Kolumna
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (17)

Ekskluzivno: Svečana večera za Medvedeva

Antifašističke tufahije

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Omiljena pišća: Tufahije, oslobođene
Omiljena pišća: Tufahije, oslobođene
Photo: Stock

Oduševljeni srpski mediji zabeležili su dirljive detalje sa specijalnog ručka posvećenog dragom Dmitriju Medvedevu. Predsednik Tadić je seo između premijera Mirka Cvetkovića i njegovog zamenika Ivice Dačića, dok je Medvedev seo između svojih najbližih saradnika Lavrova i Šojgua. Ručku su prisustvovali i potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, ministri Jeremić, Kalanović i Škundrić, kao i direktori „Srbijagasa" Bajatović i „Železnica" Milovan Marković. Za trpezom su bili i vlasnik „Delte" Miroslav Mišković, „Ist pointa" Zoran Drakulić, direktor „Hemofarma" Miodrag Babić, direktor „Sintelona" Nikola Pavičić, kao i članovi ruske privredne delegacije, među kojima se izdvajao Aleksej Miler iz „Gasproma"

- Ručak je protekao u odličnoj, vrlo prijateljskoj atmosferi... Medvedev je bio vidno dobro raspoložen. Sve vreme se smejao i šaljivo komentarisao, bio je vrlo neposredan. On i predsednik Tadić su pre ručka održali prigodne zdravice... – prenose oni isti oduševljeni srpski mediji, dodajući: - Medvedev je probao sve sa jelovnika, od predjela do deserta. Probao je rolovanu ćureću šunku i palačinke od heljde, meso koje je služeno za glavno jelo, a posebno su mu se svidele tufahije...

A kako je, u stvari, sve izgledalo?

TADIĆ (okreće se Medvedevu): Jeste li seli? Da li vam je udobno? Hoćete da pošaljem premijera da vam donese jastučić?
MEDVEDEV
(sluša prevodioca i odmahuje rukom): Njet...
TADIĆ
(uznemiren): Šta, nije vam udobno? Cvetkoviću, trči po jastuče!
MEDVEDEV
(smeje se i odmahuje rukom): Njet...paduška.
TADIĆ
(okreće se Dačiću): Šta kaže, šta kaže?
DAČIĆ
(zbunjen): Koliko znam ruski, a ne znam, čini mi se da traži kruške.
TADIĆ
(odsečno prema konobaru): Dve kruške, hitno, odmah!
MEDVEDEV
(smeje se i odmahuje rukom): Njet rovnja... njet paduška.
TADIĆ
(odsečno prema konobaru): Obustavi kruške, hitno, odmah!
JEREMIĆ
(šapuće Tadiću): Šefe, meni se čini da on traži južno voće, paduška mi fonetski liči na ananas ili mango...
TADIĆ
(zbunjeno gleda Cvetkovića): Ti ne znaš ruski?
CVETKOVIĆ
(stidljivo): Ne znam ni engleski.
DAČIĆ
(samouvereno Medvedevu objašnjava pantomimom oblik kruške i polako izgovara): Že-li-te kru-šku?
MEDVEDEV
(smeje se i odmahuje rukom): Njet.
TADIĆ
(okreće se Miškoviću): Kaži nešto.
MIŠKOVIĆ
(gleda Medvedeva): Pre nekoliko dana čitava moja kompanija podržala je Štrajk glađu protiv gladi. Ništa nismo jeli 24 časa.

A večera je tako lepo počela: Cvetković & Mišković
Photo: Saša Matić
MEDVEDEV (sluša prevodioca i klima glavom): Ničevo?
MIŠKOVIĆ
(stavlja ruku na srce): Ničevo, majke mi, ni zalogaja.
TADIĆ
(okreće se Krkobabiću): Ajde, kaži i ti nešto, red je.
KRKOBABIĆ
(razdragano): Moj sin Milan je kao mali skupljao sličice s vašim likom, ali kad je postao zamenik gradonačelnika Beograda više nije imao vremena za taj časni hobi. Mnogo vas je pozdravio, mnogo. Obožava vaš stil oblačenja. Zamolio me je da vas pitam gde ste kupili onaj slatki kaputić?
MEDVEDEV
(smeje se i sluša prevodioca): Paljto maljenki....Germanija.
KRKOBABIĆ
(okreće se Tadiću): Ništa ne razumem.
TADIĆ
(prekorno): Uvoz iz Nemačke.
JEREMIĆ
(zabrinuto Tadiću): Ova konverzacija nikud ne vodi. Da pitam ja za Kosovo ili da se posvetimo predjelu.
MEDVEDEV
(gleda Jeremića i smeje se): Pišća, pišća!
TADIĆ
(okreće se Miškoviću): Šta kaže?
MIŠKOVIĆ
(improvizuje): Traži piće.
TADIĆ
(odsečno prema konobaru): Šardone, odmah!
MEDVEDEV
(odmahuje glavom): Pišća, pišća!
TADIĆ
(smirujući pruža ruku ka Medvedevu): Stiže piće, nema potrebe za nervozom. Beli šardone iz 2006. godine, čistog srpskog porekla. Rafinirani pravoslavni buke. Izvolite!
MEDVEDEV
(smeje se i odmahuje glavom): Njet, njet. Pišće, pažalsta!
TADIĆ
(razočaran): Još samo litar jedan!
ZORAN DRAKULIĆ
(oprezno Tadiću): Mislim da traži hranu. Gladan je.
TADIĆ
(odsečno prema konobaru): Rolovana ćureća šunka, odmah!
Photomontage: Instruktor
MEDVEDEV
(zadovoljno trlja ruke): Da!
TADIĆ
(okreće se Petru Škundriću): Zahvali se Medvedevu, šta si se ukipio kao hladni radijator.
ŠKUNDRIĆ
(veselo): Zahvaljujem, predsedniče, od srca zahvaljujem za grejanje ove zime. Inače bismo se smrzli.
MEDVEDEV
(smeje se između zalogaja): Vetčina...mmmm....
TADIĆ
(optimistički Medvedevu): Mi, Srbi i Rusi, odlično se razumemo i bez prevodioca. Je li tako, predsedniče?
MEDVEDEV
(gleda ga bledo): Perevodčik?
PREVODILAC
(okreće se zbunjeno Tadiću): Nešto ste hteli?
TADIĆ
(uporno): Reci mu da nam ne treba prevodilac, razumemo se odlično kroz vekove.
DRAKULIĆ
(atomima očaja šapuće Dačiću): Ne puštajte prevodioca, ako treba hapsite ga!
MEDVEDEV
(između zalogaja): Zaderžanije?
TADIĆ
(prevodioca hvata za ruku): Šta kaže, šta kaže?
PREVODILAC
(šapuće): Pominje hapšenje.
TADIĆ
(prebledeo, gleda Krkobabića): Jebo te album sa sličicama. Vidiš šta si uradio?
MEDVEDEV
(uzbuđeno): Pišća!
72 minuta uoči tufahija: Kaputić & Sako
Photo: BETA/VLADIMIR GOGIĆ
TADIĆ
(skače i naređuje konobaru): Donesi crno „Aurelijus“ iz kuće „Kovačević“, odmah!
MEDVEDEV
(odmahuje rukom): Njet vino, pišća!
DAČIĆ
(nervozno gleda Jeremića): Pitaj ga za vojnu bazu na Kosovu. Onako, diskretno, između zalogaja, da ne primeti a da se složi.
DAČIĆ
(izokola): Predsedniče Medvedev...
MEDVEDEV
(zauzet pogledom na gratinirane palačinke od heljde sa mladim sirom i sosom od mirođije): Mmmmm....
TADIĆ
(gleda Drakulića): Šta kaže, šta kaže?
DRAKULIĆ
(širi ruke): Sviđaju mu se palačinke. Valjda.
DAČIĆ
(izokola): Šta mislite o ideji da zajednička....
ŠOJGU
(veselo): Prekrasnaja pišća! Prekrasnaja!
TADIĆ
(smeška se): Hvala, gospodine Šojgu. Služimo narodu.
MIŠKOVIĆ
(šapuće Tadiću): Da mu objasnim kako smo gladovali zajedno sa B92?
TADIĆ
(odsečno): Ništa ne objašnjavaj, jedi.
MEDVEDEV
(zadovoljno cokće): Mjaso?
TADIĆ
(užurbano): Meso, razume se. Stiže vam file smuđa sa barenim povrćem uz file minjon sa grilovanim povrćem i sosom od borovnice, sve pokriveno zelenom salatom.
MEDVEDEV
(tapše rukama): Prekrasnija!
ŠKUNDRIĆ
(diskretno se obraća Tadiću): A da mu sad uručite poklone dok je na mesu? Kad stigne do dezerta možda bude kasno?
TADIĆ
(prigodno se obraća Medvedevu koji gleda u tanjir zabavljen smuđem): Kao mali poklon za vas, dragi predsedniče, spremili smo vam ogledalo sa motivima srednjovekovne srpske ornamentike...
MEDVEDEV
(žvaće i mrmlja): Prekrasnaja ribočka! Maladjec!
TADIĆ
(uporno): Zatim ram „Lipovo drvo", kao i knjigu „Srbija-Rusija", koja sažima srpsko-ruske odnose u periodu od 16. do 18. veka.
MEDVEDEV
(zaokupljen minjonom): Maladjec!
TADIĆ
(okreće se Krkobabiću): Vadi se kako znaš i umeš.
Ovako smo ga otkopavali, sa obe ruke: Jovan Krkobabić, senior
Photo: BETA/NENAD PETROVIĆ
KRKOBABIĆ
(dovitljivo): Ovi su pokloni čitavog srpskog naroda, kao neka vrsta emotivnih dražeja...
MEDVEDEV
(naglo ostavlja viljušku i nož i strogim pogledom gleda Krkobabića): Dražeje? Draža Mihailovič?
TADIĆ
(neodređeno): Fašista. Izdajnik. Odbio da učestvuje u oslobođenju Beograda zajedno sa slavnom Crvenom armijom. Srećom, streljan.
MEDVEDEV
(upitno): Provereno mertvij?
TADIĆ
(ubedljivo): Mrtav i zakopan.
KRKOBABIĆ
(nehotično brzopleto): Ali, radimo na otkopavanju. Drug Homen vodi akciju da otkrijemo zemne ostatke Čiče, kao i masovne grobnice komunističkih zločina odmah po oslobođenju Beograda. Dok se ne suočimo sa zloglasnom prošlošću, nema nam budućnosti ni pomirenja.
MEDVEDEV
(ozbiljno sluša prevodioca i čvrsto drži nož bez viljuške): Serioznij?
TADIĆ
(prebledeo šapuće Jeremiću): Šta kaže, šta kaže?
JEREMIĆ
(uplašeno): Pita jesmo li normalni.
TADIĆ
(osmehuje se Medvedevu): Imali smo u Vladi jednog izdajnika, tog Homena, još ne znamo za koga radi, ali nam je mnogo štete naneo tvrdeći da će Draža biti iskopan. Uveravam vas, predsedniče, da je otkopavanje zaustavljeno. Taj, kako se zove... Homen, svoju je karijeru završio kao Draža. Ničevo Homen, ničevo!
MEDVEDEV
(radosno se prihvata viljuške): Serbija antifašistička?
TADIĆ
(ubedljivo): Sve partizan do crvene zvezde! Cela nacija antifašistička reprezentacija! Homen: fuj, fuj!
MEDVEDEV
(smeje se): Pišća!
TADIĆ
(radosno): Stižu tufahije, antifašističke jabuke sa orasima u sosu od šećernog meda, prste da poližeš!
MEDVEDEV
(zatvorenih olčiju): Maladjec!
TADIĆ
(okreće se Dačiću): Daj, kreni s pričom o zajedničkoj policijskoj bazi u okviru nove bezbednosne koncepcije, nemamo vremena, već je na tufahiji, jede kao smuk...
DAČIĆ
(politički korektno): Kaže se - pije kao smuk...
TADIĆ
(nervozno): Pije, jede... ali ništa od obećanja za pare i bazu. Hvataj ga, bre.
DAČIĆ
(hladnokrvno): Bolje da pustiš Miškovića da on proda ovu priču. Oni nama bazu, mi robnu kuću Delte u Moskvi. Oni nama milijardu dolara, mi njima dve milijarde za podršku za Kosovo je Srbija. Razliku delimo tri prema dva: 600 miliona Mišku, 400 miliona nama. Svi dobri.
TADIĆ
(vrlo nervozno): Traži i Dinkić da učestvuje.
DAČIĆ
(hladno): Onaj Dinkić koji je na lokalnim izborima u Vršcu imao jedan point četiri odsto?
Obustavljeni radovi na iskopavanju: Homen na pauzi
Photomontage: e-novine
TADIĆ
(šapuće Dačiću u uho): Gotov je, samo da ti kažem.
MEDVEDEV
(maše rukama): Pišća?
TADIĆ
(pantomimom): Ne-ma vi-še. Go-to-vo. Kafa?
MEDVEDEV
(tužan): Golodnij!
ŠKUNDRIĆ
(obraća se Miškoviću): Šta kaže?
MIŠKOVIĆ
(prevodi): Ostao gladan.
DAČIĆ
(rezigniran): Ništa od vojne baze, samo da vam kažem. Nema mesa, nema ni Rusije na Kosovu.
TADIĆ
(odsečno prema konobaru): Donesi ćevape, 200 komada, odmah!
KONOBAR
(izvinjavajući se): Nemamo više mlevenog mesa.
MEDVEDEV
(glasno): Pišća!
TADIĆ
(u očaju se okreće Jeremiću): Da ga vodimo u McDonalds?
JEREMIĆ
(okreće se Dačiću): Zatvori Slaviju, otvori McDonalds, pohapsi mušterije, oslobodi osoblje i naruči 200 burgera. Jasno?
DAČIĆ
(servilno ponavlja): Zatvori, otvori, pohapsi, oslobodi. Ništa lakše.
TADIĆ
(zavodljivo se okreće Medvedovu): Burgeri, tovariš predsednik?
MEDVEDEV
(gladan): My favourite food, finally!

star
Oceni
4.32
Ostali članci iz rubrike Kolumna
Tagovi