Kolumna Petar Luković
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (37)

Fašistička ofanziva na ubijenog premijera

Hajka na mrtvog Đinđića

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Srbijanski desničarski šljam koji sebe vidi kao dežurne, raspomamljene patriote, ovih je dana, tik uoči 12. marta kad se obeležava deset godina od nasilne smrti dr Zorana Đinđića – krenuo u najprimitivniju medijsku ofanzivu protiv mrtvog premijera. Rečnikom koji podseća na nacističke proglase protiv Jevreja, pokojni Đinđić se proglašava “stranim agentom” i “enciklopedijskim primerom gluposti i promašaja”, tvrdi se da su Đinđić i Broz “uništili Srbiju”, te da se njegovi posmrtni ostaci prenesu u neku novu Kuću cveća koja bi se – to treba da bude duhovito – zvala “Kuća demokratije”. Ovo mentalno iživljavanje nad likvidarnim premijerom – konačni je dokaz ekstremnog ludila koje vlada srbijanskim prostorom, ali i činjenice da se fašisti osećaju sigurno i bezbedno u zemlji u kojoj čak ni mrtve nema ko da zaštiti, o živima da ne govorimo

Nacisti bez stida: Plakati Naših u Beogradu
Photo: Stock

NOVA SRPSKA SOTIROVIĆEVA MISAO: Patriotsko glasilo Đorđa Vukadinovića i Slobodana Antonića, Nova Srpska Fašistička Misao (NSFM), koje se večito predstavlja kao “prostor slobodnih intelektualaca”, s tobož ozbiljnom i naučnom argumentacijom – odlučilo je da objavi besramni pamflet osvedočenog naciste po imenu Vladislav B. Sotirović o Zoranu Đinđiću (link ovde). Ovaj četnički jurišnik čije su baljezgarije svojevremeno objavljivali koljački, kragujevački “Pogledi”, ali, uglavnom, najopskurniji portali tipa “Poštar” ili “Vidovdan”, odjednom je postao dovoljno duhovit i relevantan za erotski duet Vukadinović/Antonić. Ovaj dvojac koji je naglašeno osetljiv na teške reči Svetislava Basare i Petra Lukovića, o čemu su ispisali tomove – iznenada je u svoj topli NSFM-dom primio ljotićevsku prikazu čije neuravnoteženo mentalno brbljanje valjda izaziva salve smeha; budući da su Vukadinović i Antonić amputirani od smisla za humor, a kao svi fašisti – žele da budu duhoviti i vickasti, odbegli pacijent sa inicijalima V.B.S. učinio im se kao kompetentan šaljivdžija, o čemu svedoči sledeći citati sa NSFM.

“Dok se jednopartijska i jednoumna mašinerija demonokratske postsloboumne Srbije ne uhoda do savršenstva Brozovog sistema, zarad očuvanja svijetlih demonokratskih petooktobarskih tradicija naše Narodno-oslobodilačke borbe za pretvaranje Srbije u Beogradski pašaluk i lihvarsku koloniju zapadnih finansijskih hohštaplera, predlažemo i nekoliko konkretnih i korisnih mera za očuvanje tekovina demonokratskog NOB-a, a zarad izdržavanja na pravoj europskoj džadi istinske demokratije koji je popločao naš najdemokratskiji sin za samo tri ljeta premijeršipovanja napaćenom Srbijom nakon „Balkanskog kasapina“ koga je uhapsio na kvarno u toku noći pljunuvši na svoju sopstvenu zadatu reč od 6. oktobra 2000. g. da to neće da radi (svedoci su bili general Perišić i Vojislav Koštunica):

Sotirović je moj ljubavni izbor: Vukadinović Đorđe, NSFM otac
Photo: Stock

* Da se dr. Zoran Đinđić od strane Doma Narodne skupštine Ostataka Republike Srbije proglasi za „Našeg najvećeg sina demokratije svih naših naroda i narodnosti“ * Da se od strane iste skupštine izglasa „Zakon o zaštiti lika i djela dr. Zorana Đinđića“ * Da se grad Užice preimenuje u Đinđićevo Užice, Kosovska Mitrovica u Đinđićevu Mitrovicu, a Vrbas u Đinđićev Vrbas. U sva ova tri Đinđograda bi se glavni gradski bulevari i skverovi (na švapskom „placevi“) preimenovali u Đinđo-placeve i Đinđo-avenije * Da se u svim državnim i javnim ustanovama u glavnim holovima postave Đinđo-poprsja, a u svim državnim kancelarijama i školsko-naobrazbenih institucija obese uramljeni portreti dr Zorana Đinđića (sve fabrike su već rasprodate strancima i domaćim tajkunima tako da nije ostala ni jedna državna da se ponosi portretom i poprsjem velikog Vođe) * Da se dr Zoran Đinđić promoviše u počasnog maršala „Demokratske Vojske Srbije“ – DVS (to je ona vojska koja je svedena na nivo vatrogasnog društva uz ukinuće obaveznog služenja vojnog roka)”.  

