Kultura Knjigofilija
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Priča iz neobjavljene knjige

Beogradske igrice

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: cbslocal.com

Jelena, Lidija, Kasandra i ja smo išle u VIIIb u osnovnoj školi Jovan Ristić i živele u Bloku Bele Bartoka, preko puta okretnice devedesetpetice i devedesetšestice. Sve je to u „Centru tri“, jednom od šest „centara“ Borče. Jeca i ja smo od rođenja živele u istom ulazu. Govorile su nam da ličimo jer obe smo bile svetlosmeđe. Glavna razlika je što je ona nosila naočare i imala mnogo više bubuljica po licu, a ja samo jednu-dve

Jeca i ja smo prve od nas četri počele da igramo Farmvil. Farmvil su igrali milioni ljudi, ali Jecu, Lidiju, Kasandru i mene je zanimalo samo koja od nas četri je na kom nivou igrice. Jelena je dogurala do trinestog, a ja do dvanestog. Već smo brale nekoliko voćki i imale po jedno lipovo drvo. Možda bih bila bolja od nje da mi keva nije branila da palim kompjuter kad tata nije bio kući. Kad sam se pravila luda i ipak ga upalila, pretećim glasom mi je naređivala da ga ugasim. Ali i da sam mogla da budem na Farmvilu koliko god hoću, ne bih stigla ortaka iz odeljenja Zorana Žiropađu. Taj se na nekom trijespetom nivou i svojoj ogromnoj farmi luksuzirao, uzgajao preko dvaest vrsta stabala, ceo voćnjak, putovao na pet tuđih farmi, imao biblioteku i nikad manje od četristo soma koina.

Lidija je tada bila tek na desetom nivou Farmvila, ali mnogo je učila i pomagala Jeci i meni oko domaćih. Kasandri su videoigrice značile posetu igraonici samo jednom nedeljno pa je od nas bila najgora igračica. Ali bila je najviša i najzrelija kao mačka. Bila je godinu dana starija jer je pala sedmi. Tipovi su se primali na njene velike sise i divno okruglo crno dupe. Zbog Kasandre smo mogle da gledamo kako se frajeri lome oko cura ne samo u teve serijama nego i u našoj okolini. Bila je toliko zrelija da pored nje nismo imale šanse. Zbog nje je jednom na košarkaškom terenu pored škole došlo do tuče između nekog našeg osmaka i lika koji je išao u drugi srednje.

Photo: photobucket.com

Jednom je Kasandrinu čast od starijeg tipa koji je nasrtao na nju na terenu za basket branio i Žiropađa. Glasno smo navijale za njega i bio je jači. Svima nam se sviđao jer je bio mnogo visok pa je izgledao stariji, a i često je visio u igraonici i super znao kompjutere.

Jednog dana je Kasandrin najstariji brat Perhan Kojić negde maznuo pentijum četri. Mislio je da će nekom da ga proda za petsto evra. Strava je popizdeo kad je skapirao da ne mož da ga uvali ni za trijes jevreja. Poklonio ga je Kasandri za rođendan.

Jeca i ja smo se dogovorile da joj skockamo kompjuter. Tako će ona moći da uvežba Farmvil i da igra bolje pa da nam bude zanimljivije. Mene je primalo da Farmvil igram sa društvom, a Ganblad, Drop Ded i Torčer sama. Skoro jednako sam se ložila i na gledanje spotova Bijons, turskih serija i pornića.

Kad je trebalo da neko svrati do Kasandre i prikači joj modem umešala se Lidijina keva. Ajd što se njena ćera druži s Kojićima kad već možemo i Jelena i ja. Ali zbog nečeg nije dala da Lidija ide „kod tih Cigana“.

Neke komšije se kunu da se Lidijin tata kad se oženio, opario šanom. Tada je kao redovno išao devedesetpeticom do Sava centra. Tamo je valjda ulazio u sedamnesticu da džepari. Jedanput dok je na klupi između Šest kaplara čerupao novčanike koje je maznuo u busu, u jednom je našao tiket za loto. Listić je na izvlačenju imao šest pogodaka kad je bukvalno cela Srbija bila bez sedmice. Valjda je tako Lidijin ćale zgrnuo kintu. Od tih para je renovirao stan i kupio polovnog Mercedesa i opremu za pržionicu kafe i iznajmio lokal koji i dan–danas radi.

