Povratak majstora na velika vrata

Photo: www.slashfilm.com

U protekloj deceniji, Roman Polanski je snimio dva vrlo različita filma u kojima su njegove najpoznatije rediteljske karakteristike gotovo neprepoznatljive- „Pijanistu“ i “Olivera Tvista“. Njegov novi politički triler najviše se oslanja na „Ludilo“ („Frantic“) iz 1998. pa čak donekle i na „Devetu kapiju“ iz 2000. godine, i predstavlja pravi film za sladokusce

PISAC IZ SENKE
The Ghost Writer, Roman Polanski, Fra-Nem-VB 2010, 128 min.
Uloge: Juan Mekgregor, Pirs Brosnan, Olivija Vilijams, Kim Katral, Tom Vilkinson, Timoti Haton, Džejms Beluši

Od samog početka na trajektu i muzike Aleksandra Desplata koja kao da je zamišljena za „Stanara“ iz 1976. ili čak „Ćorsokak“ od deset godina ranije, Pisac iz senke momentalno zaokuplja pažnju gledaoca i ne pušta je do kraja. Razlog tome je ponekad predvidiv, ali uvek maestralno izveden zaplet kog se ni Hičkok ne bi postideo.

Bivši britanski premijer Adam Leng (Brosnan) treba da završi memoare za koje mu izdavači nude 10 miliona dolara. Njegov dugogodišnji pomoćnik je nastradao nesrećnim slučajem i izdavačka kuća i premijerov advokat (Haton) mu traže zamenu. Nalaze je u Duhu (MekGregor), bezimenom piscu iz senke čije su poslednje delo bili memoari jednog mađioničara. Leng se sklonio na ostrvo kod istočne obale SAD, jer mu Haški tribunal preti optužnicom zbog ratnih zločina. Duh ima samo mesec dana da završi memoare, a to što je Leng napisao je strogo čuvano i ne sme se iznositi iz njegove kuće. U kući Duh upoznaje premijerovu ženu Rut (Vilijams) i ličnu asistentkinju Ameliju (Katral) koje mu, svaka na svoj način, otežavaju posao. Kad sazna da smrt njegovog prethodnika možda nije bila slučajna, on upada u politički vrtlog koji će ga odvesti u pravcu koji ni u snu nije očekivao.

Scenario koji je Robert Haris napisao po sopstvenom bestseleru se vešto kloni zamki aluzija na Tonija Blera, jer kažu da je u romanu Lengov lik mnogo sličniji stvarnom bivšem britanskom premijeru. Osnova priče po kojoj se sve događa tako što se događa jer je premijer u svemu podržavao američku politiku je neizbežna, ali Pirs Brosnan je zaslužan što ne gledamo još jednu imitaciju, već živog čoveka od krvi i mesa. Polanski je ovim filmom ponovo otkrio Juana MekGregora koji je ostvario najbolju ulogu verovatno još od Velvet Goldmine Toda Hejnsa iz 1998. Škotski glumac je izvanredan kao običan čovek, „jedan od nas“ koji se našao u svetu visoke politike, intriga i smrtonosnih tajni. Reditelj je sa Kim Katral napravio čudo, uspevši da iz nje konačno izbaci Samantu iz Seksa i grada i stvori jednu pravu hičkokovsku plavušu. Od glavne četvorke, problematična je samo Olivija Vilijams kao Lengova žena. Da, ona treba da bude gnevna, ali ne samo to, i treba da povremeno i privlači glavnog junaka umesto da ga samo plaši. Odlični glumci u sporednim ulogama, pre svih Tom Vilkinson, a zatim i Džejms Beluši i Timoti Haton upotpunjavaju ovo izvrsno skrojeno filmsko delo.

Kod Polanskog je ambijent uvek podjednako važan kao i zaplet, i transformacija lokacija u Danskoj i Nemačkoj u zimsko ostrvo kraj severoistočne obale SAD (Nentaket? Martas Vinjard?) je toliko besprekorna sa svojom neprestanom kišom i vetrovima, stvorenim u postprodukciji, da uspeva da deluje sivlje od Londona gde su snimani uvod i sam kraj filma. Poljski snimatelj Pavel Edelman koji je sarađivao sa Polanskim i na dva prethodna filma izvanredno spaja široke planove kišnih plaža i čelično-stakleni enterijer Lengove kuće. Aleksander Desplat je i pored čak sedam filmova iz 2009. za koje je uradio muziku (između ostalih Prorok, Džuli i Džulija, Mlad mesec i Fantastic Mr. Fox) napravio originalan saundtrek koji istovremeno evocira stare, nezaboravne filmove Polanskog i vešto nas vodi kroz nimalo jednostavnu atmosferu za koju je ovaj reditelj jedan od najvećih majstora.