Sretenjske poruke iz jaruge

Photo: blic.rs

Ove godine na dan državnosti stigla nam je i čestitka od Googla. Beše ispisana ćirilicom na pozadini čipkane, francuske šustikle. Neko reče da je baš na tako trukovanom papiru štampan prvi srpski Ustav. Ne znam, nisam nikad videla, a svojevremeno sam položila nacionalnu istoriju na Filozofskom. Sad, gde se uistinu dogodio Prvi srpski ustanak, u kojoj jaruzi je pao dogovor o rušenju osmanlijske vlasti, do danas se tačno ne zna. Nije bitno je li to bila Marićeva jaruga, ili Perina, ali bi možda bilo dobro makar proveriti naziv lokacije, ovako zvuči kao da je podatak prepisan iz narodne pesme koju je uz gusle ispevao, u najboljem slučaju Filip Višnjić. Neki su ipak poverovali da se iz jaruge može rušiti vlast, pa potegli po dubokom snegu da sabotiraju ministra kulture i ostale članove vlade na službenom zadatku. Svedoci kažu da je usred svečanosti grupa obožavalaca rata i ratnih zločina, klicala imena Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Valjda ne mogu da dočekaju da se ova braća po zločinu oslobode iz zatvora i osvete “Turcima”

Oficijelna proslava dana državnosti Srbije ove godine protekla je u dubokom snegu bez igrokaza. Pod igrokazom podrazumevam one smešne skečeve i kostimirane “glumce” obučene u oklope i srednjevekovnu odeždu, pozajmljenu iz pozorišnog fundusa. Tako prigodnu proslavu gledali smo nekoliko uzastopnih godina. Mahalo se tada drvenim mačevima, recitovalo i glumatalo, dok je ondašnja postavka političara na početku svoje vladavine uživala. Nadimajući se pod teretom ponosa, nametnuli su nam ovaj datum ne pitajući i ne konsultujući ni istoričare, a kamoli građane. Osvanulo samo jednog dana da se ima slaviti Sretenje i tačka! Tako sve beše određeno od vrha vlasti: zastava, državni grb, himna, pa na kraju i sakati Ustav. Ništa referendum i mišljenje građana, ako ne izuzmem ustavni referendum – natezanje koje je trajalo dva dana. Boraca nije bilo kao 1945, sve se odigralo filmskom brzinom bez učesnika narodnooslobodilačkog rata. Građani su još uvek zbunjeni, a sudeći po TV anketi neki su priznali da ne znaju za ovaj praznik, pa još uvek slave 29 novembar.

Ove godine na dan državnosti stigla nam je i čestitka od Googla. Beše ispisana ćirilicom na pozadini čipkane, francuske šustikle. Neko reče da je baš na tako trukovanom papiru štampan prvi srpski Ustav. Ne znam, nisam nikad videla, a svojevremeno sam položila nacionalnu istoriju na Filozofskom. Sad, gde se uistinu dogodio Prvi srpski ustanak, u kojoj jaruzi je pao dogovor o rušenju osmanlijske vlasti, do danas se tačno ne zna. Nije bitno je li to bila Marićeva jaruga, ili Perina, ali bi možda bilo dobro makar proveriti naziv lokacije, ovako zvuči kao da je podatak prepisan iz narodne pesme koju je uz gusle ispevao, u najboljem slučaju Filip Višnjić. Neki su ipak poverovali da se iz jaruge može rušiti vlast, pa potegli po dubokom snegu da sabotiraju ministra kulture i ostale članove vlade na službenom zadatku. Svedoci kažu da je usred svečanosti grupa obožavalaca rata i ratnih zločina, klicala imena Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Valjda ne mogu da dočekaju da se ova braća po zločinu oslobode iz zatvora i osvete “Turcima”. Ili čekaju promenu vlasti pa da sa novim-starim satrapima ponovo obuku kostime i počnu da mlate drvenim sabljama. Za prave nemaju ni para, ni hrabrosti.

Photo: Stock

Ludilo nikad priznatih zločina i poricanja genocida i bilo kakve krivice zbog učešća u proteklom ratu, podiglo je naciju na noge da komentariše, pljuje, mrzi i ponovo vređa Muslimane, a sve to zbog filma koji niko u Srbiji još nije ni video! Čitaoci i komentatori blogova su načisto pohisterisali. Predlažu oštre sankcije za sve srpske glumce koji su igrali u filmu “U zemlji krvi i meda”, koju je režirala svetski poznata glumica Anđelina Džoli. Šta ona ima da prikazuje Srbe kao negativce kada se zna da su oni od kada postoje, isključivo žrtve svih mogućih i nemogućih zavera na kugli zemaljskoj! Ništa ne vrede objašnjenja autorke da ne mrzi Srbe, naprotiv, da bi joj bilo drago da shvate njen film, među srboludacima se digla kuka i motika! Ne znam šta će biti kada film stigne u Srbiju, ali Anđelina nikada neće shvatiti s kim ima posla. Mislim na zaglupljene čije trenutno ludilo podgrevaju i vlast i opozicija. Nacionalizam se našao u punom zamahu kao pre dvadeset godina. Svi reže, busaju se u grudi i sikću o vaskolikom srpstvu. Jebu majku svakom ko samo nešto izrekne u korist logike i pameti. Neće valjati.