Otišle smo kod Kasandre da joj skockamo modem koji je kod Jece zaboravio Žiropađa. Pitale smo ga i nije bilo problema. Normalno smo se pozdravile s teta Hatidžom i čika Mišelom koga smo sve zvale Miško. Jeca je priključila modem dok su u sobi spavale Kasandrine mlađe sestre Katarina i Dženi. Ulovile smo neki vajerles koji nije tražio lozinku i nije bio mnogo slab. Još pre smo na Fejzbuku otvorile nalog Kasandra Kojic i naučile je Farmtaun i Jovil. Ubrzo smo joj nas dve i Žiropađa nabacile frend rikvestove jedno petsto ljudi i nacrtale kako se igra Farmvil.

Photo: friendsblogg

Kasandra je dobila kompjuter ali u početku nije mnogo napredovala. Nije imala vremena za igricu jer je morala da se brine oko dve mlađe sestre. A i Lidija joj je podvaljivala. Iako je njoj Kasandra slala normalne giftove ova je njoj davala neke koji joj nisu trebali. Na primer, gradi Kasandra mlekaru i fali joj dva eksera a Lidija joj pošalje cigle!

Pa ipak je nekako počela da je stiže. Zato je Žiropađa jedanput u igraonici pred Kasandrom zezao ćerku pržioničara kafe. Jeca i ja smo kulirale a Lidija pizdela.

Došao je i dan kad je Kasandra dobacila do petnestog nivoa. Nismo se sekirale sve dok nije okačila rezultat na svoj profil na Fejsu. Tako je proširila priču i na druga odeljenja, i van Borče.

Sandra San Nedeljković iz VIIIa je na njenom tajmlajnu napisala komentar: „Kako bi tek igrala da ne moras da se bawis sestramaaaaaaa!!!“ Irena Balan iz VIIIc odmah ispod je postovala: „Kraljice, najkrace imas komp od njih a najbolje igraaaaas <33333333^^:***“. Peca Krejić iz Drvne s Dorćola, koji je išao u razred s jednim Kasandrininim bratom a od nje dobio korpu napisao je: „Kako bi tek igrala da nisi Ciganka;)“.

Lidija nam je rekla da je sramota da se obična Ciganka hvali što nas pobeđuje. Jeca i ja smo se čudile jer je Lidija bila samo malo belja od Kasandre.

I u školi su počeli da nas zezaju. Kao pobeđuje nas Kasandra koja uvek ima bar dva–tri keca. Neki su ćutali i samo se smejali i podgurkivali kad vide Jelenu ili Lidiju ili mene. Ili sve tri.

– Ovako više ne može – rekla nam je Lidija. – Danas mi se nasmejala u facu.

– Kasandra!? – začudila se Jeca.

– Aham – rekla je Lidija. – Pa o kome mi pričamo?

– To stvarno više ne može, brate – složila je Jelena.

- Ako je ne odvedemo negde da je malo naučimo pameti, ja ne znam kako ću više od sramote u školu! – rekla je Lidija.

– Bilo bi to super, ali gde? – rekla je Jeca. – Brate, nemamo štek.

– Ima moj ćale prazan poslovni prostor blizu škole– slegnula sam ramenima. – Mslm, on to zove poslovni prostor. A to je rupa.

– Miona, što to nisi rekla kad smo htele da negde ošišamo onu Suzu kad nam se na fejsu rugala da se sve tri ubijamo od učenja? – pitala me Lidija.

– Jer je Jeca odustala – rekla sam.

– Auh, tačno. Potpuno sam zaboravila. Pa, imaš štek?

- Mhm.

- Super! Super! Super! – oduševila se Lidija. – Smeš li sad, Jecko? – okrenula se Lidija prema Jeleni.

