Kolumna Petar Luković
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (170)

Lukovićeva ispovest: Kako sam postao četnik radikalskog kova

Krio sam 20 godina, ubijao sam Sarajevo

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Znam čoveka. Mislim, Lukovića. Odrasli smo zajedno, ne uvek kao prijatelji, više kao poznanici. Sećam se Lukovića, kao kroz maglu, dok je bio dete u Kraljevu: voleo stripove i kriminalističke romane. Skupljao X-100 izdanja. Bio odličan đak u školi „Četvrti kraljevački bataljon“. Mrzeo fiskulturu. Ali, potajno bio četnik. U jagnjećoj koži, ali četnik de facto i de bruto. Fašista, još onda. Hvala bogu da je to konačno izašlo na videlo!

Četnik početnik: Petar Luković, raskrinkan
Photo: Dragan Kujundžić

Onaj fatalni dan negde u fucking martu kad je gospođa Đukić Dejanović Slavica, predsednica srpskog Parlamenta, obznanila buduće republičke izbore, teško je zaboraviti. Razlog: što činiti u predizbornoj kampanji glede science-fiction mogućnosti da netko na ovom portalu postavi svoj stranački oglas i tako podlo, kurvinski, preko noći u svoj tor prevede e-ovce, zalutale u web-prostoru? Budući da je naša finansijska situacija uvek bila sa one strane razuma i da smo se godinama davili u novčanom luksuzu, dozvoljavajući sebi šampanjac i kavijar za užinu, može nam se – u pohlepi bez granica doneli smo neprincipijelnu odluku da prihvatimo svaki stranački banner koji nam se ponudi, sve pod maleckim uslovom da banner ne poziva na klanje, ubijanje, genocid ili sličnu srbijansku razonodu.

Budući da nismo omiljeni srpski medij i da ni sa jednom partijom nemamo nikakav peting ili polni odnos (što se dalo grubo uočiti svih ovih četnolikih godina), već u startu letećeg izbornog starta bilo je jasno da nismo u marketing-planu Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke ili nesrećnih Ujedinjenih regiona Srbije čijeg smo lidera, Dinkić Mlađana, čerečili uzduž i popreko. Onda se, preko posrednika, javio LDP: hoće banner, može banner, hoće kontrolisani intervju, može nekontrolisani, ali uz naš zahtev: prvo pare pa banner, što se partiji nije dopalo; kako nas je iskustvo naučilo da je bolje biti oprezan nego jeban – od bannera nije bilo ništa. Potom se javio SNS, hoće banner, samo banner – i za to spremni da plate. Dogovorimo se za 15 minuta (priča sa LDP traje više od 20 dana). Oni nama novac, mi njima banner na e-novinama. Niko iz SNS nije tražio ni podršku e-novina, ni da pratimo kampanju, ni da hvalimo SNS, ni da imamo kontrolisani, nekontrolisani ni bilo kakav intervju s nekim od lidera, ništa, zero, (španski) nada.

ANDREJ NIKOLAIDIS:
Ovdje je ključ u vašoj uređivačkoj politici, koja je ista kao prije, i jednako beskompromisna. Da se ona promijenila, to bi bio problem. Da nestanete, to bi bio problem. Ako je potrebno postaviti jebenu Grobarovu reklamu da bi se nešto tako dragocjeno kao e-novine održalo, let it be. Pravo pitanje nije zašto ste vi u trenutku najveće nužde, nakon što skapavate u ratama, postavili jebeni baner, nego zašto je došlo do toga da najbolji medij na prostoru bivše Jugoslavije nema izbora nego da crkne, ili postavi baner.

Budući da iz osnovne škole znam Lukovića koji je još tada pokazivao četnolike, a seksualne sklonosti – mogao sam da pretpostavim da će se protiv njega dići Kuka And Motika, baš kao što se ista Kuka And Motika digla tamo 2002. kad je nezaposleni Luković, sedam godina bez zdravstvenog i penzionog osiguranja, pičkasto-ružičasto prešao na televiziju Pink, kod omraženog Željka Mitrovića. Umesto da crkne dostojanstveno (kako su godinama poručivali Lukoviću), pomenuti četnik-početnik završio je na Televiziji P na kojoj je po prvi put javnosti u emisiji „Klopka“ predstavio Predraga Čudića, Sonju Biserko, Lasla Vegela ili Borku Pavićević. Svoj četno-zadatak okončao je tako što je iz emisije otišao 2004, primajući kurvinski minimalac iz Pinka (sve dok mu DS pravosuđe odlukom iz 2011. nije oduzelo 70 odsto mesečnog dohotka u sledećih 20 godina po tužbi demokratskog kandidata Miodraga Popova).

