo bilo koje države.

“O ovom dokumentu su se prvi put pojavili podaci na Wikileaksu. Od tada se zna da je autor dokumenta jedna potpuno neovlašćena organizacija koja ovim ugovorom pokušava da se uspostavi van redovnih tokova u međunarodnom pravu. Jednostavno, firma je ponudila ugovor koji bi trebalo da obavezuje celu zemlju”, tvrdi Ptiček.

Tribini o međunarodnom sporazumu je prisustvovao i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je kazao da je ACTA u prvi plan stavila pitanje transparentosti donošenja tog dokumenta.

“Nije ovde problem svojine, već je sporna činjenica da je neko uspeo da izdejstvuje nešto što nas se tiče, a da mi ne znamo kako. Na nivou je naučne fantastike da se neka ekipa ljudi okupi u nameri da napravi takav jedan koncept koji će urediti naš život u narednih nekoliko decenija. Ne može niko da uređuje odnose miliona ljudi daleko od očiju svih nas. To je najlegitimniji povod za bunt oponenata ACTA sporazuma”, smatra Šabić.

On je dodao da je, iako je izvesno da ACTA neće biti usvojena pošto je pet zemalja EU odbilo ratifikaciju, razgovor važan, jer su građani Srbije pokazali da prepoznaju trenutak u kojem se svet nalazi. Šabić je ukazao na zastarelost pravnih odredbi koje se tiču intelektualne svojine.

“Ne mislim da bi trebalo da srušimo postojeći koncept intelektualne svojine i autorskih prava, ali je neodgovorno reći da ne postoji potreba da se on preispita”, konstatovao je Rodoljub Šabić.

Osnivač Piratske partije u Srbiji Aleksandar Blagojević istakao je da je važno “boriti se protiv ACTA-e i sličnijh koncepata, zato što internet nije teritorijalizovan, te će, ukoliko bilo koja zemlja napravi promene na tom polju, to uticati na sve nas”.

“Kao društvo nalazimo se u vrlo odgovornoj situaciji. Eksploatacija koncepta takozvane intelektualne svojine je u fazi orvelovske realizacije. Sada je potrebno da sačuvamo autore, istraživače i generatore ideja tako što niko neće moći da eksploatiše njihv integritet. Kao zajednica mi upravo to i radimo javnim piratskim akcijama u celom svetu”, rekao je Blagojević.

Rasprava o ACTA u Srbiji je, kako je istakao Ognjen Uzelac, “jer se podudarila sa aktuelnim problemom muzičkog dinara”.

“Javnost sada ima priliku da vidi kako se pod tzv. zaštitom intelektualne svojine zapravo utvrđuju monopoli kojima se omogućuju neosnovano bogaćenje i eliminiše volja autora kao osnov svakog sistema autorskog i srodnih prava”, rekao je Uzelac, specijalista za autorska prava I kreator FairShare, domaće slobodne licence za autore.

Razgovoru je prisustvovalo oko 70 građanki i građana, a tribinu, koja je prenošena uživo na internetu, pratilo je oko 400 ljudi.