Policija trenira mekoću

Da smo na vreme postali ruska gubernija, danas ne bismo ni imali problema sa seksualno devijantnim građanima. Ne bi im bilo dozvoljeno ni da nos promole na svetlo dana, a kamoli da se bez stida i srama šetkare po slobodarskom glavnom gradu. Treba to na vreme sprečiti, a ne pustiti da se stvar otrgne kontroli, pa da na gej feštu izađe tri miliona razdraganih građana svih seksualnih usmerenja, kao u dalekom, ali svakako nacionalno neosvešćenom, Sao Paolu. Ili da nam, nedajbože, u gradonačelničku fotelju zasedne neki alternativni muškarac, kao što se to desilo u dekadentnom Berlinu, Hamburgu, Parizu... Srećom da je ovaj naš blagovremeno izrazio svoju nepodršku uličnoj gej transparentnosti

„Al’ smo sila“, svršava od sreće ovih dana svaki slinavi obrazovski retard, dverjanski mandril i ostala našistička bratija, slušajući zvaničnike organa reda kako se, puni bespomoćne sućuti prema gej manifestantima, zabrinuto pitaju da li su tehnički dovoljno osposobljeni da do’akaju višestruko nadmoćnijem (ne)prijatelju, koji se sličnim nenarodnim prigodama pojavljuje u obličju, brojno i poimenično tradicionalno nepoznate, horde gnevnih pravednika. U ovom slučaju, čuvara narodnog morala i beskompromisnih boraca za kanonski propisanu upotrebu genitalija.

Dotični, doduše, još uvek nisu dobrovoljno odneli svoje osobne iskaznice u MUP, ne bi li ih nadležni napokon identifikovali, već moraju da se više od deceniju potucaju po domaćinskim tv studijima ili daju intervjue friendly toaletoidima, kako bi izašli iz anonimnosti. Uzaludno ostavljaju i otiske sve četiri noge po raznim naci forumima, odakle upućuju pretnje nepoćudnima i koordiniraju patriJotske pedagoške akcije, s upotrebom specifičnih nastavnih učila, čvršće materijalne građe. Pravno nadležni ih uporno i sistematski ignorišu. Dok se drugačije ne naredi.

A neće skoro, kako stvari stoje, budući da vlast njihova aktuelna preteća saopštenja prećutno tretira kao izraz plebiscitarne narodne volje, koja je ovde vazda bila jača od svakog zakona. Nećemo valjda u ovim odsudnim trenucima po seksualnu orijentaciju nacije sitničariti sa Ustavom i tamošnjim pisanijama o obavezi zaštite manjinskih prava. Znamo mi da papir trpi sve i da vlast nije u obavezi da se drži zakona kao pijan plota, dok se međustranačkim dogovorom ne postigne konsenzus o političkom stavu prema konkretnoj stvari.

Nemojte me samo zasmejavati onim mondijalističkim konvencijama o ljudskim pravima, koje nemaju nikakvih dodira s našim narodnim tradicijama. Uostalom, prvo treba da se saborno dogovorimo šta smatramo čovekom, hrišćaninom, domaćinom. Nećemo valjda držati leđa svakoj mondijalističkoj fukari i dozvoliti joj da se koristi ljudskim pravima, a da pritom sabotira lični genitalni doprinos u povećanju armije božjih ovčica i budućih obilića.

A nije da nemamo od koga da naučimo kako se to radi. Da smo na vreme postali ruska gubernija, danas ne bismo ni imali problema sa seksualno devijantnim građanima. Ne bi im bilo dozvoljeno ni da nos promole na svetlo dana, a kamoli da se bez stida i srama šetkare po slobodarskom glavnom gradu. Treba to na vreme sprečiti, a ne pustiti da se stvar otrgne kontroli, pa da na gej feštu izađe tri miliona razdraganih građana svih seksualnih usmerenja, kao u dalekom, ali svakako nacionalno neosvešćenom, Sao Paolu. Ili da nam, nedajbože, u gradonačelničku fotelju zasedne neki alternativni muškarac, kao što se to desilo u dekadentnom Berlinu, Hamburgu, Parizu... Srećom da je ovaj naš blagovremeno izrazio svoju nepodršku uličnoj gej transparentnosti.

Ni od njegovog stranačkog šefa se ne očekuje avangardniji stav. Nije on naivan kao aktuelni prezident zaostale Albanije, pa da ’ladno zalegne čak i za promidžbu gej brakova. Naš glavonja ni za živu glavu ne bi zucnuo ni da je jutros sunce na nebu izašlo, dok mu njegov PR ne potvrdi da ankete pokazuju da je poželjno obelodaniti taj podatak. Uz, naravno, nezaobilazni naputak o zaslugama prvog čoveka države za taj blagorodni kosmički akcident.

Zato treba biti oprezan i ne zaletati se bespotrebno s globalističkim tricama i kučinama i tretirati nacionalno-seksualne disidente i sabotere kao ravnopravne građane, glasače i poreske obveznike. I, naravno, poželjno je diskretno im sugerisati da su sami krivi za pretnje koje dobijaju, jer iritiraju većinsku, svetosavsku strejt populaciju.

A kad se već ni stranački prvaci vladine koalicije ne istrčavaju s podrškom zaštiti manjinskih prava, premnogo je očekivati od šefa policije da kaže neku prekobrojnu i makar zapreti hapšenjem licima koja javno obećavaju da će silom sprečiti najavljenu nepoćudnu manifestaciju. Umesto toga, nacija je ostavljena u slatkoj strepnji da li će za obezbeđenje mirne šetnje par stotina građana biti upotrebljena borna kola, transporteri, MIG-ovi, haubice, kamioni s peskom... Ili će, ipak, nekoliko vrućih šamara preko gubice, biti sasvim dovoljno za neutraliziranje bitangi koje uzimaju pravdu u svoje ruke, određujući ko i kojim povodom sme da šeta ulicama glavnog grada.

Bilo kako bilo, svi su izgledi da će izreka „zaštićen k’o beli medved“ uskoro biti modifikovana u „zaštićen k’o gej u demokratskom Beogradu“, budući da još nikada nije viđen beli medved koga čuvaju kordoni policije. Sudeći po alarmantno detaljnim uputstvima organizatora gej protesta, učesnici će biti u velikoj opasnosti po ličnu bezbednost budu li se ijednog trena izdvojili iz policijski usmeravane kolone, tako da je za očekivati da ih organ reda osobno vodi na pišanje, ukoliko se za to ukaže neodložna potreba.

U celom zamešateljstvu oko pretnji patriJotskim uterivanjem poželjnih nacionalnih vrednosti, nikako ne mogu da ukačim zašto je nacija u opasnosti zbog šačice seksualno drugomislećih i njihovog sabotiranja proste natalne reprodukcije, a nije zbog ekonomskog sunovrata, opšte tajkunizacije i kriminalizacije zemlje.

Sve što je imalo više sivih ćelija od prosečnog babuna, gledalo je da zbriše van. Biće da ostatak seksualno pravoverne populacije nije uspeo da postigne željeni učinak glede nataliteta, pa sad nedužne gejeve teraju da vade stvar. Ako mene pitate, prilično sam sumnjičava prema ideji da bi se njihov genitalni instrumentarij mogao erektivno nabildovati konzumiranjem jevanđelja po Luki, Mateji i ostalim biblijskim momcima, a bez odgovarajuće vizuelne erotske stimulacije. Ili, pak, pukim osveštavanjem organa svetom vodicom. Još manje bi bile od pomoći bejzbol palice seksualnih zilota.

No, nije da nema leka.

Pošto su kod nas narodne poslovice oduvek imale prednost nad naučnim strateškim projekcijama, idealna je prilika da se prisetimo one „Bolje sprečiti, nego lečiti“. Kasno je kada stvar dođe do ulice. Takva seksualna zastranjivanja moraju se eliminisati na samom izvoru, u obrazovnom sistemu. Stoga iz udžbenika treba hitno izbaciti opskurne individue pogrešne seksualne orijentacije, kao što su: Mikelanđelo, Leonardo da Vinči, Ruso, Šopenhauer, Niče, Kjerkergor, Šekspir, Bajron, Man, Molijer, Prust, Rembo, Žid, Andersen, Šubert, Čajkovski, Pazolini, Kokto...

Ukoliko se to u dogledno vreme ne učini, nemojte se iznenaditi ako gejevi na neku od sledećih šetnji izađu sa naduvanim lutkama u liku Voje Koštunice, Slobodana Antonića, Koste Čavoškog, Duleta Savića ili neke slične izazovne dlakave muškarčine. U tom slučaju, ni kontingent snaga UN neće biti dovoljan da spreči masu oduševljenih građana da se pridruže veseloj karnevalskoj povorci.