Ortoped za drveće

Vi se danas predstavljate kao „Ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje“. Šta ste, Olivere, ortopedu, zaštitili? U vašem odsustvu – Indonezija, masaže, oral coconut, zalazak sunca sa četiri S – drvoseča iz vaše DS stranke, izvesni Đilas Dragan, gradonačelnik tzv. Beograda, ušetao vam se u ekološku ingerenciju odsutnih misli i za nekoliko dana počistio Bulevar od tzv. drveća (circa 400 komada), za šta vas je, opet razumem, naročito zaboleo lično mlohavi penis, specijalno iz Indonezije u koju ste se prikladno sklonili, da Đilasu ne smetate

Izuzetni ministre,

Čeprkajući po medijima u vlasništvu Demokratske stranke, otkrijem senzacionalnu vest: vi ste živi! Mogao sam se prošle nedelje zakleti ili zaklati da ste žrtva antisrpskog cunamija ili da vam je u dalekoj Indoneziji, na Baliju, gde ste sa čoporom srbolikih saradnika prisustvovali i čak predsedavali nekakvoj Konferenciji o zaštiti čovekolike okoline – nešto fatalno palo na glavu, platan, recimo, možda ste, zabrinuto sam ali presrećan pomislio da ste slučajno ubijeni u nekim uličnim neredima, iskasapljeni ili isečeni testerom... kad vi, Olivere, alive & well, već vas DS-B92 citirao s nekakve press-konferencije, postoji fotografija: divno ste pocrneli u Indoneziji, kao da ste dobili Đilasov polutruli ten, fali samo da vas samelju kao platane s Bulevara, o kojima, razume se, vi ništa ne znate, nemate pojma, zar niste, pizda mu materina, bili u Indoneziji, otkud vi da znate nešto o tzv. Đilasovim zverstvima kad ste duhom i telom boravili na Baliju, nevini ste, zar vi niste samo po profesiji ortoped čija je deviza: „Kolji, seci, da udovi ne primete!“.

Već posle ovog prvog pasusa, Olivere indonežanski, imam problem: budući da su e-novine regionalni, a ne srpsko-platanski portal, ljudi vas ne poznaju, nemaju pojma da ste vi merna jedinica DS lobotomije, pa im se mora objasniti kakva ste vi budala, ne samo ekološki već mentalni slučaj. Dozvolite, dragi Duliću, da čitaocima citiram svoj tekst od 27. juna 2007. za rahmetli „Feral Tribune“ gde sam vas prvi put predstavio javnosti.   

„Sasvim je moguće da je dvonedeljno neizlaženje Ferala ostavilo otiske ugriza u onim delovima vlastite poremećene svesti koja rangira događaje po važnosti, jer se okrećem omiljenom heroju tjedna: Oliveru Duliću, najnovijem predsedniku Skupštine Srbije. Usred tropskih vrućina koje su iznenada a podmuklo napale Srbiju, elegantno oznojeni Dulić – očigledno žrtva plamteće sunčanice – na vanrednoj pres-konferenciji ispravno se opredelio da se ne bavi svakodnevnim budalaštinama: nekakvim glupim zakonima, odbijanjem Vlade da ukine PDV za dečju garderobu ili raskošnom budžetskom stavkom za obnovu Hilandara. Ne!

Obraćajući se zapanjenim novinarima, Dulić je neobično mirnim tonom – karakterističnim za žrtve vrućine – rekao da je njegova ideja i plan "da se prokopa tunel između zgrade Doma Narodne skupštine na Trgu Nikole Pašića i zgrade republičkog parlamenta u ulici Kralja Milana". On je dalje objasnio da bi tako bili povezani zgrada u Kralja Milana (nekad Maršala Tita), gde bi ostale prostorije poslaničkih klubova, kancelarije i administracija, i Dom Skupštine na Trgu (nekad Savezna Skupština), gde bi se održavale samo plenarne sednice.

Prostorno objašnjenje za puk van Beograda: da pomenute Skupštine dele dve paralelne ulice i jedan park, hrvatskom vazdušnom linijom oko 150 metara tj. 100 metara srpskom vazdušnom linijom – koje se invalidskim hodom mogu hramajući preći za manje od tri i po minuta, učinilo je da se Dulićev predlog vaistinu može smatrati avangardno genijalnim! Bilo bi to isto kao kad bismo u Hrvatskom saboru čuli fascinantnu ideju da se kopa tunel od zagrebačkog Trga bana Jelačića do hotela "Dubrovnik", preciznije do knjižare "Algoritam"!

