Da stado bira pastira

Kad ih protresemo kroz sito, tek onda ih treba prepustiti izbornoj narodnoj volji i zlovolji, da vide šta im stado misli. Bilo bi tu iznenađenja više nego u finalu Farme. Neki bi izvisili kod vojvođanskih statutobranitelja, neki kod gej populacije, neki kod fanova Rolling Stonesa, neki kod ljubitelja kobasica, a neki kod roditelja maloletne muške dece. Nekima bi, s pravom, zasmetalo što su kandidati, svi odreda, apstinenti, koji su licemerno izabrali život bez seksa, pa preko polnih organa pastve apeluju na povećanje nataliteta

Neko će reći da ja, kao ateistička zilotkinja, nemam šta da guram nos u izbor novog patrijarha. Nije nego. Ako crkveni oci mogu da budu zaprška usvajanju svakog ustavnog člana i regularno učestvuju u izboru svetovnog poglavice, zašto ne bi i vascelo pučanstvo učestvovalo u izboru duhovnog? Ili makar onaj verujući deo. A uljudno bi bilo i da, na onu Predsednikovu „da se crkva pita“, kavaljerski uzvrate „da se narod pita“.

Nemojte mi samo pominjati crkveni ustav. Zar su ga malo puta menjali, kad im je zatrebalo? Isto kao i ovi naši onaj državni. Sve se može, kad se hoće. Uostalom, sestrinske pravoslavne crkve u Rusiji, Rumuniji i Bugarskoj biraju svog pastira baš tako, demokratski - na crkveno-narodnom saboru, na kome učestvuju i vernici. I šta pošten i dobronameran čovek može da zaključi, nego da naše sveštenstvo ne veruje sopstvenom narodu?

A zašto ne veruje, možemo samo nagađati. Moguće je da se plaše da bi oni BoTini došli na ideju da bi on mogao da objedini i tu važnu funkciju, u duhu onog jačanja demokratskog centralizma.

Odmah da naglasim da nemam svog favorita u ovom kolu, da ne pomislite da za nekog lobiram. Onaj seksi jeromonah što mi se svojevremeno, u nekim devojačkim danima, nadušak ispovedao, onako insajderski, dogurao je tek do protosinđela, tako da zasad nije u konkurenciji. Ali to ne znači da mi je svejedno ko će sutra da se brine o tome s kim smemo da se seksamo, kad će da se održi neka kobasicijada ili koji tuđi bendovi imaju satanski pedigre, pa nije poželjno da slobodno koncertriraju pred domaćom publikom.

Kažem vam, stvar je ozbiljna. Nisu to oni bezazleni popovi Ćira i Spira, pa da uveseljavaju narod svojim burleskama, već lica neretko opasna po okolinu. Džaba se kamufliraju u one crne pelerine, kad ja ne padam na uniformu.

I ne samo da ne žele da čuju reč naroda, već su im i izborne propozicije krajnje diskutabilne. Zar je fer favorizovati one koji su se blagovremeno dočepali sopstvenih eparhija, a da niko ne zna čime su to zaslužili? Znači, dalo mu toliko, pa mu daj još.

Ako mene pitate, ja bih svakom kandidatu poturila poduži upitnik, kao onaj za pristup u EU, pa da vidimo da li mu je CV u skladu sa biblijskim moralnim kodeksom. Najviše bodova nosila bi pitanja; koliko ste narodnih kuhinja otvorili, koliko jaslica, sigurnih kuća za olešene vernice i nevernice; jeste li džipovani ili vozite nekog ubogog jugića, kako priliči čestitom Hristovom namesniku na zemlji; svetite li vodicu siromašnim eparhijanima za dž. ili im odrapite ultimativnu taksu; jeste li primali keš milodare od kriminalaca i ratnih zločinaca i jeste li milosrdniji prema ubicama nego prema samoubicama i zašto.

E, pa kad ih protresemo kroz to sito, tek onda ih treba prepustiti izbornoj narodnoj volji i zlovolji, da vide šta im stado misli. Bilo bi tu iznenađenja više nego u finalu Farme. Neki bi izvisili kod vojvođanskih statutobranitelja, neki kod gej populacije, neki kod fanova Rolling Stonesa, neki kod ljubitelja kobasica, a neki kod roditelja maloletne muške dece. Nekima bi, s pravom, zasmetalo što su kandidati, svi odreda, apstinenti, koji su licemerno izabrali život bez seksa, pa preko polnih organa pastve apeluju na povećanje nataliteta.

