Beket, Vilson ili Lori Anderson

Balet iz Geteborga

Photo: Belgrade dance festival

Beogradski festival igre je tokom poslednjih godina, prerastao u jedan od najvećih kulturnih događanja glavnog grada. Festival ima atraktivan program i marketinški pametnu komunikacija sa kulturnim establišmentom i medijima, tako da zaslužuje počasno mesto odmah pored Bitef Festivala i značajno mesto na festivalskoj i plesnoj mapi Evrope. Festival je ove godine ugostio prestižne savremene plesne kompanije, poznate renomirane koreografe i aktuelne svetske trendove i produkcije, i tako ispunio visoke umetničke standarde zahtevnog svetskog trenda savremenog plesa

Festival je ove godine otvorio jedan od najznačajnih savremenih koreografa Vilijam Forsajt, Kraljevskog flamanskog baleta Antverpena, postavkom predstave a po mnogim kritičarima remek dela Artifact koji ruši tehnička i umetnička ograničenja, uz naravno izvođenje odabranih igrača vrhunske baletske kompanije, koja je po francuskom Le Figarou "artifakt ciklon nakon koga publika ostaje iscrpljena, raznešena i puna divljenja".
 
Takođe bih izdvojila Les SlovaKs, malu trupu muških igrača sa originalnom etno postavkom i plesnom formom predstave Opening Night. U pitanju su plesači koji su se okupili posle završetka svojih karijera u poznatim evropskim plesnim kompanijama, sa idejom da uklope različite savremene plesne stilove sa različitim elementima slovačke tradicionalne muzike i folklora. Plesna grupa kao eksperiment je uspela već sa prvom predstavom u Njujorku na otvaranju Festivala Barišnjikov centra. A i čini se da je predstava parodija tradicionalnog plesa, i da daje akcenat na mušku autonomiju i komentariše mušku agresivnost u društvu. Najozbiljniji deo predstave jeste svakako, solo na violini, koji prosto poziva publiku na nonšalantan izlazak uveče, jer igrači improvizuju partnerstvo, stupajući u kontakt jedno sa drugim, pozivajući publiku da im se pridruži skoro pa neobavezno, ali svaki zadržavajući sopstveni individualni pokret i sopstvenu autonomiju tela.

Naravno da trebamo pomenuti svetsku turneju i 50 godina postojanja po mnogima najbolje savremene plesne kompanije Haškog Holandskog plesnog teatra  i izvedenim triptihom u Sava Centru, velikog majstora savremene igre - Jiržija Kilijana i evropskog najtraženijog koreografa Aleksandera Ekman. “Ono što me zanima, jeste granica između normalnog i ludog, između zdravog i blesavog“ objasnio je Jirži Kilian, a gde je po njegovom objašnjenju, “komad posvećen portretisanju neodređenog, halucinantnog sveta u kome suprotno i posebno utemeljuju oblik svim vrstama ponašanja. “

Roterdamski Skapino balet je ostavio veliki utisak na beogradsku publiku, posebno zbog izvođenja drugog dela predstave Bravo Charlie. U pitanju je kompanija čija su gostovanja bukirana dve do tri godine unapred, kao i izvođenje predstave jednog od najnagrađivanijih evropskih koreografa, Marka Gekea. U pitanju je energična igra i dobra atmosfera, sa jednostavnom, preciznom i efektnom koreografijom, i plesačima koji na sceni izgledaju mnogo starije nego što to jesu uživo. Predstava Bravo Charlie je postavka inspirisana romanom Virdžinije Vulf Talasi, za koju sam autor kaže “bila je to priča bez priče. Ona koja leti u svim pravcima. Kao talasi koji se odlivaju i bujaju. Taj element je takođe snažan u Lelnskim koncertima, muzici Kejta Žareta koju koristim. Bravo Čarli ima više značenja i može se odnositi na circus, bar u Štutgartu, pozorište, Vijetnam i vojnu azbuku. U njemu je nešto veselo i najednom ironično. Živimo u opasnim vremenima. Koliko mrtvih tela prikazuje televizija kako bi tu sliku na kraju prihvatili kao normalnu. Na sceni pokušavam da prikažem koliko je život povredljiv i poseban…“

