Popov: Ratni zločin je počinila Slovenačka TO

image

I ova najava suđenja nije mogla da prođe bez idiotizma državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena koji je, najavljujući da Srbija neće izručiti optužene oficire - za kojima, inače, nije raspisana poternica - i da će im pružiti pomoć u odbrani izgovorio sebi svojstvenu glupost, da „posle ovoliko godina nekom suditi za ratne zločine, posle 20 godina zaista nema smisla“

Pred slovenačkim pravosuđem uskoro treba da počne suđenje Vladi Trifunoviću, komandantu Varaždinskog korpusa Jugoslovenske narodne armije, i pukovniku Berislavu Popovu, komandantu 32. brigade koja je delovala u okviru ovog korpusa, koje optužnica podignuta 4. aprila 2008. u Morskoj Soboti, između ostalog, tereti za ratne zločine protiv civilnog stanovništva počinjene 1991. Ovo su u ponedeljak saopštili beogradski zastupnik generala Trifunovića i pukovnik Popov koji su istakli da je cilj optuženih da skinu ljagu sa svojih imena, nakon što su dobili satisfakciju presudom Vrhovnog suda Srbije koji je doneo presudu po kojoj nisu krivi za niz optužbi vezanih za predaju Varaždinskog korpusa hrvatskoj vojsci.

Po optužnici od 4. aprila 2008. oni se terete za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ubistvo dvoje civila u Radencima i Gornjoj Radgoni, uništavanje objekata u Hrastju Moti, Radencima i Gornjoj Radgoni, kao i pljačku stanova i magacina na carinskim ispostavama.

I ova najava suđenja nije mogla da prođe bez idiotizma državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena koji je, najavljujući da Srbija neće izručiti optužene oficire - za kojima, inače, nije raspisana poternica - i da će im pružiti pomoć u odbrani izgovorio sebi svojstvenu glupost, da „ posle ovoliko godina nekom suditi za ratne zločine, posle 20 godina zaista nema smisla, jednostavno treba staviti tačku i mi stojimo na raspolaganju“. Optuženima ostaje da ga zamole da ih više ne brani, a građanima da slušaju šta sve hoda po Srbiji.

Komandant Varaždinskog korpusa je preneo pukovniku Popovu naredbu Vrhovne komande i komande Pete armijske oblasti za zaposedanje granice SFRJ i Austrije i taj zadatak Popovljeva jedinica izvršila je sa gubitkom od 15 mrtvih, dok je 17 vojnika ranjeno. U Sloveniji i putem izjava koje su u Beogradu davali Trifunović i Popov pripremana je optužnica sve do 2008.

"Slovenačka Teritorijalna odbrana je činila zločine i pripisuje ih nama zato što ne znaju kako da se izvuku. Dobili smo zadatak da izbijemo na granicu i morali smo da ga izvršimo; barikade koje su bile postavljene da nam onemoguće prolaz smo razrušili i išli smo dalje. Otvarali smo vatru na svaki objekat iz kojeg je na nas dejstvovano vatrom i branili se. Da me nisu dirali, ne bih imao razloga da metka opalim, nego bi mirno došao do prelaza“, kaže za e-novine pukovnik Berislav Popov.

On ističe da je Jugoslovenska narodna armija bila jedina priznata institucija koja je imala prava da zaposedne granice, te da se posledice obostranog dejstva JNA i TO ne mogu realno sagledati bez istrage mešovite komisije koje nije sprovedeno.

"Nama su prikačili sve i svašta, veliku materijalnu štetu i zločine, mogli su da napišu šta hoće. Jedina žrtva koju sam direktno čuo je Janez Svetina, a druga je Jaruga Alojz koji je poginuo u drugom talasu, kada je nama poslata pomoć. Za Svetinu sam saznao da je poginuo tek kada smo se vratili i kada su iz Zagreba tražili da im objasnim kako je poginuo. Otkud ja to znam, niti sam čuo, niti ga video. Oni tvrde da je od našeg metka, a ja kažem isti kalibar imate vi, kao i mi, dokažite da smo ga ubili mi. S druge strane, slovenačka TO je počinila ratni zločin prema dva moja momka, to su bili Obradinov Vojkan i Bjelogrlić Zoran. Nisu dozvolili da im se pruži hitna medicinska pomoć i oni su iskrvarili. Da im je pružena pomoć - preživeli bi. Našeg zastavnika Hadžiselimović Mustafu ubili su snajperom, u Radencima, donet je do Gornje Radgone, gde je TO zapalila kamion u kojem je izgoreo“, ističe Popov.

Na naše pitanje o proceni situacije na terenu pre polaska na zadatak, sagovornik e-novina kaže da prepreke na putu nije očekivao i da je smatrao zadatak rutinskim. Jedinica kojom je komandovao nije dobila nikakve obaveštajne podatke.

"Prema naređenju koje smo dobili trebalo je da mirno prođemo od Varaždina do Gornje Radgone i zatvorimo dva prelaza, jedan je Gornja Radgona, drugi Gederovci. Niko nam nije ni u snu, a nekmoli na javi govorio da ćemo da naiđemo na otpor. A mi smo, čim smo krenuli iz Varaždina naišli na barikade i otpor. I te barikade i otpor su nas pratili do Gornje Radgone. Prvi put smo upali u zasedu u Radencima, drugi put u Gornjoj Radgoni, prepreka je bilo u Vormožu i u selu Veržej. I druge jedinice koje su išle drugim putem su naišle na prepreke. Imali smo i tridesetak zarobljenih, izgubljena su 22 vozila, pola borbenih, pola transportnih. Imali smo 130 vojnika, a protiv nas je mobilisana cela TO Štajerske, nekoliko hiljada ljudi. Mi smo, zaista, išli simboličnim snagama, jer je sve skupa oko dve hiljade pripadnika JNA krenulo na zatvaranje granica sa Austrijom“, kaže Popov.

Deo krivice za ovakav ishod Popov pripisuje generalu Konradu Kolšeku, sada pokojnom komandantu Pete vojne oblasti.

"Kolšek nam je prosledio naređenje da krenemo i prođemo. Onda smo videli da je on ili prećutao, ili stvarno nije znao šta se tamo događa. Ali, sumnjam da prvi čovek Pete vojne oblasti nije znao šta mu se događa u Oblasti. Kao Slovenac, igrao je na dve karte, sedeo na dve stolice. Njega su kasnije tamo pljuvali, a mene je tajno optužio da sam netolerantan i nepopustljiv. Zaposedanje je trajalo od 7.30 27. juna do 12.30 28. juna, kada smo izbili na granicu. Toliko dugo zbog neočekivanog otpora; onda nas je uhvatila kiša, stali smo da se odmorimo, Kolšek nas je sprečavao da izbijemo na granicu SFRJ - Austrija, da ne bismo Slovencima otežali posao. U mojoj jedinici bilo je tenkova T55 i BVP (borbeno vozilo pešadije) M80, nismo se spremali za rat. Da sam se spremao, poveo bih minobacače, artiljeriju, pa bismo se tukli drugačije. Imao sam tri tenka i deset BVP-a, ovo ostalo su bili transportna vozila i dva vozila veze", kaže Popov.

On je poručio da se neće pojaviti na sudu u Sloveniji.

"Neću pred sud, imam 15 godina zatvora u Hrvatskoj, zar sada da idem u Lepoglavu. U pozivu za slovenački sud piše privešće me silom, a ako se pojavim da će me zatvoriti. Pa, kako misle da se pojavim, ako mi prete. To se, izgleda, štanca i deli unutar Slovenije i van nje, ne može isti poziv da važi i u Sloveniji i van nje. Ranije su samo prikupljani dokazi, davali smo izjave, išli kod istražnog sudije u Palati pravde, dobijali njihova dokumenta, zašto nas optužuju, tako se taj proces odvijao“, ističe Berislav Popov.