Ali šta vredi pričati šta bi bilo bolje i poštenije, kad se već sada manje-više sve zna. Ili bar može prognozirati s povećom dozom verovatnoće.

Kako stvari stoje, od 34 regularna kandidata po ustavu Crkve, već uveliko se izdvojila vodeća trojka. Crna, pomislih u sebi bogohulno.

Dakle, prvu postavu zasad čine; Amfilohije, Kačavenda i Irinej bački, a rezervne igrače; Jefrem banjalučki, Hrizostom žički, Irinej niški i Grigorije zahumsko-hercegovački.

Pa, malo pobliže o favoritima..

Iako ga jedni nazivaju pukovnik, a drugi Risto Sotona, meni je najživopisnije njegovo regularno svešteno ime koje, kako jedanput čuh, znači „onaj koji vreba iz prikrajka“. Dotični kandidat za patrijarha nije propustio nijednu šansu da zaradi poene i kod duhovnih i kod svetovnih oligarha. Utrpao se nezvan da drži posmrtno slovo Zoranu Đinđiću i Danilu Kišu, u saradnji sa vojnim vlastima posadio je opskurnu limenu crkvu navrh Rumije, Crnogorcima je, glede referenduma o nezavisnosti, kočijaški poručio „ne pravi se pita od onoga“, za Republiku Srpsku tvrdio da je „najdivnija srpska zemlja, svjetionik i Pijemont cjelokupnog srpstva”. Nije za bacanje ni činjenica da je član udruženja književnika Srbije i Crne Gore, te da ima odlične pozicije u bratskoj pravoslavnoj Rusiji.

Ako je pokojni Paja, po sopstvenom duhovnom izboru, bio ekstremno skroman, čisti kokuz, Kačavenda se nije dao upecati na te isposničke fore. A i kakav bi to vladičanski dvor bio, kada se na njemu ne bi kraljevski uživalo?! Ko nije za sebe, nije ni za druge, bila mu je deviza još dok je stolovao u Tuzli. Kažu da je u tamošnji dvor uložio „đavo i po“ para, ne bi li ga podzidao i učvrstio podlogu od tonjenja u basene soli. Čim se zapucalo, zbrisao je u Bijeljinu. Prema pisanju bosanske štampe, dao je da se poruši deset muslimanskih kuća u centru grada, da bi sagradio manastir i svoju grobnicu, te da je, nekoliko godina kasnije, sudskom odlukom, opština morala da isplati vlasnicima porušenih kuća 2 miliona KM sa kamatom.

Irinej bački na Zapadu slovi kao najugledniji pravoslavni teolog, dok na Andrićevom Vencu ima dovoljnu specifičnu težinu da, kako se pokazalo, spreči razmatranje zakona koji je već ušao u proceduru. To je isti onaj Irinej kome smeta ulični karneval i dečji glasovi pod službenim prozorima, jerbo ne može da na miru telefonira, valjda Svevišnjem.

Od rezervnih igrača, solidno se kotira Grigorije zahumsko-hercegovački, iako dijaspora, po pravilu, nije najbolja odskočna daska za najviši crkveni tron. No, budući da je dotični s Miletom Dodikom „k’o prst i nokat“, a ovaj isti takav s našim BoTom, nije isključena mogućnost neke šire i dalekosežnije crkveno-svetovne strategije braće s dve strane krvave Drine. Štampa je o pomenutom, između ostalog, registrovala i sledeće; da je uputio javni poziv Mladiću i Karadžiću da se predaju, kritikovao ambivalentni stav SPC u vezi sa slučajem Pahomije, te osudio Filaretov „nehrišćanski“ štrajk glađu na srbijansko-crnogorskoj granici. „Legenda“ kaže i da se svojevremeno lično pobrinuo da Šešelj skine sa sebe „ljagu“ hrvatskog porekla za koje su ga protivnici prozivali, donevši mu krštenicu iz nekog hercegovačkog manastira.

Da u igranci oko izbora patrijarha ni vlasti neće sedeti skrštenih ruku, ne treba sumnjati. Podršku će, kao i do sada, dobiti – najkooperativniji među njima.