– Daaaaa, brate – rekla je Jeca ali je zvučala kao da joj nije do toga.

– Mazneš ključ od ćaleta, Miona – rekla mi je Lidija – i vodimo Kasandru posle škole u poslovni prostor. Ja znam šta dalje!

Photo: mashable.com

Tata je držao taj ključ sa ključevima od podruma na jednom ekseru koji je rđao na zidu u predsoblju. Kad sam sutradan krenula u školu stavila sam ključ u džep. Roditelji su bili na poslu, iako ćale nije morao. Neka fabrika kojoj sam uvek zaboravljala ime poslala ga na višemesečni odmor. A ipak je tamo često išao s nadom da će ga pozvati da opet počne da radi za punu platu.

Sutra su Jeca i Lidija rekle Kasandri da sam maznula ključ poslovnog prostora. U njemu se kao uskoro otvara igraonica sa već setovanim kompjuterima. Toliko su jaki da ne baguju dok igraš Farmvil pamnogo brže popraviš rezultat.

Kasandra je rekla da posle škole mora da čuva Katarinu i Dženi. Lidija joj je rekla da ne možemo da propustimo da je na supernovim i jakim kompjuterima prestignemo u Farmvilu. Kasandra će za koji sat opet biti poslednja od nas četri iako je sad prva. I još je Lidija lagala da u poslovnom prostoru mog ćaleta ima igara koje u celoj Borči niko nije video. Kao sve su naj naj, ništa fejk, takih nema ni na Fejsu ni na čitavom netu.

Kad me Kasandra na odmoru pitala je li tačno ono što joj Lidija priča o novoj igraonici iskulirano sam klimnula glavom. Kasandra je mnogo više volela videoigrice nego što ih je igrala. Zato je kod starije sestre preko mobilnog izmuvala da ova umesto nje to poslepodne čuva Katarinu i Dženi. Posle časova smo otišle u lokal mog tate.

U Ulici bratstva i jedinstva – tamo je bila ta neomalterisana rupa, u staroj kući sa još jednim poslovnim prostorom. Taj je iznajmljen kladionici koja je zatvorena. Ćale je ogromnu sobu u Bratstva i jedinstva dobio od investitora kao zamenu za garsonjeru u Medaku. U sivoj fazi ju je kupio jeftino ali zgrada nikad nije dovršena.

Upalila sam svetlo. Unutra nije bilo ničeg sem sijalice koja je visila s plafona i ogromnih komada papira koji su prekrivali ceo pod i sva stakla.

–Šta je bre ovo? – okrenula mi se Kasandra kada je Lidija zaključala.

Kao da nije gledala mene nego Jecu, ova je spustila glavu. Ja sam Kasandru gledala pravo u oči.

Lidija je iz sve snage počela da joj čupa kosu. Kasandra se otimala pa je ličilo da će pobeći. U toj borbi joj se svukao mantilić.

Photo: deviantart.com

– Baci je dole! – dreknula je Lidija.

Jelena je digla prepunu tašnu i brutalno zveknula Kasandru po glavi. Sem Kasandrine glave pukla je i kopča tašne iz koje su se po betonu razletele sveske, rezač za olovke i Pravoslavni katihizis za osmi. Kasandra je ležala i nemo plakala, ali joj se uz žubor suza, iz usta čuo nekakav vetar.

– Šta sam vam uradila!? – pitala je zabezeknuto.

– Prvo smo te naučile da igraš – rekla je Lidija. – Onda si svoju figuricu na Farmvilu napravila da bude plavuša. Počela si da se hvališ kako igraš bolje od nas i da teraš druge da nas zezaju – dok je govorila dahtala je kao da prima batine, a ne kao da ih daje.

– Nisam! – ciknula je Kasandra i probala da ustane.

– Zaboravila si ko te naučio da igraš – Lidija je gurnula natrag nogom na pod. – Zaboravila si da si obična Ciganka i da nam to nije smetalo.

– A da nisi koristila neke trikove, brate? – pitala je Jelena.

– Pa… Besplatni pokloni... Izvinite.

