Gomila dobrih filmova

Ovogodišnji FEST će biti održan od 19. do 28. februara, a u šest prrograma biće prikazana 64 filma iz tridesetak zemalja. Festival će biti otvoren premijernom projekcijom filma "Morfijum" ruskog reditelja Alekseja Balabanova, a e-Novine su za svoj ečitaoce pripremile vodič kroz filmove koje bi trebalo pogledati

FEST odavno nije značajan festival u svetskim, pa ni regionalnim okvirima. Zapravo, teško se više može i nazvati festivalom, s obzirom da nije takmičarski (osim programa Evropa van Evrope), da ima veoma malo stranih gostiju i da nema nikakve prateće sadržaje- žurke, predavanja, seminare itd. Ali za beogradsku publiku je od neprocenjive vrednosti, jer su u prilici da u deset dana (ove godine od 19. do 28. februara) vide sve najvažnije festivalske filmove iz prethodne godine, plus premijere nekih distributerskih naslova. U ovom pregledu smo pokrili dobar deo toga, podelili na programske celine, a pošto je tekst vrlo dug, oni malo neobičniji filmovi su pri kraju, pa ko je za njih zainteresovan, može da preskoči deo glavnog programa, mada mu/njoj to ne bi preporučili jer i u glavnom ima sjajnih i vrlo intelektualno i emotivno provokativnih filmova.

GLAVNI PROGRAM

Morfijum

Morfiy, Aleksej Balabanov, Rusija 2009, 110 min.

Veoma neobičan izbor za otvaranje FEST-a, Morfijum je mračan i depresivan film zasnovan na Bulgakovljevim Zapisima seoskog doktora. Naravno, razlog što baš on otvara FEST je što nam u goste dolazi Aleksej Balabanov, jedan od najznačajnijih i svakako najeklektičnijih modernih ruskih reditelja (Kargo 200, Brat, O monstrumima i ljudima...). Radi se o lekaru negde u 19. veku koji dolazi u snegom zavejanu rusku zabit gde se, nemajući baš mnogo šta da radi, navlači na morfijum. Priča o propasti jednog čoveka, ali i dekadenciji društva i degradaciji čovečnosti. Katarina Radivojević igra malu i „provokativnu“ ulogu.

Savršen dom

Away We Go, Sem Mendez, SAD-VB 2009, 98 min.

Sem Mendez je napravio veliki proboj već prvim filmom Američka lepota, sledeći Road to Perdition je bio izvanredna studija kriminalne porodice, Jarhead hiperrealističnan film o ratu u Kuvajtu (zapravo, dosadi u čekanju da neki metak poleti), a Revolutionary Road sa Leonardom di Kapriom i Kejt Vinslet mnogi kritičari (s pravom) smatraju njegovim remek-delom. Savršen dom je porodični road movie u kom nevenčani par traži idealno mesto za život, ali i savršenu formulu za budući brak. Kritičari nisu bili oduševljeni, a ni publika nije baš trčala da ga gleda.

Zli poručnik: Nju Orleans

Bad Lieutenant: Port of Call New Orleans, Verner Hercog, SAD 2009, 121 min.

Rimejk čuvenog, (skoro) istoimenog filma Ejbela Ferare (sam autor, već decenijama jedan od najzanimljivijih reditelja na svetu, tvrdi da se ne radi o rimejku, i možemo se složiti da je od Ferare uzeo “samo” osnovnu postavku), zabavniji i luđi i na mnogo nivoa bolji od originala. Dovoljno je reći da u njemu pevaju iguane, a toga bi se, valjda, samo Hercog setio. U redu, možda i Teri Gilijam. Posebno nam je drago da sedam godina nakon Adaptacije Nikolas Kejdž konačno igra u jednom zaista dobrom filmu. Obavezan za sve ljubitelje Hercoga i invetivno izvedene i snažne priče .

