Kultura Knjigofilija
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (40)

Record stories: Bio je strašan tip

Soundtrack ratnog zločina

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: neatorama.com

"Record Stories", prva regionalna zbirka priča s temom iz prodavnica ploča predstavljena je 16. aprila, na Međunarodni dan prodavnica ploča. Izdanje zagrebačkog Aquariusa okupilo je dvadesetak pisaca iz regiona, među kojima su i Viktor Žmegač, Zvonko Karanović, Ivana Sajko, Mima Simić, Gordan Nuhanović... - a koji su se u svojim pričama pozabavili prostorom za trgovinu "nosačima zvuka". Ljubaznošću autora, iz ove zbirke prenosimo priču Andreja Nikolaidisa "Bio je strašan tip"

Photo: Kliker

- Pogledaj, The Stone Roses. Nevjerovatno.
- Kažem ja lijepo: ovo je pećina sa blagom.
- Daj mi najbolju stvar sa The Stone Roses?
- Ne znam... Možda ipak Waterfall.
- Made Of Stone.
- Dobro, Made of Stone, ali u Waterfall već čuješ Fools Gold. Made Of Stone je savršena, ali Waterfall otvara prostor, otškrine vrata i zakoračiš na polje... gdje iz neba i iz zemlje puca rave.
- Znam, znam. Made Of Stone. Tačka. Samo dvije torbe?
- Biće dosta.
- Vidjećemo. Ako ne, vidio sam neke velike kese u ormaru. Znam samo da ništa ne ostavljam.
- Tip kao da je radio u Jugotonu.
- Prije kao da je radio distribuciju. Ima sve, vidi , PGP RTB, Suzy, ZKP RTLJ, evo i Diskoton...
- Daj mi tri najgora Diskotonova benda?
- Može li i pjevači?
- Može.
- Znači... Merlin, Neda Ukraden i, pazi sad: Jugosloveni.
- Jugosloveni su Diskos.
- Kurac Diskos, Diskoton, garantujem.
- Meni je Dugme veće sranje od Merlina. Mislim, Dugme sa Diskotona.
- OK, Dugme je najveće sranje, Dugme je sranje svih sranja, ali Jugosloveni...
- Ko ne može bez pasulja, i bez ljute šljivovice?
- Jugosloveni!
- Realno, dvije torbe je malo.
- Natrpaće pun gepek svinjetine, opet će dovući čitav zamrzivač u kola, i onda za moje ploče nema mjesta. Dosta je toga. Uzeće meso sutra. Pazi ovo: Closer, original, tu je i cijena u funtama.
- Znaš kao i ja da će nam Zoran reći koji će vam kurac ploče, uzmite nešto ko svi normalni ljudi.
- Hoće, ali ove ploče nosim. Ovo je prilika koju imaš jednom u životu, a mesa ima, šta god zapališ puno je mesa, zemlja se pretvorila u džinovski roštilj, svuda naokolo cvrči meso, debili mjesecima nisu ništa drugo radili nego kupovali i skladištili hranu, spremali se za najgore...
- Pa dobro, znaš da je i Marks govorio prvo materijalna baza a onda duhovna nadgradnja.
- Danas idemo prvo sa duhovnom nadgradnjom.
- Važi, to ćeš objasniti Zoranu.
- Čovječe, peterostruki živi Springsteen.

