Kad porastem biću ekspert

Photo: Stock

Uveliko se osnivaju udruženja eksperata, u čijem opisu poslova ponajčešće stoji da se bave: „iniciranjem i koordinacijom“ nečega, „prikupljanjem projekata“, „sagledavanjem“, „reformama“, „stručnim usavršavanjem“, „objavljivanjem knjiga i publikacija“ itd. Najbrojniju udrugu te vrste predstavlja GEPS (Grupa eksperata za prosperitet Srbije) sa, kako tvrde, mrežom eksperata koju čini „više od pet hiljada profesora, istraživača, biznismena, lekara, pravnika, umetnika i vrhunskih sportista, koji žive i rade širom sveta“, a „izvorište svojih ideja i nastojanja nalaze u duhovnosti, tradiciji i jedinstvu našeg naroda“

Da se odmah razumemo - ovde nije reč o onim starovremskim ekspertima iz doba moje mladosti, kada je taj termin označavao najviši stupanj upućenosti u naučnu materiju određenog tipa, a ne međustranačku šifru za neometano i nekažnjeno drpanje državnih para. Zato ih je valjda i bilo tako malo, čak manje nego i molebanera u Hramu na Vračaru prigodom poslednjeg performansa KosovoJeSrbija. Morao si da ih tražiš svećom, k’o Diogen ljudsko živinče. Nije bilo šanse da na njih nabasaš na nekom stranačkom derneku, po slaninijadama, drvengradovima, gučama ili da ih zatekneš kako šankerišu u skupštinskom restoranu. Uostalom, kad bi stigli da daju toliki naučni doprinos, da su o svakom crvenom slovu silazili u narod i badavanisali?

Eto, ja, za svog samoupravno-socijalističkog vakta, čak nijednog eksperta nisam uživo srela. A i da jesam, verovatno bi mi se noge odsekle od strahopoštovanja, a jezik zavezao u čvor. Taman posla da bi se s njima nešto nadgornjavala i pružala jezičinu. Samo bih blenula i čudom se čudila kako nemaju duplo veću glavu od moje, kad u nju stane toliko pameti i znanja.

Takođe se podrazumevalo da su dotični, pod obavezno, prvosveštenici u svojoj naučnoj oblasti, da su respektovani i u međunarodnim razmerama, te da iza sebe imaju opipljive rezultate u nečemu što je od dobrobiti za celo društvo, a ne samo za stranku ili tajkuna-poslodavca.

Bez po muke smo ih razlikovali od drugih profesionalaca, kao što su doktori i magistri, razni ugledni analitičari, veštaci, konsultanti, tumači i slični majstori svog zanata. Bili su rangirani samo jednu stepenicu ispod, hej, genija.

Rekoh, tako je nekad bilo.

A onda nam se desio Mlađa i njegove kursadžije...

Prvi se dosetili da se kolektivno samoproglase ekspertima. I to ne za bilo šta, već za državne pare. Kao, niko ne ume s novcem bolje od njih. Ni reči o tome gde su se tako naekspertisali i ko im je overio kvalifikacije. Samo im udarilo stranačke pečate i pokazalo put do blagajne, gde će svakog meseca podizati svoje carske gaže.

Eto, od tada više eksperte ne možeš da razlikuješ od običnih protuva, šibicara i džeparoša.

Dok je lista tih samozvanih stručnjaka bila približna brojnom stanju Napoleona po ludarama, još uvek smo mogli da pravimo viceve na račun ove mangupske stranačke ujdurme. Posle nam više nije bilo do šale.

Ubrzo ih se, iz svakog stranačkog legla, nakotilo toliko da su počeli da nude svoje usluge po firmama, od vrata do vrata. Treba vam pozamašan inostrani kredit za likvidnost? Ništa lakše. Smatrajte da je stvar gotova, ako mi date ovlašćenje za zastupanje i uplatite odgovarajuću akontaciju za stručne usluge.

Tako i meni svojevremeno dovelo jednog što će da nas vadi iz bule, samo da mu ja ispovrnem relevantne podatke iz moje finansijske kartoteke. Predstavio se mom generalnom kao član borda direktora Bundesbanke, jebote. Kupio ga, veselnika, u cugu.

Gledam uživo svog prvog eksperta u životu, pa mi došlo da plačem. Samo meni, baksuzu, može nešto takvo da dopadne; bez jednog zuba, gornje trojke levo, s belim čarapama u sandalama. Živ me sram pojeo kad sam mu, iz čiste kurtoazije, zatražila vizitkartu, a on mi pružio papirić s brojem kućnog telefona, ispisan pisaćom mašinom.

Zamalo da sutradan popijem otkaz kad sam generalnom saopštila da od kredita nema ništa i da je Bundesbanka, očito, u teškim govnima, kad svom direktoru i finansijskom ekspertu ne može da obezbedi ni kancelariju, ni kompjuter, ni mobilni telefon, ni zubnu protezu.

I dok je mene moj ekspert oštetio samo za šoljicu kafe i čašu kisele vode, Bidžine Svilajnčane je njihov odrao za čitavih 20 kila evra akontacije za “kandidovanje projekata kod Evropske komisije“.

Budući da sa svakim korakom približavanja Evropi rastu i apetiti interesnih grupa za masnim fondovima EU, već uveliko se osnivaju udruženja eksperata, u čijem opisu poslova ponajčešće stoji da se bave: „iniciranjem i koordinacijom“ nečega, „prikupljanjem projekata“, „sagledavanjem“, „reformama“, „stručnim usavršavanjem“, „objavljivanjem knjiga i publikacija“ itd.

Najbrojniju udrugu te vrste predstavlja GEPS (Grupa eksperata za prosperitet Srbije) sa, kako tvrde, mrežom eksperata koju čini „više od pet hiljada profesora, istraživača, biznismena, lekara, pravnika, umetnika i vrhunskih sportista, koji žive i rade širom sveta“, a „izvorište svojih ideja i nastojanja nalaze u duhovnosti, tradiciji i jedinstvu našeg naroda“.

Zanimljivo je i udruženje eksperata pri Privrednoj komori Srbije, čiji je predsednik upravnog odbora kadar iz Jugoimporta, vodećeg državnog izvoznika naoružanja.

Nevladina organizacija LEX - Liga eksperata, ima za direktora, takođe, čoveka bliskog vlastima, s policijsko-advokatskim bekgraundom.

Posebno živopisan slučaj ekspertske asocijacije predstavljaju Ujedinjeni televizijski eksperti - UTE. Nisam odolela da, makar iz čiste surevnjivosti, zavirim na njihov sajt, pretpostavljajući da se tamo okupilo pretežno neko novinarsko društvo, pa da vidim ko se to samoproglasio za eksperta i s kakvim profesionalnim pokrićem. Već naslovna strana me toliko odbijala svojim vizuelnim i sadržajnim amaterizmom, da sam odmah odustala od daljeg surfovanja.

Videh u uglu i anketu na temu izgleda sajta, pa u njoj nađoh i ovu soluciju: “U opšte mi se ne sviđa”. Baš tako napisano. Ekspertski, nema šta.