Vlast je iz čiste koristi pustila nacionaliste da divljaju godinama, ne shvatajući da će joj baš oni doći glave. Anđelina, pak, ne zna ništa o ljudskoj dvoličnosti, ludilu, osveti i mraku zločina. Nema ona pojma kakva je država Srbija i da u Srbiji među poslanicima u parlamentu sedi i jedan pravi, pravcati harmonikaš. Svako normalan bi primetio da mu tu nije mesto (on ga i inače izbegava), ali zato je plaćen preko hiljadu evra mesečno (iako je kažu bio svega 93 sata na poslu u parlamentu za četiri godine). Otkuda harmonikaš među poslanicima? Otuda, otkud i mnoge druge šljamare kojima je mesto po kasapnicama i torovima zemzadruga, ali su oni u Srbiji važne ličnosti. Naravno da to nije normalno, kao što nisu normalni ni oni koji su glasali za harmonikaša da ih zastupa u parlamentu. Harmonikaš je inače poslanik SRS, a njihov poslanički nivo su sve sami doktori nauka. I nema pojma Anđelina kako se u Srbiji postaje pravnik, advokat, doktor nauka. Kako se posle srednjoškolskog obrazovanja, bez ikakve škole, stiže do akademika. Ima u parlamentu još primera bezkrupulozne i beskrajne gluposti, a da nema zar bi Srbija bila ovakva kakva je?

Ne može niko normalan nikad shvatiti ni Radovana Karadžića ni Ratka Mladića koji su svoju ličnu poremećenost stavili u službu nacije i time je srozali pred licem čovečanstva, kao što su to uradili svi belosvetski fašisti. Kome je bilo u interesu da tako zajebe srpsku naciju, ako ne onima koji su odlučili da i pored svega što se desilo nikada ne priznaju ni jednu političku zabludu, ni jedan poraz, oni koji ne traže oprost ni od Boga ni od ljudi. I šta sad kada su kerovi pušteni sa lanaca? Naravno da su počeli da ujedaju. Javnost Srbije još nije ni videla film, a neki već preporučuju da se on zabrani. Neće moći, gazdarica je još uvek odsutna.

Ne znam šta da misilim o referendumu “ne kosovskim institucijama”. Je li to stvarno, ili se tamo neko sa tim ljudima zajebava? Ma ne, zajebavaju oni iz osvete Tadićevu vlast jer veruju da su ih političari iz Srbije zajebali. “Referendum dodatno otežava poziciju Srbije na međunarodnom planu”, kaže Borislav Stefanović, šef tima za dijalog sa Prištinom. Pa neka otežava, sigurno kažu oni koji su nagovorili građane da odigraju tu farsu sa besmislenim glasanjem. Srbiji ne treba članstvo u EU, a ako ne možemo da budemo u sastavu Srbije, ako nismo bar malo Rusi, ili ruski državljani, što da budemo srpskom narodu i državi Srbiji na korist. Možda grešim, ali znam da su ih iz Srbije razni političari trovali lažima, godinama koristili i zloupotrebljavali za sve moguće prljave poslove, a sada bi hteli da ih pretvore u lojalne građane. Nema ništa od toga, oni će sami izabrati svoju sudbinu kao što su je izabrali 1988. kada su došli čak u Novi Sad da piju vode. Na čelu sa estradnim i kostimiranim glumcima, ispred Izvršnog veća Vojvodine bili su tog juna pod vrelinom sunca napojeni. Vikali Slobo, slobodo. Rušili su tada tuđu vlast, a svoju izgubili.

Photo: Beta

I baš kada se očekivalo da se po predlozima “odjeka i reagovanja” po srpskoj štampi, odredi dan žalosti zbog nesrećne pogibije skoro cele porodice Reka koja je stradala od lavine u opštini Dragaš na Kosovu ove užasne zime, stigao je odgovor na predlog Narodne kancelarije predsednika Tadića da stipendira i pomogne školovanje preživele šestogodišnje devojčice. Parafraziraću. Neka hvala, ne treba, imamo mi našu državu koja će se pobrinuti za njenu stipendiju. Tačka!