Kultura Knjigofilija
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (10)

Svetski dan poezije

Kada se setim proleća 1999.

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Profesori književnosti ostali su isti/ u svojim malim kabinetima/ sa velikim pričama/ i debelim kovertama/ novčanicama u džepovima

Izgubio sam nadu,
osećam se loše,
preostaje mi samo da se sećam
proleća 1999.

Izgubili smo nadu da će goreti ovaj grad
i da će profesori ostati nemoćni.

Photo: Stock

Rasla je trava i žuti maslačci
sve kao u pesmama nemačkih ekspresionista.
Tela su se raspadala pred našim očima.
Predgrađe i pruga,
kasarna i zastava.

Svako veče sam šetao
pored atomskih skloništa,
I čekao sirenu.

Profesori književnosti ostali su isti
u svojim malim kabinetima
sa velikim pričama
i debelim kovertama
novčanicama u džepovima.

Nisam udahnuo vazduh
Nisam osetio katarzu.
Šetam pored luna-parka
i gledam automobilčiće kako se sudaraju.

Mali kabineti su na istim mestima,
sa debelim kovertama u istim džepovima,
još uvek u velikim pričama,
i s avionima nad glavama.

Preostaje nam samo
nostalgija za modernom,
nostalgija za katarzom
1999.
history channel
i dokumentarni filmovi
iz drugog svetskog rata.

To obični ljudi nikada neće razumeti,
na šetalištu kraj reke
u svojoj tihoj morbidnosti
oni kupuju sladolede
dovezene u hladnjačama
i voze decu automobilčićima.

 

star
Oceni
4.32
Ostali članci iz rubrike Knjigofilija
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak