Kolumna Petar Luković
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (75)

Cenzura Borke Pavićević: Poslednja odbrana Drvoseka

Kako sam napustio vlastitu promociju

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Iluzija normalnosti: Živkov, Marković, Luković - pre nego što je Borka Pavićević potegla batinu
Iluzija normalnosti: Živkov, Marković, Luković - pre nego što je Borka Pavićević potegla batinu
Photo: Bojan Tončić

Postojali su svi bezbednosni uslovi da promocija dve knjige naše izdavačke kuće „Levo krilo“ bude opuštajuće, zabavno veče; stigla su oba autora, Živkov i Luković; stigla je gotovo čitava redakcija e-novina (Toma, Bane, Marina, Tončić, Sandra, Gaša, Marko s familijom); stiglo je mnogo čitalaca, prijatelja i poznanika; stigla je i Borka Pavićević, šefica prostora CZKD (Centar za kulturnu dekontaminaciju). Vreme je bilo ugodno, savršeno za polemičke aktivnosti na otvorenom

Đilas u meni tuguje: Borka Pavićević, isterivanje đavla
Photo: www.novibeograd.rs

U sali, za stolom, sedimo Ljuba, Toma i ja; Marković kao voditelj tribine razgovara sa autorom knjige „Ustanite, ovo je Internacionala“; Živkov, raspoložen, čita delove svojih tekstova, među ostalima i pasaž gde se, tobož, obraća bivšem predsedniku Tadiću glede tužbi protiv Lukovića i e-novina. Sve obećava super veče; kao gost No2, mali dodatak Živkovu, uživam u visprenim Ljubinim dosetkama; ljudi se smeju i aplaudiraju.

Toma mi daje reč; pita me kako smo se Ljuba i ja upoznali. Kažem da je to bilo u „Vremenu“ u doba kad sam tamo bio zamenik glavnog urednika Dragoljuba Žarkovića; kažem da smo svih ovih godina ostali najbolji prijatelji i da je Ljuba bio jedan od retkih (komada 2) koji su pisali o tužbama protiv e-novina u vreme kad je protiv nas vođena haranga od strane Tadića, Malovićke ili ovog kretena Đilasa...

„Ne možeš za Đilasa da kažeš da je kreten“, dobacuje neko iz publike. Pogledam malo bolje – Borka Pavićević. Mogu da kažem i da je đubre i kriminalac i rasista i fašista, odgovaram gospođi Pavićević koja me upozorava „Ovako se o Đilasu ovde ne može govoriti“. Kažem joj da se godinama, baš ovde, u ovoj dvorani, o raznim ljudima govorilo još strašnije, ali Borka ustaje, diže ruku u nacistički pozdrav i vrišteći poručuje: „Vi ste ove fašiste doveli na vlast!“. Gledam svoju nekadašnju prijateljicu koja je u vlasti nečastivog; u nju se očigledno uselio Drvosek, jer samo Đilas ume da bude ovako poremećen i bestidan. Borka traži da se izvinim. Ne znam kome: Đilasu ili njoj, možda Snežani Malović? Ustajem i kažem da napuštam tribinu i da je ovo poslednji put što sam ušao u CZKD. Neki od prisutnih traže da ipak ostanem; odbijam želje slušalaca. Odjebite!

Posetioci u erotskom šoku: Duh Đilasa provejava kroz telo Borke Pavićević
Photo: Bojan Tončić

Dok izlazim napolje, Borka nešto mrmlja; čini mi se da mi zamera kako mogu da budem srećan kad je danas Đilas pao? Ako je pao, nije umro – dobacuje Jelić. Da nije ostao na ulici, izbačen sa ženom i decom – pitam Borku čija žalost za smenjenim Đilasom dobija zamamne erotske dimenzije. Kako možeš da se raduješ u ovom strašnom danu, viče Borka; samo što ne zaplače za dobrim drugom Draganom, samo što se ne baci na zemlju kao DS-narikača i udara glavom u omiljenu Đilasovu podlogu, beton.

Ne pomaže što Borki objašnjavam; promocija se, draga gospođo, održala na dan kad su skota smenili; pomenuti skot je jedan od glavnih junaka Lukovićeve knjige; znači li to da je zabranjeno pominjati bivšeg gradonačelnika u granicama CZKD? Ako si već htela cenzuru – polako govorim Borki koja se od tuge sve više znoji – zar nije bio red da mi pošalješ Index zabranjenih reči? Pa da znam: zabranjeno pominjati Drvoseka, Tadića, Jeremića, Rome u kontejnerima, DS, LPD, Sonju Biserko, Dobricu Ćosića, platane, breze mlađe od 23 godine, testere, most na Adi, pilon?

