Kolumna Petar Luković
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (37)

Novo pismo Draganu Đilasu

Onanišete li na platane?

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photomontage: Instruktor

Ne pamtim, Đilas Dragane, da se ikad u Srbiji desilo da nešto, bilo šta, ima ovakvu cenzuru kao vaš masovni zločin nad nesrećnim platanima; čak smo, tokom devedesetih, o Srebrenici bili više obavešteni! Naravno da znam kako ste pretnje ostvarili. Kad imate vašu advertising firmu, pa u igru ubacite Srđana Šapera i Nebojšu Krstića, dodate malo Borisa Tadića, sve umešate – već sutra možete sve poseći. Tašmajdan. Pionirski park. Košutnjak

Izuzetni koljaču,

Pre neki dan, subota beše, valjda, skupio sam dovoljno snage da prošetam vašim novim Bulevarom. Na sve strane, priznajem, radi se: kamioni, rovokopači, rovosekači, drvosekači, platanomlevači, radosni radnici pijucima razbijaju asfalt, ori se pesma, čupaju se šine iz korena, stvara se, gradonačelniče, Novi Sovjetski Bulevar, pod konac će se meriti razdaljina od jednog do drugog parking mesta, nećemo nikako dozvoliti da nam tzv. hladovina uništi ono za šta smo se borili: za Tadića, za Žiku Pauka, za betonski Beograd, za proviziju, za novi klanac u srcu grada. Srušiti, demolirati, iseći, preseći, zaklati testerom, dići u vazduh: čestitam na glagolima koji vas tako seksualno uzbuđuju.

Šta god budete napravili, ako ikad budete napravili – tanko drveće visoke visine od par metara, da ne udara u zgrade, brižni ste, Đilasu – ostaće zapisano i upisano u nekoj bliskoj, a dalekoj istoriji masakra: uspeli ste da sravnite Bulevar sa zemljom na isti način kako su vaši prethodnici sravnili Vukovar, metodologija je ista, taktika slična, strategija poznata – ruši, seci, kolji, jer ne znate i ne umete drugačije; radost ubistva uvek je veća od radosti spasenja, onaj tko iseče 400 platana usred grada uvek će biti upisan u istoriju, onaj tko spase jedan platan biće zaboravljen i proglašen ludim.

Sad, kad je sve gotovo – Bulevar poravnat vašom vizijom praznine – i kad nam preostaju samo simbolilčki gestovi: recimo, da na mestu ubistva platana palimo sveće, vreme je, gradonačelniče, da konačno prošetate Bulevarom, onako slavljenički, prekrštenih ruku, u društvu desetak telohranitelja bez kojih ne idete ni u samouslugu. Razumem vas: nije lako biti Prvi Zločinac Beograda, bezbednost gradočelnika je na prvom mestu – daleko bilo, šta bi se desilo da već mrtvi platan oživi, uspravi se i padne na Đilasa, bio bi to još jedan zločin iz serijala Strah u ulici dead platana, zato su tu vaši telohranitelji da vas zaštite od građana, od drveća, od zidova, od trulog paradajza, od zelene salate, od povika, od kritika, od prekih reči, od svega što može da vas odvuče od Vizije Koja Vas Je Obuzela: da ste vi dušom arhitekta, a telom gradonačelnik.

Gde ste bili ovih desetak dana dok se na Bulevaru zverski klalo metodama drvoseča dovedenih iz Republike Šumske? Niste smeli ili niste hteli da se suočite s urbicidnim prizorima golog Bulevara, malo vam se smučilo da slušate retke primedbe o ekocidu – jer ste, naravno, već sve unapred dogovorili s medijima u vlasništvu Demokratske stranke: da niko, zvao se on B92, Politika, Danas, Press, Studio B, Večernje novosti, RTS – ne sme i neće i ne dolazi u obzir da pomene bilo šta u vezi sečenja platana (circa 400 komada), jer će vaša đilasovska osveta biti strašna.

Mnogi građani širom Srbije ništa ne razumeju, u pravu ste, Đilase, sjajno ste to obavili. Većina njih misli da je ovo “lokalni problem”, nekakva gradska pizdarija, razmaženost nekoliko Beograđana koji bi usred leta hteli hladovinu, niko da shvati da je pitanje Ubistva Platana – test DS vlasti da svoju bahatost podigne na viši nivo. Ako danas prođe klanje 400 platana, sutra će proći bilo šta, jer se pokazalo da nikakve opozicije nema; nijedna politička stranka u Beograda nije trepnula dok se sve ovo dešavalo. Nijedan NGO nije objavio nijedno saopštenje, samo su ludaci s Facebook-mreže, e-novina i nekoliko B92 bloggera furali svoju priču, daleko od mainstream-javnosti zaokupljene više problemom da li će nas na Evroviziji predstavljavati sisoidna Emina ili fetusoidni Milan Stanković kojeg bi svaki normalni Beograđanin menjao za mrtvi list ubijenog platana. Toliko o budali s plavom šiškom.

Sveža klupa od platana: Fotelja za Đilasa
Photo: Stock

Ne pamtim, Đilas Dragane, da se ikad u Srbiji desilo da nešto, bilo šta, ima ovakvu cenzuru kao vaš masovni zločin nad nesrećnim platanima; čak smo, tokom devedesetih, o Srebrenici bili više obavešteni! Naravno da znam kako ste pretnje ostvarili. Kad imate vašu advertising firmu, pa u igru ubacite Srđana Šapera i Nebojšu Krstića, dodate malo Borisa Tadića, sve umešate – već sutra možete sve poseći. Tašmajdan. Pionirski park. Košutnjak.

Građani su, slažem se što ste racionalno primetili – golo govno.

Primitivni strah od vlasti, svejedno da li kad vade pasoše i poslušno ustaju u pet ujutru, ili se useravaju pred računima za Gradsko Stambeno, ili kad u fucking opštini, čekajući 10 sati, traže nekakvu potvrdu – deo je našeg poniznog karaktera. Ćuti, sedi, čekaj, ništa ne govori. Provalili ste Srbe kao niko pre vas. To više nije narod, to je bezlična masa uplašenih frikova, kolektivni shit-konglomerat, servilan do one faze poniznosti kad mu drvoseča pod prozorom seče platan, a Beograđanin s Bulevara spreman da ga pita: “Majstore, jeste li za kaficu?”

Vi ste, Đilase, govnjivo ogledalo ovog grada. Zato vam ništa nije po volji. Mrzite drveće, mrzite ljude, mrzite Beograd, mrzite grad kao takav; volite Tadića, volite proviziju, volite beton, volite pare, volite sebe kao gradonačelnika i verovatno onanišete s tom mišlju, toplo je, sexy, mrtvi platan je bolji od viagre. Mislite da ste šarmanti, da vam niko ništa ne može, da su vaši telohranitelji štit od realnosti.

Možda ste, jebiga, u pravu. Možda vas Beograd zaslužuje kao takvog. A možda vi zaslužujete ovakav Beograd. U svim varijantama, platane vam neću oprostiti. Ne samo što neću, već što ne mogu. Ali, naravno, to vi nikad nećete shvatiti: ne što nećete, već ne možete. Tamo gde su provizije, tamo je gradonačelnik! Čestitam vam. Pobedili ste. Pitanje je samo: šta sledeće nameravate da srušite, posečete, uništite?

Sve možete! Jer se zovete: Đilas Dragan. I još ste gradonačelnik Beograda! Ima li većeg seksualnog uzbuđenja od ovakve činjenice?       

star
Oceni
4.75
Ostali članci iz rubrike Petar Luković