– Mhm. I prodaje poklona? – rekla je Jeca i Kasandra je klimnula glavom. – Ma, to je bzvz. Na tu foru ne bude toliko bodova, brate.

– Jedan... Jedan drug. Instalirao mi Farmvil bonus kolektor... I Farmvil bonus super FV... Izvinite.

–Šta kažeš? – pitala je Lidija.

– Brate, znala sam – rekla je Jelena.

Njih dve su počele da bulje jedna u drugu. Možda nisu popizdele na Kasandru, nego što se i same nisu setile tih bonus–trikova.

– A dogovorile smo se da igramo čisto – rekla je Lidija. Prišla je Kasandri i tri-četri puta je šutnula po bedrima. –Vidiš šta se – viknula je i šutnula: bum! – dešava – bum! – kad varaš u Farmvilu – bum!

Kasandra se zgrčila i najstrašnije tresla.

–Što je i ti ne udariš, Miona? – pitala me Jeca.

– Ja bi više volela da slikam – rekla sam i iz džepa izvadila mobilni.

- Super ideja – rekla je Lidija.

Kasandra se nekako digla i uhvatila za kvaku. Zamalo da otključa vrata, ali Lidija je zgrabila za kosu i bacila na pod.

– Jeco, sedi joj na grudi brzo, viša si! – ciknula je Lidija i ova je poslušala. Lidija je stvarno bila visoka metar i šumsku jagodicu.

- Beži s mene, ćorava! Šta je, ti, bubuljičavaaaaaaa!? – histerično je vikala Kasandra na Jecu. Kao da joj je na Kasandrinim butinama bilo dosadno ova joj je pucala šamare kao da se osveti zbog uvreda ali i da se zabavi.

– Šta je, a? Šta je! – bezveze je govorila.

Photo: mij.rs

Lidija je celu akciju gledala pažljivo i u dobrom raspoloženju. Možda zato što je videla kako se od Jecinih pokreta Kasandrina košulja gužva i miče, klekla je i počela da je otkopčava. Ova je digla ruke ali ih je Jelena ščepala.

– Pusti meee! – zakukala je Kasandra dok joj je Lidija raskopčavala košulju.

– Izvuci joj ostatak košulje, Jeco – rekla je i ova je poslušala. Kasandra se ritala da je zbaci sa sebe. – Kake sise ima ova Ciganka! Ogrrrrromne a tvrde ko kamen!

– Htela sam nešto da te pitam, Lili – rekla sam dok sam lovila trenutak da Lidija skloni ruke s Kasandrinih grudi pa da se one skroz razgolite a ja napravim superfotku. Onda se trudila da ih pokrije ali Jeca je lako sklonila njene ruke. – Što stalno zoveš Kasandru Ciganka? Mslm, valjda si i ti.

Lidija se okrenula i pogledala me od glave do pete. Ljutito mi je rekla:

– Ako nisi znala, Miona, Ciganke žive u porodici od deset i više članova. Pola od njih su obični lopovi. Ja sam vrlodobra učenica, imam samo po jednog brata i sestru, kupam se svaki dan i imam super garderobu, kući mi dolaze samo belci a i keva i ćale mi imaju stalan posao. Zato ja mogu da budem samo Rom–ki–nja!

Koliko sam videla, iako se Ciganka opirala Romkinja ju je skroz skinula.

– Sad snimaj! – viknula je Lidija. Slike bi ispale ekstra da Kasandra nije pravila face. Mogla sam lepo da snimim njene grudi i picu plus parče butina, ali ne i lice. – Ne pravi grimase! – naredila joj je Lidija.

Kasandra je gledala iznad sebe. Da se nije možda nadala da će da vidi nebo? Ako jeste, mogla je samo da se ubedači što umesto neba vidi neravni plafon poslovnog prostora koji već godinama ne može ni da se izda.

– Koja je ovo adresa? – pitala me Lidija umorno. Rekla sam joj adresu. Okrenula je jedan broj na svom mobilnom. – Gde si? Hej, tu sam s Jecom, Mionom i Kasandrom. Super se zezamo. Bilo bi ekstra da nam se pridružiš.

