Kolumna Ljiljana Jokić Kaspar
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (6)

Pregled nedelje

Početak bune protiv Srebrenice

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: BETA/Nenad Petrović

Izvesni profesor pravnog fakulteta u Beogradu Oliver Antić tvrdi da je srebrenički masakar posledica osvete zbog napada na Srbe. Tu istu misao imao je na umu i Ratko Mladić kad je posle masakra u TV kamere „objasnio“ zločin stihom epskog deseterca „Početak bune protiv dahija“ - narodne pesme koju, sigurna sam, nije nikad pročitao. Monstruma koji je pobrkao prošlost i sadašnjost ne opravdava ludilo, ono se još uvek slavi kao herojstvo i živi među njegovim sledbenicima. Kao otrovni gas nadvija se nad Skupštinom Srbije i preti da po ko zna koji put omami i zamagli istinu

Previše je tema na koje bi se moglo pisati ove nedelje, a kolumnista kao mrava! Pomislila sam da ću ostati kratkih rukava i neću stići da uhvatim za gušu frišku temu, kad skoro sve ostade netaknuto. Čak ni o „uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi“, niko ni reč. Uostalom, moja generacija je u to vreme uvek bila na školskom raspustu.

Da se vratim poslu kolumnista. Najčešće turpija ko šta stigne. Na sceni je masovna skribomanija gde se obrađuje problem sopstvene nesanice, opisuju rupe u asfaltu, kritikuje oštra zima, padaju saveti na temu štednje sapuna i vode, a neki otkrivaju javnosti šta kuvaju za ručak. Možda i ja skuvam nešto ovih dana, ako u međuvremenu ne upišem menadžment, najpopularniju školu u Srbiji. To je jedini način da se dovučem na položaj političkog savetnika i posavetujem neku kafe kuvaricu šta joj je činiti u pogledu prekvalifikacije i osvajanja ministarskog mesta. Dosta mi je više sopstvene nesposobnosti i prastarih diploma iz mladosti. Čitam da je izvesni penzionisani pilot E. Long iz američke države Masačusets konačno maturirao u 82. godini života. Trebalo mu je 69 godina da se dočepa diplome srednje škole. Kod nas je malo drugačije, shodno našem načinu školovanja i napredovanju u karijeri. U proseku prve dve godine studija traju od devetnaeste do pedesete, a onda se za tri meseca spiči i položi sve što nije moglo proteklih 30 godina. Potom slede magistrature i doktorati koje isključivo plaćaju firme i političke partije u kojima je večiti student zaposlen. Akademsko zvanje i nacionalna penzija se posle podrazumevaju.

Šta da kažem o dve rezolucije o Srebrenici zbog koje će nam - ako budu donete u paketu - biti zamereno da smo ostali onakvi kakvima nas je svet video u svetlu Miloševićeve politike. Izvesni profesor pravnog fakulteta u Beogradu Oliver Antić tvrdi da je srebrenički masakar posledica osvete zbog napada na Srbe. Tu istu misao imao je na umu i Ratko Mladić kad je posle masakra u TV kamere „objasnio“ zločin stihom epskog deseterca „Početak bune protiv dahija“ - narodne pesme koju, sigurna sam, nije nikad pročitao. Monstruma koji je pobrkao prošlost i sadašnjost ne opravdava ludilo, ono se još uvek slavi kao herojstvo i živi među njegovim sledbenicima. Kao otrovni gas nadvija se nad Skupštinom Srbije i preti da po ko zna koji put omami i zamagli istinu.

Zašto u kontekstu monstruoznog zločina izvršenog u Srebrenici pominjati Jasenovac, veliko srpsko stratište Drugog svetskog rata, ako ne zato da bi se umanjila krivica Mladićevog zločina. Pominju se i velika stradanja Srba koja niko ne spori, ali poistovećivanjem svih zločina i stavljanjem u jednu vreću, nanosi se velika šteta i gubi prilika da se u budućnosti odbrane sopstvene žrtve. Vuk Jeremić je otoič u Briselu mogao da čuje stav EU da u narednih šest meseci nema ništa od kandidature, sve dok je Mladić na slobodi. Rezolucija o Srebrenici je poslednja prilika da se podrži istina i imenuju krivci. Iako je Ratko Mladić bio i ostao metafora zla, demokratskoj vlasti u Srbiji 2002. nije smetalo da ga penzioniše kao časnog generala koji zaslužuje da uživa plodove svog „rada“. Tu je načinjena prva greška i postavljen kamen spoticanja na samom startu puta ka demokratiji Ako nisu svi u Srebrenici pobijeni onda nije bilo genocida, kaže prof. Antić. Nije valjda? Pa nisu ni svi Jevreji pobijeni u vreme holokausta, pa niko ne može poreći genocid.

Photomontage: Instruktor
Posebno su me zabavile reakcije „kompetentnih“ zbog izjave odlazećeg, hrvatskog predsednika Mesića, ali niko nije tako hladno i drsko nagazio „problem“ kao mladi Vuk Jeremić. Hrabro i sa guštom izvređao ga je na pasja kola. U nekoliko rečenica proglasio ga za neprijatelja Srba i totalnu nulu od čoveka! Uzbuđenje i briga za budućnost susedne nam države dostiglo je vrhunac u Tadićevoj žalbi na zasedanju UN. Niko nije shvatio Mesićevu „poruku“, osim genijalnog karikaturiste Koraksa koji je Mesića nacrtao u vojnoj uniformi, sa limenim dobošem umesto glave u koji sam lupa. Nema boljeg komentara, a sve drugo je fingiranje opasnosti i „gušanje u prašini“ zabrinutog dvojca - gosn. Tadića i Dodika. Mučenik Miljenko Jergović namrčio skoro tri šlajfne teksta u Politici da objasni zašto su Mesića na zalasku predsedničke karijere spopali demoni, kao da ne zna kako se ponaša svaka loša glumica na kraju karijere. Iako jedva čeka da pobegne sa pozornice, gleda da fascinira publiku i kad joj na sceni spadnu gaće. Ko još razmišlja o njenom ego tripu?

Pošto je sve ovo o čemu pišem prilično dosadno, vratiću se malo u prošlost, kada je kod nas - u eks Jugoslaviji - promovisana nacionalistička politika. Na životnu scenu su tada istrčali stari i novi pokvarenjaci i ukrali iz hladnog groba staricu iz devetnaestog veka. Prigrlili su je kao ljubav svog života, predstavljaući je svetu kao izabranicu svoga srca. Iako se videlo da starica ima naborano lice i sede raščupane kose, da joj ispod suknje vire ispucale, pomodrele noge, da šepa i nosi grbu na leđima, da je pre čitavog veka bila na umoru, političari celog regiona su je predstavili kao mladu tek stasalu za udaju! Ista takva u Evropi beše davno sahranjena. Političari skloni isticanju i uspehu svakodnevno su ulagali sav svoj trud da je oživljavaju, leče i podmlađuju. Timovi njihovih stručnjaka su je svakodnevno prali, šminkali, zatezali, farbali, glancali joj kožu i cipele, tako da je sačuvana do današnjih dana. Još uvek je neguju u institucijama svih okolnih država, dok joj mlađahni derani - lude bez pameti, tromog tela, konjskog lika - čine plezir pišući ljubavne pesme. Ali avaj, starica se svakim danom sve više kruni i propada, pa je potražnja za formalinom velika. Skupo brate, nema više para, pa je stara najebala. Zaprošena na buvljaku, za sve ove godine izgubila je svaku dlaku, a perike niotkuda. Šta reći osim da joj sledi tužan kraj kao svakoj izraubovanoj i zloupotrebljenoj stvari na ovom svetu. Dok to ne shvate političari u regionu i svi oni koji se busaju u svoja, strogo nacionalna prsa, negovaće lešinu umesto da se okrenu životu. Svi veruju da su u pravu jer su navodno dobili ono za šta su se borili. Pobednika u našoj zajedničkoj tragediji nema, izvode se samo lažni rituali, dok se političari usput razbacuju izgubljenim životima kao pijani ratnik mecima.

star
Oceni
3.84
Ostali članci iz rubrike Ljiljana Jokić Kaspar