Džin

Gigante, Adrijan Biniez, Uru-Nem-Arg-Hol 2009, 84 min.

Najveći crowdpleaser među ovogodišnjim festivalskim hitovima, prelepa i suptilno duhovita ljubavna priča. Glavni junak od cirka dva metra i 130 kila je noćni čuvar u supermarketu, ljubitelj hevi metala, a posebno Biohazarda, koji se zaljubljuje po, izgleda, prvi put. I to je praktično ceo zaplet, realizovan na jednostavan i zanatski savršen način. Jedan od onih filmova koji dokazuju da arthaus može biti dostupan svima.

Nepobedivi

Invictus, Klint Istvud, SAD 2009, 133 min.

Uvek pouzdani Klint Istvud uspeo je prošle godine da nas prijatno iznenadi Gran Torinom i razočara Zamenom. Ovog puta radi se o sportskoj drami, u kojoj Nelson Mendela u tumačenju Morgana Frimena pokušava da u svom prvom predsedničkom mandatu ujedini južnoafričke belce i crnce preko Svetskog kupa u bejzbolu 1995.

Tražeći Erika
Looking for Eric, Ken Louč, VB-Francuska-Italija-Belgija-Španija 2009, 113 min.  

Poznat po slatko-gorkim socijalnim pričama, Louč je ovde posegao za Erikom Kantonom (jedan od koproducenata filma, da i on uzme neku kintu na staru slavu) kako bi na jedan od svojih najslabijih filmova privukao publiku. Sredovečnom poštaru Eriku ništa ne ide od ruke, živi sa sinovima žene koja ga je ostavila i kuka za starim, dobrim vremenima kada je Kantona vladao ostrvskim fudbalom. Kada Erik zapali džoint, pojavljuje se... sam Kantona! Oprobani Loučov recept sa duhovitom prvom polovinom filma koja se pretvara u socijalno svesnu, politički korektnu i vrlo ljigavu dramu.

Antihrist

Antichrist, Lars fon Trir, Dan-Nem-Fra-Šve-Ita-Pol 2009, 104 min.

Veliki provokator je napravio intelektualno najinteresantniji i najkontroverzniji film godine. Sigurno je da su sve ocene o navodnoj fon Trirovoj mizoginiji rezultat pojednostavljenog i površnog gledanja njegovih filmova, ali ne sumnjam da se danski majstor zadovoljno smeška na takve navode. Priča se vrti oko majke (Šarlot Gejnsbrou, sa zasluženom nagradom za najbolju glumicu u Kanu) koja žali za detetom sticajem okolnosti poginulom dok su ona i muž (sjajni Viljem Defo) vodili ljubav. Muž je psihijatar pa će pokušati da je izleči suočavajući je sa njenim strahovima, što se ispostavlja kao fatalna greška. Upozorenje: nije za ljude sa slabijim živcima.

Prorok

Un Prophete, Žak Odijar, Francuska 2009, 150 min.

Dobitnik Velike nagrade žirija u Kanu, Prorok je cele godine bio jedina konkurencija Beloj traci Mihaela Hanekea u pohodu na festivale. Mladi Arapin (sjajni debitant Tahar Rahin) završava u zatvoru gde se priključuje korzikanskoj mafiji koja je u sukobu sa arapskom. Izvršavajući zadatke za Korzikance, njegov status u zatvoru brzo raste te ugrožava i samog bosa Cezara Lučana (odlični Nils Arestrup). Veoma dobar film, mada precenjen. U svakom slučaju, preporuka za gledanje.

Zatvoreno ostrvo

Shutter Island, Martin Skorseze, SAD 2010, 138 min.

