Kad politika tuži i sudi

“Ovo je diskriminatorsko-politički proces”, izjavila je Vesna Rakić-Vodinelić, dekanica Pravnog fakulteta Univerziteta Union, na okruglom stolu, održanom 10. decembra u Medija centru u Beogradu, a povodom daljeg zadržavanja u pritvoru aktivista Anarhosindikalne inicijative Ratibora Trivunca, Tadeja Kurepe, Ivana Vulovića, Sanje Đokić, Nikole Mitrovića i Ivana Savića, koji su optuženi za delo međunarodnog terorizma jer su navodno 25. avgusta ove godine bacili dva “molotovljeva koktela” na zgradu grčke ambasade

Vesna Rakić-Vodinelić diskriminaciju vidi u neopravdano dugom trajanju pritvora šestoro članova Anarho-sindikalne inicijative, koji su više od tri meseca u pritvoru, a po svemu sudeći ih čeka, kako je dodala, još 60 dana pritvora jer Vrhovni sud nije uložio njihovu žalbu na odluku o produženju pritvora.

Profesorka Rakić-Vodinelić je navela da su kao razlog za pritvor navedene “osobite okolnosti” koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogli ponoviti određeno krivično delo. “Kada tužilac traži određivanje produžavanja pritvora, on mora u najmanju ruku da objasni u čemu se te okolnosti sastoje a onda da ponudi neke dokaze da bi se dokazalo da takve okolnosti uopšte postoje. Međutim, u ovoj optužnici nema ni jedne jedine reči o tome”, kazala je Rakić-Vodinelić i podsetila da se u optužnici citiraju reči optuženih koji negiraju činjenje krivičnog dela.

“Niti iz jednog, jedinog citata se ne vidi da oni prete dovršenjem i izvršenjem nekog novog krivičnog dela”, navela je Rakić-Vodinelić i podvukla da je opšte poznata okolnost da je grčki student Janopulos, koji je štrajkovao glađu a kome su anarhosindikalisti dali podršku, pušten iz zatvora.

“Ne radi se o pravnom već o političkom razlogu za produženje pritvora”, rekla je ona i poredila ovaj slučaj sa slučajem paljenja američke ambasade kada je poginuo i mladić iz Novog Sada, za šta je okrivljena samo jedna osoba, koja se brani sa slobode.

“U čemu je onda stvar?”, upitala se ona. Ukazala je da se okrivljenima stavlja na teret krivično delo međunarodnog terorizma, kojim se bavi glava 34 Krivičnog zakonika Republike Srbije, a koja obuhvata i krivično delo genocida. Za istu radnju napadačima na američku ambasadu se stavlja na teret krivično delo ugrožavanja opšte sigurnosti ljudi i imovine (glava 25 Krivičnog zakonika). Posledice paljenja ambasade SAD su bile daleko teže – smrt i velika materijalna šteta, a za to delo je predviđena manja kazna nego za krivično delo koje se pripisuje članovima Anarho-sindikalne inicijative.

Upozorila je da se mladići, koji su nedavno u Vršcu lepili plakate sa porukom “Sloboda našim okrivljenima”, gone za krivično delo ometanja pravosuđa. “To se nikada nije desilo. Vi se sećate parola “Pravda za Uroša”. Da li je iko uhvaćen? Da li je onaj koji je uhvaćen krivično odgovarao? Ne”, rekla je Vesna Rakić-Vodinelić i pitala se gde su uzroci te pojave da se mladići koji su lepili plakate krivično gone.

“Danas kada stvarno vlada histerični antikomunizam, pa se pod komunizam stavlja i ono što nije bilo, u toj situaciji se vrši pritisak na ljude da se na isti način postupa prema anarhosindikalističkoj organizaciji kao što je komunizam postupao. S jedne strane se napada komunizam kao osnovno zlo koje je sve donelo, a sa druge strane prihvata se sve ono što je najgore od komunizma”, rekla je profesorka Zagorka Golubović, koja još smatra da je osnovni razlog za ovakvu optužnicu ne samo politički već i ideološki - “da se uništi levica da bi se još veća šansa dala desnici”. Postavila je i pitanje da li je vreme da leve grupe u Srbiji misle o povezivanju.

Reditelj Želimir Žilnik smatra da je danas na delu konfuzija i anarhizam državnog aparata. Današnji antikomunizam vidi kao “jednu vrstu magle koju emituju mnogi bivši rigidni funkcioneri komunističkog režima” i koji je “uperen ka skrivanju surovog divljeg kapitalističkog grabeža i zatamnjivanje svih dostignutih elemenata socijalne pravde”.

Direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević okarakterisala je optužnicu protiv članova ASI kao brutalan čin, čiji je cilj “uterivanje straha u kosti”. “Potpuno je zapanjujuće da prema kriminalu svake vrste postoji oprost, a prema nečemu što je politički gest postoji jedna ovakva brutalnost”, rekla je ona i dodala da samo “ovako apolitična vlast” može da donese ovakvu odluku. “Ovde se uvek pominju okolnosti kada se nešto politički prohibira.”

E-novine donose u celosti pismo Grupe za monitoring suđenja, koje je u četvrtak pročitano u Medija centru i kojem stiže podrška

Javno tužilaštvo je 3. novembra 2009. navodno bacanje dve zapaljene pivske flaše na grčku ambasadu okarakterisalo optužbom iz grupe najtežih zločina, čime šest dokazanih antifašista tereti za, ni manje ni više - međunarodni terorizam! 

