Naši predsednici: Obrijani, a bradati

A nije crno kao što neki misle samo zato što je Tomislav Nikolić izabran za predsednika. Imali smo i gore. Sećam se izvesnog Lilića, Milutinovića, Ćosića, Koštunice. Što je Toma gori od njih? Svi su iz iste kace, samo Tomu još nismo isprobali. Po onome što se dešava i što izjavljuje, biće da želi da se uklopi u savremene trendove. Uostalom, zar nije rekao da ga zanima pridruživanje Srbije EU. Što bih njemu verovala manje nego Tadiću koji nije ispunio ništa od onoga što je obećao i što je tvrdio da upravo radi, ne bismo li postali deo EU. Toma je kao nacionalista? Zar Tadić nije? Pa sve ukazuje da je isti i militantniji od Nikolića. Doduše nije nikad bio četnički vojvoda, ali je lično pričao da mu je deda bio četnik i poštovao je četnike toliko da ih je za njegova mandata izjednačio sa partizanima. Obožavao je čika Dobricu i nije imao ni reč primedbi ni na jednu njegovu nacionalističko-šovinističku baljezgariju

U ponedeljak nakon izbora po prvi put u poslednje četiri godine, probudila sam se sa izvesnim osećanjem olakšanja i mira. Neobjašnjivo, s obzirom da nisam glasala ni za Nikolića, ali ni za Tadića. Jednostavno sam precrtala oba kandidata, nadajući se da će se dogoditi nešto što će spustiti napuhanu i bahatu vlast na zemlju, vlast koja je urnisala i izigrala kad god je mogla najvažnije demokratske principe. Da se razumemo, uopšte nisam oduševljena budućim neminovnim promenama, ali se nadam da će makar simbolično biti kakve-takve kontrole onih koji će vladati. Dosta je bilo očigledne uzurpacije i zloupotrebe vlasti na svim nivoima. Vlast koja ne preza da krši zakone i Ustav mora da propadne. Oni koji su u svojim rukama držali sve poluge vlasti i tu vlast zloupotrebljavali, trebalo bi ne samo da budu smenjeni, već i da odgovaraju za svoje u suštini kriminalne postupke.

Na šta liči naše sudstvo? Kakva je to reforma sudstva u kojoj se sudijama diktira kako da sude, a procesi traju godinama? Država u kojoj nema pravde i nije država već privatni brlog političara. Nije čak ni totalitarna, pa da znamo sa čim treba računati, već volšebna, izmišljena tvorevina vlastodržaca u kojoj su pomirene nepomirljive činjenice, žrtve i krvnici, desničari i levičari, tvorevina u kojoj vladaju i određuju našu sudbinu lopuže i manipulanti. Poslednjih deset godina Srbija nije ni ličila na ozbiljnu državu nego na cirkus. U toj državi-cirkusu glavnu reč su vodili žongleri i klovnovi. Uostalom, cirkus smo gledali svakodnevno. Na svakom koraku susretali se sa kriminalnom privatizacijom i krađom državne imovine, a vlast se sve vreme ponašala kao da je sve u redu. Nezaposlenost i beda su na svakom koraku.

Na šta liči naše zdravstvo koje je najgore u Evropi, a prosečan vek građana 41 godinu! Sada se u Srbiji umire zbog nemogućnosti lečenja i banalnih bolesti. Lekarima opšte prakse je zabranjeno da prepisuju lekove koji se navodno dobijaju samo od specijalista. Dok dočekaš da stigneš kod specijaliste već si laku noć, a lekar koji ti prepiše lek za srce, stomak, smirenje, ili bilo šta što je neka budala u Ministrastvu zdravlja propisala da ne sme, ima da plati kaznu do sto hiljada dinara! A trenutni ministar zdravlja - patolog nam se onomad šetkao po Srbiji nudeći se da nam bude predsednik države. Nije sposoban da reši elementarne probleme koje je neki bivši kreten smislio, da počisti gomilu gluposti za njim, a kamoli da bude predsedavajući bilo čega.

Na šta liči školstvo i zašto su naša deca i đaci najneobrazovaniji u Evropi? Poslednji su u svemu, u odnosu na svoje vršnjake od znanja do pismenosti. Dinkić u Vojvodini nije prešao cenzus! Naravno, posle toliko laži obmana, ponižavanja i čerupanja. Imao je divnu, skupu kampanju, ali nije vredelo, bar ne tamo gde se nadao da će proći. U laži su kratke noge. Da se samo lečio po pravilima koje je smislio njegov ministar Tomica, bio bi sigurno bolestan, ili nedajbože izubijan onom lopatom kojom su lečeni narkomani u manastiru Suva Reka.

Photo: Fadil Šarki

I pored toga svi akteri i sve stranke su se trudile iz petinih žila da se predstave u dobrom svetlu. Kao da su građani budale i ne znaju ko ih zajebava i ko im krade živote, ko ih je doveo do ivice provalije i propasti. Sve je u ovoj izbornoj kampanji bilo toliko jadno i providno da me čudi što su građani uopšte i izašli na izbore. Ipak DS je u Vojvodini odnela najveći broj glasova i osvojila dovoljan broj mandata da može formirati vladu. Nije čudo, jer su radili svoj posao u datim uslovima najbolje što se može. DS je u Novom Sadu dobio još jedan mandat od građana, a građani Vojvodine prešli preko večitih, Tadićevih uvreda, znajući da će mu oni na koje računa i kojima se uvek udvarao na najgori mogući način smrsiti konce.Tako je i bilo. I šta sada? DS ima šta ima, a za BorisaTadića bi bilo najbolje da ode u opoziciju, a formiranje vlade prepusti nekom drugom. Niko više nema snage da gleda, sluša i podržava nesposobnjakoviće i poltrone. Građanima je svega preko glave. Bivši su uništili su sve čega su se latili. Institucije su potpuno sjebane, a o medijima da ne govorim. Toliko su pod kontrolom vlasti da nisu ni objavili da je DS izgubila izbore. I ne samo to, skoro svi su u vlasništvu DS i njihovih tajkuna. Sve su novine iste i sve se uređuju iz jednog centra, pretpostavljam kruga školskih drugova, ili društva sa basketa bivšeg predsednika. Politički analitičari koje je, pretpostavljam, plaćao DS uzvrpoljili se, pa čekaju dalje instrukcije i nabadaju tj. spinuju za opciju da nam Tadić bude novi premijer. Pa ni ovo što je do sada radio nije bio u stanju da radi kako treba, a kamoli da bude premijer. Ne kažem da ćemo sutra dobiti boljeg, ali nada umire poslednja. Možda nam se posreći, u šta sumnjam, ali neka se pokaže još neko ko veruje da bi mogao da promeni bilo šta na bolje.

Photomontage: KANDAhar

Shodno svom umerenom i naivnom osećaju za demokratiju, Vojvođani su i ovaj put stisli zube i glasali za DS. Još da Pajtić ima slobodnije ruke i da ga ne dave zmije iz Beograda, ne bi sve bilo tako crno. Samo da Toma nije zlopamtilo i ne krene da udara packe. A nije crno kao što neki misle samo zato što je Tomislav Nikolić izabran za predsednika. Imali smo i gore. Sećam se izvesnog Lilića, Milutinovića, Ćosića, Koštunice. Što je Toma gori od njih? Svi su iz iste kace, samo Tomu još nismo isprobali. Po onome što se dešava i što izjavljuje, biće da želi da se uklopi u savremene trendove. Uostalom, zar nije rekao da ga zanima pridruživanje Srbije EU. Što bih njemu verovala manje nego Tadiću koji nije ispunio ništa od onoga što je obećao i što je tvrdio da upravo radi, ne bismo li postali deo EU. Toma je kao nacionalista? Zar Tadić nije? Pa sve ukazuje da je isti i militantniji od Nikolića. Doduše nije nikad bio četnički vojvoda, ali je lično pričao da mu je deda bio četnik i poštovao je četnike toliko da ih je za njegova mandata izjednačio sa partizanima. Obožavao je čika Dobricu i nije imao ni reč primedbi ni na jednu njegovu nacionalističko-šovinističku baljezgariju. Mene najviše brinu Nikolićevi koalicioni partneri i društvo koje se okuplja oko ideje „domaćinske Srbije“. Brinu me nacionalisti i kvazipatriote koji su se već isprobali na političkom polju. Brine me da u SNS ne nadvladaju primitivci iz zadnjih redova. Brine me militantno i ortodoksno sveštenstvo koje će se začas naći na strani pobednika.

Nažalost, posle ovih izbora u Srbiji su pobedili inat i osveta. Nije strašno kad znaš da su osvetu popili oni koji je zaslužuju.