Kolumna Petar Luković
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (80)

Off-line pismo Borisu Tadiću

Posecite Srbiju, trula je!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Po vašem ukusu: Golo, prazno, nikakvo
Po vašem ukusu: Golo, prazno, nikakvo
Photo: FB

Da vam se ispovedim, druže Tadiću: čitav moj život bio je – Bulevar. Tu je bila moja gimnazija, Šesta beogradska, moj Lipov lad, moja pijaca Đeram, moji kafići, moje šetnje, moje banke, moje tramvajske stanice, moja mesta gde sam pod platanima pio kafu, moji prijatelji, moji koraci na trotoraru, moja noć pod krošnjama, moje sve. Đilas i vi ste mi ukrali najlepši deo mog života, hoćete još: ukrali ste mi čitav život u Beogradu

Izuzetni predsedniče,
Dozvolite da vam se javno divim do neisečenog korena emocionalne imbecilnosti: ono što ste u nedelju popodne, poslednjeg dana februara, učinili, čini me spokojno ponosnim s naglaskom na divljenje vašoj brizi za svakog građanina Srbije koji po arapskim pustinjama udara žutu, tenisku lopticu. Da vas podsetim, imam lagan utisak da ste malo zaboravni: svega 24 minuta nakon pobede izvesnog Novaka Đokovića na nekakvom Dubai Open turniru, sve državne i paradržavne novinske agencije plasirale su vašu čestitku. Citiram: "Iskreno Vam čestitam prvu odbranu titule u karijeri. Želim Vam mnogo uspeha u budućnosti", piše u čestitki predsednika Srbije.

Brzina, sućut s trijumfom, vaše oduševljenje teniskim herojem koji je 400.000 dolara pošteno zaradio za poreznike Monte Karla, uz neizrečeni a podrazumevajući patriotski kontekst da je pravi pobednik Dubai-Open, u stvari, Srbija, na čelu s vama, našim voljenim predsednikom – formirala je primisao da vam, gospodine Borise, ništa ne može promaći. Sve primećujete i o svemu, radoznalo, imate svoje mišljenje: svejedno da li je reč o svinjskom ili ptičijem grupu, o vinariji Zorana Živkovića, o organizovanom kriminalu, o navodnom siromaštvu u Srbiji, o privrednim teorijama, o ekonomskoj krizi iz koje Srbija izlazi dostojanstveno, o Kosovu kojeg nikad, never, nećete priznati, o rezoluciji o Srebrenici, o radu ministara, o inauguraciji tzv. hrvatskog predsednika, čekamo samo da se oglasite oko izbora pevača za Pesmu Evrovizije, zar vam Goran Bregović zvani Kalašnjikov nije omiljeni folker pored, razume se, Nemanje Kusturice, vašeg ličnog Umetnika?

Građani bez vas: Suze su OK, kaže Đilas
Photo: FB

Prateći svakodnevno vaše nepresušne aktivnosti, dozvolite da primetim, imao sam možda pogrešan utisak da u pauzama poseta inozemstvu u cilju odbrane Kosova, ponekad boravite u Beogradu, gde navodno živite, skromno i nenametljivo, uglavnom u svom porodičnom ognjištu ili na ognjištu Predsedništva Srbije, tik do Pionirskog parka koji se naslanja na jedan od najvećih Bulevara glavnog grada. Zvuči poznato, priznaćete: Bulevar Revolucije a.k.a. Bulevar Kralja Aleksandra? Da vas podsetim, imam lagan utisak da ste malo zaboravni: to je ona široka ulica sa četiri trake koja počinje od nekadašnje Savezne Skupštine (zgrada s konjima, do you remember?), pa se nastavlja preko Pravnog fakulteta, Vukovog spomenika, sve do Cvetkove pijace, nekad oivičena jednim od najlepših drvoreda na Balkanu, komada circa 400, s platanima starim bar osamdeset godina.

Moguće je, razumem, dragi Tadiću, da ste iz dana u dan, prateći pobedu za pobedom Novaka Đokovića – tenis je to! – malkice zaboravili na grad u kojem, navodno, živite, dešava se, promaklo, jebiga, niko vas nije obavestio ili niko nije smeo da vas obavesti, da gore pomenuti drvored (komada circa 400) više ne postoji. Poput Đokovića koji se pesnicama posle svakog poena udarao u pluća slaveći činjenicu što ste mu baš vi, dear Tadiću, predsednik a ne, recimo, mračni Tomislav Nikolić – dobili smo naše beogradske heroje: radnike Zelenila koji su za dva dana isekli preko 250 platana, forhendom i bekhendom, uz neizbežnu pomoć voljene policije koja je ovaj sportski spektakl obezbeđivala upotrebom kontrolisane sile, baš onako kako vi volite: nežno ali odlučno. Zbunjen sam pred činjenicom da 24 minuta nakon masakra motornim testerama na Bulevaru niste odmah uputili vašu tradicionalnu čestitku: "Iskreno Vam čestitam prvo sečenje Bulevara u karijeri. Želim Vam mnogo uspeha u budućnosti", kako li vam je to promaklo?

Da vas opet podsetim, imam večito lagan utisak da ste malo zaboravni: čovek koji je organizovao, izveo, obavio ovaj masovni zločin zove se – Dragan Đilas, vaš intimni, dragi prijatelj, partijska figura koju ste upravo vi, Borise Tadiću, doveli da bude ono što se Beograđanima testerom obilo o glavu: gradonačelnik glavnog grada! Umesto što ste se nedelju dana krili od Beograđana, gledajući tenis i navijajući za Đokovića – mogli ste, naravno, da prošetate do Bulevara, da „gimme five“ basket-pokretom razgovarate s građanima, mogli ste, recimo, da ih pitate šta misle o klanju drveća, zašto plaču, čemu suze kad samo što nismo postali članica EU 2028. godine, napravićemo vam stariji i lepši Bulevar, ja vam to, kao Predsednik, obećavam, zar naš Čedomir Jovanović nije pomenuo drveće „visoke visine“ u „punom obimu“, zar bi moj Čeda lagao, pobogu?

Charles Manson from Belgrade: Đilas, koljač
Photomontage: Instruktor

Kad bih vam iskreno pisao, predsedniče, plašim se da ništa ne biste razumeli, ne zalazite na Zvezdaru, daleko je to od vašeg Predsedništva u ognjištu; otišao sam na pijacu Đeram u subotu, zaplakao, vratio se kući, ležao 48 sati bolestan, kao da je umro neko od mojih najbližih; ne, isečeni su samo platani, ništa više, reći ćete utešno, s brižnim pogledom koji prodajete kao suvenir po Srbiji. Da vam se ispovedim, druže Tadiću: čitav moj život bio je – Bulevar. Tu je bila moja gimnazija, Šesta beogradska, moj Lipov lad, moja pijaca Đeram, moji kafići, moje šetnje, moje banke, moje tramvajske stanice, moja mesta gde sam pod platanima pio kafu, moje apoteke, moji prijatelji, moji koraci na trotoraru, moja noć pod krošnjama, moje sve. Đilas i vi ste mi ukrali najlepši deo mog života, hoćete još: ukrali ste mi čitav život u Beogradu.

Od danas, Borise, dozvolite da vam saopštim, sasvim me zabole kurac za ovaj grad i ovu državu. Ako ste vas dvojica u stanju da kradete nečiju prošlost i nečije uspomene samo zato da biste na mestu te prošlosti i uspomena sagradili neki novi Miškovićev shopping mall ili zgradu za nekog od vaših impotentnih ministara ili za nekog iz vaše cirkuske koalicije – fuck u!

Slučajno znam da je 22. februara bio rođendan Dragana Đilasa. Slutim da ste ga zajedno proslavili: on vam je, zaneseno, prekrštenih ruku, pričao o Viziji; Novi Bulevar s duplo više sadnica od pola metra, novim zgradama u koje se sad slobodno može ulaziti s Bulevara: nema više šina i platana da sputavaju domaće investitore u borbi za shopping-budućnost. Vi ste se grohotom smejali, jeste smešno: sve te budale koje brinu o platanima deo su ružne prošlosti, hoćemo vizionare, Dragane Đilasu – samo seci!