Mladi šerif (Leonardo di Kaprio) istražuje nestanak pacijentkinje iz bolnice smeštene u tvrđavi na ostrvu, pedesetih godina 20. veka. Uskoro počinje da sumnja da je uvučen u zaveru lekara čiji radikalni načini lečenja idu od nezakonitih do potpuno bizarnih. U ovom trileru igraju još Mark Rafalo, Ben Kingsli, Mišel Vilijams i Maks fon Sidou. Premijeru će imati na predstojećem Berlinalu, tako nemamo nikakve informacije o potencijalnom kvalitetu, ali Skorsezeovo ime vam svakako nešto znači.

Buđenje Valhale

Valhalla Rising, Nikolas Vinding Refn, Dan-VB 2009, 90 min.

Novi film Nikolasa Vindinga Refna može predstavljati razočaranje za domaću fan bazu ovog reditelja koju je stekao trilogijom Diler (Pusher) u kojoj veliku ulogu igra srpska mafija u Kopenhagenu. Počinje zaista refnovski, krvavim i vrlo invetivnim scenama borbe sekirama i lancima na škotskim visoravnima u nekom, recimo, 11. veku, gde Vikinzi-hrišćani u pohodu na Svetu Zemlju primaju Jednookog, u tumačenju Madsa Mikelsena. Jednooki je nemi vrhunski ratnik, mašina za ubijanje, i Vikinzi žele da ga povedu u Svetu zemlju, u oslobađanje Jerusalima. Ipak, ispostavlja se da će Jednooki njih odvesti u Severnu Ameriku, gde će umreti od ruke pagana poput sebe- Indijanaca, žrtvovavši se za dečaka Arija koji predstavlja njegov glas. Prvi deo filma je izuzetno dinamičan i okrutan, sa mnogo blata i krvi, da bi se pretvorio u epsko-poetičnu metaforu nejasnog značenja. Ipak, vredi pogledati.

Barija: kapija vetrova

Baaria, Đuzepe Tornatore, Italija 2009, 163 min.

Autor remek-dela Cinema Paradiso i nekolicine odličnih filmova poput Malene i Stano tutti bene (na FEST-u će biti prikazan i američki rimejk pod nazivom Svi su dobro sa Robertom de Nirom u glavnoj ulozi) Tornatore je napravio evropski spektakl (budžet 30 miliona dolara) kakvi se više ne prave. Veliki broj likova, priča razvučena preko pet decenija, fantastična scenografija, milioni statista, čine ga jednim od iznenađenja koja nisu ušla među nominacije za Oskara za najbolji strani film. Ako vam 163 minuta nisu previše, nemojte ga propustiti.

Koko Šanel i Igor Stravinski

Coco Chanel & Igor Stravinsky, Jan Kunen, Francuska 2009, 120 min.

Prošle godine su Francuzi napravili dva filma o Koko Šanel, ovoga tu je Coco avant Chanel An Fonten u kom modnu ikonu igra Odri Tatu, a u filmu Jana Kunena (Doberman, Poručnik Bluberi) igra je Ana Muglalis. Kritičari kažu da se radi o raskošnoj, ali iznenađujuće plitkoj priči o kratkoj ljubavnoj aferi dve legende dvadesetog veka, te da njihovi likovi nisu uspešno oživljeni.

Pisac iz senke

The Ghost Writer, Roman Polanski, Nem-Fra-VB 2009, 128 min.

Nakon čitave kontroverze o hapšenju Romana Polanskog u Švajcarskoj zbog navodnog silovanja u SAD od pre više od 30 godina, činjenica da je svoj novi film montirao iz zatvora čini ga još zanimljivijim (i film i čoveka). U priči zasnovanoj na bestseleru Roberta Harisa radi se o bivšem britanskom premijeru (Pirs Brosnan) koji se povukao na ostrvo kod Istočne Obale SAD da bi pisao memoare za koje su mu izdavači ponudili milione. Pošto njegova dugogodišnja pomoćnica pogine pod misterioznim okolnostima, primoran je da angažuje uspešnog britanskog pisca iz senke (Juan Mekgregor), ali tajni rukopis koji čuva u kući pod maksimalnim obezbeđenjem dodatno komplikuje čitavu priču, pretvarajući je u politički triler. Ne propustiti.

