Kultura Knjigofilija
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Priče za nemiran san

Avanture Borisa K.

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: hackneycitizen.co.uk

Nakon toliko stresnih godina u kojima je radio kao kafe kuvar u jednoj komunističkoj firmi, Boris K. tražio je način da postigne duševni mir. Razmišljao je o svim mogućim načinima, ali nije dolazio do rešenja. Mučio se danima i noćima, prevrtao u košmarima, bledeo, nije jeo ni pio nekoliko dana. Jednog jutra, čitajući novine, intimna prijateljica Borisa K, inače lokalna proročica s kojom se Boris K. povremeno sastajao, izjavi kako u njihovom gradu gostuje Dalaj Lama

Photo: Stock

Boris K. empata

Boris K. je prekraćivao trenutke dosade čitajući biografije kontroverznih književnica. Negde na pola knjige, zaplače se.
„Šta se dogodilo, Borise K?“, upita ga prodavac na čijem je kiosku Boris K. obično čitao klasike.
„Lamentiram nad sudbinom Meri Šeli.“ „Šta joj se dogodilo?“
„Šta nije...“

Boris K. i Proces


Sreo Boris K. Jozefa K. u momentu kad je ovaj iščekivao pogubljenje, glave prislonjene o krvavu stenu.

Trenutak pre nego što je Jozef K. trebalo da izgovori poslednje reči: „Kao pseto!“, Boris K. se ponudi da podmetne svoju glavu umesto njegove. Jozef K. pristade, uruči mu podebeli tabak svog slučaja i radosno odskakuta ka Gregoru Samsi koji je milio oko stene dajući podršku prijatelju. Njih dvojica odoše da igraju karte.
I baš dok se spremao da prevari prijatelja u igri, Jozef K. jezivo kriknu — glava mu spade sa ramena.
Bio je to kraj Procesa.

Boris K. i pribor za brijanje


Boris K. nakon što je, radeći kao taksista, bio optužen da je mušteriju odvezao na pogrešno mesto, reši da napusti posao. Postade ogorčen i isfrustriran. Zasigurno je znao da je vozio kako treba, ali su fenomenizacije učinile svoje.

Čuo je da gradski autobusi, naročito na nekim linijama, prkose efektu fenomenizacije. Odluči da se prijavi na konkurs za radno mesto vozača autobusa na liniji 42. To nije znala putnica, koja je ušla u autobus na prednja vrata, vidno raspoložena, šireći oko sebe opor miris Crnog Kašmira. Putnici je s mržnjom pogledaše.
Boris K. jače stegnu volan, nagazi papučicu i autobus krene. U istom trenutku kroz autobus se prolomi uspaničeni muški glas. Dogodilo se to da je nestao pribor za brijanje iz torbe nekog starca. Nastade panika. Sitne kapi znoja slivale su se niz Borisove slepoočnice. Na licu mu je lebdeo blaženi osmeh, što nije bilo u skladu sa paklenim izrazom njegovih očiju. Neko zapeva u snu, a starac kojeg su pokrali pripreti inspekcijom i uz kletve i psovke napusti autobus. Sve to, bilo je previše za Borisa K.
On se okrenu ka gracioznoj putnici i, u trenutku dok je negovana dama prelepom pudrijerom tapkala nos a la franse i iscrtavala obrve šanelovom olovkom, ljubazno joj se obrati:
„Da li je vama možda bio preko potreban aparat za brijanje?“. Putnica osetljivog srca rasplaka se na ove reči, govoreći da je upravo obavila ritualno kupanje u miomirisnom kupatilu.
„Trokrilnog mi žileta, van svake sumnje, na mom telu nikad nije izrasla nijedna dlaka!“
Gledajući je Boris K. zamišljao je da se putnica Šanel nalazi u staklenoj tegli zaobljenoj na vrhu. Uvidevši da je Boris K. sumnjičavo gleda, putnica reče:
„Rođena sam u avionu, u trenutku kad je u Černobilu eksplodirala nuklearna elektrana“, to rekavši, skide periku i pokaza ćelavu glavu.
Borisu K. se suziše zenice. Posmatrao je čas ćelavo teme putnice, čas njene bele, glatke ruke u somotskim rukavicama. Putnici skočiše sa sedišta. Uperiše prst u njeno teme, optužujući je da je ukrala aparat za brijanje uglednog gospodina.
„Svi smo je videli! “ Najglasnija u optužbi bila je izvesna baka sa šeširom.
„Ona je počinilac. Laže!“
Boris K. je zamoli da otvori torbu, što dama i učini. Ukazaše se ampule ketaminskog praha. Iz ampula ispari droga koja je omađijala putnike u autobusu i celog ga zamaglila. Putnici skočiše sa sedišta i počeše da lupaju na četvora dvokrilna vrata, moleći Borisa K. da ih pusti.
Putnica razočarano reče:
„Bolje da sam išla taksijem.“
Boris K. poslednjim atomom snage prijavi preko toki-vokija diverzantski napad Mudžahedina i onesvesti se. Kad je magla nestala, ćelave žene više nije bilo, a baka u fedora šeširu, najglasnija u optužbama, iz brushaltera izvadi pribor za brijanje koji joj je bio potreban, ne za skidanje potpazušnih dlaka, već za magiju — kako bi napakostila komšijama koji joj kradu egzotično cveće.

Photo: Duane Michals

Boris K. i zver

Boris K. pao je u mrak, u neku metalnu kutiju prepunu stvari koje su strašno zaudarale. Baš u tom momentu primetio je kako se silueta nekog nepoznatog čudovišta sa krvoločnim očima, kakvo čak ni u starim pričama nisu opisivali, uz zlokobno režanje ustremila ka kutiji do njegove. Neman je bila ogromna, ali i nekako nezgrapna, što je bilo u suprotnosti sa predstavama o ovim strašnim bićima koje je Boris K. imao.

Pravim, čvrstim kracima neman je dograbila kutiju i snažno je zavitlala u vis, proždirući njen sadržaj ustima koja su joj se nalazila na leđima. Strah je po prvi put potekao venama Borisa K, još od onog vremena kad se kao petogodišnjak, neoprezno upavši u kanalizaciju rodnog sela, zamalo nije ugušio zatrpan izmetom.
U trenutku kad se zver okrenula ka njemu, proradio je instinkt za preživljavanjem razvijan kroz brojne otkaze i šikaniranja gazdarica i mnoge javne, polutajne i tajne podstanarske sukobe: Boris K. je, elegantno i gipko poput leoparda, iskočio iz metalne zamke pre nego što je monstrum stigao da ga ščepa, brzo se okrenuo i dao u beg.
Vozač kamiona gradske čistoće, već prilično umoran od rada u noćnoj smeni, ispustio je neispražnjeni kontejner, okrenuo vozilo i krenuo ka garaži. Bilo mu je dosta ludaka za tu noć.

Boris K. — onaj koga čekamo


Dok je napetost u njemu rasla, Boris K. oseti kako se metalni lanac steže oko zgloba desne ruke. Bio je izvučen, gotovo isisan iz kutije.

Obreo se na hodniku pred nekolicinom preplašenih stanara Jedan od njih, onaj najbleđi i najmršaviji, istupi pred Borisa K. i objasni mu kako je na zgradu davno bačeno prokletstvo.
„Prorečeno je da će nas izbaviti Onaj Koga Čekamo", stanari pogledaše u Borisa K. s puno nade. Zgradu odjednom obasja jarka svetlost. Stanari sa čuđenjem pogledaše Borisa K. kad shvatiše da je on taj na koga su čekali sve ove godine, pa viknuše svi u jedan glas:
„Ne dozvolite da nam pobegne! “
U tom trenutku začu se zastrašujuća škripa, a pod poče da se trese kao da je zemljotres. Zgrada je oživela! Boris K. pretrnu od straha.
Čelični stubovi se izviše, i poput kakvih ogromnih metalnih klješta, počeše da dave stanare. Negde u dubini nepreglednog hodnika, kako mu se odjednom učini, Boris K. vide kako metalne ralje probijaju pod i odvlače stanare sobom u mračno grotlo.
Kad i poslednji stanar nestade, ogromna metalna klješta vratiše se na svoje mesto, a čelične ralje nestadoše u podu. Sve se vrati u prvobitno stanje. U zgradi zavlada tišina. Ništa ne shvatajući, umoran i izbezumljen, Boris K. pođe kući.
Dok se peo trošnim stepenicama do svog stana, cveće u hodnicima je venulo, a sijalice pucale za njim. Na stolu u dnevnoj sobi čekalo ga je pismo lokalne proročice:
„Jesam li ti rekla da će sve tako biti?“

Photo: Joan Fontcuberta

Svrha života

Jednog dana, Boris K. došao je do zaključka da je uradio sve što je mogao na ovome svetu. Rekao je glupom da je glup, licemeru da je licemer, sebičnom da je sebičan, budali da je budala. Te noći, u snu mu se javilo neobično biće sa pačjim kljunom i perajima i reklo:

„Nisi uradio sve što si mogao, Borise... Nisi se pokrio jorganom od kože banjipa, mitskog bića starih Aboridžina. Kad ustaneš, jorgan će ti biti na dohvat ruke, a nakon toga, srešćeš mudraca koji će ti pomoći da ispuniš svoju životnu svrhu.“
Kad se probudio, Boris K. ustanovi da je umesto ćebetom prekriven jorganom od kože banjipa u koji se umota, drhteći...
Pogledavši se u ogledalo, ustanovi da ima lice psa, da su mu zubi ispali, a kljove iznikle. Okrenuvši se, primeti i to da mu je izrastao konjski rep. Nemajući kud, Boris K. reši da sačeka Mudraca. Umesto njega, došao je komšija Vasa, koji ga je odveo na pečenje.

Photo: 1x.com

Mudri Lama

Nakon toliko stresnih godina u kojima je radio kao kafe kuvar u jednoj komunističkoj firmi, Boris K. tražio je način da postigne duševni mir. Razmišljao je o svim mogućim načinima, ali nije dolazio do rešenja. Mučio se danima i noćima, prevrtao u košmarima, bledeo, nije jeo ni pio nekoliko dana.

Jednog jutra, čitajući novine, intimna prijateljica Borisa K, inače lokalna proročica s kojom se Boris K. povremeno sastajao, izjavi kako u njihovom gradu gostuje Dalaj Lama.
„A ko bolje od Lame može da ti da odgovor na pitanja koja te muče?“, razborito će žena. Nakon toga, posla Borisa K. kod Lame. Nestrpljivo je čekala odgovor na pitanja od životne važnosti i kada se Boris K, vidno uzbuđen, napokon vratio iz posete Lami, ona ga presrećna upita:
„Jesi li bio kod Lame?“
„Jesam! “
„Je l’ odiše toplinom i mudrošću? „ „Odiše“.
„I šta ti reče Lama?“
„Mua mua mua“, odgovori Boris K.

 

*Iz knjige „Avanture Borisa K.“, odabrao Ištvan Kaić

star
Oceni
3.76
Ostali članci iz rubrike Knjigofilija
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak