Kolumna Petar Luković
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (11)

Eko-transkript: Osma sednica CK DS Srbije o platanima i reketu

Drvo, srpski parking neprijatelj

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Naše, a trulo: Podseti me šta to beše platan
Naše, a trulo: Podseti me šta to beše platan
Photo: Dragan Kujundžić

Na vest da je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas prvi zaklao onesvešćenog platana, prethodno uspavanog hloroformom s elementima hlorofila, probudio se iz zimskog sna Ja Kao Predsednik i odmah organizovao sastanak Centralnog Komiteta Demokratske stranke gde se u autokratskoj atmosferi, s neizbežnom testerom, razgovaralo o smislu drveća kao takvog, sankcijama protiv e-novina i otvorenoj mogućnosti da drvo padne na Tadića, osakati ga i pretvori u invalida

BORIS TADIĆ (sedi sam u kabinetu, zatvorenih očiju i ponavlja): Eci, peci, pec, ti si mala prepelica, ja sam mali zec...Eci, peci, pec, ja sam mala prepelica (odjednom ustaje, čuje se diskretno kucanje na vratima, a onda šapatom)... ja sam mali zec. Uđi!

DRAGAN ĐILAS (noseći motornu testeru briše znoj s lica): Izvinite što kasnim, klao sam platane do malopre. Za mene kao gradonačelnika je pre svega bezbednost Beograđana na drugom mestu, vi to znate, predsedniče.

BORIS TADIĆ (lukavo): A šta ti je na prvom mestu, da čujem?

DRAGAN ĐILAS (obara pogled): Za mene kao gradonačelnika, na prvom mestu je vaša bezbednost, predsedniče. Ne mogu da rizikujem da stradate tako što će vam za dve-tri godine neko drvo pasti na glavu, osakatiti vas i pretvoriti u invalida. Meni je važnije vaše zdravlje od tog beskorisnog drveća.

BORIS TADIĆ (neraspoloženo): Nemaš razloga da se brineš za mene, postoje Službe čiji je to zadatak. Uostalom, kad si ti mene video da šetam Bulevarom? I šta ću ja na Bulevaru kad stanujem na potpuno drugoj strani grada? Ko danas šeta, moj Dragane? Samo besposličari, sitni kriminalci, nešto nezaposlenih koji nikako da shvate da ulica nije rešenje za naše probleme.

Photomontage: Instruktor
DRAGAN ĐILAS (odmahuje glavom potvrdno): Ja sigurno neću dozvoliti da strada imovina građana, ni sami građani. I da vas utešim: kad posečemo ovu trulež s Bulevara, neće biti potrebe za šetnjom. Mogu da vam pokažem nacrte...

BORIS TADIĆ (odmahuje rukom): Ne interesuje me, ja na Zvezdaru ne zalazim. Nego, da te pitam: morate li baš da to bolesno drveće zamenjujete novim sadnicima, zar nije bolje taj slobodan prostor ekonomski iskoristiti za nešto pametnije, recimo parking...

DRAGAN ĐILAS (šapatom): Uzeli ste mi parking mesto iz usta, predsedniče! Zamislite Bulevar: u sredini tramvaj, okolo njega automobili u dva-tri smera, na pločnicima automobili, neuporedivo savremeniji sistem navodnjavanja novca. Stručnjaci Šumarskog fakulteta uradili su analizu parkinga...

BORIS TADIĆ (klima glavom): Struka je zakon!

DRAGAN ĐILAS (brže klima glavom): Ko zna više o parkingu nego doktori za drveće? Obavestio sam Beograđane da pozdravljam veliki broj građanskih inicijativa, jer mislim da je odlično što ljudi žele da menjaju neke stvari...

BORIS TADIĆ (zaustavlja ga rukom): Polako, polako. Šta ti ljudi žele da menjaju? Valjda nije došlo do toga da im se ne sviđa vlast za koju su masovno glasali? Pa, ne može tako, Dragane. Prvo glasaju za tebe, a onda hoće da te menjaju...

DRAGAN ĐILAS (prebledeo): Nisam precizno objasnio, šefe. Rekao sam im da je odlično što ljudi ne žele da menjaju neke stvari, kakve promene, daleko bilo.

BORIS TADIĆ (ispitivački): Da ne izgubimo podršku javnosti zbog tih... kako se zovu... platana?

DRAGAN ĐILAS (hvata testeru i vitla po kancelariji): Javnost je mumificirana, predsedniče, potpuno obamrla. Dok smo klali prvi platan, građani su nas nudili kaficom i ratlukom, apsolutno uvereni da su platani truli i da su ruglo grada i da će kad-tad vama pasti na glavu, osakatiti vas i pretvoriti u invalida. A to, predsedniče, kao gradonačelnik, ne mogu da dopustim.

Photomontage: Instruktor
BORIS TADIĆ (lakonski): Nešto nisam pratio naše medije ovih dana, ima li protesta zbog tih... kako se zovu... platana. Ne želim da verujem da su građanima Srbije važnije biljke od njihovih sugrađana.

DRAGAN ĐILAS (vedro): Dozvolite da raportiram. Štampa i televizije rade kao sat. Građanima se nude ključne reči: trulo, mora da se seče, Šumarski fakultet, dvostruko više novih sadnica, drvo ubilo čoveka, moderna metropola, visoka visina, pun obim sadnica, žbunovi, lepota asfalta, sloboda za automobile. Povremeno presecamo tragičnim pričama i podsećamo: na festivalu Exit palo drvo i ubilo devojku; na severu Kine obrušio se zimzeleni bor i ubio porodicu od 18 članova; u Somboru, pre 112 godina, hrast udario u fijaker i povredio konja. Samo da kažem, lagodan strah se širi gradom Beogradom.

BORIS TADIĆ (veselo): Nema razloga da brinem?

DRAGAN ĐILAS (oklevajući): Pa...

BORIS TADIĆ (rukom ga ohrabruje): Reci, slobodno, gde škripi.

DRAGAN ĐILAS (počinje da plače): Na e-novinama i na blogu B92 stanje nije dobro. Nije dobro uopšte.

BORIS TADIĆ (praktično): Jesi li zvao Verana Matića da interveniše?

DRAGAN ĐILAS (testerom briše suze): Matić je sve sklonio sa naslovne strane, njegovi moderatori se raspadaju; rade 24 časa dnevno da spreče trolovanje o platanima, ali, uporan je i žilav taj platanski lobi, recimo, kad je naš Nebojša Krstić pre neki dan pisao o reketu...

BORIS TADIĆ (prebledeo, hvata se za srce): O čemu je pisao? Pa, je li on normalan da otkriva detalje koji su državna tajna. Odmah da si zvao Krleta! I Šapera, da vidimo šta možemo da spasimo!

DRAGAN ĐILAS (maše testerom): Čekajte, predsedniče, čekajte! Nije Krle pisao o našem DS reketu, već o reketu e-novina...

BORIS TADIĆ (prezrivo): Pa, koga ta šaka jada može da reketira? Je li taj Krstić normalan?

DRAGAN ĐILAS (šapatom): I vi i ja znamo odgovor na to pitanje, nego mnogo je važnije što je na svom blogu Krstić napisao da ne podržava sečenje platana, kao da jedva čeka da vam drvo padne na glavu, da vas osakati i pretvori vas u invalida.

BORIS TADIĆ (vrti glavom): Zovite Jeremića. Ovo ne sluti na dobro.

DRAGAN ĐILAS (poverljivo): Veran je bio veran do kraja, predsedniče. Ništa nije mogao. U par navrata je sam pisao komentare, dozvolite da pročitam.

BORIS TADIĆ (rastrojeno): Čitaj, ništa mi drugo ne preostaje.

Photomontage: Instruktor
DRAGAN ĐILAS (poetski): Povodom moje odluke da koljemo, otkrio sam autentični matićevski komentar: „Lepo je čuti da ima onih koji misle da ako je nešto staro ili savijeno, da ne treba tek tako biti odstranjeno i da ne zaslužuje da padne u zaborav, ali gde su bili svi ti ljudi ovih godina da miluju i podkresuju ta drveća kad im je toliko stalo do njih. Odjednom je postalo popularno napadati vladu i podrazumevati prevaru. Stajem na stranu promena i dajem punu podršku gradskoj vlasti koja pokušava da nas modernizuje i efikasninje organizuje naš gradski život. ’Oću da moj Beograd odaje imidž vitkosti, podšišanosti, strategije, reda, dinamike, usmerenosti, bezbednosti, geometrije, spremnosti da se uklapa sa vremenom, stilom i novim potrebama“.

BORIS TADIĆ (zatvorenih očiju uživa): Melodija rečenice, geometrija, podšišanost, spremnost da se uklopi... Matić, definitivno.

(Čuje se kucanje na vratima. Ulaze Krstić, Šaper i Jeremić).

JEREMIĆ (radosno): Kažite dragička!

SVI ZAJEDNO: Dragička!

JEREMIĆ (seda u fotelju zadovoljno): Mauritanija uputila protest Šumarskom fakultetu u Prištini zbog sečenja dva hrasta na obodu grada...

SRĐAN ŠAPER (konstruktivno): Da vidimo kako da medijsku štetu pretvorimo u našu prednost. Prvo, ni reči o protestu Mauritanije, javnost može da poveže dva kosovska hrasta sa sečom 329 srpskih platana, što direktno odmaže parkingu Šumarskog fakulteta. Drugo, Krle mora da se ogradi od samog sebe.

NEBOJŠA KRSTIĆ (depresivno): Ali, ja sam se samo zajebavao. Sami znate koliko mrzim platane, drveće uopšte...

VUK JEREMIĆ (protestuje): Posle lažne priče o Zorici Tomić, ovo nam nije bilo potrebno. Zovu me iz Evrope. Izgleda da su te e-novine bile okidač u tuđim rukama.

NEBOJŠA KRSTIĆ (ponosno gleda Tadića): Napisao sam o njima, kako ste mi rekli...

BORIS TADIĆ (podiže glas): Ali, da ne pominješ reket, manijače!

DRAGAN ĐILAS (smiruje prisutne testerom): Da se prvo Krstić odredi prema platanima! Ako nismo jedinstveni prema drveću, nismo jedinstveni ni prema reketu!

NEBOJŠA KRSTIĆ (mrmlja): Ja se ne sećam da sam pisao nešto o drveću. Naročito što znam da je naš predsednik (gleda u Tadića) alergičan na platane. Možda mi je tastatura pobegla...

BORIS TADIĆ (ustaje i uzima reč): Tišina!!! Krstiću, odmah da si uzeo testeru i krenuo na Bulevar, da li je jasno? Jeremiću, da odmah u Mauritaniju pošalješ dva hrasta, neću posle da se priča kako otimamo drveće. A ti, Šaperu, da malo pojačaš B92 komentare.

ŠAPER (ponosno): Mogu li da pročitam što je moja Služba spremila za Đilasa: „Ako je neko do sada i imao neku sumnju u ovu odluku, mislim da je sada jasno da je ovaj potez dobar. Sve odluke našeg gradonačelnika u poslednje vreme su se pokazale kao potpuno ispravne. Mislim da nema razloga da mu i ovaj put ne poverujemo da radi pravu stvar!“.

FM: Joe6Pack
DRAGAN ĐILAS (razneženo): Divno!

SRĐAN ŠAPER (u elementu): Imamo još: „Đilas je prvi političar koji ne popušta pod pritiskom (nestručne) javnosti i svaka mu čast na tome. Svaki drugi političar bi popustio zbog rejtinga. Platani su bolesni i pretnja su po život prolaznika i to kažu eksperti sa šumarskog fakulteta. A Beogradski Sindikat koji organizuje koncerte za zaštitu platana to radi samo zato što je to u trendu ovog meseca, kao što su prošle godine vikali ’Pravda za Uroša’ da bi se dodvorili navijačima“.

BORIS TADIĆ (predsednički): Ostaje nam samo problem tih... kako se zovu... e-novina. Sečemo oglase kojih nije ni bilo, ignorišemo, ne pominjemo reket, tendere, ucenu ili Javna preduzeća (gleda Krstića). Pohvalimo Čedu Jovanovića što je shvatio da su platani truli, oglasimo da je LDP naš drvni partner, zatvorimo konstrukciju i – zatvorimo priču.

SRĐAN ŠAPER (mudro): Kao predsednik Upravnog odbora Filharmonije, predlažem da održimo rekvijem za platane; narodne emocije moramo držati pod kontrolom, čak i kad je drveće u pitanju.

BORIS TADIĆ (diže ruke): Samo da me ne terate da se šetam Bulevarom.

DRAGAN ĐILAS (skače): Taman posla, predsedniče. Trula i natrula stabla samo vrebaju priliku da vam padnu na glavu, osakate vas i načine invalidom. Šta bismo onda bez vas?

VUK JEREMIĆ (mrmlja sebi u bradu): Uvek ima rešenja za novog predsednika koji se ne plaši platana! Koga drvo udari, osakati ga, napravi ga invalidom, sam je kriv!  

star
Oceni
4.54
Ostali članci iz rubrike Petar Luković
Tagovi