Kako smo preživeli rat

Life During Wartime, Tod Solonc, SAD 2009, 96 min.

Svojevrstan nastavak jedne od najcrnjih komedija ikada snimljenih, Sreće iz 1988, novi Soloncov film je do sada njegov najblaži. Ipak, termin “blag” teško da se može koristiti za film u kome su glavne teme nasilje nad decom, samoubistvo, terorizam i pitanje da li se velike emocionalne traume ikada mogu izlećiti, ali u pitanju je Tod Solonc. Dakle, nije za nežne duše, a ljubitelji Sreće, Pripovedanja i Palindroma imaju čemu da se raduju.

Divne kosti

The Lovely Bones, Piter Džekson, SAD 2009, 135 min.

Prešavši put od briljantnog treša (Bad Taste, Brain Dead), preko “Mapeta na dopu” (Meet the Feebles), jedne od najupečatljivijih drama devedesetih Nebeska stvorenja i slabašnog ali zabavnog horora Ko se boji duha još, do mega-super-hiper blokbaster trilogije Gospodar prstenova i vrlo dobrog rimejka King Konga, Piter Džekson, izgleda, pokušava da pronađe neku sredinu. Pošto je već više nego uspešno ekranizovao legendarnu knjigu za koju su svi mislili da je nemoguća za adaptaciju, uhvatio se još težeg zadatka: romana Alis Sibold o ubijenoj devojčici koja posmatra svoju porodicu i svog ubicu sa Neba. Kritičari kažu da se malo pogubio u rasponu između porodične drame i specijalnih efekata, ali ko želi da propusti novi film velikog majstora?

Ozbiljan čovek

A Serious Man, braća Koen, SAD 2009, 106 min.

Zaista smo se svačega nagledali od braće Koen, većina toga je bila u najmanju ruku dobra, a neke stvari potpuno briljantne (Blood Simple, Fargo, Barton Fink, Veliki Lebovski…). Ozbiljan čovek je smešten u 1967. godinu i govori o profesoru fizike koji na tabli uspeva da dokaže najkomplikovanije stvari, ali svoj život nikako ne ume da sredi. Sinopsis liči na komediju, ali većina kritičara se slaže da je ovo najmračniji film braće Koen. Pod obavezno.

Taking Woodstock

Ang Li, SAD 2009, 110 min.

Jedan od najeklektičnijih reditelja na svetu, Tajvanac Ang Li (Jelo, piće, muškarac, žena; Pritajeni tigar, skriveni zmaj; Halk, Planina Broukbek) zaputio se u nešto što je danas već američki mit i svetsko nasleđe- čuveni festival u Vudstoku “leta ljubavi” 1969. U taj kontekst smešta enterijeristu iz Grinič Vilidža koji pokušava da pomogne roditeljima u vođenju hotela koji propada. Tri nedelje kasnije, u susednom mestu održava se veliki muzički festival koji će promeniti život ne samo njemu, već čitavoj generaciji. Kritičari kažu da se ne radi o baš uspešnoj obradi teme.

Vukodlak

The Wolfman, Džo Džonston, VB-SAD 2009, 107 min.

Džo Džonston (Džumandži, The Rocketeer, Park iz doba jure 3)je režirao rimejk čuvenog The Wolf Man sa Donom Čejnijem, a u njegovoj verziji monstruma igra Benisio del Toro. Na prvi pogled dobar izbor, ali to se činilo i za Džeka Nikolsona u Vuku Majka Nikolsa od pre 15-tak godina pa film i nije ispao baš najbolji. No, ne sumnjamo da je u najmanju ruku zabavan.

FANTAZIJA

Iskasapljena

Kinatay, Briljante Mendoza, Filipini 2009, 110 min.