Kad je izdiktirala adresu i završila razgovor Lidija mi je rekla:

– Dolazi nam jedan drugar. Imaćeš šta da slikaš. Ali prvo otključaj kad dođe.

Jeca je makla ruku s Kasandrinih usta da aplaudira. Ova je to iskoristila da počne da viče i plače. Jelena joj je rekla da se smiri. Onda je Lidija odvalila šamar Kasandri i rekla joj da je toliko nervira što ona zapomaže da će joj ako nastavi izvaditi oko. Tek to je Kasandru malo smirilo.

Jeca je pitala Lidiju kog drugara je zvala.

– Suprajs – rekla je ova i počela da s Kasandre svlači i duboke patike. Do tad je zaboravljala da joj ih skine pa su njih dve Kasandru drndale obuvenu.

Kad sam otključala Zoranu Žiropađi mislila sam se da će da pocepa Kasandru. To bi bilo superuzbudljivo. Ovlažila sam čim sam zaključala poslovni prostor. Umalo da se pred svima protrljam. Ali dok je gledao Kasandru kako uplakana i gola leži na podu, Zoki je samo izbečio oči. Tako zabezeknuto je onda gledao i Lidiju dok mu je nudila da kresne Kasandru.

- Ja i Jeca ćemo da je držimo za ruke i noge a Miona će da snima – objasnila mu je Lidija. Dok mu je to govorila i gledala ga, nameštala je kosu i umor s lica joj je nestao kao da je iz cuga popila limenku hladne koka-kole. - Mislim, ako ti se ona sviđa – još mu je rekla. – Meni sad više i ne izgleda kao neka riba.

– Sram vas bilo šta radite sirotoj devojci! – dreknuo je Zoki odjednom.

Nas tri smo se skamenile kao da je neko pritisnuo pauzu u igrici.

– Pa nije neka sramota raditi to Ciganki, brate – rekla je Jeca nesigurno.

Photo: Stock

Žiropađa joj je opalio šamar. I Lidija je htela nešto da kaže ali je Zoran i nju ošamario. Naredio im je da oslobode Kasandru. Odmah su ga poslušale.

Dok je oblačio Kasandru Žiropađa me pitao:

– A ti snimaš, znači?

– Ja samo slikam – rekla sam i slegnula ramenima.

Sutra je ispao haos. Kasandra nije htela da nas prijavi ali Žiropađa jeste. Da je Lidija znala da je on taj drug koji je instalirao bonus kolektore Kasandri i pomogao joj da brzo prešiša nivoe Farmila, ne bi bila tolki debil da baš njega zove da je iscepa.

Žiropađa je ranije došo u školu i sve prepričao razrednoj. Borićka je na malom odmoru između prvog i drugog časa zvala sve četri devojke. Izvređala je Lidiju, Jecu i mene i probala da izgladi stvar s Kasandrom. Ceo taj blablabla s razrednom trajao je u vrh glave pet minuta. Na kraju je Kasandra plačući obećala Borićki da će pustiti da se sve zataška.

Na velikom odmoru videle smo Žiropađu kako čeka pred kancelarijom direktora. Između trećeg i četvrtog časa Jeca je videla kako Kasandrin tata dolazi u školu. Dočekao ga je Zoki. Smrknuti čika Miško je izgledao stariji od mog ćaleta iako je bio mlađi od moje keve. Rukovao se sa Žiropađom kao s velikim čovekom.

Poslednji čas tog dana imali smo kod Borićke. Rekla nam je da ostanemo i posle zvona.

– Devojke, vest se proširila – rekla nam je kad su drugi đaci otišli. – Sada bismo ipak morale da precizno utvrdimo krivicu.

Jeca i Lidija su joj objasnile da su se juče u poslovnom prostoru mog ćaleta samo šalile s najboljom drugaricom i malo se zaigrale.

– Ta priča ne drži vodu – rekla je Borićka zamišljeno. – A ti... Sve vreme hoću da te pitam zašto si učestvovala? – okrenula se meni. Slegnula sam ramenima. – I zašto se sve to zbivalo u poslovnom prostoru tvog oca?

