Kolumna Petar Luković
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (44)

Off-line pismo sa Zvezdare gradonačelniku Drvoseku

Drkate li na stabla koja ćete poseći?

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Zvezdaru treba uništiti: Dragan Đilas, nostalgično sećanje na Kartaginu
Zvezdaru treba uništiti: Dragan Đilas, nostalgično sećanje na Kartaginu
Photo: Stock

Kad je preostalo tako malo toga što još niste sjebali, razjebali, uništili i poništili – setili ste se Zvezdare! Stvarno, za koji qurac služi ona besmisleno prazna šuma iznad Gradske bolnice? Stvarno, čemu drveće kad toliki automobili čeznu za parking mestom? Stvarno, čemu te zelenkaste površine, kad na tom skupom građevinskom zemljištu možemo da naguramo betonske staze, vozić, vidikovac, stambene objekte, shopping-mall, crkvu?

Srećan, nisam na Zvezdari: Đilas Dragan, daleko od šume

Izuzetni Dragane,

Ima dana, gradonačelniče, kad živeti u vašem Beogradu, u vašoj Srbiji, pod tupom testerom vaše Demokratske stranke – izgleda kao izdržavati tešku, robijašku kaznu. Ti dani, tek da objasnim, nisu više izuzetak; oni su, jebiga, pravilo. Nešto što se zove Beograd, a na čijem ste vi čelu, nažalost još od 2008. godine, više ne liči na sebe, liči upravo na vas: beton, parking mesta, horror-izrasline u obliku tzv. građevinskih objekata, iskonska mržnja prema svemu što podseća na drvo ili šumu ili platan ili Rome – postali su vaš zaštitni znak; vaša urođena bahatost, uronjena u apsolutnu vlast koja apsolutno korumpira – stvorila je od ovog grada živi spomenik vašim masturbatorskim i narcističkim/nacističkim fantazijama.

Efikasno ste, uz pomoć policije i vaših robova iz „Javnog zelenila“ uništili Bulevar revolucije; posekli ste preko 500 starih platana koji nisu dočekali svoj 120. rođendan; od jedne od najlepših i najdužih ulica u centru Beograda napravili ste – jer vam se prohtelo, može vam se – betonski levak koji korespondira sa vašim viđenjem polne estetike; zasadili ste nekakve tanke pritke iz fucking Belgije, objašnjavajući nam potresno koliko vi volite drveće, gotovo koliko i pare, ubeđujući nas da je današnji Bulevar, sa sve betonskom konstrukcijom, nag u svojoj ružnoći, simbol vašeg faraonskog mandata, jer vi jeste, priznajem, Gospodar života i smrti u ovoj bednoj prestonici. Ako vam se digne pritisak, sutra ćete srušiti palatu „Albanija“. Čik da se netko usprotivi!  

Od parka Tašmajdan ste napravili betonsko čudovište u čast onog predsedničkog ludaka iz Azerbejdžana s kojim ste ljubakali; sjebali ste sve što se sjebati moglo – sklonili pešačke staze, formirali grandiozne stepenice, travu zamenili cementom, tu zelenu oazu u centru grada pretvorili u vlastitu arhitektonsku kataklizmu zbog donacije od strane diktatora koji je poželeo da nas grandioznim spomenikom sa ispruženom, pretećom rukom, upozori šta sve može da nam se desi ako se usudimo da vas, Đilase-Dragane, slučajno kritikujemo.

Umetnički prikaz Dragana Đilasa: Šumožder, a gradonačelnik
Photo: zvezdarskasuma.blogspot.com

Kad je preostalo tako malo toga što još niste sjebali, razjebali, uništili i poništili – setili ste se Zvezdare! Stvarno, za koji qurac služi ona besmisleno prazna šuma iznad Gradske bolnice? Stvarno, čemu drveće kad toliki automobili čeznu za parking mestom? Stvarno, čemu te zelenkaste površine, kad na tom skupom građevinskom zemljištu možemo da naguramo betonske staze, vozić, vidikovac, stambene objekte, shopping-mall, crkvu? Stvarno, što se buni Luković kad je ta šuma daleko nemerljivih 100 metara od njegovog solitera, što se Luković ne raduje Đilasovom betonskom progresu, zar stvarno netko misli da se budućnost može zaustaviti?