Briljante Mendoza je pripadnik generacije filipinskih reditelja koji su oživeli ovu nekada prilično stagnantnu kinematografiju. Pažnju je privukao već Manorom iz 2006. a prethodni film Serbis ga je otkrio čitavom svetu, našavši se u konkurenciji u Kanu. Iskasapljena je takođe stigla u Kan, i dobila veoma pozitivne kritike, a Mendoza nagradu za najboljeg reditelja. U filmu su prikazani otmica, prebijanje, ponižavanje, silovanje i kasapljene mlade prostitutke, kao studija o zločinu koja je istovremeno odvratna i neobično privlačna za gledaoca. Ako je neko stigao do ovog dela teksta, zna da mu ne treba upozorenje.

Osveta

Fu chou, Džoni To, HK-Fra 2009, 108 min.

Džoni To je jedan od najpopularnijih honkonških reditelja, sa preko 50 filmova različitih žanrova među kojima preovlađuju trileri i akcije. Osveta bi se mogla nazvati kombinacijom ova dva žanra, sa poznatim Toovim vizuelnim stilom i privlačnim akcionim sekvencama. Glavnu ulogu igra Džoni Holidej, i kritičari kažu da nije baš najuverljiviji. Ali za obožavaoce honkonškog filma, sumnjamo da će to biti veliki problem.

OTKRIĆA

Očnjak
Kynodontas, Jorgos Lantimos, Grčka 2009, 96 min.

Dobitnik nagrade za najbolji film u programu Izvestan pogled u Kanu i prvi grčki film ikad u konkurenciji Sarajevo Film Festivala je originalna priča o pogrešnim roditeljskim metodama za zaštitu dece od negativnih spoljnih uticaja. Iako je ultimativni smisao filma upitan, obrada teme je veoma interesantna a zanatski i umetnički aspekti vrhunski, tako da ga svakako vredi pogledati.

Žene bez muškaraca

Zanan-e bedun-e mardan, Širin Nešat u saradnji sa Šojom Azari, Nem-Aus-Fra 2009, 99 min.

Iranska rediteljka Širin Nešat je napravila jedan od festivalski omiljenih političkih filmova prošle godine i dobila nagradu za najbolju režiju na festivalu u Veneciji. U paralelnim sekvencama, film prikazuјe četiri žene1953. Godine , kada јe izabrani premiјer Irana uklonjen državnim udarom koјi su pomogli Britaniјa i SAD kako bi ponovo postavili Šaha i izbegli nacionalizaciju naftnih izvora. U to vreme borbe za demokratiјu i nezavisnost i ove žene su tragale za slobodom i opstankom u kulturi sa strogim pravilima religioznog, seksualnog i društvenog ponašanja.

EVROPA VAN EVROPE

Ljudi na mostu

Köprüdekiler, Asli Ezge, Tur-Nem-Hol 2009, 87 min.

Ljudi na mostu rediteljke Asli Ozge je originalno dokumentarno-igrano ostvarenje o stvarnim likovima čije se životne priče vrte oko Bosforskog mosta, gde protagonisti igraju sami sebe, osim lika saobraćajca jer je po zakonu turskim policajcima zabranjeno da se pojavljuju u filmovima. Jedan od najboljih turskih filmova godine, koji je pobedio i na Festivalu turskog filma u Londonu i time stekao distribuciju u Velikoj Britaniji, što nije mala stvar- samo 3% distribucije u ovoj zemlji čine neamerički i neengleski filmovi.

Metastaze

Branko Schmidt, Hrvatska 2009, 82 min.