- Daj da vidim... To ja uzimam.
- Svakako. Ima The River na kaseti, to možeš uzeti.
- Znaš da imam The River, jebi se.
- Koja ti je The River bolja, studijska ili uživo?
- Uživo, da nema predugu uvodnu priču.
- Koji si ti debil... Ta priča vrijedi koliko cijela ploča.
- Uživo je bolja i No Surender. I Thunder Road. Ali iznad svega It's Hard To Be A Saint In The City.
- To je savršen živi album. Ili skoro savršen, jer nešto nedostaje: nema Point Blank. To je njegova najbolja stvar. Kad god čujem te orgulje vrate me u djetinstvo, na terase na kojima sviraju hotelski bendovi, to je taj zvuk...
- Point Blank kao najbolju Bruceovu pjesmu, to si upravo probao da mi prodaš?
- Zašto uopšte pričam sa čovjekom kojem je Meat Is Murder bolja od There Is A Light That Never Goes Out?
- Ti si mediokritet. Svako će ti reći da je There Is A Light najbolja pjesma Smithsa.
- Naravno da će reći. There Is A Light je najbolja pjesma svih grupa, svih vremena.
- OK, ali ako si fan, onda imaš nekog svog favorita, nešto drugačije...
- Znam, znam, nešto što samo ti vidiš, samo ti razumiješ... Kao, Moz pjeva samo tebi?
- Ima li Smithse?
- Naravno, ima čak i Rank, italijansku. Sve sam spakovao.
- Čitao sam u nekom muzičkom magazinu odličan tekst o njima. Novinar kaže kako smije da se kladi da na čitavom svijetu ne postoji čovjek koji je uspio smuvati ribu uz The Smiths.
- To je stvarno pretjerivanje. Naravno da postoje ribe koje vole Smithse.
- Naravno da postoje, ali postoje li tipovi koji vole ribe koje vole da pjevuše Heaven Knows I'm Miserable Now?
- Pričaš gluposti. Kakav god da si, uvijek postoji neko za tebe. Recimo: je li Janis bila najružnija, ali i teorijski i praktično najružnija riba na svijetu? Da? Ne da je imala momke, nego je imala i Cohena. Čovječe, Cohena!
- Oho!
- Šta?
- Oho-ho-ho! Šibica, eto šta!
- Nemoj me...
- O, da.
- Šit, jebem ti.
- Kažem ja: čovjek je, ono...
- Hajde nam ti to izmrvi, a ja ću ove torbe dolje...
- Hajde.
- ...
- Ovo je ozbiljan šit.
- Ko će se sad dići.
- Ko bi uopšte poželio izaći iz sobe pune ploča i šita.
- Dižimo se. Domovina zove.
- Šta misliš, je li i njega zvala?
- Ko?
- Domovina. Njegova.
- Meni se čini kako je to tip koji bi na prvi zov Domovine zatvorio prozore i pojačao muziku.
- I ja mislim.
- Nema sumnje. Tačno možeš zamisliti kako njegovi gledaju vijesti, kako spikerov glas dopire u njegovu sobu, kako ga to nervira, kako se diže i pojača muziku, nešto stvarno moćno, Atmosphere ili Torn Curtain, recimo.
- Neprekidno mislim: kakav tip u ovoj selendri ima sve ove ploče?
- Šta misliš, je li on onaj sa naočarima?
- Ko bi drugi bio, ona baba? Uostalom, vidio si mu majicu.
- Koju majicu?
- Nisi ispod džempera vidio narandžastu REM majicu?
- Narandžastu, kao sa Green?
- To i jeste bila Green majica.


- Kako su njega?
- Ništa, tu, iza kuće.
- Je li nešto rekao?
- A šta bi rekao?
- Ne znam, nešto...
- Misliš, sve te knjige koje je pročitao i sve ploče koje je slušao, imajući to u vidu mora da je imao spremnu dobru repliku?
- Jebi se, znaš šta sam mislio.
- Pojma nemam.
- Znaš. On je bio drugačiji. Pa očekuješ da sa njim bude nekako... nekako drugačije.
- Bilo je isto.
- I ništa nije rekao?
- Ništa.
- Ko ga je?
- Onaj novi.
- Koji je ono bolesnik.
- Bolesnik, odmah se vidi.
- Ja bih se držao dalje od njega. Taj će napraviti neko sranje.
- U pravu si, bolje da pripazimo da ne upadnemo u neko sranje.
- Jebi se. Nego, daj mi najbolju stvar sa Green?
- World Leader Pretend.
- Ma daj. To je im je škart od The One I Love.
- Uopše nema snage da se prepirem sa tobom.
- I šta kažeš, tip ih sve odjebe i samo pojača muziku.
- Tako je.
- Kad razmisliš o tome, to je zaista, ono...
- Tako je. Bio je strašan tip.

 

 

star
Oceni
4.84
Ostali članci iz rubrike Knjigofilija
Tagovi