Predstava May B sa najdužim vekom trajanja i najintenzivnijim tempom u istoriji savremene igre, svakako jeste delo francuske koreografkinje Magi Maren, koja po meni, iako ništa novo, jeste jedna od najboljih predstava ovogodišnjeg festivala. Predstava je utemeljena na Beketovim romanima i njegovom jedinstvenom pristupu drami i temi putovanja, a bazirana na Beketovim absurdističkim likovima, koji na efektan i moćan način, oslikavaju momente ljudskog otuđenja. Predstava bez specifičnog narativnog sadržaja zapravo nije baletska predstava, već fizički teatar. May B je pre svega pozorišna predstava, komad koji je karakterističan po plesačima koji koriste mali i neprimetan pokret, da bi s kraja eksplodirao u ogromnoj snazi. Automatski, robotski pokreti, trzaji udova, cimanje glavom, čini telo koje funkcioniše kao odvojen od mehanizma volje, gde je svest podređena fizičkim i fiziološkim potrebama organizma. Ovde se na Beketa odgovara organski umesto intelektualno. I ako ste upoznati sa radom autorke Lori Anderson i sa Vilsonom, ova predstava bi vam zaista legla. Ova plesna verzija Beketa na površini ostaje kontradikcija u terminima. Magi Maren, inače velika zvezda francuskog plesa, sa značajnim stvaralačkim opusom za najprestižnije francuske a i svetske baletske kompanije je, bez obzira koliko ovakav fizički teatar i nije ništa novo, beogradsku publiku ostavila bez daha. A bez sumnje, da je ovo jedna od najintilegintnijih plesnih predstava na festivalu; predstava na kojoj bi Bitef Festival mogao pozavideti.

Photo: Belgrade dance festival

Za kraj bih naravno pomenula dva najaktuelnija plesna događanja festivala. U pitanju su Balet Geteborga koji u potpunosti oduševio gledaoce Sava Centra i naravno čuvenog Vejna Mekgregora i Random Dance iz Velike Britanije. Izvođenje jedne od dve predstave Baleta Geteborga La La Land i Aleksandra Ekmana izazvala je polemike i burne reakcije publike zbog interakcije igrača direktno sa publikom i inteligentnog korišćenja drugih medija na sceni. Predstava inače priča o grupi pojedinaca na kursu samoterapije koji različitim vežbama pokušavaju da pronađu put i da postanu bolje osobe. Izvođenje sadrži malo igre, izopačenog humora, intiligentnog dijaloga sve u cilju prikazivanja i parodiranja čovekove ambicije da konstantno napreduje. Ekmanovo izvođenje jeste komična rasprava dva psihijatara i teorije „la la prostora“ u ljudskom mozgu. Naravno za kraj ostavljam britanski Random Dance i Vejna Mekgregora sa izvođenjem predstave F.A.R. Stalni koreograf londonskog Kraljevskog baleta, višestruko nagrađivani Vejn MekGregor je jedan od najzanimljivijih plesnih stvaralaca danas, poznat po psihoanalizi koreografije i spajanju plesa, muzike, filma, vizuelnih umetnosti, tehnologije itd...Autor je inače poznat po koreografiji pokreta filmova o Hariju Poteru, ali svoje virtuzone koreografske ideje i dalje ostvaruje sa Random Dance. Po kritičarima New York Timesa “Vejn MekGregor je najbliži definiciji rok zvezde na koju baletska umetnost samo trenutno polaže prava”, gde je radnja kako i sam tvrdi „izazvana revolucionalnom knjigom Roja Potera “Pohota u doba razuma”, gde postavka FAR prikazuje “zapitano telo.  Prelazeći velike razdaljine između vremena i prostora, potrebe i želje, razuma i duše, FAR ponire pravo u zagonetku utelovljenja, za sada, toliko nedostižnu.“ Pa kako to izgleda za nas obične smrtnike? Na bini je art wall sa šiljcima i neonskim svetlima, iz spikera se čuje elektronska indastrijal muzika i vidi se ples savršeno uigranih igrača, koji samo u pojedinim delovima podseća na klasičan balet. Kompanija je poslednjih godina postala sinonim za uvođenje novih tehnologija u predstave; animacije, digitalnog filma, 3D arhitekture, električnog zvuka i virtuelnih igrača, a sve to u realnu koreografiju.