Pobednik poslednjeg festivala u Puli i jedan od retkih hrvatskih filmova koji su u domovini prešli cifru od 20.000 gledalaca. Zovu ga “hrvatskim Trainspottingom“ i govori o četvorici navijača Dinama. Film je napravljen za navijačku publiku, pretenciozan, pun općih mjesta i nejasnih, izobličenih i pretjeranih likova, a, eto, napisan je baš kao roman karaktera. Brdo nasilja kojemu ništa ne prethodi, banalnog humora i nejasne radnje. Tek nekoliko dobrih skeč situacija u kojima je solidno uhvaćen kvartovski, štemerski duh Zagreba. Ipak, ako hoćete da gledate hrvatski film na FEST-u i birate između ovog filma i Vjerujem u anđele Nikše Sviličića, nema dileme- Sviličića treba propustiti i da je poslednji film na svetu. Zašto je uopšte na FEST-u?

ZIMSKE POMORANDŽE

Liban

Lebanon,Samuel Maoz, Izr-Fra-Nem 2009, 94 min. 

Pobednik festivala u Veneciji, Liban ima sve po čemu je taj festival poznat: političku temu, autorski pristup i majstorsku režiju. Ceo film se odigrava u tenku izraelske vojske u Libanu u ratu 1982. godine. Četiri neiskusna vojnika su podrška jedinici koja se probija kroz Liban da bi se u izgubila na neprijateljskoj teritoriji. Tenk trpi mnogo štete i uskoro je u njemu apsolutni haos. Vojnici se svađaju, nadređeni oficir polako ludi da bi u jednom trenutku potpuno pukao. Na površinu izlaze svi strahovi i nade vojnika koji ne samo da ne znaju šta rade, nego ni nemaju pojma zašto. Mrak skučenog prostora uvlači gledaoca u klaustrofobičnu atmosferu pa se oseća kao da se i sam nalazi u tenku, znojav, prljav i smrdljiv. Film posle kog se nećete osećati nimalo prijatno, i jedan od onih retkih filmova koji vam može pružiti istinsku katarzu. 

PROGRAM U KINOTECI

U Kinoteci će biti prikazani najznačajniji filmovi koji su otvarali FEST od 1971. na ovamo. Ceo program je obavezan za sve koji ih nisu gledali, jedini je problem što neke kopije nisu baš u najboljem stanju. Stoga pri izboru obratite pažnju na starost i trajanje filmova. Što stariji i duži, to su šanse za kvalitet kopije slabije. Što, naravno, ne znači da smete da propustite Andreja Rubljova na velikom platnu.

MEŠ, M.A.S.H., Robert Altman, SAD 1971, 112 min

VRT FINCI-KONTINIJEVIH, Il Giardino dei Finzi-Contini, Vitorio de Sika, Italija 1970, 94 min.

ANDREJ RUBLJOV, Andrej Tarkovski, SSSR 1966, 163 min.

OPSADNO STANJE, Etat de siege, Kosta Gavras, Fra-Ita-Nem 1972, 115 min.

AMARKORD- SEĆAM SE, Amarcord, Federiko Felini, Ita-Fra 1973, 123 min.

IZUZETNI LEŠEVI, Cadaveri eccellenti, Frančesko Rosi, Ita-Fra 1976, 120 min.

APOKALIPSA DANAS, Apocalypse Now, Frensis Ford Kopola, SAD 1979, 153 min.

FANI I ALEKSANDAR,  Fanny och Alexander, Ingmar Bergman, Šve-Fra-Nem 1982, 188 min.

KRAJ RATA, Dragan Kresoja, Jugoslavija 1985, 93 min.

MISIJA, The Mission, Rolan Žofe 1986, 125 min.

PLAČI VOLJENA ZEMLJO,  Cry, the Beloved Country , Darel Rut, JAR-SAD 1995, 106 min.

TAJNE I LAŽI,  Secrets and Lies, Majk Li, VB-Fra 1996, 142 min.  

JOVANKA ORLEANKA,  Jeanne d'Arc, Lik Beson, Francuska 1999, 158 min.

PLES U TAMI, Dancer in the Dark, Lars fon Trir, Dan-Nem-Hol-Ita-SAD-VB-Fra-Šve-Fin-Isl-Nor 2000, 140 min.