Dok sam razmišljala šta da kažem, za reč se javila Jelena:

– Baš kad sam ja dala ideju da to ne radimo jer nemamo gde, Miona je rekla da je vodimo u poslovni prostor njenog tate!

– Je li to istina? – pitala me Borićka. Ja sam klimnula glavom. – A ko je dao ideju da odvedete Kasandru da je maltretirate?

–Isto Miona – rekla je Lidija.

–Mrš, gaduro lažljiva! – viknula sam iznenađeno.

– Vidite kako je nevaspitana, razredna! – ciknula je Lidija. – Nema slučajno čak četiri dvojke! Pa ona je slikala celu akciju mobilnim!

Čim je razumela da akcija znači svlačenje, Borićka mi je tražila mobilni.

Photo: Frederic Fontenoy

– Tiše malo, devojke. Ja se ne razumem u ove sprave – rekla je kad sam joj pružila mobilni. – Ko će da mi pomogne?

Pritrčala joj je Jelena koja se razumela u tehniku bolje od nas, ali ne baš tako dobro kao Žiropađa. Njih dve su prešle na Maj fotos i našle slike gole i uplakane Kasandre.

– Naravno da je Miona rekla „Vi je maltretirajte, ja ću da slikam mobilnim“ – rekla je Lidija.

– A vite ovo, razredna – prekinula je Jelena. Toliko se šlihtala da je sva drhtala.

Kad su mi u mobilnom u folderu Maj fotos našle nekoliko masnih pornofotki skinutih s neta, razredna je rekla Lidiji i Jeleni da mogu kući. Njih dve su izašle.

- Zašto praviš i gledaš ovakve slike, Miona? – pitala me Borićka posle kraćeg ćutanja. Slegnula sam ramenima. – A zbog čega si maltretirala Kasandru?

Bilo je sto stvari koje sam mogla da odgovorim. Ja nisam predložila da maltretiramo Kasandru. Nisam je čak ni udarila. Ali razrednoj sam samo rekla:

– Jer mi je bilo dosadno. Slikala sam je da se zabavim.

– Znači, u suštini postoji samo jedan krivac – ledenim glasom mi je rekla ta krava. – A ako si to sve već stvarno radila iz dosade, za početak ćeš morati kod školskog psihologa.

Kad sam se vratila kući, u priču su se umešali ćale i keva. I novinari, koji su tvrdili da sam ja organizovala maltretiranje „na rasnoj osnovi“. S njima je pričala keva koja je pre toga telefonskim pozivima gnjavila moju razrednu i direktora. Odradila je da je sutra prime u školi, da proba da im objasni, i da joj na poslu daju slobodan dan. A štampi je davala izjave tipa – naša porodica je uvek cenila ravnopravnost pa bi sve tri učenice trebalo da budu jednako kažnjene. Rekla im je da ne mogu samo ja da budem kriva i da ne bih nikada maltretirala romsku decu jer su me ona i ćale super vaspitali. Kenjala je sve nešto tako, kao političari. Ali kad su joj novinari rekli da su se Jelena i Lidija pokajale a ja nisam, matora nije znala šta da im kaže.

Ako je pričala sa štampom, nije smela sa mnom. Zabranio joj je ćale, koji je pizdeo što keva daje izjave novinarima, tim govnarima.

– Najvažnije joj je da svi o njoj imaju lepo mišljenje, da ispadne pametna – govorio mi je tata o njoj. Ali je kritikovaoi mene: - Trebalo je da se pokaješ, kao i tvoje drugarice. Nema smisla da samo ti ispaštaš. Mama mi je rekla da ćeš sutra kod školskog psihologa. Pazi bar tamo da ne zabrljaš, sine.

Tako je pričao moj tajko. Meni je to zvučalo skroz okej.

Kad je keva ušla u dnevnu i rekla da novinari traže moju izjavu, odmah se razgalamio:

–Odakle im tako podla ideja!?