Ono što je sigurno najzanimljivije u ovom naučnom radu Olivera Dulića – koji je diplomirao medicinu/ortopediju a ne arhitekturu ili građevinu, kako bi to nesrećni čitalac umislio – jesu nepoznati detalji. Hoće li tunel imati četiri ili osam saobraćajnih traka? Kako će automobili ulaziti u tunel? Da li će tunel imati helikopterski koridor pa će se zrakomlatom leteti ispod zemlje? Koliko će vremena trebati poslanicima da automobilom ili peške protrče kroz tunel od jedne do druge Skupštine? Da li će u tunelu biti postavljeni štandovi s pljeskavicama? Hoće li tunel biti otvoren za pojedinačne ili grupne posete turistima iz celog sveta? Kako će se kažnjavati poslanici koji ne koriste usluge tunela? Zašto tunel ne bi imao uspinjaču? Ima li šanse da pored tunela budu sagrađeni bazeni s lekovitom vodom? Ima li mesta za trajekt? Može li se u tunelu sakriti Ratko Mladić? Zašto se tunel ne produži tako da se između svih državnih institucija napravi Mreža Tunela? Hoće li legitimni odlazak u Podzemlje amnestirati kriminalce na površini Vlade?

Senzacionalni Dulić kojem se Ovo javilo za manje od mesec dana otkad je na dužnosti predsednika Skupštine – otišao je preko dementne ivice onog časa kad je objasnio da izgradnja Tunela neće ništa koštati poreske obveznike, već će sama Skupština finansirati gradnju ovog, inače, uobičajeno jevtinog podzemnog objekta. Pomisao da će sami poslanici kopati tunel mogla bi se učiniti zanimljivim rešenjem, ali Dulić, nažalost, nije ulazio u eksplicitne tehničke detalje, jer se upravo kupao u goloj vodi, mokar od nadahnuća koje ga je zracima pržilo dok je satima sedeo na suncu.

Ako se tropska žega navrze na Srbiju koja već stolećima tradicionalno muku muči s mrazevima, blatom, kišom, poledicom i naročito sa zverskom promajom od koje je u Srbiji obolelo više ljudi nego što ih je nastradalo u svim ratovima – Dulić će tek biti u svom kreativnom elementu; od ovog učenika Alberta Špera možemo očekivati ne samo nove tunele već čitave podzemne gradove u kojima će ekskluzivno živeti poslanici, zajedno s predsednikom Vlade i predsednikom Srbije. Neka živi, živi rad!“

Tri godine nakon ovog incidenta koji testerom govori o vašoj poremećenosti, vi se danas predstavljate kao „Ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje“. Šta ste, Olivere, ortopedu, zaštitili? U vašem odsustvu – Indonezija, masaže, oral coconut, zalazak sunca sa četiri S – drvoseča iz vaše DS stranke, izvesni Đilas Dragan, gradonačelnik tzv. Beograda, ušetao vam se u ekološku ingerenciju odsutnih misli i za nekoliko dana počistio Bulevar od tzv. drveća (circa 400 komada), za šta vas je, opet razumem, naročito zaboleo lično mlohavi penis, specijalno iz Indonezije u koju ste se prikladno sklonili, da Đilasu ne smetate.

Ova vrsta Đilasovog zverstva, uporediva jedino sa Hitlerovom odlukom da se iseku lipe u bulevaru Unter den Linden kako bi se tu postavile nacističke zastave – nije zaslužila vaš komentar, ćutali ste, preskočili, naredili su vam da ni reč ne kažete, jer vi jeste takav tip ortopedskog ministra kojem je mozak odavno izvađen i ostavljen na cedilu; nešto tako glupo kao vi, retko se u Srbiji sreće.

Zato i jeste DS ministar.

Jer, tko bi drugi sem vas mogao da prećuti hitlerovski zločin u Beogradu i da nasmejan i pocrneo poruči da Srbija brine o ekologiji.

Tek da vas podsetim, Duliću: Srbija ne brine ni o čemu. Srbiju zabole qurac za sve. Uključujući vašu ortopedsku veštinu.

A, sad, na posao: kopajte rukama tunel od Narodne do Savezne skupštine. Ništa drugo ne zaslužujete.