Polemika Žilnika i Lalića

Prepiska preko "Dnevnika"

e-Novine

Veličina slova:

Polemična polemika: Žilnik i umetnici

Photo: tijana savkov

Već nekoliko dana traje polemika oko finansiranja kulturnih institucija i događaja u Novom Sadu. Pre nekoliko dana održana je i tribina "Potemkinov Novi Sad" na kojoj se razgovarala o kulturnoj politici u gradu i pokrajini i na kojoj su istupali ugledni novosadski umetnici, a koja je izazavala razne polemike i reakcije. Novosadski umetnici reaghovali su pre svega na ultimativno finansiranje Exit festivala, za koji gradonačelnik Igor Pavličića kaže da je "izuzetno značajan i zaslužuje najveći deo sredstava". Prenosimo prepisku reditelja Želimira Žilnika i direktora Sterijnog pozorja i umetničkog direktora Cinema City festivala Ivana M. Lalića koja je objavljena u novosadskom "Dnevniku"

“Poštovani gospodine Žilnik,
Dozvolite mi da izrazim svoje čuđenje što na tribinu na kojoj je razmatrana kulturna politika Novog Sada nisam pozvan. Kao direktor Sterijinog pozorja, kao jedan od osnivača i umetnički direktor Sinema sitija, kao dramski pisac, kao egzitaš u duši i srcu, verujem, da sam taj poziv veoma zaslužio.
Priznajem da sam u ogromnoj meri iznenađen izrečenim stavovima na tribini, pogotovu Vašim, zatim stavovima Kristijana Lukića i Borisa Kovača koje lično poznajem i sa kojima godinama sarađujem.

Ako apstrakujemo izjavu gospodina Igora Pavličića koja je zapravo odličan okidač za otvaranje debate o gradskoj, kulturnoj politici koja nam je svakako neophodna, zaista je, tokom čitanja samog novinskog teksta bilo teško razlučiti šta je zapravo bio fokus tribine.
U najkraćem, moja malenkost je shvatila da je zajednički imenitelj svega izrečenog, zapravo kombinacija zavisti, jeda i optužbi upućenih ’Egzitu’, što je meni zaličilo na neverovatan paradoks, s obzirom da i Vas lično, kao i Kristijana Lukića, tako i Borisa Kovača, a svakako i gospodina Lasla Vegela i Borisa Isakovića, doživljavam kao prijatelje i saradnike ’Egzita’. Iskreno verujući da je ’Egzit’ ništa drugo nego jedna velika, svetski priznata, kreativna, produkciona platforma, koja je veoma komplementarna izuzetnim dostignućima koje vi kao pojedinci, postižete u svojim oblastima, moram da Vas podsetim na neke činjenice.

’Egzit’ je pre par godina pomogao Vaš poslednji igrani film „Kenedi se ženi“ sa 20.000 evra, film Sabolča Tolnaija „Peščanik“ sa 30.000 evra. Ove godine Egzit je u svakom smislu ultimativno stao iza mladog novosadskog sineaste Miloša Pušića i njegovog filma „Jesen u mojoj ulici“. Kristijana Lukića je već drugu godinu imenovala za kreatora programa novih medija u okviru Sinema sitija, promovisala ga, platila kako treba i zahvalila mu se na divnoj saradnji. Pominjem samo delić aktivnosti ’Egzita’ za koje jeste ili niste znali.
Boris Kovač je bio član žirija Sterijinog pozorja, veliki prijatelj i saradnik Darka Rundeka koji je praktično ambasador ’Egzita’, ali i Sterijinog pozorja, kao što je to i Rade Šerbedžija, Vaš veliki prijatelj. Za sve te lepe stvari u manjoj ili većoj meri je zaslužan ’Egzit’, kao što je zaslužan i za dolazak kultnog vođe revolucije 1968. Danila Udovičkog. Bilo je zaista divno videti vas za istim stolom te večeri. Nebojša Popov, Rade Šerbedžija, Danilo Udovički i Vi - prava istorija Sterijinog pozorja i Novog Sada, zar ne? Bio bih Vam veoma zahvalan da mi objasnite gde ste videli tragove ’degutantne, srpske, komercijalne prevare’ tokom navedenih događaja.

