Kultura Recenzije
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

„Trainspotting“ Irvina Velša

Hronika građanskog urušavanja

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Izvor: philosophyinfilm.files.wordpress.com

„Trainspotting“ je fenomenalno dočarao, kroz stotinak strana, taj početak bespovratne propasti i fatalnog razdora, koji više nikada neće moći da se zakrpi, između mlađih i starijih generacija. Srozavanje uzajamnog poštovanja, odbacivanje tradicionalnog morala i iskorenjivanje dotadašnjeg sistema vrednosti, postajale su posledice nerazumevanja starijih prema mlađima. Istini za volju, Irvin Velš verodostojno prikazuje nemilosrdnu kosidbu života generacije X

Izvor: nothingintherulebook

Prva asocijacija na Trainspotting je heroin. Druga, opet heroin. Treća, mrtva beba. Ali Trainspotting je nešto više od toga, nešto mnogo jezivije. Delo na ivici dokumentarnog svedočenja raznih mufljuza i spadala edinburških ćoškova, koji su bivali pod teškim udarcima kolektivne depresije iz osamdesetih godina XX veka. Edinburg - u kojem se sve vreme radnja dešava, osim jednog dela - nije bio pošteđen heroinske epidemije, koja, prisetimo se, nije zaobišla ni staru Jugu u tim danima, pogotovo Sarajevo i Beograd. Kroz čitavu knjigu mladi Mark Renton, ali ujedno i glavni junak, sve vreme pokušava da se izbori sa sopstvenom heroinskom zarazom, manično depresivnim napadima, kao i sa čitavim okruženjem koje ga vuče prema dnu. Suštinski, ona prikazuje međuljudske odnose bliskih prijatelja stavljenih u ekstremne situacije, kao što je ovisnost. Primera radi, da bi se shvatila jasnija razlika, "Deca sa stanice Zoo", slične tematike, prepuna je likova među kojima se nazire neka trunčica međusobne empatije u zajedničkoj borbi za život, dok se ovde stvara utisak zverinjaka u kojem samo najlukaviji opstaju.

Sa današnje tačke gledišta, Trainspotting je fenomenalno dočarao, kroz stotinak strana, taj početak bespovratne propasti i fatalnog razdora, koji više nikada neće moći da se zakrpi, između mlađih i starijih generacija. Srozavanje uzajamnog poštovanja, odbacivanje tradicionalnog morala i iskorenjivanje dotadašnjeg sistema vrednosti, postajale su posledice nerazumevanja starijih prema mlađima. Istini za volju, Irvin Velš verodostojno prikazuje nemilosrdnu kosidbu života generacije X. Kao i što svedoči o rušenju, decenijama građenih, vrednosti. Pa tako i o mladalačkom odlaženju u ekstreme, jedinom spasu od monotonog posleratnog društva. Dok je heroin tu bio samo sveprisutno zlo, koje ih je sve spajalo.

Junaci knjige, da slobodno kažem pripadnici srednje klase, članovi sposobnih i uređenih porodica, vuku za sobom čitavo svoje okruženje na najnižu moguću lestvicu, ne mareći kako će i da li će na njoj uopšte moći da opstanu. Jer Mark svakim svojim novijim „čišćenjem“ započinje, tu i tamo, normalan život od kojeg pristojno zarađuje, ali ono što se kod njega i njegovih drugara javlja, dok su čisti, jeste težnja ka što većem kapitalu. Parafrazirano: “Kada si na horsu, jedina stvar na koju misliš je da se uradiš. A kada se skineš, onda imaš milion drugih sranja u svom životu o kojima moraš da paziš“, da bi takođe u jednom svom monologu Rent rekao sebi: “A razlozi što sve ovo radim? Pa kome su potrebni razlozi kada imaš heroin.“ I to je to. Baš na toj raskrsnici - kada mu je bez heroina dosadno, a dok je na njemu neizvesno je da li će ostati živ – on se odlučuje da zgrabi veći deo kolača nego što mu pripada. I da pobegne od svega. Pisac uspešno lomi njegov karakter, pretvarajući ga u antiheroja, koji „izdaje“ svoje drugare, i koji više ne mari ni za šta, osim za svoj lični uspeh.
 

 

Zaista je zanimljivo da svako od njih u knjizi predstavlja posebnu socijalnu rupu mladog društva. U alegorijskom smislu, narkomanija je prikazana kao posledica, ali i kao nakaradni restart njihovih života. Dok mladunci radničke klase, tj. tadašnjih stubova vodećih evropskih država, bivaju zavedeni, omamljeni, dekonstruisani, i vraćeni u prvobitno stanje, barem oni koji prežive, sa dosta iskristalizovanijim i pesimističnijim pogledom na svet. Pogledom koji više nije mario za sve što se do tog trenutka stvaralo, radilo ili dešavalo. I tako, kroz niz nihilistčkih dijaloga, depresivnih monologa, ekstremno-nasilnih situacija i beznadežnih pokušaja da se pronađe svetlo na kraju tunela, knjiga prikazuje početak svesnog raspada svega onoga što su njihovi roditelji, kao i roditelji roditelja, mukotrpno stvarali i gradili.

star
Oceni
4.80
Ostali članci iz rubrike Recenzije
image

Mirko Demić, zabrinut nad sudbinom nacije

Još jedna priča o Srbima i Hrvatima

image

"Osama" Vladimira Kecmanovića

Kad Bošnjak progovori u srpskom romanu

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak