Kolumna Petar Luković
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (47)

Malo ljubavno pismo Veranu Matiću

Smrt Retrovizoru, sloboda narodu!

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Čiji si ti mali: Matićev ili Lukovićev?
Čiji si ti mali: Matićev ili Lukovićev?
Photo: Dragan Kujundžić

Apsolutno sam siguran da će te naši čitaoci – zbog beskompromisnog rečnika, tvrdih literarnih opservacija i meke spisateljske ruke – zavoleti već posle prvog teksta; ne vidim razlog da uskoro ne započneš kolumnu pod naslovom „Zahtev za objavljivanje odgovora“, tik uz Viktora Ivančića, Borisa Dežulovića i Ljubomira Živkova

Photo: Dragan Kujundžić

Izuzetni Verane,

Odluka da počneš da pišeš za e-novine u pro bono statusu, dakle džabe, besplatno, nesebično, iz ljubavi, neobično nas je obradovala i, priznajem, potresla u surovim vremenima ekonomske krize kad je malo onih koji bi danas radili bez honorara. Tvoj prvi objavljeni tekst u e-novinama („Zahtev za objavljivanje odgovora“) ne samo da zadovoljava naše najniže kriterijume, već lepršavošću stila u simboličkoj povezanosti s brojevima iz „Službenog glasnika“ i tvog omiljenog Zakona o informisanju – vizuelno izgleda kao Instalacija numeričkog tipa.

Apsolutno sam siguran da će te naši čitaoci – zbog beskompromisnog rečnika, tvrdih literarnih opservacija i meke spisateljske ruke – zavoleti već posle prvog teksta; ne vidim razlog da uskoro ne započneš kolumnu pod naslovom „Zahtev za objavljivanje odgovora“, tik uz Viktora Ivančića, Borisa Dežulovića i Ljubomira Živkova.

Živkov? Kad već nehotice pomenuh nesrećnog Živkova, kleta sudbina je htela da Ljubomira, i ti i ja, kao glavni urednici, imamo za saradnika; kod tebe je radio „Retrovizor“, kod nas kolumnu „Promašivanje teme“, bar je tako bilo do ponedeljka ujutru u 11 sati otkad Ljuba više ne radi za tebe. Kako si ono divno napisao u svom autorskom tekstu: „Sa Ljubomirom Živkovim je raskinut autorski ugovor iz razloga ozbiljne ekonomske krize, kao i sa nizom drugih honorarnih saradnika RTV B92 sa početkom nove programske šeme. Neki od njih su se odlučili da nastave volonterski rad na B92 do poboljšanja finansijske situacije“.

Ako ovu ekonomsku misao pokušam da razumem, čini mi se da se B92 odlaskom Živkova finansijski oporavio i stao na noge Velikog brata; shvatam, upravo je honorar Ljubomira Živkova bio taj kamen oko vrata koji je davio tvoju Korporaciju, upravo je tih tri minuta programa pravilo najveći trošak, upravo je pohlepni Živkov bio taj koji te je sputavao da se u koštac uhvatiš sa svetskom ekonomskom krizom u televizijskom rasejanju.

Čitajući nekoliko desetina puta tvoj tekst – nikad dovoljno divljenja za kreativni, urednički rukopis direktora, glavnog urednika & predsednika UO RDP B92 a.d.  – umalo da propustim  nekoliko tvojih epohalnih demantija. Inspirisan temeljitošću koja te je uvek krasila, krećem se po tvom tekstu pažljivo, od reči do reči, od prideva do glagola, ne propuštajući da, kao voajer, gledam između rečenica, beznadežno ljubomoran na melodijsku poetiku tvog eseja. Ali, dužnost zove: da krenemo!

1. U prvom elokventnom pasusu, kažeš da je „netačna informacija“ sledeća Lukovićeva rečenica: „Dinkićev Zakon o informisanju, smehotresna presuda Vrhovnog suda Srbije glede Tijanića u citatima, i otkaz Ljubomiru Živkovu sa TV B92 – delovi su istog političkog projekta koji cenzuru shvata kao efikasnu toljagu u borbi sa unutrašnjim neprijateljima čija kritika Borisa Tadića ili Mlađana Dinkića ili Vuka Jeremića ili Aleksandra Tijanića direktno podriva nacionalne interese njihove Srbije“.

Bez obzira koliko želeo da ti poverujem da je u pitanju „netačna informacija“, u svojoj skromnosti zaboravio si da objasniš zašto je to „netačna informacija“. Poseduješ li nekakav artefakt kao onostrani dokaz da – Luković laže? Ili je dovoljno da ti verujemo na reč da je u pitanju „netačna informacija“. Evo, verujemo ti sve što kažeš. Elvis Presley je živ? I to ti verujemo.

2. U drugom naizgled elokvetnom pasusu kažeš da je „netačna informacija“ sledeća tvrdnja „da je Ljubomir Živkov oteran sa B92 telefonskim pozivom, valjda Predsednika Republike, a koji je poziv usledio nakon što je Živkov u ’Retrovizoru’ Borisu Tadiću uputio pitanje: ’Zabranjujete knjige, zabranjujete citate - šta je sledeće?“. Ono što se u sportu zove pad koncentracije, dragi moj Verane, kod tebe se u ovom slučaju zove – bulažnjenje. Zašto? Zato, dear Veran, što u tekstu „Čistka se nastavlja: Pao i Retrovizor“ povodom kojeg si napisao prvi pro bono tekst za e-novine, nema te tvrdnje, nema tog citata, nema tih rečenica, nema, čoveče, ničega od toga što pominješ!

Ali! Ima nešto što te je možda poremetilo, izmestilo iz mentalne ravnoteže, sjebalo: na početku tekstu koji nisi pročitao jer su ti ga prepričali, lepo piše latinicom: „Na sholastičko pitanje iz jučerašnjeg teksta upućeno Borisu Tadiću ’Zabranjujete knjige, zabranjujete citate - šta je sledeće?’, predsednikov odgovor je stigao ekspresno: sa Televizije B92 oteran je Ljubomir Živkov čija je mala autorska emisija pod imenom ’Retrovizor’, nakon osam godina postojanja, ukinuta jednim telefonskim pozivom“.

Matićeve beleške za kolumnu: Lud pamti a pametan precrtava
Photo: Stock

U tvom direktorskom transu zbog ekonomske krize, herr Veran, pomešao si tekstove! Objasni mi, molim te: kako si uspeo da shvatiš da je tobože Ljubomir Živkov pitao voljenog predsednika: „Zabranjujete knjige, zabranjujete citate - šta je sledeće?“, kad je to rečenica koju sam ja ispisao, ne samo u tekstu nego i u naslovu? Znam da nosiš naočare, problem s vidom delimo zajednički, ali, jebiga: da pomešaš dva teksta, da moj citat staviš Živkovu u usta retrovizora, pa da sve onda demantuješ kao „netačnu informaciju“, malo je too much za personu koja se potpisuje šifrom predsednik UO RDP B92 a.d, kao da je u pitanju Da Vinčijev kod, a ne devičanski tekst za tvoj omiljeni web-portal e-novine.

Mali profesionalni savet: kad idući put budeš pisao svoj tekst za e-novine, pročitaj pažljivo tuđe tekstove nekoliko puta; zatvori oči i uči ih napamet: neka te neko kasnije presliša – Sanda Savić ili Gordan Paunović, da provere jesi li šta upamtio, da nešto nisi pomešao, hoće to da se zbrka – Luković, Živkov, Petar, Ljuba, ko da pamti šta je ko kome rekao, važno je, dragi moj Verane, da samo pamtiš ono što ti Tadić kaže a Tadić kaže da je Srbija „demokratska zemlja u kojoj su mediji slobodni“.

3. Konačno, kažeš, „netačna je informacija“ da je „B92 ćerka-firma Demokratske stranke Borisa Tadića“. Prihvatam. Sad verujem da u pitanju nije ćerka-firma nego sin-firma Demokratske stranke Borisa Tadića. Mnogo mi je lakše.

Finally, u ime čitalaca e-novina, javno te pozivam da nam pišeš što češće i što duže; nema veze što mešaš tekstove, menjaš pasuse, što se Kreativno Igraš, što voliš da se pozivaš na Službeni glasnik, Glasnik Borisa Tadića ili Dinkićev Zakon o informisanju; mi volimo način na koji nam se obraćaš i demantuješ, obožavamo tvoj korporacijski šmek glede svetske ekonomske krize i još jednom zahvaljujemo na pro bono prilogu kojim si se svrstao uz naše mnogobrojne donatore!

Ne zaboravi na kolumnu: „Zahtev za objavljivanje odgovora“ je nešto najoriginalnije što je iko od naših tzv. kolumnista smislio. Zato si nam, Verane Matiću, dragoceniji nego što možeš da pomisliš. Umalo da napišem da te volimo, ali u vremenima uoči Parade ponosa – i ova se teška emocionalna izjava može shvatiti pogrešno. Zato ostajemo verni našoj večnoj paroli: Smrt Retrovizoru, sloboda narodu!

star
Oceni
4.77
Ostali članci iz rubrike Petar Luković