Kultura Knjigofilija
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Read on: Kikinda short 06 (2011)

Dobri pisci, ukratko

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: kikindashort.org.rs

Da se ne zavaravamo, nije Kikinda šort festival organizovan bez propusta – nije to na koncu ni moguće. Dovesti preko trideset gostiju iz čitavog sveta i učiniti da se oni osećaju dobro i veselo, da se svima na neki način ugodi i da svako bude zadovoljan nije lako, posebno kada se uzmu u obzir sve okolnosti i konstantan nedostatak novca. Međutim, pravi dokaz da je ovo ipak posebna vrsta okupljanja i jedan specifičan vid zajedništva i, zašto da ne, bratske ljubavi među piscima jeste činjenica da se vesti o festivalu šire od usta do usta, od preporuke do preporuke i da sve više gostiju želi da dođe

Photo: MJ
Došlo je vreme festivala i sa njim Kikinda šort, svakako najvažniji festival u Srbiji, a već je sasvim izvesno da uživa priličan prestiž i u Evropi i svetu. Kao i svake godine dva dana čitanja u Kikindi, u bašti biblioteke „Jovan Popović“, a zatim opet novo mesto u Beogradu. Ovoga puta je to bila Ustanova kulture „Parobrod“ i ako sve bude u redu, velika je verovatnoća da će tako i ostati i narednih godina jer se čini da su Kikinđani konačno našli pouzdanog i ambicioznog partnera.

Dok se poslednji gosti festivala još mogu sresti na ulicama Beograda, vreme je za sumiranje utisaka. Pre svega se mora reći da je ova godina nadmašila prethodnu i to ponovo raduje. Naime iz godine u godinu ovaj festival pobeđuje sam sebe i ako se ovakav trend nastavi, dobićemo svetski renomiranu manifestaciju čiji će značaj uveliko nadmašiti lokalne okvire, pri tome ne mislim samo na njegov rodni grad, već i na državu, kao i region. S tim u vezi ohrabruje činjenica da je festival otvorio ministar kulture, što će verovatno rezultirati i nekim stalnijim izvorima za budžet koji je, realno, smešno mali za ovakav vid manifestacije. To svakako ne znači da ljudi iz organizacije ne kubure s novcem, ali sad je vreme da ministra uhvatimo za reč i da vidimo koliko će svoj zahtev da festival traje čitave godine, koji je izneo u govoru povodom otvaranja festivala, potkrepiti novcem.

O učesnicima festivala zaista se mogu izneti samo pohvale. Priče koje smo čuli bile su na zavidno visokom i ujednačenom nivou. Festival je imao i svoje zvezde, pisce čija su dela već prevođena na srpski jezik. U pitanju su Bernard Meklaverti i Gregori Norminton, obojica iz Škotske, kao i Jaroslav Rudiš, češki pisac. Međutim, pored ovih pisaca koji su mogli i trebalo da budu poznati domaćoj publici, u selekciji festivala su se našli i pisci iz nekih od zemalja čije autore do sada nismo imali prilike da čujemo, poput Đorđa Fontane iz Italije ili Davida Mašada iz Portugala. Obojica su zvezde u usponu, već uveliko prevođeni na strane jezike, momci čije su priče i nastup ubedljivi. Ređati imena i prideve u superlativima nije teško i svi učesnici festivala to zaista zaslužuju. Tejs de Bur iz Holandije, Bjarte Brejtejg iz Norveške, Neven Ušumović iz Hrvatske, Petar Denčev iz Bugraske, Ivi Vajld i Adam Marek iz Engleske, to su ljudi čije su priče sjajne i čijim je čitanjima svakako trebalo prisustvovati. Ove godine zemlja gost je bila Vels sa dve odlične učesnice Šan Melangel Dafid i Holi Hauit. One pišu u najboljoj britanskoj tradiciji kratke priče, ali je čitanje na velškom nešto što je zaista retkost čuti na našim prostorima. Bila su tu i dva izvanredna performera, Žarko Kujundžijski iz Makedonije i Erik Gotje iz Kvebeka koji su praktično izvodili svoje priče. Dve dame iz Srbije, Jasmina Vrbavac kao gost kritičar i Jelena Lengold kao gost iznenađenja, svakako da nisu obrukale domaćine, naprotiv. Ukratko festival je bio onakav kakav i treba da bude, za svakoga ponešto uz dobru atmosferu i odlično druženje.

Photo: kikindashort.org.rs

Ono što je posebno pohvalno za ovogodišnji festival jeste publika, koje je bilo čak i na pratećim programima. Standardno puno dvorište biblioteke u Kikindi više ne iznenađuje jer je festival kratke priče svakako najvažniji kulturni događaj u severnobanatskom gradu. Ipak, Beograđani, koje sam na ovom mestu pre godinu dana kritikovao, priznali su važnost Kikinda šorta i pojavili se u značajno većem broju. U Parobrodu u petak je bilo prepuno, dok je na Kalemegdanu bilo nešto manje publike, ali dogodilo se značajno kašnjenje, danak neiskustvu koji su beogradski organizatori morali da plate, tako da ne iznenađuje nevelik broj ljudi. Ipak, čitanje u Muzičkom paviljonu na Kalemegdanu je iskustvo koje bi svakako trebalo ponoviti i sledeće godine. Ono što je mene obradovalo jeste prisustvo kolega pisaca i ljudi iz „branše“. Da li je to skidanje kape velikom poslu koji za srbijansku književnost obavljaju Srđan Srdić, Vera Papić, Srđan Papić i ostali iz organizacije, što će reći da su taštine konačno obuzdane, ili se radi o jednostavnom čitalačkom interesovanju za kratku priču? Odgovor na ovo pitanje verovatno nije jednostavan, ali je svakako dobro da se i ovdašnji pisci izvuku iz učmalosti i lakejske samozadovoljštine,  te da vide kako se sve može pisati kratka prozna forma.

Da se ne zavaravamo, nije Kikinda šort festival organizovan bez propusta – nije to na koncu ni moguće. Dovesti preko trideset gostiju iz čitavog sveta i učiniti da se oni osećaju dobro i veselo, da se svima na neki način ugodi i da svako bude zadovoljan nije lako, posebno kada se uzmu u obzir sve okolnosti i konstantan nedostatak novca. Međutim, pravi dokaz da je ovo ipak posebna vrsta okupljanja i jedan specifičan vid zajedništva i, zašto da ne, bratske ljubavi među piscima jeste činjenica da se vesti o festivalu šire od usta do usta, od preporuke do preporuke i da sve više gostiju želi da dođe, želi da postane deo sada već velike ekipe koja sebe naziva Šortovci.

star
Oceni
4.29
Ostali članci iz rubrike Knjigofilija
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak