Kolumna Petar Luković
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (23)

Off-line pismo Draganu Đilasu, vlasniku duševnog bola

Sečem, dakle postojim

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Zaklano drveće: Đilasova noćna mora
Zaklano drveće: Đilasova noćna mora
Photo: Dragan Kujundžić

A, dobri ste, finansijski, priznajem. Snishodljivo pičkasto, što vam vrlo pristaje, sad ste o platanima promenili priču. Vi, koji ste naredili seču u obliku masakra; vi koji ste kroz usta svojih plaćenika objašnjavali da su platani loše rešenje jer se neumereno šire, udaraju u zgrade, imaju nezgodne korene, uopšte, nisu drveće po Đilasovom ukusu – na konferenciji kažete: „Sada imamo priliku da kroz postavljanje novih sadnica nešto uradimo zajedno za naš Bulevar“

Photo: Dragan Kujundžić

Izuzetni gradonačelniče Đilastowna,

Budući da sam gotovo mesec dana bio na neprijatnom bolovanju u različitim fizičkim položajima te iz prave perspektive nikako nisam mogao da preko vaših mnogobrojnih televizija ispratim svaku vašu pronicljivu, a drvenu inicijativu – sa razumnim zakašnjenjem od nekoliko dana upozoren sam da ste pre nekoliko dana organizovali press-conference gde ste se psihološki ispraznili glede učešća u masakru nad beogradskim platanima, izjavivši potreseno i marketinški potresno: „Odluka da se seče živo drveće nije bila nimalo laka, ali uradili smo ono što smo morali, iako smo zbog toga imali dosta nesporazuma sa građanima“.

Valjda zbog ličnog iskustva s hirurzima koji sličnu rečenicu („Odluka da se seče živo meso, bez anestezije, nije bila nimalo laka“) izgovaraju posle svakog umrlog pacijenta, nemoćno šireći ruke, umalo da se rasplačem od duševnih bolova koji su vas testerom, testosteronski sekli na krupne komade zbog živog drveća koje ste majstorski, kao Beogradski Bog Smrti, pretvorili u mrtvo drveće – naredbom da se preko 400 komada raspomamljeno zelenih i razgranatih platana iseče na dead kriške, jer su, objašnjavali ste, fucking platani bolesni, na samrti, otišli u kurac, truli, opasni za građane o kojima brinete, neki spin doktori za drveće su vam rekli da je The Death jedino rešenje, a kako vam je smrt uvek bila bliža od života, naravno, platani nisu imali šansu. Od Bulevara ste napravili pustoš; obezbedili prilaz starim kućama koje ćete srušiti i uz saradnju s firmom „Delta Platani“ već okončali tendere u kojima je svako dobar za mizernu proviziju od nekoliko miliona evra – shvatili smo, gradonačelniče, koliko vam je do provizije stalo: ljudski je, a naročito u duhu Demokratske stranke, da su vam pare najvažnije; da je drugačije, ne biste ni bili na mestu na kojem ste. Zato, odjebite priču o vašem živom bolu glede živog drveća; drvo vas boli jednako kao što vas zabole kurac za 400 platana – ukratko, boli vas samo vaša zarada tipa „koliko sam dobar“.

A, dobri ste, finansijski, priznajem. Snishodljivo pičkasto, što vam vrlo pristaje, sad ste o platanima promenili priču. Vi, koji ste naredili seču u obliku masakra; vi koji ste kroz usta svojih plaćenika objašnjavali da su platani loše rešenje jer se neumereno šire, udaraju u zgrade, imaju nezgodne korene, uopšte, nisu drveće po Đilasovom ukusu – na konferenciji kažete: „Sada imamo priliku da kroz postavljanje novih sadnica nešto uradimo zajedno za naš Bulevar“.

Odjednom: naš Bulevar? Dok smo ga sekli, bio je Đilasov; kad nema drveća „naš“. Ovo podseća na mogućnost da, recimo, Charles Manson posle ubistva Sharon Tate osnuje Fondaciju i traži pomoć za žrtve koje je lično ubio; između Mansona i vas postoji bitna razlika – Manson nije tražio pomoć. A šta vi, Dragane drvoseku Đilase, radite: vi tražite pomoć od „društveno odgovornih kompanija“ da doniraju pare za kupovinu platana koje ste vi prethodno isekli, citiram: „Pojedinci i kompanije iz celog sveta, moći će onoliko koliko žele da doniraju za sadnice. Na svakom platanu biće istaknuto ime onoga ko je finansirao njegovo postavljanje, a donacije se prijavljuju Zelenilu Beograd“.

Drvo, moj neprijatelj: Dragan Đilas, uvek dobar
Photo: Stock

Da rekapitularamo, recimo: vi isečete platane, pa onda od firmi tražite da daju pare za nove platane! Neću pitati tko je ovde poremećen, jer je to jasno još od kraja februara kad ste uz pomoć policije i majstora za genocid iz Republike Srpske – posekli sve na Bulevaru, demonstrirajući koliko ste moćni i koliko DS zavisi od vaših prihoda. Čak ni nesrećni Boris Tadić koji ima hendikep da se oglašava povodom bilo čega – kako na sastancima partije štedi mineralnu vodu, recimo – nije našao za shodno da se bavi beogradskim platanima, ostavljajući vam puno pravo da sečete drveće, rušite trotoare, izmeštate šine, pravite saobraćajni haos u gradu, može vam se, vi ste Dragan Đilas, The Drvosek, gradonačelnik i finansijer, vlasnik najvećih marketiniških agencija na čemu vam samo Srđan Šaper može pozavideti.

