Umetnici VS Exit

Potemkinov Novi Sad

Tijana Savkov

Veličina slova:

Ugasimo se sad: Ogorčeni umetnici na Tribini

Photo: tijana savkov

Nakon nekoliko izjava gradonačelinka Igora Pavličića o tome da sa mora odlučiti šta je od kulturnih događaja u interesu za grad a šta nije, kao i da se više od 900 miliona dinara izdvaja za kulturu u gradu a da Exit zahvaljujući rezultatima koje postiže zaslužuje dobar deo tog novca, novosadska kulturna i umetnička scena reagovala je prvo saopštenjem, a potom i organizovanjem tribune “Potemkinov Novi Sad”

Od 51. filma koliko je snimio Želimir Žilnik niti jedan nije finansiran od strane grada. Novosadski reditelj kaže da na to gleda sa optimizmom i dodaje da se u Novom Sadu možeš biti umetnik, čak i sa kontinuitetom, a da te ne podržava gradska uprava. “Jedino se moraš ugristi za jezik, kada pokazuješ radove van grada da se ne izbrbljaš da od 900 miliona dinar koliko Pavličić kaže da se izdvaja, do tvoje produkcije nije stigao ni jedan”.

Dajući uvodnu reč na tribini Potemkinov Novi Sad Žilnik je rekao da, ako principi i prioriteti kulturne politike nisu jasno definisani u skupštinskim izbornim telima i političkim partijama, onda se analizom trošenja budžetskih sredstava najbolje može videti šta su prioriteti kulturne politike.

S obzirom na to da gradonačelnik smatra da se novac ulozen u Exit festival vraća kroz imidž grada, a da Novi Sad nema kapacitete da uradi nešto što bi bilo ravno uspehu “tih nekoliko mladih ljudi”, Žilnik je pozvao Pavličića da osim što smatra da će problem rešiti davanjem mandata za kulturu Udruženju Exit, ode i korak dalje, pa da prepusti upravu grada, budžet i mesto gradonačelnika mladoj i dinamičnoj ekipi.

”Neka Novi Sad funkcioniše kao grad festival. Jura Stublić bi zapevao: Pogledaj ulice su pune ljudi, dječaci koračaju s tranzistorom na uhu, muzika dolazi iz podruma i s krova i čitav grad pleše kao da je lud, lud, lud. I ja sam lud”, zaključio je Žilnik.

Ivana Inđin iz Kamernog pozorišta muzike Ogledalo kaže da su oni odbili ponudu pokrajinskog sekretara za kulturu Milorada Đurića da njihov Interzon festival, nakon 20 godina postojanja pređe pod neku vrstu pokroviteljstva Exita, upravo iz razloga što bi se time u potpunosti promenio koncept i smisao festivala.

Prema rečima Zorana Pantelića iz organizacije Kuda.org, postavlja se pitanje da li treba ukinuti one kulturne organizacije koje ne donose profit. On kaže da poreski novac koji bi trebalo da se ulaže pre svega u neprofitnu umetničku produkciju, odlazi u pogrešni smer.

“Zato smo u našem proglasu predložili modele prema kojima Grad može da bude neko ko daje zajam Exitu, ako treba i duplo više od tog novca, ali da stvar bude čestito urađena i pri tome da se taj novac vrati u neprofitni sektor”, rekao je Pantelić.

Udruženje Exit je privatno preduzeće, ima sopstvene prihode a iz budžeta je dobilo 50 miliona za festival, 20 miliona dinara za Cinema City festival, a još 30 miliona izdvojeno je za uređenje Exit kampa koji je poplavio Dunav.

Niko se od predstavnika Udruženja Exit do sada nije oglasio na konstataciju da su postali kulturni monopolisti u gradu, ali se na tribini pojavio član gradskog veća za kulturu Andrej Bursać. Tribina se tako jednog momenta pretvorila u neku formu javnog intervjua u kojem je on pokušao da ublaži osude i činjenice koje su iznete na račun gradske vlasti.

Braneći svoj integritet ostao je gluv na predloge i zamerke koje su izrečene, pravdajući se,očekivano, da je tek godinu dana na tom položaju. Iako vrhunski dirigent i horovođa, Busrać se nije najbolje snašao u ulozi predstavnika vlasti. Dozvolio je sebi da u roku od nekoliko minuta zaboravi da je izjavio kako “neka udruženja troše a ne vraćaju novac”, a na pitanje koja su to udruženja, rekao je da se ne seća da je tako nešto izjavio i da “nije bio prisutan na času”.

Organizatori i učesnici tribune su zaključili da pojava velikog broja ljudi, kao i reakcije na ovu inicijativu, mahom iz nezavisne scene ohrabruje da postoji kapacitet da se organizuje jedan drugi vid delovanja u komunikaciji sa Gradom.