– Ja sam im dala – rekla je keva i porumenela. – To je možda jedina šansa da se Miona izvuče.

– Ti si im dala ideju!? To nisi smela da uradiš! – viknuo je kao ludak. Od keve je uzeo fiksni i rekao: – Iz kog ste vi lista?... Stvarno hoćete izjavu maloletnog deteta!? Možemo mi i drugačije... Ja ću vas na sud! Nije moja ćera najgora na svetu! Što ne idete kod roditelja devojčica koje su maltretirale kalašturu! – dreknuo je i prekinuo vezu. Keva je plačući otrčala u WC.

Photo: Stock

U tekstu koji je sutra objavio Kurir pisalo je da sam ja najkrivlja jer sam „organizovala prostor za ceo događaj i svesno napravila sporne snimke“. I još su stavili da su za razliku od mene, Jelena i Lidija sve priznale i pokajale se. Čika Miško je rekao da je zaprepašćen šta se desilo njegovoj ćerki ali da neće nikog da prijavljuje policiji ako direktor škole ispuni obećanja koja mu ju dao „a koja se tiču disciplinskog postupka protiv tri učenice koje su maltretirale Kasandru“. To je njen ćale rekao i pandurima koji su se raspitali za slučaj kod školskog psihologa i direktora škole. Direktor se valjda zakleo Mišku da će Jelena i Lidija da dobiju ukor odeljenskog veća i trojku iz vladanja. Ja ću da budem strožije kažnjena.

Borićkine i direktorove izjave u tekstu bile su smorne. Uglas su pominjali „Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o prekršajima, Pravilnik o protokolu postupanja u obrazovnoj ustanovi u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja“ – sve neke takve uobražene reči.

U tekstu je bio i tekstić o Žiropađi „Maloletni Robin Hud.“ Ovako je išao:

„Izgleda da se uloga Z. Ž. u celom slučaju ne svodi samo na spasonosno štićenje K. K. Kako pričaju krugovi bliski učenicima, simpatije između njih dvoje bez obzira na različitu boju kože i rasu postoje odranije. To možda može da objasni zašto je Z. Ž. ne samo zaštitio K. K. nego i prijavio ceo slučaj direktoru ’Jovana Ristića’. Navodno štiteći svoju miljenicu K. K., maloletni Robin Hud iz Borče zaljubio se u nju a ona mu nije ostala dužna.“

Jelena i Lidija su valjda super prošle kod direktora i školskog psihologa. Odluka o meni trebalo je da se donese tek kad i meni pregledaju glavu.

Kod psihološkinje sam otišla za veliki odmor. Imala je naočare sa staklima ko dve tegle i kratku kosu kao neki peder.

Nisam znala ide li mi više na živce kad mi priča kao drugarica ili kad me ispituje kao neku debilku. A u njen kabinet sam već došla nervozna, em zbog cele frke em što mi je na obrazu ispala neka bubuljica. Češala sam se dok sam je slušala kako je psihološkinjin posao da razgovara sa mnom i pomogne mi da razvijem „preventivni program protiv nepoželjnih oblika ponašanja“. Valjda mi je tako rekla. Lepo sam joj odgovorila da ne kapiram pola njenih reči.

Photo: shittyliquor/deviantart.com

– Nadam se da ipak razumeš da nije bilo neophodno da tvoje ponašanje postane predmet medijske pažnje – overila je.

– To mi je jedino dobro u svemu – rekla sam.

– Šta je jedino dobro u svemu? – ponovila je, kao retard.

– Što o meni pišu novine.

Iznenadila se. Pomislila sam da ne zna šta na to da kaže.

– Zar je svejedno kako mediji pišu o tebi, Miona?

– Nije. Bolje da su pisali o meni po imenu i prezimenu, nego što me zovu M. D.

Skroz se zabezeknula. Onda me pitala nešto o razlici između suštine i forme, o neodgovornosti, asocijalnosti ili nekoj sličnoj reči, površnosti i manjku... empatije? enpatije? Ništa nisam razumela.

– Matora – prekinula sam je – nemoj toliko da smaraš.