U vašem flash-forward razmišljanju, iskoristili ste primisao da je „prvobitna ideja bila da sadimo tanko drveće, koje neće zauzimati previše prostora, ali na kraju smo se ipak odlučili za platane, jer su ih tražili građani“. Od vas saznajemo da „grad neće finansirati platane, već će biti raspisan međunarodni tender“ uz fancy-objašnjenje da će na svakom drvetu „biti ispisano ime donatora“, jer jedan platan košta oko 1000 evra.

Razume se da će „Delta“ i B92 imati bar dvadeset platana sa imenima Miroslava Miškovića i Verana Matića; očekuje se Milan Beko sa najmanje pet pločica na platanima („Ovo je drvo zasadio Milan Beko i poklonio građanima od profita u privatizaciji „Večernjih novosti“), nije daleko od istine da će i Dragi Mićović od onih 500.000 evra koje je primio od Stanka Subotića kupiti jedno drvo i na njemu napisati „Stanko, hvala ti, tvoj Dragi Mićović“, možda se i Dejan Mihajlov seti pa kupi red drvoreda, a na svakom platanu piše „Postojan kao Vojislav Koštunica“.  

Dirljivo je bilo u Skupštini grada gde je pred vašim skrušenim izaražajem glumačkog lica, gradonačelniče, izvesni Mihailo Grbić, predsednik Komisije za izbor sadnica i profesor na Šumarskom fakultetu, odvalio vašu dilemu: „Bilo je u opticaju pet vrsta stabala, ali smo se odlučili za platane. Ulice svetskih metropola kao što su London, Pariz, Buenos Aires, Sidnej ukrašene su ovakvim drvoredima. Ova vrsta otporna je na čestice prašine i čađi što je veoma bitno zbog prometa saobraćaja na Bulevaru“.  

Pa, dobro, da vas nešto pitam, Đilase: koji ste kurac sekli, ako sad nameravate da sadite? Zar nam niste objasnili, štiteći se policijom, da je sve trulo, smrtno bolesno, da se mora ubiti odmah, da je platan vekovni neprijatelj Beograda, da vam je čak i Čedomir Jovanović poverovao i obećao da ćemo imati drveće „velike visine“ ali u „punom obimu“?   

Da citiram vašu ličnu budalu profesora Grbića: „Stabla će biti postavljena sa već formiranim krošnjama, sa obimom oko 45 centimetara, a visinom do 10 metara. Obavezan uslov je da su u rasadniku presađivana najmanje šest puta, što znači da je njihova starost oko 18 godina. Koren mora biti malih gabarita i ravnog dna, kako ne bi dolazilo do krivljenja stabla. Sadnice su skupe i njihova maksimalna cena ide i do 1000 evra“.

Ludilu i lažima nikad kraja: na konferenciji za novinare koja je u Starom dvoru organizovana povodom završetka rada Komisije za izbor sadnica na Bulevaru kralja Aleksandra, izloženo je stablo graba, koje po svojim gabaritima, visini, veličini krošnje i korena odgovara veličini stabala platana koji će biti posađeni na Bulevaru. “Stablo graba visine je oko 10 metara, njegov prečnik je 15 centimetara i odgovara veličini platana. Ovo stablo predstavljeno je kao primer veličine stabala koja će krasiti Bulevar“, rekao je Radovan Draškić, direktor JKP Zelenilo - Beograd.

Znači, imamo stabla od 15 centimetara; nemamo platane čiji je prečnik bio 60 ili 80 centimetara. Znači, imamo sadnice koje će platiti „društveno odgovorne kompanije“ jer im je tako naređeno. Znači, gradonačelniče, da ste neopevani lažov i tradicionalni DS-prevarant. Povrh svega, ekološki monstrum. Uz obavezno: intimni prijatelj Borisa Tadića, razume se.

Trulo, trulije: Ispravna Đilasova procena
Photo: Dragan Kujundžić

Dozvolite da vam poručim da vam se serem na sadnice prečnika 15 centimetara, a posebno na mogućnu visinu od deset metara. Uzgred, poserem se na vašu duševnu bol, a posebno na vašu funkciju.

Ne sadite ništa. Ostavite Bulevar onakvim kako ga vaistinu volite. Bez drveta. Bez korena. Bez 15 seksualnih centimetara. Ostavite ga takvim da ga ljudi pamte po vama. Bez obzira na pločice Delte i B92, kojima ćete probati da olakšate vašu duševnu bol. Koja se, tek da podsetim, leči dugogodišnjim zatvorom. Jer, iz ćelije se platani najbolje vide.  

star
Oceni
4.77
Ostali članci iz rubrike Petar Luković
Tagovi