Kad ste prošle, 2010. godine, početkom marta, izuzetni gradonačelniče, sravnili sa zemljom Bulevar revolucije (koji vi zovete imenom izvesnog kralja Aleksandra), priznaću vam da je to bio jedan od najtežih dana u mom životu; naravno da to nikad nećete razumeti – oduzeli ste mi čitavu moju prošlost, amputirali svako sećanje na zvezdarski Bulevar, uspeli ste da da omrznem ono što sam nekad najviše voleo. Zajedno sa mojom tada teško bolesnom suprugom, bio sam na ivici očaja: zločin koji ste efikasno obavili testerama, nije se nikako mogao objasniti sem vašom mržnjom prema životu, uopšte. Koliko god to izgledalo pravno neutemeljeno, vi jeste, gradonačelniče – zločinac. Niko u istoriji ovog Beograda nije uništio ovu prestonicu onoliko koliko je vama uspelo. Ni okupatori nisu sekli platane; ni neprijatelj nije uništavao šume; samo je vama uspelo da budete, istovremeno, neprijatelj i okupator Beograda.  Nijednom, ako vas to interesuje, nisam prošao vašom betonskom linijom na Bulevaru; gadim se da kročim na to govno od ulice, kad moram – taksijem preletim vašu Saobraćajnu Piramidu i nestanem daleko od vaših genijalnih prostornih rešenja za vaš parking-džep. Poserem vam se na Bulevar i naročito na pritke. I dodatno, poserem vam se na funkciju.

Da zalijemo crkvu manastirkom: Zvezdarska mučenica, betonska
Photo: Stock

Što vas, naravno, nije sprečilo da se kao muva na govno ponovo obrušite na Zvezdaru i njenu šumu. Za vašu informaciju, izuzetni Đilase: decenijama već, gde god mogu, predstavljam se ne kao Beograđanin, već kao Čovek Sa Zvezdare. Ono parče ulice u kojoj živim, verovao sam uzaludno, bilo je van vašeg domašaja; kurčio sam se Zvezdarom kao poslednjom slobodnom teritorijom tzv. Beograda. I, naravno, sjebao se.

Nikako da shvatim: da li je Zvezdara neka vaša aseksualna fiksacija, pa ste prvo navalili na bulevarske platane, a sad na šumu? Ili je u pitanju čist biznis: ko poseduje Zvezdaru – poseduje Beograd? U obe varijante, dozvolićete, pojavljujete se kao dežurni, ekološki koljač – nadam se samo da je provizija dobra i da nećete biti nezadovoljni.

Čitam uoči vaše sednice u Skupštini grada da planirate da usred zvezdarske šume sagradite Crkvu, po prvom planu 4.000 kvadrata, po drugoj varijanti svega 500, bez dvorišta, šupe i Doma za sveštenike. Čast mi je, gradonačelniče, da vam poručim sledeće: serem se na SPC crkvu, posebno se serem na 500 kvadrata, najposebnije se serem na sveštenike koji će na mestu ekološkog genocida da seruckaju o Kosovu i barikadama i nebeskoj Srbadiji.

Kao bonus, poserem vam se na vozić koji će navodno da vozi turiste do Vidikovca, betonskog čudovišta na vrhu Zvezdare; samo Đilas može da smisli vozić u okolišu Olivera Dulića sa provizijom od pedeset odsto, a da Crkva nema tračnice za Highway To Heaven.

I lepo je, zar ne, Dragane, da sve vreme imate podršku LDP; svejedno da li seku Bulevar ili Zvezdaru, uvek će Čedomir Jovanović ili Nenad Prokić zaključiti kako ćemo obnoviti Bulevar i Zvezdaru da budu „još stariji i lepši“. A možda se svi zajedno pojavite u crkvi Preokreta Gospodnjeg: Zvezdara je nedokučiva, gospodo!

Testera, broj jedan: Gradonačelnik, crkveni dres za Zvezdaru
Photo: FoNet

Ali, zato, in the meantime, gospodine Đilas, biću iskren. Ako se ikad u ovom fucking gradu budu obavili izbori za gradonačelnika, javno vam poručujem; glasaću za Aleksandra Vučića, za jogine koji lete, za Šešeljeve radikale, za Palmu, za albanske partije, za Bugare iz Dimitrovgrada, za Zukorlića, za svaku pticu zloslutnicu – ali ne za vas. Možda glas dam i Velimiru Iliću, tko zna.

Potpuno je svejedno tko će biti gradonačelnik, važno je samo da to ne budeti vi. Taj dan kad izgubite izbore – proglasiću svojom slavom. Jer, da budemo pošteni: onog časa kad nestanete iz obzora ovdašnje politike, svejedno što ste sad Tadićev zamenik ili već neki qurac u vlasti – više vas neće biti.

Ima jedno drvo u zvezdarskoj šumi koje vas čeka. Drvo je strpljivo. Mislite o tome!    

Ovo je Zvezdara!

Povezani članci:
Onanišete li na platane?

Živ je platan, umro nije!
Smrt platanu, sloboda parkingu!
Posecite Srbiju, trula je!

star
Oceni
4.66
Ostali članci iz rubrike Petar Luković
Tagovi