Nova knjiga Vesne Pešić

Photo: BETA

Građanska akcija Pančevo će u utorak, 26. juna u 20 časova u foajeu Kulturnog centra Pančeva organizovati promociju Peščanika u okviru koje će javnosti biti predstavljena nova knjiga Vesne Pešić "Divlje društvo - kako smo stigli dovde". O knjizi koja se početkom ovog meseca pojavila u izdanju Peščanika, osim autorke Vesne Pešić, govoriće i urednica Peščanika Svetlana Lukić, prof. Fakulteta političkih nauka u Beogradu Vladimir Pavićević i filozof Vladimir Milutinović

Ova knjiga se bavi Srbijom posle 5. oktobra. Čine je objavljeni i neobjavljeni tekstovi, prerađeni nastupi u radio emisiji Peščanik, ponovo pročitani intervjui i članci, mahom iz novina i sa sajta Peščanika. Utoliko ona nije zbirka već napisanog. Sređivanje urađenog i izgovorenog pretvorilo se u dopisivanje onog što je nedostajalo ili remetilo ritam i duh knjige. Pri tom moja ambicija nije bila enciklopedijska – da obuhvatim sve aspekte društvenog sistema u posmatranom periodu. Ovo je knjiga o politici koja je vođena od 5. oktobra do danas. I, naravno, to je samo jedan opis i jedna verzija analize o tome kako smo stigli do situacije gotovo potpune iscrpljenosti. Moja verzija počiva na kritici srpske nacionalne ideologije. Društvo ne može napredovati ako su njegove vrednosti u sukobu sa pretpostavkama njegovog razvoja. Ne može se na vrednostima plemenske zajednice stvoriti moderno društvo. U našem slučaju sâm identitet onemogućava društveni razvoj i njegovo normalno funkcionisanje. Ovakvo stanje našeg društva ima sve karakteristike patologije, koja se pogrešno brka sa stanjem krize. Ako društvo trajno ne uspeva da ostvari rast sopstvene kompleksnosti, što je širi pojam od ekonomskog rasta, više se ne može govoriti o krizi nego o patologiji. Ona će se nastaviti ako se ne odbaci početna greška srpske nacionalne ideologije.

Od 19. veka krenulo se od pitanja veličine države Srbije i veličini su bili podređeni razvoj ekonomije, modernizacija društva i realno postojeće države. Borbu za nekakvu državu čije su granice neprekidno otvorene, koja nema ni svoj demos (građane), ni integrisano i funkcionalno društvo, obnovio je Milošević u ratovima devedesetih godina. Još jednom se pokazala uzaludnost pogrešno shvaćene „državotvornosti“, jer Srbija od 19. veka do danas ne može da pronađe kopču sa realnošću i nepotrebno troši svoje oskudne resurse. Cena te greške je bila ogromna, pa ipak ta greška do danas nije otklonjena. Suštinski uslov da Srbija krene napred jeste promena shvatanja politike: ona mora da se okrene svojim građanima i njihovim interesima, da definiše svoju državu i u njoj stvara uslove za razvoj ekonomije, društva i njegovih institucija. Iznad svega, Srbija mora promeniti svoju nacionalnu i političku filozofiju kako bi našla svoje mesto u savremenom svetu i uhvatila jasan pravac kretanja ka članstvu u Evropskoj uniji, koji se dokazuje u praksi procesom evropeizacije društva na svim nivoima. Da bi se izbeglo još dublje propadanje, ovakav pristup mora stupiti na snagu odmah i na njemu se mora napraviti novi društveni dogovor. To bi značilo da se politika ne svodi na uzaludno čekanje da će se nemoguća država nekako ostvariti, niti na „evropske doktore“ koji će se poduhvatiti razbijanja partijske diktature nad našim društvom. Naša politika mora sama da pokaže volju da odbaci stare greške i zablude i otvori nove šanse za budućnost.

(iz Predgovora; Vesna Pešić, Divlje društvo; Peščanik 2012)