Dvaput seci, jednom meri

Photo: Fadil Šarki

Građanima Srbije nikad nije bilo teže, iako nema ni galopirajuće inflacije, ni rata, ni sankcija. Ima svega drugog opasno nedemokratskog, a najviše siromaštva i bede. Vlada potpuni haos u institucijama, korupcija na svim nivoima vlasti, centralizacija uništava državu. Vladavina prava postaje sprdnja, a nema ni nezavisnog sudstva. Nezaposlenost je patološka, institucije jedva funkcionišu. Po svim mogućim parametrima, u svim mogućim oblastima na samom smo dnu evropskih država i logično je da smo besni na vlast koja snosi krivicu za takvo stanje

Moram priznati da me je iznenadila izjava cenjene profesorke Srbijanke Turajlić da će možda na sledećim izborima „pobediti nevažeći listići“. Profesorka je, verujem, došla do tog zaključka slušajući šta građani govore kako će glasati na narednim izborima. I sama slušam besne i razočarane. Unapred znaju da će izbori biti namešteni i neće dozvoliti da se njihovm listićima manipuliše. Zato se već sada slade kako će izraziti svoj protest protiv bivših, sadašnjih i budućih vlastodržaca tako što će žvrljati po glasačkim listićima. Ne shvataju da će time naškoditi najviše sebi i tako besmislenim protestom omogućiti dolazak na vlast onima čiji će glasači kao i uvek disciplinovano izaći na izbore.

Muka mi je više od umornih i ožalošćenih apstinenata, deprimiranih kritizera i građanskih puvanjaka koji čekaju da se neko drugi izbori za njihova prava i izrežira im bolji život. Tvrde da nemaju za koga da glasaju?! Čekaj, pa kad budu raspisani izbori onda sedi pa razmišljaj šta je korist, a šta šteta. Čitam komentare gde se neki razočarani demokrata kune kako će iz inata glasati za Tomu i SNS, ne bi li tako kaznio Borisa Tadića i vladajuću koaliciju. Da se razumemo, sadašnja vlast je, da upotrebim poznatu izreku, kriva koliko je živa Građanima Srbije nikad nije bilo teže, iako nema ni galopirajuće inflacije, ni rata, ni sankcija. Ima svega drugog opasno nedemokratskog, a najviše siromaštva i bede. Vlada potpuni haos u institucijama, korupcija na svim nivoima vlasti, centralizacija uništava državu. Vladavina prava postaje sprdnja, a nema ni nezavisnog sudstva. Nezaposlenost je patološka, institucije jedva funkcionišu. Po svim mogućim parametrima, u svim mogućim oblastima na samom smo dnu evropskih država i logično je da smo besni na vlast koja snosi krivicu za takvo stanje.

Photo: Fadil Šarki

Usput mi se čini da je zavladala tipična srpska depresija kada se dignu sve četiri u vis i kaže, neka ide sve u tri majčine! Elem oni koji misle da će glasanjem za SNS ili SRS kazniti Borisa Tadića, ljuto se varaju. Kazniće isključivo sebe, svoju decu i ugroziti njihovu budućnost. Dobiće možda ono što zaslužuju, da u svojoj mržnji prema EU i zabludama o bratskoj ljubavi Rusije, konačno dopadnu šaka interesima nedemokratskih režima. U slučaju pobede SNS i Koštuničine bratije, ne gine nam izolacija i položaj ruske gubernije. SPS se sigurno raduje ruskom zagraljaju, a predsednica parlamenta unapred poručuje „neće biti tragedija ako ne dobijemo EU kandidaturu“. Za nju sigurno neće, ali za građane Srbije svakako hoće!

Slušala sam je u razgovoru na TV B92. Šta napriča za kratko vreme! Predsednica parlamenta smatra da srpska vlada može uraditi svašta za desetak dana (do 9. decembra), a ako baš i ne stigne, neće biti tragedija. Kao da su sve učinili na putu u EU: sazidali novu kuću, sredili infrastrukturu, okrečili, uneli nov nameštaj, pospremili, dekorisali, ostalo samo da otvore prozore i naprave promaju u svrhu luftiranja. A, u stvari, samo su prekrečili staru kuću, zadržali svu moguću starudiju, a nemaju ni struju, a kamoli vodu i kanalizaciju. Nemaju ni toalet, već obavljaju veliku i malu nuždu u komšiluku.

Photo: Fadil Šarki

Na pitanje o svom nekadašnjem partijskom vođi Slobodanu Miloševiću koga je svet proglasio balkanskim kasapinom, a izvesne novine svrstale u red zločinaca poput Staljina i Adolfa Hitlera, ona štreberski ponavlja da je „još rano suditi o njegovoj krivici“ i da će vreme i istorija „pokazati šta je istina“. Uostalom njemu nije izrečena presuda povodom optužnice Haškog tribunala, pa samim tim gospođa Slavica insinuira da je otputovao na onaj svet kao potpuno nevin čovek! Šta da kažem osim da je ovakav argument rezultat njenog političkog stava, karaktera i ličnog, moralnog profila. O rusofilima i slugerantskim plaćenicima neću ni reč! Možda je došlo vreme da i Srbija iskusi čizmu velikog brata kao što su je iskusile zemlje istočnog bloka, ne bi li jednom zauvek shvatili šta je demokratsko društvo, a šta totalitaristička robijašnica i privatna država nekoliko oligarha.

Ako navodno 7.000 građana u Nišu kliče ruskom ambasadoru Konuzinu, to još uvek ne znači da srpski narod jedva čeka da ljubi ruske čizme. Od kada se ispilio, SNS se kobajagi zalaže za evropske opcije, u stvari, ništa drugo i ne radi već poserava svaki napor demokratske koalicije, vlasti koja nam se istina, svima popela na vrh glave i kojoj itekako imamo šta zameriti. I pored svih zamerki, ako se na sledećim izborima formira kakva-takva demokratska vlast, Srbija će nastaviti da se menja i približava EU. Od takve vlasti Srbija mora dobiti nov demokratski Ustav, rešiti pitanje decentralizacije, problem svojih granica i pridržavati se pravila EU na koja je pristala. Ne može varati, krasti i pljačkati svoje građane, pričati jedno, a u praksi raditi nešto sasvim drugo.

I nije samo vlast ta koja čini Srbiju ovakvom kakva je. Njeni građani su najnepismeniji u Evropi, skoro je dva miliona nepismenih, podložnih svakoj vrsti manipulacije. U narednih pola godine vladajuća koalicija se itekako mora potruditi da ispravi bar neke zablude, a za početak bilo bi dobro da nas manje lažu. Neka već jednom počnu da govore istinu, jer će im se svaka laž obiti o glavu, da ne kažem pokazati kroz procente glasača.  

Prošle nedelje sam u nekim novinama pročitala uputsvo građanima koji koriste bankomate. Lično ih izbegavam kad god mogu. Biće da je u pitanju intuicija. Elem, uputstvo se odnosi na situaciju šta da radi Nesrećni Građanin Srbije (NGS) kad mu bankomat izbaci lažne tj. falsifikovane novčanice. Oštećeni da ne mrda sa lica mesta i odmah pozove policiju, piše u novinama! Dalje nema objašnjenja. Pretpostavljam da će policija zapleniti falsifikovan novac, a ko će i kada građaninu vratiti ispravne pare, ne piše. Pretpostavljam da NGS mora otići u banku da podigne nove pare, ali kako da im veruje kad je već jednom dobio lažne? Možda mu banka opet podvali, ili se lažne novčanice koriste samo za bankomat? Ko je ovde lud, a ko blesav? Ko puni bankomate: službenici banaka ili ulični dileri? Ako ne možeš da veruješ bankomatu, kako da veruješ banci, guverneru i državi?