Kolumna Petar Luković
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (12)

Podrška: U e-tunelu, usred mraka, sija email petokraka

Rockin’ in the free world

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
E-slika i prilika: Novinari otpušteni, sajt se zamrzava, zašto uprkos svemu - još ima nade?
E-slika i prilika: Novinari otpušteni, sajt se zamrzava, zašto uprkos svemu - još ima nade?
Photo: swissobserver

Već smo apsolvirali urnebesnu medijsku radost zbog nestanka e-novina; kikoću u sebi „Blic“ i „Vreme“, vesele se „Kurir“ i „Danas“, D.J. Informera zabole TV Pink za naš portal; NIN mora da je u ekstazi na čelu sa intervjuerkom Oljom Bećković; Putinovo roblje na „Sputnjiku“, „Fondu strateške kulture“ i „Srbinu.info“ može da odahne – više nema onih koji će ih praviti budalama. Posebno su happy hipster-revolucionari iz finansijski stabilnog pokreta „Ide patka preko Save, nosi DS na vrh glave“; njima je jedan šumski vic Zorana Kesića dovoljan da zaključe kako su opoziciono moderni i tako chic. Just like a duck!

Smrt Draži: E-značka, danas
Photo: licido.com

Svu ovu bulumentu selfie-idiota ne bih dao za nekoliko pisama koje sam primio od mojih e-prijatelja. U danima kad baš nije lako ulaziti u redakciju i sitno brojati dane do sahrane, a uzgred ostati nezaposlen, bez ikakvog prihoda – ono malo lijepog svijeta kojem je istinski žao šta nam se dešava učinilo je da ne izgubimo poverenje baš u svakog; uživanje u tuđoj nesreći odavno je u Srbiji postalo nacionalni sport, naročito kad si u nevolji; pod devizom „jebi magare kad je u blatu“, nad e-portalom iživljavaju se Viši sud, pomahnitali tužitelji, mafijaški advokati, Draže Petrovići sa humorom Kursadžija, ekstremni desničari i kvazi-levičari, svi jedva čekaju da se 22. jula ugasimo; pitam se, hoći li „Danas“ i Helsinški odbor napraviti zajedničku žurku tim povodom?

Smiri me pismo from England; piše mi Dragan Todorović, nekadašnji kolega iz „Novih omladinskih novina“ (NON), danas, svaka čast: Lecturer in Creative Writing • Programme Director for the BA in English and Creative Writing • Co-editor of Kent Review || School of EnglishUniversity of KentCanterbury CT2 7NX •  Rutherford College W2 N2. Nisam se sa Draganom Todorovićem čuo bar 29 godina; sećam se da smo tad, davno, u nekoliko navrata nešto polemisali u nedeljniku "NON", ali ne znam više ni o čemu; sve mi se čini da je neka muzika bila u pitanju, who gives a fuck.

Ali, u trenucima kad Srbija šuti, Kent progovara; piše mi Dragan Todorović, citiram:

Dragi Pero,

Ti i ja se poznajemo jako dugo, ne bih mogao ni da izračunam broj godina. Koliko je država proteklo ispod naših nogu, to ni u priče ne može stati. I pored svih tih promena, mukâ, strašnih ljudi i još strašnijih ljudi, ti si uspeo da odbraniš svoje pravo da budeš drugačiji.

Nisam se uvek slagao s onim što si pisao. Naravno, jer se ne slažem ni sa onim što sam ja sâm pisao, i siguran sam da me razumeš. Ali sam uvek beskrajno poštovao tvoje vlasništvo nad rečima, tvoju spremnost da se za ideju uvek ide napred, gde god da je to. Ti si jedan od onih koji kad uzmu jezik u svoje ruke, jezik procveta. Od onih koji kad izlože ideju, ta ideja mora da se poštuje čak i kad se ne voli.

Mada mi je žao što se e-novine gase, pišem ti prvenstveno da te podsetim da nemaš pravo da se ugasiš ti. Dođeš nam taj um, to nije više tvoje.

Respect. Dragan.

Kao svaka pička, umalo da se rasplačem. Zato što nisam volšebni Kesić čija je omiljena poštapalica „budala“. Hvala Draganu što me je podsetio na nešto što se u haosu tužbi, besparice i očaja  najlakše zaboravlja: zaboraviš na sebe, tko te jebe. Šta god budem ubuduće radio, a valjda ću/ćemo nešto novo/staro raditi, ovo će pismo stajati na zidu, na počasno vidnom mestu. Kao podsećanje da sve nije bilo uzalud.

+++

Još se od emotivne bombe from Kent smirio nisam, a stiže email iz Španije;  piše nam r.m.Guéra, jedan od najboljih majstora stripa, verni čitalac, donator, prijatelj.

Dragi Pero i poštovani drugari,

e-mesto na netu smo izgubili, znamo mu eto i datum. Ali za ono što ste nam pisali, ono što ste objavljivali, sve ono što smo saznali preko vas, nema roka isticanja, niti gubimo. Ne nestaje to naredbom suda. Barem da ti to ovim pisanjem dojavim…

Petre, stvorio si nesto užasno retko sa svojim stilom pisanja (postojanja?); stvorio si polaznu tačku od koje se svojevoljno kreće cela jedna redakcija, pravac kojim se sada svi služimo i koji dodajemo razmišljanju kao neki začin (čitam ove reakcije ljudi - dok se nije pojavio, nismo ni znali koliko nam treba). Kad neko u društvu kaže da čita e-novine, dovoljno je da se pogledamo i znamo kog smo kluba clanovi (TO je pravi značaj, a ne puka satira). Jasno nam je šta delimo, a da se ljudski ni ne poznajemo. I zbog toga nam lakše. Nema, Petre, novinara koji je to uradio. Koliko god unazad da sam gledao, nema… Strašno mi smeta što ovo nije rekao neko zvaničan, na nekom zvaničnom mestu, dok ti daje tamo neku zvaničnu nagradu, a mi tapšemo i imamo utisak da se stvari sređuju. Pizda im lepa zvanična materina.

Opet me boli to odsustvo solidarnosti iz vaše branše. Da li zaista ne razumeju koliko je vaše postojanje SVIMA važno? Pogotovo onima koji se sa vama ne slažu. Boli još jedno podsećanje da ljudi ne mogu da izdrže fokus na sliku, pa ga okolo sitne, sitne, sitne… Na bilo koju stranu, samo da se ne vrati na ono mesto gde postaje jasno, gde kriterijumu bude prijatno, pa se sam od sebe pojavi. Ali nema, sve je to teška industrija lake ruke. Ne vole da se okolo nezagađeno diše. A, ti si čovek duboke struke i od široke koristi.

Iz Španije, za e-srbiju: r.m.Guerra. najbolji friend
Izvor: www.usus.org.rs

Nudite kulturu shvatanja umesto objašnjavanja, nudite prijateljstvo sa komšijama umesto konstantnog imbecilnog poređenja, nudite duhovitost tamo gde boli, nudite iskrenost tamo gde je interes.

A medijsko slaganje je da ne valjate zbog svega toga: i zato ima -da vas nema.

E pa, vaših čitaoca – ima. Ostadosmo neočekivano za vašim tragom. Oni koji su vas čitali, i bogami čitaćemo vas i dalje u formi koja bude moguća. Znaju li kako se to zove? Zove se poverenje. Strašno retka i prijatna stvar. Ostali su ga prokockali za malo (ili mnogo) ovoga ili onoga, ali vi niste, i tu vam ostajemo voljni dužnici. Neuporedivo je važnije od stila, od političke korektnosti, kontra-kulture, rock’n’rolla, klasike ili stripova. Sve je manje važno od poverenja. Samo treba obe strane da hoće da ga zarade, to je sve.

Pero i redakcijo, drage osobe, ostanite ljudi sa poverenjem. U nas. Ako sebi dovoljno ne verujete, pitajte nas. Dobro prijateljstvo zamene nema, ali ima nasleđe. A to ovo naše ima.

Hvala na svemu, majstori, ali idemo mi i dalje. Pa kako god da se uobliči.

Poštuje vas sve. Drugarski

r.m.Guéra

+++

Umesto suza i zahvalnosti, dozvolite, najbolji e-čitaoci, da budem otvoreno kriptičan; ako je 22. jul Dan e-smrti, doći će valjda Dan kad ćemo, nadamo se, vaskrsnuti pod nekim novim imenom. Obostrano poverenje jeste moje lično uverenje da ćemo se uskoro, za nekoliko meseci, opet sresti. Fucking sharper then ever! Yours, Luković.

 

star
Oceni
2.88
Ostali članci iz rubrike Petar Luković
image

Greatest shits srbijanskih duck-medija

Kukaju o cenzuri, a cenzurišu Tasovca

image

Poslednje e-pismo Stevanu Dojčinoviću

Kad ste KRIK pizda, suze same teku

image

Pljačkaši EU fondova: Bojana Maljević, Monte Money Pictures

Pola miliona evra nisu nikakve pare

image

Vidovdanska objava: Smrt našeg portala

In Memoriam: e-novine (2008-2016)

image

Otvorena škola za pačiće male

Direct Media Ga-Ga

image

Vrlo blago, otvoreno EU-pismo Vukašinu Obradoviću

Dečko koji obećava dobio dva miliona evra