Sledi saopštenje umetnika i predstavnika umetničkih udruženja iz Novog Sada:

U korenu spektakla je najstarija od svih društvenih specijalizacija – specijalizacija moći. Spektakl se specijalizovao za ulogu onog koji govori u ime svih drugih aktivnosti. To je ambasador hijerarhijskog društva pred njim samim, koji uručuje svoju zvaničnu notu na dvoru gde nikome drugom nije dopušteno da govori. (Gi Debor, Društvo spektakla, 1967)Smatramo da nedavne izjave gradonačelnika Novog Sada, Igora Pavličića, u vezi sa finansiranjem kulturnih programa i sa prioritetima u sektoru kulture na nivou grada predstavljaju problem na koji treba da reagujemo i skrenemo pažnju javnosti.

Moramo da se jednom odlučimo da je nešto od interesa za grad ili nije! Za kulturu izdvajamo više od 900 miliona dinara i smatramo da Exit spram rezultata koje postiže zaslužuje dobar deo tog novca. Masa poslovnog prostora se izdaje bez nadoknade, razna udruženja i razne "Art klinike", a pitanje je rezultata i šta grad ima od toga*, utvrdio je gradonačelnik Igor Pavličić.
...
Lakše je braniti pozicije zemlje i medjunarodna i državna pitanja kroz nešto što je uspešno i što je brend. Imamo malo stvari koje su brend i po kojima nas ljudi prepoznaju, a Novi Sad se prepoznaje po festivalu Egzit*, kazao je gradonačelnik i povukao paralelu sa donacijom Beograda uspešnoj porodici Đoković.
(* izjave gradonačelnika na www.021.rs)

Način na koji se gradonačelnik obratio javnosti ukazuje na retoriku i mehanizme autoritarne centralizovane vlasti koja želi da drži potpuni monopol na upravljanju kulture u gradu. Nedopustivo je da se ovakve izjave emituju i ponavljaju, čime se lažno potvrđuju kao nova “istina” koja uspešno zamagljuje suštinske probleme u kulturi grada Novog Sada.

ZABAVA NIJE UMETNOST: Činjenica je da se u našem drustvu gotovo svi fondovi pune isključivo poreskim novcem. Samim tim se i odgovornost u raspodeli novca povećava i svakako bi bilo poželjno da se ova aktivnost što transparentnije projektuje ka poreskim obveznicima, u ovom slučaju građanima Novog Sada.

Kao najubedljivije sredstvo u političkom servisu za pojedinačne i partijske promocije, partije koriste potencijale grupnih svetkovina i zabava, što je uticalo na pojavu brojnih festivala “zabave i veselja” koji se promovišu kao kulturna paradigma.

U slučaju kulture grada Novog Sada kao posebno zanimljiv fenomen izdvaja se festival Exit. Ovaj fenomen svakako zahteva posebnu analizu, ali ovog puta želimo da ukažemo na devastaciju kulture koja proizilazi iz nemarnosti vladajućih struktura Grada. Od samog nastanka Festivala mnogi individualci i organizacije su pomagali razvoj lokalnog festivala naivno verujući da će se njegovim jačanjem i razvojem otvarati nove mogućnosti za razvoj kulture i umetničke produkcije, ali dogodilo se upravo potpuno suprotno.

Svođenje kulture na atribute razbibrige učinili su da se Novi Sad od svog nastanka do danas nalazi u najtežoj situaciji kada je u pitanju razvoj savremene kulture i umetničke prakse. Upravo se ovim banalnim relativizovanjem kultura svodi na opšte šarenilo, koje sa kulturom ima vrlo malo dodirnih tačaka.

ZABAVA NIJE UMETNOST II: Sa jakom finansijskom podrškom, Exit festival je vrlo brzo došao u situaciju da stabilno razvije osnovne kapacitete za neophodne radnje u povezivanju i uspostavljanju uslova za nastanak samofinansirajuće strukture. Ali šta Novi Sad ima nakon deset godina Exit-a vezano za savremenu umetnost i produkciju? Nažalost, skoro ništa. Paradoksalno, nastala je situacija da se dragoceni poreski novac ne ulaže u razvoj umetničke produkcije, već se uporno gura u jedan mehanizam koji svojim komercijalnim kapacitetima daleko prevazilazi mnoge male privrednike ili poslovne inicijative.

Zašto se sva sredstva ulivaju jedino u Exit? Zašto više niko ne može da dobije šansu? Zašto se stvara monopol? Zašto se ohrabruju mladi u umetničkoj i kulturnoj produkciji da napuštaju Novi Sad?

Koliko novih galerija je otvoreno u Novom Sadu u poslednjih nekoliko godina koje se bave savremenom umetnošću? Nijedna. Nekoliko se ugasilo. Nije potrebno da navodimo primere iz ostalih oblasti kulture, koje svi dobro znamo.

