Kultura Tema
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

E-Video: Finansiranju kulture u Srbiji

Kako preko 0,62 posto?

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stanislav Milojković

Dejan Ubović, Kulturni centar Grad: “Mislim da para ima, samo je ta preraspodela nejasna. Ogroman deo odlazi na neke stvari na koje ne bi trebalo da odlazi” * Mia David, Kulturni centar Beograda: "Mnoge stvari koje inicirate i za koje postoji mogućnost da se ralizuju ne možete da uradite kroz sistem pa samim tim ni sasvim legalno" * Nemanja Čabrić, BIRN: “Mladi, obrazovani i sposobni ljudi bi trebalo da iznađu način kako da umreže kulturni potencijal i kako da ga ponude ne samo privrednicima, već i da se umreže sa drugim oblicima industrije: sa hotelima, bankarskim sektorom i tako dalje”

Na koji način obezbediti finansijska sredstva za sektor kulture u trenutku kada država za to polje iz budžeta izdvaja manje od jedan posto , postoji li prostor za dalju saradnju preduzetništva i kulture i u kom smeru bi se ona trebala razvijati, neke su od tema o kojima se u četvrtak debatovalo na tribini “Kako preko 0,62 posto” koja je organizovana u beogradskom Kulturnom centru Grad, a učestvovali su kako radnici u kulturnom sektoru, tako i predstavnici preduzetničkih krugova.

Vršiteljka dužnosti direktora Kulturnog centra Beograda Mia David ističe da profit ne bi trebalo da bude prioritet kulturnih institucija, no dodaje da se u samom kulturnom sektoru uglavnom neguju prevaziđeni modeli koji otežavaju rad.

“Recimo, institucija koju ja vodim je podeljena u sektore, što je prevaziđeno, jer se kultura odavno ne posmatra na taj način. Na isti način je strukturiran Sekretarijat za kulturu,a to je važno jer tako teku bužetske linije. Jasno je da je taj sistem jako spor i glomazan i da je gotovo nemoguća misija pokušaj da sprovedete nešto kroz strukturu. Mnoge stvari koje inicirate i za koje postoji mogućnost da se ralizuju ne možete da uradite kroz sistem pa samim tim ni sasvim legalno”, ističe Mia David.

Video: TeVe-Novine

 

Državnih para je, smatra novinar BIRN-a Nemanja Čabrić, sve manje pa su kulturni programi sve oskudniji. Kako bi se sprečilo da kulturni potencijal odlazi u industriju zabave, Čabrić preporučuje umrežavanje sektora kulture i preduzetništva.

“Mislim da bi mladi, obrazovani i sposobni ljudi trebalo da iznađu način kako da umreže kulturni potencijal i kako da ga ponude ne samo privrednicima, već i da se umreže sa drugim oblicima industrije: sa hotelima, bankarskim sektorom i tako dalje”, kaže Čabrić.

Aleksandar Brkić sa Univerziteta umetnosti u Beogradu ukazao je na činjenicu da u sektoru kulture ne postoji najmanji zajednički sadržalac na kojem bi se temeljila kulturna strategija. Kao primer samoodrživog razvoja Brkić je naveo festival aktivne poezije “Pesničenje”, dodavši da u ovdašnjoj kulturnoj javnosti nedostaje preduzetnički duh.

“Preduzetnički duh u svakom sektoru podrazumeva promene. Promena podrazumeva nešto sa čime se većina uglavnom ne slaže. To je uvek problem i kada do njega dođe, otvori se pitannje u javnosti, ali ono nikada ne bude rešeno do kraja”, rekao je Brkić, a kao primer je naveo slučaj nedavnog štrajka dela zaposlenih u pozorištu Atelje 212.

Direktor KC Grad Dejan Ubović smatra da 0,62 posto, koliko se iz budžeta Srbije izdvaja za kulturu, ne mora nužno značiti da se izdvaja malo novca.

“Mislim da para ima, samo je ta preraspodela nejasna. Ogroman deo odlazi na neke stvari na koje ne bi trebalo da odlazi”, istakao je Ubović.

Preduzetnik Saša Radulović zapitao se ko sprovodi selekciju u finansiranju i na koji način. Prema njegovom mišljenju, država ne bi trebalo da proizvodi kulturu, već bi trebalo samo da stvara okvir za kulturno delovanje.

star
Oceni
5.00
Ostali članci iz rubrike Tema
Tagovi