Kolumna Ljiljana Jokić Kaspar
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (9)

Totalna centralizacija: Ukidanje vojvođanske autonomije

Oj, Srbijo iz dva dela, ponovo ćeš biti cela

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: udufun.blogspot.com

Ubuduće će se u Srbiji odlučivati šta treba sejati po njivama Vojvodine i gde će sveti Ilija slati oluje i gromove. Biće štete od grada kao svakog leta po Srbiji, jer će se samo u Beogradu pratiti vremenska prognoza i određivati koliko treba ispaliti protivgradnih raketa nad njivama u Banatu. Gledala sam trunčicu priprema za početak totalnog ukidanja autonomije, tzv. uzbunjivanje javnosti Srbije, zbog ogromne, nepotrebne, trošadžijske i lopovske pokrajinske adiministracije koja košta, a ničemu ne služi. Na snazi je „novosadizacija“ dok svi drugi delovi Vojvodine pate, trabunjaju centralisti iza ćoška

Mora da zaista uživaju oni koji su „smestili“ premijeru Dačiću. Čitam po medijima kako mu posle bruke sa „čupavom“ plus afera „banana“ nema spasa i da mu, sudeći po analizama raznih istraživačkih agencija, politički rejting strmoglavo pada. Razlog njegove propasti trebalo bi da bude navodna sprega sa kriminalcima koja se polako nazire, isključivo u medijima, a koju po svemu sudeći, ozbiljnom istragom kompetentnih organa tek treba dokazati. Mislim da se to neće desiti, a šteta po premijerov politički rejting biće golema, tvrde analitičari i pominju da Ivica Dačić vrlo lako može proći (ma šta to značilo) kao Čedomir Jovanović i Vuk Drašković - posle „provale“ da je strani špijun i vlasnik vile na Ženevskom jezeru. Nemam nameru da se upuštam u analizu optužnica na račun premijera Dačića, ali je sasvim vidljivo kako su pojedini mediji upregnuti na „ruženju njegovog lika“. Nervira me zluradost i primećujem neverovatnu količinu mržnje svekolikog političkog ološa koji trlja ruke nad premijerovom političkom sudbinom. Svakom je jasno zašto se sve dogodilo baš sada i zašto baš Dačiću. Kako god bilo, premijer mora izdržati napade i uraditi do kraja posao koji niko do sada nije bio u stanju da uradi. I pravo je, jer je njegova partija ključni krivac za greške, pa je red i da ih ispravlja. Između spasavanja (grešne) mu duše i sopstvene kože, ne bi trebalo da bude dileme. Ako ne podlegne ucenama i izabere pravu stranu, poživeće još na političkoj sceni Srbije.

Ono što je vidljivo u medijima kao muva u supi su permanentne manipulacije svih nad svakim, a najviše se manipuliše istinom koja se izvrnuta u svoju suprotnost preko medija servira građanima. Mediji su tu da uobliče i prenesu najneverovatnije izmišljotine i laži o svemu što se dešava. Pored sve nevolje i bede u kojoj živimo, samo nam fali relativizacija fašizma i poricanje zločina i zločinaca Drugog svetskog rata. Zar nije dosta poricanja zločina poslednjeg rata, ili se veruje da se u nedavnoj prošlost vodila herojska borba u razbijanju nestale nam države? Hoće li Srbija prihvatiti fašizam kao ideologiju svoje prošlosti?! Ne prođe malo koji dan, a da na javnu scenu ne iskoči neka fašistička svinjarija poput izložbe u galeriji Prometej u Novom Sadu koja promoviše izumrli, nekadašnji fašistički Ljotićev pokret, pokazujući kako je njihov fašistički logor bio kamp za prevaspitavanje komunističke omladine, skojevaca i antifašista. Valjda su autori ove izložbe dobili zadatak od neprijatelja Srbije (a od koga drugog) da otvore još jednu proizvodnu, desničarsku traku. Istina je jedna i nemamo samo mi u svojim istorijskim arhivima zapisane činjenice koje govore ko su bili četnici, ljotićevci i ostala fašistička gamad. Cela Evropa poseduje istorijska dokumenta u kojima lepo piše ko je bio čiji i ko se borio na strani Velikog Rajha, a ko protiv. Nema tu kec-mec, pa će neki smrdljivci i jajare - kobajagi istoričari prevariti svet i srpske fašiste proglasiti herojima i zaslužnim građanima. Što se tiče Ljotićevaca, iako su se borili na istoj strani sa Nemcima, Nemci su ih prezirali zbog njihovog primitivizma, lopovluka i mračnjaštva. Šamarali su ljotićevske oficire na ulici kad pljunu šlajmaru na korzou, a junačine bi im posle udarenog šamara ljubile ruku (pričali očevici). Možda neko danas planira da ih rehabilituje zbog nenaplaćene duševne boli?

Photo: Stock

Društvena bolest i trulež se svakodnevno šire neverovatnom brzinom. Institucije države su nemoćne kao srednjovekovni lekari koji su bolesnicima na samrti od lekova jedino nudili puštanje i to malo anemične krvi. Skoro mi je ispod časti da pišem na temu uzurpacije nadležnosti, otimačine i iživljavanja nad autonomijom Vojvodine. Mnogo toga se može pročitati samo u novosadskom Dnevniku, kao i poslednji tekst o oduzimanju 12 poljoprivrednih stanica od strane Vlade Srbije. Tom odlukom Vojvodina ostaje bez para za finansiranje 12 savetodavnih tela i stručnih službi, gde radi 90 zaposlenih koji svakako ostaju bez posla, ali sve ide na štetu poljoprivrednika. Vojvodina tom samovoljnom, protivzakonskom odlukom izmeđuo stalog gubi skupocenu opremu i programe u koje je ulagala nekoliko godina. Ubuduće će se u Srbiji odlučivati šta treba sejati po njivama Vojvodine i gde će sveti Ilija slati oluje i gromove. Biće štete od grada kao svakog leta po Srbiji, jer će se samo u Beogradu pratiti vremenska prognoza i određivati koliko treba ispaliti protivgradnih raketa nad njivama u Banatu. Gledala sam trunčicu priprema za početak totalnog ukidanja autonomije, tzv. uzbunjivanje javnosti Srbije, zbog ogromne, nepotrebne, trošadžijske i lopovske pokrajinske adiministracije koja košta, a ničemu ne služi. Na snazi je „novosadizacija“ dok svi drugi delovi Vojvodine pate, trabunjaju centralisti iza ćoška! Trenutno je ta laž u igri i kao takva sipa se levkom u glave građana. Nova vlast nije naivna i žuri da što pre ukloni omražene demokrate, čiji je vođa Boris Tadić darivao Vojvodini čuveni dokument zvani Statut Vojvodine. Njime danas svi srbijanski političari brišu dupe. Vojvođansko rukovodstvo DS i dalje služi Borisovu DS ne shvatajući da treba što pre da formira neku sopstvenu (vojvođansku DS stranku) i zbije redove. U suprotnom proći će kao Hazari.

Gledala sam „intervju“ Danice Vučenić sa predsednikom Vojvođanske partije, izvesnim Odžićem, koji od njenih permanetnih „pitanja“ nije imao kada ni da govori, a kamoli da na njih odgovori. Danica se u jednom trenutku zapitala koja je razlika između građanina Zaječara i Vojvođine. Ako ne zna i ne treba da zna, ali odgovor postoji. Zaječarac je Srbijanac, a Vojvođanin to nikada neće biti. Ne zato što ne bi hteo, već zato što je to nemoguće. Činjenica je da Vlada Srbije u ovom trenutku nema petlju da ukine autonomiju, ali sigurno ima plan da to izvede u skoroj budućnosti. Za početak pašće ukidanje svih nadležnosti po principu kako se kome u Vladi hoće. Posle sledi (ako već i nije na snazi), diskvalifikacija Bojana Pajtića i njegovih saradnika. Kad padnu, a moraju pasti, ubaciće se u belu zgradu Banovine političke stranke poput Dveri i razne druge zveri kojima će se rukovoditi iz Beograda. Oni će raditi sve što im se naredi, skoro kao i prethodnici, a kad se malo probaškare i navuku debelih plata, počistiće i njih pod optužbom da su nepotrebni jer su mnogo srali i krali.

star
Oceni
4.61
Ostali članci iz rubrike Ljiljana Jokić Kaspar
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak