Kultura Sa lica mesta
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Izložba u Muzeju Vojvodine

„Sve je samo reklama“

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Marketing danas: Svedeno i jednostavno
Marketing danas: Svedeno i jednostavno
Photo: Stock

Obično se misli da su oglašavanje i marketing izum današnjice, ali izložba u Novom Sadu nas podseća da su i naši stari itekako znali da se reklamiraju. U tom poslu laž je bila zabranjena zona Reklama se kreće u prostoru između istine i neistine, pokušavajući da nedorečenostima, nagoveštenim ali prikrivenim mamcem osvoje kupca

Photo: Stock

Kada je pre pola veka Domeniko Modunjo otpevao „Volare“ smatralo se da je do pobedničke pozicije došao stoga što su pesmu u San Remu doživeli i kao reklamu nacionalne aviokompanije, u to vreme ekspanzivne. Međutim, moguće je da su Italijani kopirali ideju „Albusa“ iz međuratnog perioda: u snažnoj konkurenciji kruševačke „Merime“ i osječke „Saponije“, novosadska tvornica se, vidimo na izložbi „Sve je samo reklama“, nedavno otvorenoj u Muzeju Vojvodine, koristila automobilom sa razglasom; fabrička PR (piar) ekipa je obilazila celu zemlju, poklanjala primerke sapuna uz uglazbljene reklamne stihove. Autor je bio niko drugi do Marko Nešić, jedan od najvećih kompozitora tamburaške muzike!

Odista, naši stari su shvatali značaj reklame, pratili evropske trendove, ponekad činili i korak ispred. Posebno su isticali ekskluzivne proizvode, koji se danas nazivaju brendom. Tako je horgoška paprika reklamirana na Svetskoj izložbi u Njujorku, dok je beočinski cement uspeo da se nametne upravo za ugrađivanje u najdelikatnije radove pri izgradnji Sueckog kanala.

Još mnogo toga može da se sazna na zajedničkoj postavci Muzeja Vojvodine i Gradskog muzeja u Subotici, opremljenoj modernim vizuelnim i zvučnim emiterima i arhitektonski dizajniranoj tako da posetioci prolaze kroz niz tunelskih segmenata, dok su na bočnim zidovima-panoima reklame. Svaki tunelski segment bliže predočava jednu osobenost reklame do Drugog svetskog rata, što je vremenska granica izložbe. Kustosi Ljubica Otić, Velinka Marković i Mirko Grlica su iznašli obilje vizuelnog materijala, neočekivano mnogo reklamnih filmova, kratkim a sadržajno bogatim legendama obogatili postavku, čemu je doprineo i zanimljiv katalog.

Photo: Stock

Izložba predočava snalaživost naših starih kada su domaštavali šta bi moglo da posluži oglašavanju. Leci, plakati, dopisnice, raglednice, memorandumi, poslovna pisma... sve što ima ulogu u komunikaciju bilo je i u funkciji propagiranja. Istovremeno, kustosi su namerno izbegli da definišu početak reklame. Jer, od kada je sveta i veka nalazilo se načina da se namentu proizvodi i usluge. Sa jačanjem ekonomske pozicije, raste i broj zanatskih, trgovačkih i uslužnih radnji, time jača i konkurencija, pa postaje izraženija i potreba da se kupac osvaja. Industrijalizacija je dala dodatni zamah celom proizvodno-prodajnom ciklusu, uključujući i marketinašenje.

Naravno i reklama se razvijala, menjala i prilagođavala potrebama poslovnog i društvenog života. Uvek su odražavale atmosferu, duh i stil vremena. Bitni momenti u hronologiji ovdašnje reklame odigrali su se polovinom 19. veka, kada druga stranica u novinama počinje u celosti da se puni oglasnim sadržajima, a reklama počinje da se javlja i na naslovnoj. Tada i plakat opšte reklamne namene počinje da se specifkuje i izdvaja se plakat za pozorišne i muzičke predstave.

Kada su skoro istovremeno Ištvan Oldal u Bečkereku (Zrenjaninu) i Georgije Knežević u Novom Sadu 1954. godine otvorili fotografske ateljee, reklama je snažno obogaćena. Fotografija je od starta moćno sredstvo ubeđivanja. Veoma brzo, ona postaje sastavni deo likovno-grafičke kompozicije svih vrsta štampanih reklamnih oglasa. Već prvi putujući kinematografi jasno su uspostavili saradnju filma i reklame. Bioskopske predstave su se redovno oglašavale u štampanim medijima, ali su se od starta i filmski minuti prodavali oglašivačima.

Photo: Stock

Kada su se dovoljno obogatili, žitelji Vojvodine su i arhitekturu primenili u reklami: uvećali su prozor na poslovnoj prostoriji i nastao je izlog, preko koga kupac uspostavlja prvi kontak sa proizvodom. Izuzetna pažnja se poklanja aranžiranju, u Novom Sadu se osniva prva aranžerska škola. Vidljivo je da vojvođanski prodavci ne stavljaju u izlog previše proizvoda, već sa par najintrigantnijih pokušavaju da potencijalnog kupca navedu da uđe u radnju i sam učini izbor.

Izražajnost prvih reklama je isključivo putem pisane poruke, punog i preciznog sadržaja. Potom se kontinuirano skraćuje tekstualna poruke i izražajni efekat prebacuje na likovnu stranu reklame. Početkom 20. veka nastaju i sasvim svedeni slogani. Poruke danas nama deluju naivno, ali već među međuratnim se nalaze i one kojima bi se, uz osavremenavanje i prilagođavanje novim medijima, i danas moglo poslužiti. Postaju i manje precizne, pomalo nedorečene, ponekad preteruju u isticanju pozitivne ili potpuno ignorišu slabiju stranu proizvoda, ali nikada nisu netačne. Laž je zabranjena zona, reklama se kreće u prostoru između istine i neistine, pokušavajući da nedorečenostima, nagoveštenim ali prikrivenim mamcem osvoje kupca.

Behu umešni naši stari, poruka je izložba koja će se u Muzeju Vojvodine moći videti do 30. marta naredne godine.

star
Oceni
4.68
Ostali članci iz rubrike Sa lica mesta
image

Aktualna glazbena scena

Šibenik: Festival SuperUho

image

Počeli osmi Dani Sarajeva u Beogradu

Dva grada u borbi protiv fašizma

image

Dah Pjera Manconija

Umetnikov izmet

image

Kazališni tjedan u Zagrebu (16. - 21. ožujka)

Eksplozija bojlera u Vidri i druge drame

image

Koncert: Josipa Lisac u Centru „Sava“

To nije hir, to je život

image

Promocija Bojana Babića u Kulturnom centru Beograda

Sat vremena kvalitetnog književnog programa

Tagovi