Ne uznemiravaj vlast bez potrebe

Photo: Mina Bulić

Čitam da nam preti ukidanje jedva dočekanog belog šengena, zato što je vlast nesita para i moći, pa radi sve da nas udalji od cilja koji nam je predsednik lično obećao. Vlastodršci nemaju nameru da se liše duplih fotelja, dovoljno je za sada što su se oprostili od pet-šest preko kojih su zgrtali pare i uživali u moći. Sada imaju pravo na duple funkcije, a predsednik Srbije tvrdi da su se u EU složili da tako ostane do kraja mandata ove Vlade. Izgleda da se samo nama čini da vlast krši Ustav i potpisane međunarodne obaveze. Čudna je ta EU kad aminuje otvoren put korupciji u Srbiji, dok naša vlast prikazuje mutnu stvarnost u neonskom svetlu. Imaju oni svojih briga, ali sam sigurna da će kad tad reći nešto na ovu temu

Nisam se zatekla na ulici onomad kada je predsednik Boris Tadić šetao Novim Sadom. Obavestila sam se čitajući lokalne novine. One su euforično i udvorički prenele detalje - kojim putem se predsednik kretao, koga je sreo, sa kim razgovarao. Bilo je nekoliko situacija u kojima su predsedniku prilazili slučajni prolaznici, neki mu stiskali ruku a neki se jadali i tražili pomoć. Da sam ga slučajno srela, sigurno bih prošla kraj njega praveći se da nemam pojma ko je. Inače ga odavno ne prepoznajem kao i većina njegovih glasača. Da mu se jadam nema smisla, da ga hvalim lagala bih. Svi moji pokušaji da razumem neke njegove postupke, pali su u vodu, ali zato je krivo moje nerazumevanje politike DS-a u pravcu obećanog cilja.

Članstvo Srbije u EU mi se trenutno čini dalje nego ikada, ali šta o tome može da zna spisateljica čije se ime i naslovi knjiga najčešće nalaze u TV enigmama kad treba postaviti teška i zbunjujuća pitanja. Zato su tu proslavljeni i daleko pametniji pisci i pesnici poput Matije i Siniše, koji već šalju abere javnosti da nas je Evropa izigrala i da im ne pada napamet da nas prime u svoje okrilje. Isto tako su i pre dvadesetak godina „ničim izazvani“ ovi „nezavisni i napredni intelektualci“ – patriote, obaveštavali javnost o namerama zlog sveta i objašnjavali po medijima šta nam pomenuti čine iz čiste mržnje. Ko šiša EU kojoj nije stalo do Srbije, oni znaju, kao što su znali i pre dvadeset godina, da su Srbi najpametniji, najbrojniji i najbolji narod na Balkanu. Zašto onda da nas iko brenza, zauzdava i gura u nekakve saveze, gde bi smo lako mogli izgubiti slobodu duha, identitet, „srpski kod“ i sve ono što nam krasi naciju.

Photomontage: Instruktor

Nekad su govorili da nas ceo svet mrzi i da svi hoće da nas pokore, a danas se friško zalažu za odjebavanje EU. Ne znam šta predsednik Tadić misli, ali se valjda seća kako su neki od njih mrtvom vuku merili rep kad je izgubio izbore. Zato mislim da je besmisleno reći predsedniku bilo šta, jer iskreno verujem da on sve zna. Pretpostavljam da zna šta ima novo u Vojvodini i koliko se staro i trulo odavno ubuđalo, baš kao u čitavoj Srbiji. Niko više ne gura smeće pod tepih, odavno se pocepao i završio na deponiji. Građani su danas očajni i uplašeni za svoju budućnost kao što su bili i poslednjih dvadeset godina. Verujem da predsednik zna da je trenutno više od pola milona nezaposlenih, a oni koji su zaposleni jedva mogu da prehrane porodicu, da mu je poznato gde su se i kome slile pare od privatizacije, kolika je stopa kriminala i korupcije i koliko puta je potpisao zakone kojima je prekršen Ustav. Zato se pitam, ko je od prolaznika iskreno i čvrsto stisnuo ruku predsedniku? Jeli to bio neki nezaposleni očajnik, ili neko ko veruje da će se narednih deset godina nešto promeniti i on lično izaći iz bule zahvaljujući sposobnosti vlasti? Ali avaj, ništa ne zavisi od malog čoveka, ne pomažu ni diploma ni znanje.

