Početak bune protiv (kaba)dahija

Photo: gradbeograd.eu

Cela ta parapatriotska ekipa smatra da je u vlasništvu svih istina u Srbiji. Verovatno će se uskoro pojaviti i srpska matematika i srpska meteorologija, rekao je Svetislav Basara na promociji svoje nove knjige "Početak bune protiv dahija", održane u u utorak u KC Grad

U utorak je u beogradskom Kulturnom centru Grad održana promocija najnovije knjige Svetislava Basare, Početak bune protiv dahija, objavljene krajem prošle godine u izdanju Derete. Pored Basare u razgovoru su učestvovali urednica tribine Tijana Spasić i Marjan Čakarević, književni kritičar.

Basara se u ovom delu, na sebi svojstven način, bavi Prvim i Drugim srpskim ustankom, ali i aktuelnim političkim prilikama u zemlji Srbiji. Kada je reč o žanru, knjiga je spoj romana i satiričnog eseja. Kao uvodni šlagvort u razgovor, Čakarević se osvrnuo na aktuelni sukob između istoričara Radoša Ljušića i samog Basare. Povod za sukob upravo je ova knjiga, u kojoj je nesrećni Ljušić Basarina slobodna i satirična tumačenja novije srpske istorije označio kao neutemeljena, čime je Ljušić "vrlo hrabro" pokazao svoje nerazumevanje literature.

Pred izbijanje Prvog svetskog rata, na sednicu srpske vlade koja je razmatrala austrijski ultimatum Srbiji, ušao je Apis na konju, da bi ga zatim predao ministru kulture da ga napoji i istimari.

Basara se složio sa ovom ocenom, rekavši da je "nacionalna inteligencija ili mladoturska čaršija, kako je ja nazivam, prisvojila sve u ovoj zemlji pa i istoriju, pokazujući duboko nerazumevanje. Ljušić je u romanu, čije dve trećine spadaju u fantastiku, dok je jedna trećina svesno pamfletističko i publicističko štivo - što je on prevideo, optuživši me da menjam istoriografsku svest kod Srba - nalazio nekakve istorijske nepodudarnosti. Takve krirtike kakve je uputio Ljušić ne dešavaju se ni u latinoameričkim diktaturama. Nijedno piskaralo nije se usudilo da napiše da je Gabriel Garsia Markes hteo da izvitoperi istoriju Kolumbije. Koliko je Sto godina samoće istorijski roman, toliko je to i ova knjiga. Dakle, ovo ni u kom slučaju nije istorijski roman i nijedno istorijsko piskaralo nema pravo da ga na taj način ocenjuje. Zato sam Ljušiću malo grubo odgovorio i vidim, kako stvari teku, da će dobijati još grubih odgovora."

Upitan da li je razlog Ljušićeve ljutnje to što je Basara "zašao na njegov teren", autor je odgovorio da Ljušić verovatno smatra da to jeste njegov atar. "I ne samo Ljušić, već i cela patriotska ekipa kojoj on pripada, a u kojoj je sam jedan od beznačajnijih aktera. Oni smatraju da su vlasnici svih istina u Srbiji, verovatno će se uskoro pojaviti i srpska matematika i srpska meteorologija", lucidno je ocenio Basara i dodao da ova knjiga nije njegov prvi sukob sa pseudopatriotskom ekipom. "Od svoje prve knjige ja ne priznajem svete krave", osim u Indiji." Uostalom, dodao je Basara, nenapisane Ljušićeve knjige su mnogo bolje od onih napisanih.

"Jedan od ključnih problema ovog društva su naknadna tumačenja istorije i slobodne interpretacije, i to od početka devetnaestog veka pa zaključno sa jučerašnjim danom. To nisu samo interpretacije istoriografa, već istoriografa – političara, a to su funjare svih vrsta, sav onaj ološ koji nam sedi na grbači već dvesta godina i koji gata unazad. Oni ne gledaju šta će biti za deset dana, nego šta je bilo pre sto godina. Ova moja knjiga upravo pokazuje do čega dovodi šamansko tumačenje istorije", rekao je Basara i zaključio da se o savremenoj srpskoj istoriji može pisati isključivo pamfletističkim tonom.

Kao potvrdu teze da se u Srbiji malo šta menja, Čakarević je prepričao događaj koji Basara pominje u knjizi. Pred izbijanje Prvog svetskog rata, na sednicu srpske vlade koja je razmatrala austrijski ultimatum Srbiji, ušao je Apis na konju, da bi ga zatim predao ministru kulture da ga napoji i istimari. Basara je ocenio da se danas radi to isto, da postoji kontinuitet takvog odnosa prema kulturi.

U knjizi Početak bune protiv dahija svi akteri današnjice nazvani su svojim imenima, neznatno izmenjenim. Tako se prvi čovek srbije zove Boris Papić, Vojislav Koštunica je Vojislav Lojanica. Basara je mlađim čitaocima prepričao i projekat „Dečaci“ Dragana Papića, čiji pripadnici danas vladaju ovom zemljom (Krstić, Šaper, Tadić...)

"Ako se iskrivljuju činjenice, ako se od nečega što je bilo pre stopedeset godina pravi ideologija za danas, to nužno mora završiti Koštuničinim mitingom od pre dve godine koji je zapalio i srušio Beograd. To je ishodište ove sumanute ideologije o kojoj pišem u ovoj knjizi", rekao je na kraju  Basara.