Nakon Sinema sitija, očekivao sam od Vas, kao najpoznatijeg i najpriznatjeg novosadskog sineaste, čestitke za izuzetno dobro organizovani festival koji u ovom trenutku, osim možda prijateljskog Palićkog festivala, realno nema premca u zemlji. Osim pet nacionalnih premijera, imali smo preko 150 filmova, puno gostiju iz inostranstva, regiona, čak i iz Holivuda. Napravljen je strateški dogovor sa Sarajevo film festivalom, imali smo krcate sale i otvorene bioskope, polako ali sigurno, pokrećemo pitanje gradskog bioskopa, sutra možda i kreiranje vojvođanskog filmskog centra. Zašto da ne, kada ovaj beogradski tako jalovo radi, da je bolje i da ne radi.

Umesto čestitiki, vi se jedite na "Egzit" i predstavljate ga maltene na sličan način na koji je to činio čuveni princ novosadske kulturne tame Tomislav Knežević. To je jako uvredljivo gospodine Žilnik. Nezavisna računica, a vi je možete proveriti, govori da "Egzit" vraća gradu između 10 i 20 miliona evra nakon svakog festivala, sa perspektivom da se ta cifra ozbiljno multiplicira jačanjem i "Egzita", ali i drugih projekata na preko 100 miliona evra u narednih pet do deset godina. Prevedeno, kulturna industrija je u svim udžbenicima, na svim fakultetima, postala sine ljua non jedne ozbiljne strategije održivog, kulturnog razvoja, kakvu mora da promoviše inteligentna i moderna kulturna politika, a slučaj "Egzita" je definitivno postao evropski ’rol model’ koji Savet Evrope predstavlja kao paradigmu briljantne implementacije onoga što se uči u školama.

Konsekventno, večeras, na otvaranju "Egzita", imaćemo predstavnike celokupnog diplomatskog kora u zemlji, predstavnike desetina glavnih gradova iz regiona i Evrope, imaćemo ponovo Radeta Šerbedžiju u Novom Sadu, koji je, podsećam, na pres konferenciji pred Sterijino pozorje, izgovorio sledeće reči : ’Kada se vratim u Holivud, posle Novog Sada, sa ponosom ću pričati da sam i lično upoznao Bojana Boškovića, generalnog menadžera "Egzita".’
Uvažavajući Vaše godine i briljantnu karijeru gospodine Žilnik, računam da niste ostali zatočenik jednog davno prohujalog vremena i sopstvene sujete, i da ćemo zajedničkim snagama pozicionirati Novi Sad, kao kulturnu metropolu ovog dela Evrope.”

S poštovanjem
Ivan M. Lalić

ODGOVOR ŽELIMIRA ŽILNIKA NA OTVORENO PISMO IVANA M. LALIĆA

“Dragi naš Laliću, najuspešniji umetniče, menadžeru i trostruki direktoru!

Nemojte, molim Vas, da dozvolite da Vas opterećuju moje godine, moj jed, zavist i sujeta, kako mi pišete i gubite svoje dragoceno vreme. Pa Vi donosite Novom Sadu, ne znate baš tačno, dal’ deset, dal’ dvadeset miliona evra! Sjajno Laliću! Kako da Vam ja, sujetan i star, ne zavidim? Bog me kažnjava jedom koji me nagriza, baš ste to lepo napisali…

Međutim, pristojno bi bilo od Vas, koji ne uspevate da izbrojite milione koje nam donosite, da prestanete da se prenemažete i frazirate. Da jednostavno počnete da podnosite uredno, u skladu sa pozitivnim zakonima, izveštaje i o tim zaradama kojima se busate u prsa, jer se po zakonu na zarade plaća porez, ali, još važnije, da prestanete da skrivate cifre milionskih dotacija, zahvaćenih iz budžeta i iz javnih preduzeća, što dobijate od Grada i Pokrajine za mnogobrojne firme i poduhvate koje vodite, a koje tako organizujete da se davanjima iz džepova poreskih obeveznika zameće trag. Pa se ne zna da li Vi, odnosno ’Egzit’, odnosno ’Sinema siti’, odnosno Sterijino pozorje, dobija, uzima ili daje. Ono što je svakako vidljivo, da poslednjih deset godina u stavci “prihodi Grada i Pokrajine” nismo videli ni jednu cifru dobijenu od firmi koje Vi vodite, ali su u stavkama dotacije iz budžeta , vanredne dotacije, specijalna sredstva, itekako često navođene cifre za vaše poduhvate. Ništa drugo do, kako to zovem SRPSKA KOMERCIJALNA KULTURNA LAŽ. Jer, pored veštog “čišćenja budžeta” za šta ste specijalista, Vi biste morali da usavršite bar neku metodologiju podnošenja izveštaja i računa, koja se traži baš na svetskim katedrama koje podučavaju o kulturnom menadžmentu i kulturnoj industriji. Možda niste pažljivo slušali te lekcije Vašeg profesora Dragana Klaića, a on i ja, na svetskim univerzitetima, često zajedno držimo seminare na tu temu. Jer, kada se taj segment biznisa neuredno i nezakonito vodi, kulturni menadžment metastazira u manipulaciju i kriminal.