Policija je 3. i 4. septembra 2009. uhapsila Ivana Vulovića (24), Sanju Dojkić (19), Ivana Savića (25), Ratibora Trivunca (28), Tadeja Kurepu (24) i Nikolu Mitrovića (29) pod sumnjom da su izvršili krivično delo izazivanja opšte opasnosti bacanjem «Molotovljevih koktela» na zgradu grčke ambasade. U roku od 24 sata, Republičko tužilaštvo je izmenilo policijsku kvalifikaciju počinjenog dela izazivanja opšte opasnosti u krivično delo međunarodnog terorizma. Bojimo se da je došlo do arbitrarnog tumačenja Krivičnog zakonika i njegove zloupotrebe u dnevno-političke svrhe. 

Nužno je ukazati na društveni kontekst već uveliko normalizovanog istorijskog revizionizma i zakonske rehabilitacije saradnika nacista, koji su sa sobom doneli izjednačavanje levih i ultradesnih političkih ideja. Svedoci smo bili, samo ove godine, eskalacije nasilja (sa smrtnim ishodom stranog državljanina) i pretnji nasiljem od strane fašističkih grupa i mlake reakcije organa gonjenja, koji su na primer pretnje fizičkom likvidacijom gej populaciji pred neodržanu Povorku ponosa nazivali «polemičkim tonovima». 

Dovedena u situaciju neizbežnosti makar prividnog obračuna sa u sopstvenom okrilju odnegovanim, a sada već metastaziranim nasilničkim desničarskim grupama, država nalazi žrtvenu jagnjad na levici, čije drakonsko kažnjavanje treba da napravi kvazi balans i predstavi tu državu kao «pravednu» (kao «umerenu») između dva podjednako opasna ekstrema. 

Živimo u državi u kojoj nema garancije da će neko zbog širenja rasne, verske i nacionalne mržnje biti procesuiran. Pripadnici klerofašističke organizacije Obraz (koja nesmetano deluje od 1993. godine) i Srpskog narodnog pokreta 1389 (koji se domaćoj javnosti predstavlja kao «patriotski», dok održava bliske kontakte sa ruskim fašističkim organizacijama), nakon višemesečnih pretnji LGBT populaciji, kao i više napada i premlaćivanja njenih pripadnika tokom godina, nisu krivično odgovarali za svoja dela! Vođi nacističke organizacije «Nacionalni stroj» Goranu Davidoviću «Fireru» dopušteno je da izvrgne ruglu pravni sistem Republike Srbije kada mu je ukinuta presuda na osnovu žalbe da su dokumenta za suđenje pisana latinicom.  

Treba takođe podsetiti da je u Krivičnom zakoniku Republike Srbije delo međunarodnog terorizma svrstano zajedno sa genocidom, zločinom protiv čovečnosti, ratnim zločinom protiv civilnog stanovništva, organizovanjem i podsticanjem na izvršenje genocida i ratnih zločina i agresivnim ratom. Živimo u državi u kojoj već decenijama vlada nacional-šovinistički diskurs i u kojoj se i dalje vode rasprave o tome da li se u Srebrenici uopšte dogodio genocid ili ne, kao i da li su na Kosovu vršeni masovni ratni zločini.  

Spremnost Tužilaštva da okarakteriše bacanje dve zapaljene pivske flaše na isti način kao najstrašnije zločine koje čovečanstvo poznaje predstavlja umanjivanje užasa ovih zločina kao i simptom duboko poremećenog vrednosnog sistema koji je do njih i doveo. 

U noći između 23. i 24. oktobra, u Vršcu su privedeni R.K. (17), N.H. (18) i I.F. (19) zbog lepljenja plakata na kojima je pisalo «sloboda uhapšenim anarhistima». Protiv ovih mladića je pokrenut krivični postupak koji ih tereti za «ometanje pravde» (po članu 336b KZ) sa zaprećenom kaznom do tri godine zatvora. Ponovo je na delu obračun sa levicom, iako je navodna namera donošenja ove zakonske dopune bila borba protiv desnog ekstremizma.  

Smatramo da se plodno tle za podizanje jedne ovakve političke optužnice u uticaju partijskih centara na zakonodavnu i sudsku vlast (na primer preko reizbora sudija koji obavlja Visoki savet pravosuđa, a čije članove bira parlament), a na šta je ukazala i Venecijanska komisija Saveta Evrope kao i Evropska komisija.  

Imajući u vidu član 10. Evropske povelje o ljudskim pravima, ne ustežemo se da iznesemo svoje mišljenje da sve ovo upućuje na zaključak da je proces protiv šestoro mladih ljudi po svojoj suštini politički proces. U skladu sa tim zahtevamo odbacivanje besmislene optužnice.  

Aleksej Kišjuhas
Borka Pavićević
Dragomir Olujić
Goran Despotović
Jovo Bakić  
Ljubiša Rajić
Ljubomir Živkov
Miroslav Samardžić
Nebojša Spaić
Pavel Domonji
Sonja Biserko  
Sonja Drljević
Srbijanka Turajlić
Staša Zajović
Svetlana Lukić
Svetlana Vuković  
Todor Kuljić   
Vera Marković
Vesna Rakić Vodinelić  
Vladimir Ilić
Zagorka Golubović  
Zoran Petakov  
Želimir Žilnik