To što je pomenuti Luković godinama pisao za Feral Tribune, Reporter, BH Dane ili već za Helsinšku povelju – u međuvremenu je čak, postao počasni građanin Sarajeva, pokrenuo e-novine – nije skinulo sumnju da je reč o četniku radikalskog usmerenja. Uostalom, kaže Nermin Čengić sa sajta Protest: da mu oduzmemo Orden počasnog građanina, čak i kad Ordena nema: ima samo plaketa koja visi u mojoj dnevnoj sobi, ako mi se dopusti. Razlog više nego ubedljiv: na komercijalnom, oglasnom prostoru pojavio se banner Srpske napredne stranke.

Konačno se otkrilo: Mladić, Karadžić i Luković (u šumi)
Photo: Stock
TAMARA NIKČEVIĆ:
Dragi Pero,
moram da priznam da sam oduševljena "regionalnom inicijativom" da ti se, zbog sramnog ponašanja tokom predizborne kampanje u Srbiji, oduzme "orden" počasnog građanina Sarajeva. Zašto? Pa, zato što vidim da nismo samo mi ovdje sluđeni, očajni, nenormalni, bolesni, licemjerni, podli, lažljivi; takav je, očigledno, cio naš nesrećni "region".
Jadna li je to utjeha!

Na istom komercijalnom, oglasnom prostoru imamo banner za Al Jeezeru. Ako mi se pripisuje da podržavam četnike, onda, istovremeno podržavam i uređivačku politiku Al Jeezere (BTW, sasvim je ok), baš kao što podržavam oglas za kreme ili Dormeo jastuke ili već koji reklamni kurac imam na sajtu. Talibanska primisao da je banner isto što i uređivačka politika ne samo da je opasna podmetačina, već i nešto više: kad sam, radoznalo, pozvao Nermina Čengića (čoveka zbog čijeg je teksta Emir Kusturica tužio e-novine, ali ne Čengića, već Lukovića), isti je odgovorio da su „sve partije u Srbiji četničke“ i da bi „isto reagovao da nam je DSS ili DS dao banner“, da je „bolje da crknemo dostojanstveno“ nego da hvalimo Tomu Nikolića, da su „svi u Srbiji četnici“ i da smo „svi u Srbiji ista govna“. Toliko o Nerminu Čengiću, moralnoj talibanskoj vertikali.

Ovde više nije pitanje o poremećenim vrednostima mozga; ovde je pitanje zdravog razuma o čemu svedoči čitalac e-novina pod nickom Nix koji piše sledeće:

* Braćo Srbi, taman sam poš'o da napišem da konačno imate koga izabrati za predsednika (mislim naravno na Tarota) i otvorim komentare, a tamo kad me fras ne strefi: 180 i kusur komentara. Ne mogu da vjerujem da se tako zasralo oko Tarota, pomislih, kad ono međutim ku..., pardon nije kurac nego baner. E da vam kažem sad (svima, ne samo Srbima, da se niko ne uvrijedi): jebo vas baner da vas jebo! Ovi što seru protiv banera nek se ufate za buđelar i neka uplate članarinu pa neće na e-novinama biti ni Grobara a bogami ni jebenog Dormea! Dvadeset hiljada posjeta dnevno! Pa neka svako dođe po dvaput i neka su stalno isti čitaoci, to je minimum 10.000 stalnih čitalaca (ima sigurno mnogo više) x 10 eura to je 100.000 eura mjesečno! Ali ugodnije je srat po redakciji nego se rastat od par eura, jelde? Pičke!

Čučanj za Sarajevo, na Lukovićev zahtev: Boris Tadić u neprirodnom položaju
Photo: www.b92.net

* To se u stvari trebalo desiti 1999. NATO je trebao potući Srbiju do nogu, protutnjati tenkovima kroz Beograd, uhapsiti Miloševića na licu mjesta i presuditi mu kao što je presudio Sadamu. Da je to učinjeno, Srbija bi danas bila članica EU.

* Sama činjenica da to nije učinjeno, nego je Slobo i dalje ostao kao garant mira na Balkanu, krajnje je sumnjiva.

* Što se tiče Tadića, on NIKADA nije smio ući u koaliciju sa SPSom. Da je ostao još četiri godine u opoziciji, na sljedećim izborima bi glatko dobio i ne bi imao potrebe ulaziti u takvu vrstu koalicije. Ali sada, gledajući na njegov minuli rad, nisam uopšte siguran da ne bi i u takvom slučaju sve uradio isto. Tadić je očito lutka čije konce vuče SANU (i vjerovatno, nevidljiva ruka). Postoji tu jedan suštinski problem, a to je ko ima STVARNU vlast u Srbiji? Mislim da to nije ni jedan od ponuđenih odgovora, ako smijem tako da se izrazim...

* Asklepije, floyd, sve je meni jasno. U Srbiji trenutno ne postoji na političkoj sceni NIKO za koga bi vrijedilo glasati. Ali ja kao Bosanac ne mogu da svarim Tadićevo sadejstvo sa SPSom. Ja mu to nikada neću oprostiti. Ekonomska situacija u Srbiji mi je jasna i jasno mi je zašto se sirotinja okreće Nikoliću.