Iskustvo i stvarnost ukazuju da se samo mitom i vezama stiže do zaposlenja. Zna predsednik da su žrtve tranzicije isključivo i samo obični građani, ostavljeni na milost lošoj i pogrešnoj politici koja čini sve da državu udalji od obećanog cilja. Čitam da nam preti ukidanje jedva dočekanog belog šengena, zato što je vlast nesita para i moći, pa radi sve da nas udalji od cilja koji nam je predsednik lično obećao. Vlastodršci nemaju nameru da se liše duplih fotelja, dovoljno je za sada što su se oprostili od pet-šest preko kojih su zgrtali pare i uživali u moći. Sada imaju pravo na duple funkcije, a predsednik Srbije tvrdi da su se u EU složili da tako ostane do kraja mandata ove Vlade. Izgleda da se samo nama čini da vlast krši Ustav i potpisane međunarodne obaveze. Čudna je ta EU kad aminuje otvoren put korupciji u Srbiji, dok naša vlast prikazuje mutnu stvarnost u neonskom svetlu. Imaju oni svojih briga, ali sam sigurna da će kad tad reći nešto na ovu temu.

Kao u najcrnjem totalitarizmu onaj ko kritikuje negativne pojave postaje neprijatelj i ne retko ga iza ćoška čeka odmazda. Metalne štangle i nasilje su uzele maha, a oružane pljačke postale svakodnevna pojava. Siromaštvo i beda su toliko prisutni da se napadaju i pljačkaju grilovi-prčvarnice, u kojima se strada za plen od sto eura. Usred Beograda razbojnici su ovih dana isprebijali i teško povredili pomoćnu radnicu u noćnoj smeni. Iako im se prilikom pljačke nije suprotstavila, u zanosu mržnje i besa odsekli su joj nos! Pitam se kolika je njihova beda i bezumlje kad su bili spremni na tako nešto? Policija je dvojicu uhvatila, ali nisam sigurna kada i kako će im suditi naše pravosuđe. Ono će imati posla preko glave kad počnu suđenja lopužama koje su trenutno u pritvoru zbog utaje poreza i mahinacija prilikom kupovine društvenih preduzeća. Nisu osumnjičeni kupovali, prodavali i preprodavali društvenu imovinu bez nadzora agencija za privatizaciju, ali je državi ponestalo para, pa sad još jedino od njih može da uzme. Nemam ništa protiv, ali slutim da će se u mreži naći samo sitne ribe i tajkunčići, koji su se u ime svog „uspešnog“ biznisa napili od prve čaše šampanjaca i okliznuli na palubi iznajmljene jahte.

Da se vratim predsednikovoj poseti Novom Sadu. Ne znam da li ga je lokalna samouprava obavestila da novi Urgentni centar koji je otvoren 25. juna uopše ne radi. Nadležni kažu da se čeka na skener, najmoderniji u državi koji je u stanju da pregleda pacijenta za svega 30 minuta. Odmah da kažem da ako identičan ne postoji i u Beogradu, neće nikad stići ni u Novi Sad. Pa ne može bilo šta postojati negde na lokalu, ako ga nema u prestonici. Usput je neko šušnuo novinarima da su „Vojvođani tražili prijem novih lekara i zdravstvenih radnika“, jer postojeći ne mogu istovremeno raditi na dva mesta. E, tu je već vrag odneo šalu, jer se prijem novih lekara i zaposlenih može obavi tek posle saglasnosti Ministarstva zdravlja Srbije. Dok se ministar zdravlja Tomica Milosavljević ne vrati sa odmora i dok se ne napravi pravi izbor i kadrovska kombinatorika, novi Urgentni centar će biti zatvoren! U tom grmu se krije zec, da ne kažem lisica koja krade kokoške po celoj Srbiji. Ubi nas centralizacija! Niko ne može ni da kine bez odluke centralne vlasti. Zato nam tako i ide.

Pop đaku, đak crkvenjaku, pa kad građanin zbog neke lako rešive sitnice zakuka službeniku na šalteru, ovaj ne može ništa da uradi dok ne pita svog šefa. Šef naravno nema i ne sme da ima nikakvu inicijativu, ali pretpostavlja da njegov načelnik zna šta treba da radi. Načelnik zna, ali ne može ništa da uradi dok ne zove direktora, a direktor proveri u „centrali“ u Beogradu. Centrala u Beogradu mora da pita svog šefa, a šef svog resornog ministra. Ministra zabole da se bavi sitnicama, ali voli kad sve zavisi od njega. Građanin je do tada umro na šalteru i više nije ni važno u čemu je bio problem. Možda ga uopšte i nije bilo a vlast, eto, uznemirena bez potrebe.