Kad sam se vratila kući, tata i mama nisu bili tu. Ali keva je ubrzo došla, sva unezverena. Psihološkinja je prenela Borićki a ova mami šta sam joj rekla. Keva je poludela i tražila me po školi. Rekli su joj da sam pobegla s poslednjeg časa. Tražila me i na putu do kuće.

– Sram te bilo! – viknula je i sela na dvosed, kraj mene. – Ko te tako vaspitao?

Uvek me smarala prekorima i zabranama. Nije bila kao ćale koji me puštao da visim na netu koliko hoću. Plus mi je davao pare da idem dva–tri puta nedeljno u igraonicu. Nisam znala odakle mu. Bila sam tatina maza. A mama se kao trudila da od mene napravi ozbiljnu curu. Tako je sama govorila, da opravda to što mi je stalno žvanjkala. Dok mi je ljutito ponavljala sve one reči koje je koristila psihološkinja mora da je u stvari pizdela što je nekad bila prelepa i imala velike i čvrste sise. Sad su joj bile kao kod naše fizičarke, ko kese u koje staje tri litra vode a trenutno ima samo dva.

Photo: Stock

– Ma, i ti smaraš – rekla sam joj.

Keva je isfolirala da je gluva. Kao „nisam te čula?“ To mi je rekla onim pretećim metalnom glasom. Bila je kao gluva i nije čula moje reči ali me uhvatila za ramena i počela da urla:

– Smara te kad te neko optuži da si iz šovinističkih razloga maltretirala dete romske nacionalnosti!? Smara te kad te javno optuže da si organizovala sav taj masakr!? Jesi li i s poslednjeg časa pobegla jer te smarao!?

– Pusti meeeeeee!!! Pusti meeeeeee!!! – vikala sam jer je počelo da me boli. Zaplakala sam tek kad me počupala za kosu kao Lidija Kasandru.

Keva me toliko drmusala da nije ni čula kako tata ulazi u stan. Ja sam ga s nadom slušala kako njuška po hodniku. Onda je s Kurirom u ruci ušao u moju sobu. Zastao je i gledao kevu kako me čupa za kosu i gura mi glavu nadole dok ja plačem.

– I ti si našla da maltretiraš moje dete!? – rekao je. – Kao da nije bilo dovoljno.

Prišao joj je i uhvatio za vrat. Odveo je u kupatilo. Mogu da mislim šta joj je tamo uradio. Dok sam ja prestajala da plačem, ona je tek počela da zapomaže.

Sledećih meseci se trudila da što više razgovara sa mnom. Nismo smele mnogo da pričamo jer je ćale i dalje bio ljut na nju što me maltretirala. Nije nam branio da razgovaramo, ali je mrgođenjem i ćutanjem pravio ledenu atmosferu u stanu iako je išlo proleće. A kad osetiš takav led, nije ti ni do proleća, ni do priče, ni do čega.

Kad sam na kraju školske godine dobila strogi ukor nastavničkog veća, jedinicu iz vladanja i iz četri predmeta gde sam ranije imala dvojke, mama me čekala na brežuljku pored zgrade. Kao za inat svemu, pre toga sam na izlazu iz škole videla Žiropađu i Kasandru kako se drže za ruke i smeju. Nisu mi se ni javili! Kao za inat svemu, vreme je bilo prelepo. Završavalo se proleće i počinjalo je leto. Bela boja na zgradama bleštala je a zelenilo dočekalo svojih pet minuta i baš mu se jebalo za moje probleme.

Kad me videla kako se vraćam iz škole keva se spustila brežuljkom. Zagrlila me i poljubila. Počela je da plače.

- Izvini, milo moje – rekla mi je nežnim glasom. Takav do tog trenutka nisam čula od nje. Sva se tresla i smokrila mi je lice.

– E, molim te, brate – blago sam je odgurnula. – Nemoj sad opet da smaraš – kazala sam joj vrlo tiho.

*Iz knjige "Beograđanke", zbirke priča koja je u pripremi

star
Oceni
3.78
Ostali članci iz rubrike Knjigofilija
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak