"Jergović se dopao beogradskoj čaršiji svojim knjigama"

Photo: Žarka Radoja

Izdavačka kuća "Rende" koja izdaje knjige Miljenka Jergovića za tržište Srbije i regiona, oglasila se povodom intervjua koji je predsjednik Hrvatskog društva pisaca Velimir Visković dao časopisu "Vijenac". Podsjetimo, nakon ovog intervjua iz društva su izašli Ivan Lovrenović i Boris Dežulović, a Ante Tomić je Viskoviću uputio javno pismo, na šta je Visković i odgovorio. Saopštenje izdavačke kuće "Rende" prensimo u cijelosti

Kao beogradski izdavač Miljenka Jergovića, osećamo obavezu da se oglasimo povodom nedavnih izjava Velimira Viskovića da je „nemoguće naći Hrvata, osim možda Miljenka Jergovića, koji bi našao opravdanje za reafirmaciju četništva“ i da Jergović to radi „da se dopadne beogradskoj čaršiji i da je time, zapravo, htio otvoriti sebi put za plasman svojih knjiga u Beogradu“.

Sa obzirom da, u ključu političke korektnosti ili puke ostračćenosti, svaka javna diskusija na temu četništva (ili ustaštva) koja bi da se odmakne izvan domena psovke i uvrede još uvek nužno završava optužbama o njihovom pravdanju i reafirmaciji, ovom prilikom bismo želeli da izbegnemo tu nezahvalnu polemiku i da se koncentrišemo na puko ustanovljavanje činjenica.

Miljenko Jergović je na srpskom književnom tržištu prisutan od 2005. godine, kada se u izdanju „Rendeta“ pojavila njegova zbirka priča „Mama Leone“. Do 2009. godine (i inkriminisanog intervjua nedeljniku „Vreme“ na koji se, u svom „kritičkom“ osvrtu poziva Visković), u Beogradu je objavljeno i u nekoliko tiraža reizdato pet knjiga Miljenka Jergovića: „Mama Leone“, „Buick Rivera“, „Dvori od oraha“ „Ruta Tannenbaum“ i „Srda pjeva, u sumrak, na Duhove“.

Shodno tome, u momentu kada je davao intervju „Vremenu“, Jergović više nije imao ni najmanju potrebu da se udvara „beogradskoj čaršiji“ jer ju je tada, po svemu sudeći, već bio osvojio. Drugim rečima, knjige Miljenka Jergovića su i pre 2009. bile čitane i tražene, a on je u Beogradu dočekivan kao cenjen pisac i dragi gost.

Naročito želimo da podvučemo besmislenost tvrdnje da se on udvara beogradskoj čaršiji tako što opravdava reafirmaciju četništva, pošto na taj način nikada ne bi mogao da dopre do publike koju bi njegove knjige mogle zanimati, jer je to publika koja neguje potpuno drugačije vrednosti od onih koje se obično vezuju za četništvo. Isto tako, ne bi objavljivao u našoj izdavačkoj kući, koja je prva u Srbiji počela od 2000. godine sistematski da objavljuje dela autora sa prostora bivše Jugoslavije i sa kojom se ni na koji način ne može povezati bilo kakva desničarska ideologija.

S poštovanjem,

Izdavačka kuća „Rende“, Beograd