* Nikolić će možda dovesti do konačnog kolapsa još i brže nego što bi to učinio DS, ali to ne mora biti loša stvar za Srbiju. Da bi konačno krenula gore, Srbija mora prvo dotaknuti dno. Što prije se to desi, to bolje, šteta će biti manja (ako je to sada uopšte moguće).

* Moje mišljenje (samo moje i ne obavezuje nikoga) je da e-novine kao medij sa stavom, medij koji se u teškim uslovima bori protiv mračnjaštva i gluposti, ne mora voditi računa baš o svakoj izgovorenoj riječi. Nešto se može i mora prepustiti inteligenciji čitalaca. Suština djelovanja e-novina se ogleda i očituje u kontinuitetu tog djelovanja. Mislim, zar je to potrebno crtati? Kakva su vremena došla, fak...

* Prije mjesec-dva sam ostavio komentar otprilike sljedećeg sadržaja: Tadića treba pokušati ukloniti sa vlasti na svaki način. Ako je jedini način da se to postigne glas Nikoliću, onda treba glasati za Nikolića.

* Danas sam još čvršće uvjeren u to. Tadić i DS su nastavljači ideologije SANU i SPC. To je sada očigledno. SANU i SPC su izvor ideološkog zla, DS i SPS su izvođači radova (DS više iz koristi koju iz toga izvlači ali to je ovdje nebitno), a pojave poput SNS, Zveri, 1389 su samo posljedice tog izvornog zla. Oni naime nemaju intelektualni kapacitet da bi proizveli sami sebe: oni su duhovna djeca SANU i SPSa. Dakle, slažem se s onim što je West Point napisao: Tadić je najveće zlo!!!

* Već je spomenuto ali nije zgoreg ponoviti: ovi što se šokiraju banerom SNSa, ne primjećuju da je SPS u vlasti sa DSom i ne samo da je u vlasti nego je počeo i da hapsi, smjenjuje i prijeti (u)skoro kao u Zlobino doba. Srebrenica, Sarajevo, Zvornik, Brčko, Prijedor, Bosanski Brod, Bijeljina, Foča i drugi toponimi genocida su nastali prvenstveno kao rezultat djelovanja SPSa. Bez SPSa, ne bi bilo ni Arkanovaca ni Šešeljevaca, niti bi uopšte bilo rata u SFRJ, čak bi Jugoslavija možda još uvijek postojala. Razmišljajte o tome, ljubitelji Borisa Tadića.

+++

Bole, pa Luković, ništa mi nije čudno: Andrej Nikolaidis, terorista
Photo: Stock

A onda nam privatno piše Andrej Nikolaidis:

a, da, treba da skapate od gladi, da biste bili sahranjeni kao posteni. sad se prodaja reklamnog prostora tretira kao moralna prodaja (kako vole tu rijec, moral).

prosao ja to, kad sam uzeo posao u skupstini, iskakalo se po meni, gomila eticara jebote, ista prica kao sa feralom, prodas reklamu i onda gomila luzera skoci na tebe, jer e novine i feral ne smiju imati reklame: svi ostali da, mogu reklamirati sta hoce i koga hoce, ali vi ne.

nego, hebe vam se, daj boze da bude tih reklama jos, svaki dan, a za moralizatore cemo, svi skupa, lahko. gledam ove linkove, ovo su ljuti outsideri, njima cak nije ni zamjeriti, ljudi imaju zablude i iluzije, svi ih imamo... praticemo sta se zbiva, pa ako se javi neko bitan a kvaran, polemisati sa njim-njima.

al stvarno, uopste se ne obazirite, naravno da ste trebali prodati baner. znas sta, osim sto se borimo protiv fasizma, nepravde etc. i sto govorimo u ime nekih ljudi koji inace ne bi imali svoj glas, svi mi, jebiga, moramo i da se prehranimo i stanujemo negdje.

+++

I onda se javi još jedan čitalac, Saša Savić, pa piše:

„Samo nastavite da budete svoji i zanemarite pljuvače, to je autohtona sorta Balkana, praktično neuništiva. Barem padnu maske pa znate sa kim imate posla ako već niste znali. Prosledio sam link pod utiskom i na brzinu pa se i ne potpisah. Želim vam sve najbolje. Pozdrav celoj redakciji“.  

+++

Al, dobro, pita Luković. Jesam li četnik, jesam li ubio Sarajevo bannerom SNS?

Ili da Nerminu vratim nepostojeći orden i da onda, još jednom grunem po Sarajevu, e-granatom? Od četnika se drugo i ne očekuje.

star
Oceni
4.55
Ostali članci iz rubrike Petar Luković
Tagovi