U Prizrenu nitko ne zna za ljubav Borke i Đilasa: Luković, čovek sa Kosova
Photo: Fati Pajko

Sede Borka na klupicu, već umorna. Maltretiram je pitanjem kad se desilo da ona, upravnica CZKD, ovako prekida nečiju promociju? Samo sam dobacila, pravda se i laže. Nisi dobacila, već si poludela, čak si i ruku digla u fašistički pozdrav! Jebote Đilas, da te jebo – psujem Borku glasno; oko nas se već okupila impresivna gomila koja prisustvuje mrcvarenju upravnice. A, sećaš se, Borka, kad si sa Đilasom i Ćirilovim bila u vreme kad je đubre iseklo čitav Bulevar – a ti ga podržala, tvrdeći da je ispunio ono što je obećao: da će posaditi nove pritke, jebale vas mladice od 500 evra? Ali, to je bio kompromis – jeca Borka. Znači, ovako, objašnjavam joj kao detetu: skot poseče blizu 500 platana, a kompromis je da zasadi bonsai preliven betonom? Serem ti se u kompromis.

I da te pitam, Borka. Otkud ti policijsko saznanje da smo mi iz e-novina, na čelu sa mnom omraženim, doveli bilo koga na vlast? Ako već imamo tu silu, što ne dovedosmo nas, da i mi malo krademo kao Đilašče? Što da dovodimo tuđe, kad možemo redakciju da ustoličimo kao srpsku elitu?

Pa, vi ne kritikujete ovu vlast, ove fašiste, ne puštaš tekstove protiv njih, evo, pisala ti Mira Miočinović, a ti joj tako odgovorio; tvoji su je čitaoci vređali, nazivali je babom, sram te bilo. Dobro, kompromisno kažem: i ti i Mira ste devojčice, gotovo pionirke, izvinjavam se u ime čitalaca koji ne znaju vašu krštenicu. A Miri sam odgovorio hladno, ne ovako kako sad tebi pričam, već ledeno: ne može se ona mešati u uređivačku politiku privatnog medija, nije ona Socijalistički savez da raspravlja o e-tekstovima. Hoće li da čita e-novine ili neće da čita e-novine, ona, ti, Đilas – zabole me qurac. Ali, ti se raduješ Đilasovoj nesreći, zavapi Borka. Radujem se i odlepio sam i pomahnitao od uživanja; bio bih još srećniji da je u zatvoru, ali strpljiv sam.

Pao je Đilas, ja sam klinički ds-mrtva: Borka Pavićević, crnilo duše
Photo: Vladimir Milovanović

Sram te bilo, procedi Borka, smenili su ga podlo. Ne, Borka, smenili su ga na isti način na koji je došao na mesto gradonačelnika; napravili većinu, glasali i oterali kretena. Borka u dubokoj žalosti vrti glavom. Pitam je zašto nikad nije digla glas protiv suđenja e-novina. Nisam ni znala da su vas tužili, opet laže. Nisi smela, da se ne zameriš voljenom Draganu, dajem joj uputstvo za odgovor. Ali, ja sam ga toliko puta kritikovala, uzbuđeno će ona. Hoćemo linkove, hoćemo linkove – dobacuje Jelić, svestan da linkova nema baš kao što nema ni Borkine kritike glede erotski stabilnog gradonačelnika u tehničkom smislu smenjenog đubreta.

Vređam i, koristeći živopisne polne termine, koloritno psujem Borku dok mi ne dosadi. Ustajem i potpisujem knjige dragim čitaocima koji me smiruju i kažu da je Borka bila nepristojna i apsurdna. Niko mi ne zamera što sam napustio sopstvenu promociju, čak ni Ljuba Živkov koji se bez mene, u sali, herojski borio do poslednjeg minuta da veče posvećeno knjizi zadrži bar privid normalnosti.

Pozdravljam se s Borkom i kažem joj da je ovo poslednji put da se vidimo i čujemo, i naravno, the very last time da kročim nogom u CZKD. Jer, ovo nije oštar dijalog među prijateljima; ovo je sudar sa zatucanim sektašima uverenim da je Milošević još tu među nama i da nas samo može spasiti lopovčina poput rasiste Đilasa. Otud onolika ostrašćenost u odbrani kriminalca koji je upropastio ovaj grad i pored kojeg čak i Aleksandar Bakočević izgleda kao savršeni gradonačelnik; otud ona zaljubljenost u DS, jer su to „naši“, pa ako malo više kraduckaju i drpaju – nema veze; otud ona religiozna posvećenost žuto-plavim frazama, toliko šupljim da iz njih duva veća promaja nego oko pilona; otud taj strah da se Đilas slučajno ne naljuti na Borku, jer je neurotični Luković nešto o Drvoseku rekao u njenom dvorištu.

Ali, Borka, don’t worry. Tvojim strahovima je kraj. Lukovića više nikad nećeš videti u CZKD. Možeš da javiš Đilasu: zadatak izvršen, Luković sprečen da širi laži o tebi, mili Draganče. No pasaran za e-novine!    

star
Oceni
3.47
Ostali članci iz rubrike Petar Luković
Tagovi