Tako dolazimo do paradoksalne činjenice da umetnici, umetnička udruženja i radnici u kulturi u Novom Sadu sada nemaju uslova da participiraju u poreskom novcu jer se i sam gradonačelnik oglasio da jasno daje primat promociji zabave nasuprot ulaganju u razvoj umetničke prakse i produkcije. Jedna grupa anonimnih 'mladih ljudi' dobila je tu privilegiju da veštije, brže i monumentalnije sprovede novac u partijski mega-spektakl koji će utvrditi volju glasača. Pri tom svi roditelji, poreski obveznici u Novom Sadu, biće primorani da ponovo izdvoje novac za karte svoje dece koja žele da idu na tvrđavu. Dakle, Novosađanima dupla naplata, jer treba da su ponosni na to što sada za njih čuju razni regionalni tur operateri.

Zašto se u uslovima krize ne smanji obim Exit festivala? Šta u slučaju da iz različitih razloga Exit prestane da funkcioniše? Koje kapacitete i umetničku infrastrukturu nalazimo u slučaju post-exitovskog Novog Sada?

Odricanje Grada u podržavanju umetničkih samoinicijativa, udruženja, asocijacija i umetnika stvara uslove za devastaciju sadržaja koji se izvorno identifikuju sa Gradom i podnebljem. Na taj način Grad pretvara čitavu zajednicu u pasivnu zajednicu konzumenata komercijalne kulturne ponude i ukida im pravo na aktivno učešće u kulturnoj produkciji, čime sprečava razvoj lokalnih i individualnih inicijativa i poetika, pa i novih industrija.

ZABAVA NIJE UMETNOST III: Da bude jasno, festival Exit je za grad Novi Sad i Pokrajinu značajan, ako ne i više od čuvenog Internacionalnog poljoprivrednog Sajma koji takođe smešta Grad i Pokrajinu na mapu Sveta, pa ga tako treba i doživeti i smestiti gde mu je mesto - u sektor privrede i turizma. Dakle, festival Exit se ne treba posmatrati kao sektor umetničke produkcije već kao sektor privrede i turizma.

U preraspodeli sredstava u praksi drugih kulturnih politika postoje različiti metodi, koji u našem gradu nisu razmatrani. Na primer:

Metod br 1: metod zajma, gde festivali nakon uspešno realizovanih manifestacija vraćaju osnovni ulog, nakon što im je ostala dobit od karata, sponzora, medijskih prenosa itd. Kada bi se Exit našao u sektoru privrede, to bi onda daleko bitnije uticalo na razvoj infrastrukture Grada i građani bi bili više motivisani (izgradnja saobraćajne petlje, mosta, bolji gradski prevoz, javni toaleti itd)

Metod br 2: princip kreditiranja kod lokalne privredne banke i na taj način se ojačava obostrano i sektor privrede i manifestacija.

Ali ovi nabrojani modeli (i mnogi drugi) proizilaze (opet!) iz jasnog rada revizije i preciznog finansijskog izveštaja nakon realizacije događaja!

Nažalost, svojom nemarnošću ili planskim izbegavanjem i izostankom bilo kakavog metoda u raspodeli poreskog novca, Grad guši razvoj lokalne umetničke produkcije. Iz navedenih činjenica se može naslutiti da upravo iz nedefinisanih nivoa procene kulturnih vrednosti ne postoji opipljiv kulturometar koji će jasno definisati značaj i format određenog kulturnog događaja, te je sektor kulture neretko idealno mesto za provlačenje raznih drugih oblika koji pripadaju domenu zabave ili turizma.

Konačno, ako čak i usvojimo ovu kategorizaciju od strane gradonačelnika, i u svetlu nedavno potpisanog protokola koji je Grad potpisao sa udruženjem Exit, čime je njihovo delovanje prošireno na sve oblike javne animacije Grada (Sterijino pozorje, Cinema City, Exit festival...) postavlja se pitanje čemu onda služe dosadašnje institucije kulture koje su do sada radile taj deo posla? Da li to znači da treba ugasiti KCNS, Centar za kulturnu animaciju grada, Muzičku omladinu Novog Sada, Zlatno Oko, Mali likovni salon? Ili je to več počelo? Ovaj problem bi svakako trebao da se reši i preko viših instanci vlasti koje bi trebalo da istraže da li postoje elementi monopolskog ponašanja i da stim u vezi ispitaju mogućnost za primenu antimonopolskog zakona.

Ovim javnim obraćanjem želimo da skrenemo pažnju javnosti na ozbiljan oblik zloupotrebe javnog novca od strane političkih struktura.

Kristian Lukić, istoričar umetnosti

Centar za nove medije_kuda.org

Želimir Žilnik, scenarista i reditelj

Boris Kovač, muzičar

Branka Ćurčić, kritičarka umetnosti

Gordana Nikolić, istoričarka umetnosti

Szabolc Tolnai, filmski režiser

Dragan Matić, umetnik

Szilard Mezei, kompozitor

NFC Kino klub Novi Sad

Santa Djula, umetnik, sekretar SULUV-a