Razumem, predsedniče: nije smrt 400 beogradskih platana nešto što vas se dotiče; vas se, budimo iskreni, ne dotiče ništa: zabole vas q za poplave Belog ili Crnog ili Žutog Timoka, što se sami nisu štitili od poplava – uzviknućete, opravdano. Razumem, predsedniče: boli vas q za Srbiju u kojoj nikad nije bilo više razbojništva, pljački, kriminala, ubistava. Šta se to vas tiče, vi branite Kosovo i hoćete u EU, tako treba. Razumem, predsedniče: važnije vam je da sjebete Zorana Živkovića i njegov vinograd nego da se javite Đilasu i pitate ga da li je normalan, jer već unapred znate odgovor: poremećen gradonačelnik je pravi gradonačelnik! Ako sutra Đilas odluči da od parka Tašmajdan napravi još jedan Shopping Mall – šta vi tu možete, niste vi gradonačelnik, vi ste samo mali predsednik Srbije zadužen da Đokoviću šalje telegrame sa čestitkama.

I, stvarno, predsedniče: što ne isečete Srbiju na rezanca, sve je trulo! Pomislim, daleko bilo, da je Vlada Mirka Marjanovića bila bolja od  Vlade kojom vi rukovodite; pomislim, vaistinu, da je medijska slika Srbije 2010. gora od medijske slike iz vremena nesrećnog Miloševića.

Po Tadićevom naređenju: RTS suzama ne veruje
Photo: FB

Zato vam se divim do one korenaste imbecilnosti. Kako ste samo uspeli, uz pomoć vaših spin-majstora, da kastrirate sve beogradske medije; Tijanićev RTS, čak ni u Beogradskom programu, nije pomenuo seču 400 platana, ali je zato doneo prilog o poseti Dragana Đilasda Sajmu turizma gde su ga neke žene umalo silovale jer je neverovatno ličio na vas, ohološću i bahatašću, dragi moj Borise; list koji se kliče Politika a čiji je glavni urednik Dragan Bujošević ni u ludom ludilu nije doneo tekst o sečenju platana, jebeš drveće kad imamo našeg Miroslava Lazanskog koji u paravojnoj uniformi obožava da podrži Dragana Đilasa, đenerala za platane; nešto što se lažno zove nezavisni Danas postalo je brlog Dragana Đilasa totalnim ćutanjem; naročito uspešan bio je Blic Veselina Simonovića koji je samoublilački pokušao da balansira objavljivanjem tekstova „za“ i „protiv“ gde je večito „za Đilasa“ bilo bar devedeset odsto priloga. Posebno ste uspeli, čestitam Šaperu i Krstiću preko vas, Tadiću, što ste od Gradske televizije Studio B napravili TV Govno koje se ne usuđuje ni da pomene da se na Bulevaru nešto dešava, čemu imamo zahvaliti Aleksandru Timofejevu, direktoru i glavnom i odgovornom uredniku ove televizije koja finansijski zavisi od Đilasove dobrodušnosti. Gledajući ovu jadnu TV stanicu, možete saznati o svemu: zemljotresu u Čileu, novim sisama Britney Spears, pravoslavim zabavama, novoj knjizi budale koja se kliče Nebojša Spaić... ali da se Bulevar pomene, to ne. Đilase, majstore!

Šta ćemo, Borise, sa B92 gde još nije odlučeno ko je draži: ili ti, ili Mlađan Dinkić, u oba slučaja svejedno, ista vlada, isto odstojanje. Da na B92 nije bilo blogova Srđana Mitrovića, o beogradskom masakru niko ne bi znao; zato je B92 sve sklonio s naslovne strane, intervenisaio, kratio i cenzurisao, samo da Đilas na kraju bude pobednik turnira Bulevar Open i da mu ti, Borise, pošalješ čestitku: „Iskreno Vam čestitam odbranu sečenja u karijeri. Želim Vam mnogo uspeha u budućnosti".

Lepota ničega: Depo, centar grada
Photo: FB

Shvatili ste, nadam se, zašto vam se divim, voljeni Tadiću. Iseći tolike platane u rekordnom roku, uz pomoć neizbežne policije koja se pojavljivala u stotinama komada – uniforme u odbrani Đilasa – trijumf je koji se samo može porediti sa Đokovićem uspehom, rekli biste telegramom. A kad vam telegrami ponestanu, da vam poručim.  Dajte ostavku i idite. Negde. Bilo gde.  I obezbedite nove izbore. Ko god da dođe na sva vaša mesta ne može biti gori od vas. Jer, vi jeste najgori. Truli. Do srži.   

star
Oceni
4.68
Ostali članci iz rubrike Petar Luković
Tagovi