Eklatantan primer, za ovo što kažem je notorna neistina koju navodite u vašem dušebrižničkom pismu meni. Vi kažete: ’Egzit je pre par godina pomogao vaš poslednji igrani film ’Kenedi se ženi’ sa 20.000 evra.’

Ja sam premijeru tog filma imao 20.juna 2007. godine u Beogradu. O tome je opširno izvestila štampa. Pozivam Vas, da pred bilo kojim javnim skupom, u zemlji ili inostranstvu, izađemo sa svim finansijskim dokumentima u vezi pripreme, snimanja, montiranja i premijernog pokazivanja tog filma. Ja ću doneti sve , zaključno sa 21. junom, dakle i troškove premijere: ugovore i izvode iz banke koji pokazuju kako, kad i za koji novac je taj film napravljen od strane producenata ’Terra filma’ i ’Jet Company’. Vi donesite finansijske dokumente ’Egzita’, kojima ćete dokazati da je ’Egzit’ finansirao nastanak tog filma sa 20.000 evra. Ako pred tim javnim skupom dokažete ’Egzitovo’ učešće u nastanku filma, ne od dvadeset hiljada, nego od dvadeset evra, vodim ceo skup na večeru, a sebe obavezujem da ću se od tada potpisivati ’Žilnik, Lalićev Dužnik’. Ako, međutim dokumenti pokažu da smo film uradili i premijerno pokazali nemajući apsolutno nikakve finansijske veze sa Vama i ’Egzitom’, dopustićete da Vam se od toda obraćam kao ’Laliću, Lažove’. Hajde da ukrstimo papire! Predlažem javni skup 13.jula, drugog dana, posle završetka ’Egzita’, taman kada predate u banku zarađenih dvadeset miliona evra i oslobodite se briga.
Uozbiljite se Laliću, niste više junoša. Gledao sam komade koje ste napisali, ’Cuba Libre’ i ’U plamenu strasti’. Niste bez talenta. Ali bi trebalo više da radite na sebi, da Vam taj talenat ne iščili. Umetniku, piscu i kada je u krizi, ne koristi galama, hvatanje za rukave poznatih imena, političara, licitiranje Šerbedžijom, Igi Popom, Darkom Rundekom...To neka rade fanovi.

Mi koji pišemo scenarija i drame, koji pravimo predstave i filmove,treba da slušamo pulsiranje života, a ne raštimovane fanfare na provincijskom crvenom tepihu, kako ste, ne bi li obmanuli prostotu, a za krupne budžetske novce – neki mediji su rekli sedamsto hiljada evra, drugi milion i sto, kako ste, dakle, trošeći te novce činodejstvovali u organizovanju Filmskog festivala Srbije 2007. godine. Osvrnite se na to, iskreno. Pogledajte se u ogledalo. Ja Vam zavidim, mislite. A ja bih se, da sam na vašem mestu, pokrio ušima, kako naš narod kaže. Mnogo ste galame, talambasanja i lupetanja emitovali poslednjih godina. Kad se setim samo one nepojamne gluposti, kada ste izjavili da će novosadski filmski festival prešišati Kanski. Bila bi takva izjava simpatično blesava, da sve te vaše promaje ne plaća poreski obveznik. U isto vreme, vaše uspešne firme nikako da izbroje kolko su zaradile, pa da uplate po nešto u budžet...

Vidite, te su teme bile u centru debate koju smo vodili pod naslovom „Potemkinov Novi Sad“.
Skrenuli smo pažnju gradonačelniku Pavličiću i drugim političarima, da kulturna politika koju vode, monopolizacija i neodgovornost korisnika budžeta, pre odgovara azijskim despotijama iz bivših vremena, nego evropskim standardima, u ime kojih su dobili izbore.
Ne jedim se, ne brinite. Nestrpljivo čekam dijalog pred svedocima.”

Želimir Žilnik