Kolumna Petar Luković
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (19)

Ekološki smrdljivo pismo Oliveru Duliću

Zašto sam se posrao na vlastiti život

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Spavam, ne čitam Lukovićeva pisma: Oliver Dulić, evropski laureat
Spavam, ne čitam Lukovićeva pisma: Oliver Dulić, evropski laureat
Photo: BETA

Budući da je Demokratska stranka - banka najglupljih kadrova, čestitam na veštini da vašu ličnu zaostalost iskoristite kao prednost, na čemu je Dobrica Ćosić laboratorijski eksperimentisao. To što ste danas „Najevropljanin“, znači, praktično, da ste pomenutoj Evropi najveći neprijatelj. Ali, kad Boris Tadić pogleda tužnim, a ohrabrujućim pokretom očnog kapka – u stanju ste da sve zaboravite. Čak i moje sranje koje je uzrok ovog pisma

Evropski štit: Oliver Dulić, branitelj sopstvenih interesa
Photo: Epa/ Oliver Hoslet

Dozvolite, ministre za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranja, da se pred vama, laureatom Najevropljanina, poserem na vlastiti život. Ta vrsta lične, umetničke instalacije povezana s fekalijama – u direktnoj je vezi s vašim radnim mestom jer čitam i kao mantru ponavljam vašu primisao oblikovanu u misao: „Duboko verujem da je zaštita životne sredine najbolji način da se pokaže patriotizam prema zemlji. Nema boljeg načina za iskazivanje ljubavi prema svojoj zemlji i građanima“. U redu je, dakle: ja se poserem, vi to očistite, dokažete svoj patriotizam, a ja u istoriju odlazim kao netko tko previše sere. Budući da vas svečano ne zanima zbog čega sam se odlučio da vlastitih šezdeset godina života pokrijem hrpom ekološki razgradivog materijala – usudiću se da vam objasnim. Kad pojava kao što ste vi uđe u gore pomenuti moj život i počne da kopa po ganglijama, teško je očekivati da mi ne idete na qrac; svojevremeno ste, kao predsednik Narodne skupštine, predlagali da se između zgrade Parlamenta u Maršala Tita i zgrade stare Savezne skupštine izgradi podzemni tunel, valjda dovoljno širok da biste automobilom, underground, prešli tih 200 fucking metara. Ili ste, valjda pod izlivom funkcije, ubedili sebe da niste ortoped nego arhitekta kalibra Alberta Špera kojem tuneli ispod zemlje nisu bili specijalnost. Kako bilo, ostali ste upamćeni kao posebno opasna vrsta koju u svojim laboratorijama gaji DS.

Few godina kasnije, odjednom, postali ste ministar za ekologiju i prostorno planiranje, sebe pretvorili u Kosmičku Zvezdu koja istovremeno diluje s kompjuterima iz privatne firme, a radi za državu, brine o čitavoj Familiji Dulić koja je pod svoje porodično-građevinske poduhvate privatizovala Suboticu pod istim onim sloganom kojim ste se uz sliku na bilbordu nudili biračima: „Oliver Dulić: To je to“. Stvarno, to je to. Nije čovek, nego – To.

U najprljavijoj zemlji Evropi, u državi u kojoj je đubre svetinja i gde sve smrdi na sve strane, ne samo metafizički – vas, Duliću, rumenom ortopedu koji se izborio da prekovremeno odseca tuđe ruke i noge, jer, jebiga, kako da se odreknete još jednog od stotinu izvora prihoda – nekakva NGO/DS ispostava proglašava „Najevropljaninom godine“, mora da ste se grohotom smejali i zajebavali. Umesto da budete na sudu ili u zatvoru – makar zbog činjenice što ste 450.000 evra u vlasništvu građana Srbije poklonili familiji Đoković kroz sponzorstvo njihovog teniskog turnira – vi se danas šepurite jer vam niko ništa ne može, zahtevate čak i nagrade i, logično, odmah vam iste budu isporučene.

Ako vam nije jasno zbog čega se poserem na svoj život ili karijeru (koju bi, razume se, valjalo amputirati), pitajte brata Modesta ili oca vlasnika neke od građevinskih firmi. Postoji mikro-teoretska šansa da im iz dupeta u glavu stigne poenta da ste vi, Duliću, toliko zaljubljeni u sebe da ni onanija više nije u stanju da objasni pojavne oblike vašeg ekološkog narcizma. Da prevedem na srpsko-hrvatsko-bošnjački: poserem se na svoj život u državi u kojoj ste vi ministar. Shvatam, razume se, smisao poruke („To je to“), baš kao što shvatam da iluzorno sanjam o danu kad ću vas videti iza rešetaka. Vaše postojanje i opstajanje na mestu na kojem ste (sad ste, pored svega, ministar rudarstva) jedan je od onih trenutaka u svakom životu kad se čoveku sve zgadi. Znam, naravno, da vas Boris Tadić voli, voli vas i Vuk Jeremić, obožava vas Novi magazin Nadežde Gaće, da vas neko pita – vi biste sami izgradili Kulu Nikole Tesle usred Subotice, sve vi možete, Olivere, da upropastite građevinu, reke, polja, šume, legalizaciju bespravno podignutih objekata u vašu čast, da poklonite Miškoviću Luku Beograd, da sanjate o podzemnom tunelu između Modesta & Olivera, da hiruški precizno uklanjate udove – ali, Olivere, uprkos svemu, poserem vam se i na vaš život. Tek da budemo jednaki u ovoj suluduj državi u kojoj ste uskrsli uprkos političkoj genetici.

I ja odbijam da čitam Lukovićeva pisma: Modest Dulić, predsednik subotičkog DS
Photo: Stock

Ali, budući da je Demokratska stranka - banka najglupljih kadrova, čestitam na veštini da vašu ličnu zaostalost iskoristite kao prednost, na čemu je Dobrica Ćosić laboratorijski eksperimentisao. To što ste danas „Najevropljanin“, znači, praktično, da ste pomenutoj Evropi najveći neprijatelj. Ali, kad Boris Tadić pogleda tužnim, a ohrabrujućim pokretom očnog kapka – u stanju ste da sve zaboravite. Čak i ovo moje govno koje pokušava da smrdi, ali ne ide.

Jer ste, Olivere, od Srbije napravili Wonderland. Smrdi na sve strane, ali svi uživaju u DS miomirisima. Svakom je partijsko govno najslađe. Čak i kad se „Najevropljaninom“ zove.

star
Oceni
4.70
Ostali članci iz rubrike Petar Luković
image

Greatest shits srbijanskih duck-medija

Kukaju o cenzuri, a cenzurišu Tasovca

image

Poslednje e-pismo Stevanu Dojčinoviću

Kad ste KRIK pizda, suze same teku

image

Pljačkaši EU fondova: Bojana Maljević, Monte Money Pictures

Pola miliona evra nisu nikakve pare

image

Vidovdanska objava: Smrt našeg portala

In Memoriam: e-novine (2008-2016)

image

Otvorena škola za pačiće male

Direct Media Ga-Ga

image

Vrlo blago, otvoreno EU-pismo Vukašinu Obradoviću

Dečko koji obećava dobio dva miliona evra

Tagovi