Ako je ovo smešno, a nije – ovo je glupo i odvratno i nepismeno do jauka – kakva to bolesna humoreska počiva u glavama Antonića i Vukadinovića koji se diče svojim oh-profesorskim-fuck u-titulama? Ovakvo đubre od teksta jeste objavio “Poštar”, ali zar nas Slobodan & Đorđe nisu učili da su oni dostojanstveni urednici koji vode računa o rečniku, da im je moral duhovna vodilja, da su univerzitetski radnici, da oni nisu kao zle e-novine, da su to neki tihi, fini ljudi, koji, eto, sad oblače smeđe uniforme jer su se obojica zaljubili u Sotirovića i njegov restovani mozak.

SNP NAŠI, VUKADINOVIĆEVA I ANTONIĆEVA DECA IZ INCESTUOZNE VEZA SA SOTIROVIĆEM: Za razliku od NSFM koji se kurči intelektualnim titulama i analizama, fašistički Srpski narodni pokret Naši – odrastao na ranim radovima Vukadinovića i Antonića – obavestio je javnost da je lepljenjem plakata u Aranđelovcu, Mladenovcu i Novom Sadu otpočeta velika nacionalna akcija „Strani agent, a ne državni heroj“, kao odgovor na skandaloznu kampanju koja se u Srbiji vodi sa ciljem da se pokojni premijer, dr Zoran Đinđić, u javnosti predstavi kao vizionar i političar kojeg generacije treba da slede.

Zeka bez potočića: Šef informativne službe Naših, Igor Marinković
Photo: Facebook

Ovo provincijsko đubre (SNP Naši) “najoštrije osuđuje falsifikovanje istorije” u kojem se proglašava političkim genijem čovek za kojeg su Stejt Department, FBI i CIA – kroz knjigu Vilijema Montgomerija, bivšeg američkog ambasadora u Beogradu, zvanično “potvrdili da je svojevremeno rad Zorana Đinđića i Otpora bio finansiran, pripreman i koordiniran preko operativnog CIA centra u Budimpešti direktno od strane Bil Klintona”.

Inspirisani Sotirovićevim umotvorinama, smeđekošuljaši iz Aranđelovca pišu: “Đinđić je enciklopedijski primer politike gluposti i promašaja, primer veleizdajnika i američke marionete koja je po klasičnom receptu i sistemima indoktrinacije prevarena, iskorištena i odbačena, a što na kraju i sam Đinđić nije mogao da sakrije žaleći se javno da ga je Zapad prevario za obećanu finansijsku pomoć i da Srbiji nije dat obećani tretman na međunarodnom nivou”.

Ruska lekcija: Rumenko Marinković na službi u moskovskom NVO, za 12. mart spreman
Photo: nasisrbija.org

Ponavljajući uhodane NSFM-replike – Nacisti Naši Jebali Vas Ruski Vaši uočili su “da je Đinđić sve one koji su ga upozoravali na zločinačke principe kojima se rukovodi Zapad proglašavao ‘retrogradnim snagama’, na isti način kao što njegovi naslednici i bliski saradnici danas svaku patriotsku misao teže da proglase takođe nazadnom, fašističkom, ekstremističkom…”. Preteći kolektivnim suicidom, SNP Naši tvrde da će “dati sve od sebe” da politički promašaj kakav je bila Đinđićeva politika “nikad više ne bude ponovljena, kao i da svi istinski srpski heroji koji su zajedno sa svojim narodom podelili sudbinu, borili se za slobodu i nosili srpski krst dobiju zasluženo mesto u istoriji srpskog naroda naspram onih veleizdajnika i plaćenika koji su se kockali i koji se kockaju sa najvećim svetinjama srpskog naroda”.

Očigledno, seme ljubavi u fašističkom nsfm-menage-a-trois dalo je plodove; majka Vukadinović, otac Antonić, i surogat-spermozoid Sotirović, ispilili su SNP Naše kao svoju srpsku nazi-dečicu. Srećna fašistička porodica obešena o krst čast i slobodu Poštara!

E, SAMO NAM JE MILE MILOŠEVIĆ FALIO: Na omiljenom sajtu Vladimira Kecmanovića koji voli sve što vole mladi i njegov tata, dakle na “Novom nacističkom standardu” (NNC), ukazao mi se tekst čoveka koji se zove Mile Milošević. Zvati se Mile Milošević – kao da ti je Dodik father, a Milošević mother – već je trauma po sebi, o čemu govori citat nesrećnog Polušumnjaka/ Polusrbijanca:  

“Kako bi se ovakvom marketinškom beatifikacijom brendovao Đinđić u Ubijenog koji treba da popuni prazne a gladne duše precvalih ginazijalaca, kao da su šiparice? Da li stvarno neko misli da je On, sigurno solidan intelektualac, čovek svog vremena i njegovih promena, svakako i nesretno stradali – arhetip Srbina ili Novog Čoveka? Da li je ideal Novog ČovekA, koliko se sećam priča iz tog vremena, onaj koji je nudio po dve nemačke marke za svakog novog člana ili simpatizera, kako bi namamio svoju organizaciju na rad? Kako bi nešto izvukao iz stranačkog instrumenta koji sam teško svira”.

Tu sam stao. Jer je sve odavno postalo jasno: Srbija živi svoj fašizam. I uživa u njemu. Naročito 12. marta.

star
Oceni
4.47
Ostali članci iz rubrike Petar Luković
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak